Uredjaji za  merenje funkcija i zamenu pluca i srca-Skripta-Biomedicinski uredjaji-Elektrotehnika i racunarstvo, Skripte' predlog Biomedicina
jakestyle
jakestyle

Uredjaji za merenje funkcija i zamenu pluca i srca-Skripta-Biomedicinski uredjaji-Elektrotehnika i racunarstvo, Skripte' predlog Biomedicina

29 str.
6broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
visoka skola za elektrotehniku I racunarstvo,visa skola za elektrotehniku,visa skola za elektrotehniku I racunarstvo,Skripta,Biomedicinski uredjaji,Elektrotehnika i racunarstvo,Uredjaji za merenje funkcija i zamenu pluca i srca
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 29
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.
Gotovo je nemoguće operisati defekte unutar srca do

Мартиновић Д., Жорић А. Поповић Х.: БИОМЕДИЦИНСКИ УРЕЂАЈИ 11. Уређаји за мерење функционисања и замену плућа и срца

11. УРЕЂАЈИ ЗА МЕРЕЊЕ ФУНКЦИОНИСАЊА И ЗАМЕНУ ПЛУЋА И СРЦА

Плућа су орган за дисање којим се врши процес размене гасова између организма и околине при чему организам узима кисеоник а избацује угљендиоксид.

Кисеоник О2 је основни елеменат и угљендиоксид СО2 основно једињење за функционисање читавог живог света на Земљи, како биљка тако и животиња.

Биљке помоћу енергије сунчеве светлости процесом фотосинтезе од воде и угљен диоксида производе кисеоник, глукозу и масти. Животиње за стварање енергије потребне за обављање животних функција користе кисеоник, шећер и масти, а као отпадни продукт избацују угљендиоксид.

Сл. 11.1. Анатомски приказ плућа: 1) душник, 2) плућна артерија, 3) плућна вена, 4) алвеолни дукт, 5) алвеола, 6) пречага, 7) бронхије, 8) терцијарна бронхија, 9) секундарна бронхија, 10) примарна бронхија, 11) гркљен

Плућа и дисање су предмет медицинске области која се зове пулмологија. На слици 11.1 приказана је анатомија плућа која садрже два плућна крила са

огранцима душника, бронхијама различитог промјера и огромим бројем алвеола окружених мрежом крвних капилара. Алвеоле врше такозвану спољашњу размену гасова. У анвеолама кисеоник се везује за хемоглобин који се налази у крви, а из крви се у алвеолама ослобађа угљендиоксид. Кисеоник даље из крви прелази у ткиво, где оксидише угљеник у угљендиоксид и водоник у воду. Угљендиоксид путем крви преноси се у супротном смеру и преко анвеола издисајем избацује из организма.

Дисајни покрет иницира условни рефлекс који се стиче рођењем. У процесу дисања размена гасова се обавља дифузијом, односно кретањем гаса од места веће концентрације ка

161

Мартиновић Д., Жорић А. Поповић Х.: БИОМЕДИЦИНСКИ УРЕЂАЈИ 11. Уређаји за мерење функционисања и замену плућа и срца

месту где је концентрација мања. Уколико ова размена гасова из било ког разлога буде ометена, односно уколико снабдевање организма веома значајним и потребним кисеоником буде спречено, већ само после 60до90 секунди човек губи свест, а после 4 до 5 минута наступа и његова смрт.

Дисајним покретима непрестано се ритмички мења капацитет грудне дупље. Због овога настају разлике у притисцима ваздуха, који се увек дифузионо креће у смеру нижег притиска. Мењање капацитета грудне дупље врши се деловањем дисајних мишића који се деле на: инспираторне и експираторне.

За време инспирације, тренутка удисаја коју условљава главни инспиративни мишић - дијафрагма, повећава се капацитет грудне дупље, ваздух у алвеолама се разређује, па унутрашњи притисак постаје нижи од атмосферског и ваздух дисајним путевима из околине улази у плућа.

За време експирације, тренутка издисаја условљене контракцијом мишића грудног коша која доводи до смањења запремине грудне дупље, одиграва се обрнути процес, па угљендиоксид, опет дисајним путевима, напушта организам и нагомилава се у околину.

Одрастао човек у нормалним ситуацијама, у случајевима када није изложен оптерећењy, сваким удисајем, инспирацијом, узима око 500cm3 чистог ваздуха чинећи обично 12 до 18 удисаја у минути. При оптерећењу он убрзава дисање и до 25удисаја у минути, при чему удахне и до литар ваздyха. Утренираношћу капацитет плућа знатно се увећава и достиже вредности чак и до 4, па и 5литара удахнутог ваздуха.

Стање дисајних органа, а посебно стање плућа као најважнијег органа из система органа за дисање, испитује се применом разних инструмената почев од спирометара, пнеумотахографа и уређаја за вештачко, контролисано, дисање, који се y стручној медицинској литератyри води и као вештачка плућа до рентгена, којим се врше комплетна снимања целог дисајног система за дијагностичке сврхе.

У плућа из срца долази венска крв са повећаном концентрацијом угљен диоксида и смањеном концентрацијом кисеоника а у срце се враћа крв са смањеном концентрцијом угљендиоксида и повећаном концентрацијом кисеоника.

Срце је витални орган који представља пумпу која покреће крвоток. Срце је предмет медицинске области која се зове кардиологија. За праћење рада, мерење параметара и замене појединих делова и читавог срца развијени су посебни уређаји и технике. Електрична активност срца прати се помоћу електокардиографа, описаног у другом поглављу. У овом поглављу описани су уређаји за мерење механичке активности срца и параметара крвотока, као и уређаја за замену срца.

11.1. Мерење функционисања плућа

Плућа у сваком тренутку садрже одређену количину, тј. одређену запремину ваздуха. У току вентилације алвеола она се мења, па се зато садржај ваздуха у плућима у одређеном моментy дефинише преко статичке запремине плућа, док количина ваздуха која прође кроз алвеоле при издисају за одређени временски интервал представља динамички, односно функционални капацитет плућа. Обе запремине мере се инструментима који се називају спирометри или спирографи. Спирографима се осим очитавања, што се остварује и спирометрима, врши и запис података о запремини ваздуха, тј. врши се и графичко

162

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 29 str.