Uslovna osuda i sudska opomena, Završni rad' predlog Krivično pravo
mmarraa1
mmarraa1

Uslovna osuda i sudska opomena, Završni rad' predlog Krivično pravo

11 str.
64broj poseta
Opis
Uslovna osuda i sudska opomena
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 11
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.

Univerzitet „Union – Nikola Tesla“ Beograd Fakultet za poslovne studije i pravo

Seminarski rad Predmet: Krivično pravo

Tema: Uslovna osuda i sudska opomena

Mentor: Student: Prof. Dr Milan Milošević Marija Milanović

Beograd, 2016. Godine

SADRŽAJ:

UVOD ..............................................................................................................................................3

1. USLOVNA OSUDA .................................................................................................................. 4

1.1 Nastanak i sistemi uslovne osude......................................................................................... 4

1.2 Pojam i svrha uslovne osude.................................................................................................4

1.3 Uslovi za izricanje uslovne osude.........................................................................................5

1.4 Za opozivanje uslovne osude................................................................................................ 6

1.5 Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom i njegov sadržaj....................................................... 7

2. SUDSKA OPOMENA............................................................................................................... 8

2.1 Da li su potrebne dve mere upozorenja?................................................................................9

1

ZAKLJUČAK.............................................................................................................................. 11

LITERATURA............................................................................................................................. 12

UVOD

Tema ovog seminarskog rada je uslovna sloboda i sudska opomena kao mere upozorenja,

odnosno opomene među krivičnim sankcijama. Ove dve sankcije pojavile su se u krivičnom

pravu uporedo sa pojavom shvatanja da kazne nemaju za cilj odmazdu prema prema učiniocu

krivičnog dela i njegovo ispaštanje, već popravljanje i osposobljavanje učinioca za društveno

koristan rad. Zbog toga, ako odmazda i ispaštanje nisu ciljevi koji treba da se ostvare

izvršavanjem kazne, onda izvršenje kazne nije uvek neophodno.

Drugim rečima, pojavila se potreba za krivičnim sankcijama koje će se iscrpljivati samo u

izricanju, odnosno u prekoru učiniocu zbog krivičnog dela koje je učinio, i upozorenju da to više

ne radi, jer će u suprotnom sledeći put biti kažnjen nekom težom kaznom.

Dakle, uslovna osuda i sudska opomena su se pojavile kao mere za zamenu kazne za slučajeve u

kojima bi se svrha kažnjavanja ostvarivala već samim njihovim izvršenjem. Danas se one

smatraju samostalnim krivičnim sankcijama. Nije slučajno što su uslovna osuda i sudska

opomena svrstane u jednu istu vrstu krivičnih sankcija. To je samo dokaz njihove međusobne

sličnosti kao mera upozorenja i opomena učiniocima krivičnih dela.

Krivične sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava i to je

i osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava u celini. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem

određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanje krivičnih sankcija za ta dela, kao i kroz primenu izricanjem propisanih sankcija učiniocima krivičnih dela.

2

Naše Krivično pravo sadrži 4 vrste krivičnih sankcija:1 1. Kaznene,

2. Mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena),

3. Mere bezbednosti,

4. Vaspitne mere;

1. USLOVNA OSUDA

1.1 Nastanak i sistemi uslovne osude

Glavna karakteristika uslovne osude je težnja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju

određene vrste kriminaliteta uz minimalno angažovanje države. Ona predstavlja i humanizaciju

sistema krivičnih sankcija, ali to nije razlog za njeno uvođenje i prihvatanje u savremenom

krivičnom pravu, već je razlog za njeno široko prihvatanje i čestu primenu upravo ta njena

efikasnost, bez nekog naročitog angažovanja od strane države. Nastala prvobitno kao zamena za

kratkotrajne kazne lišenja slobode, uslovna osuda je nakon uvođenja u zakonodavstvo i praksu

nekih zemalja pokazala i niz drugih strana. Uslovna osuda u našem krivičnom pravu je najčešće

korišćena krivična sankcija, a uz to se može smatrati i efikasnom sankcijom.

Bitni elementi uslovne osude kao samostalne krivične sankcije u Krivčnom zakonu jesu

utvrđena kazna i vreme proveravanja. Izricanje i izvršenje utvrđene kazne se odlaže pod

uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud određuje u okviru zakonskog

raspona od jedne do pet godina, ne izvrši krivično delo.2

Kod uslove osude kazna se utvrđuje ne sa ciljem izvršenja već predstavlja pretnju koja se pod

određenim uslovima možđe ostvariti. Pored glavne obaveze da ne izvrši novo krivično delo,

rešenje KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osudjenom. Rok za

ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja, tj. taj rok ne

može biti duži od trajanja vremena proveravanja. Mere bezbednosti koje se izriču uz uslovnu

osudu se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost uslovnog odlaganja njihovog izvršenja.

3

1 Zoran Stojanović , Krivično pravo, Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, 2014. godine, str.142

2 Zoran Stojanović , Krivično pravo, Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, 2014. godine, str.145

1.2 Pojam i svrha uslovne osude

Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona

neće izvršiti ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od godinu dana i

duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo. Sudska opomena, zajedno

sa uslovnom osudom, predstavlja u našem krivičnom pravu samostalan tip sankcije koja se

uobičajeno naziva merom upozorenja (admonitivna sankcija). Sudska opomena može se izreći za

krivična dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novčana kazna, a učinjena su pod

takvim olakšavajućim okolnostima koje ih čine osobito olakšavajućim.3

Postoje različita shvatanja uslovne osude. Prema jednom, uslovna osuda se sastoji u uslovnom

odlaganju izvršenja izrečene kazne (francusko-belgijski sistem), prema drugom u pitanju je

uslovno odlaganje izricanja kazne, uz eventualno određivanje zaštitnog nadzora (anglosaksonski

sistem) i prema trećem shvatanju, ona je posebna vrsta krivične sankcije koja predstavlja meru

upozorenja (u našem krivičnom pravu). Prema našem krivičnom pravu sud uslovnom osudom

utvrđuje kaznu za učinjeno krivično delo i pri tom određuje da se ona neće izvrštit ako osuđeni

za određenu vreme koje odredi sud ne učini novo krivično delo.

Sud učiniocu može da odredi i druge obaveze, kao što su: da u određenom roku vrati imovinsku

korist pribavljenu krivičnim delom, da nadoknadi štetu koju je krivičnim delom prouzrokovao ili

da ispuni neku drugu obavezu predviđenu KZ. Svrha uslovne osude jeste ostvarivanje principa

da je kazna, a naročito kazna lišenja slobode, krajnje sredstvo (ultima ratio), odnosno da ne treba

primenjivati strože sankcije sve dok se opšta svrha krivičnih sankcija može postići blažom

vrstom sankcije. Ovo se naročito odnosi na lakša krivična dela gde je i dalje vladajuće shvatanje

da treba izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode.

Elementi koji određuju svrhu i suštinu uslovne osude u užem smislu:4 • izbegavanje primene kazne, • uticaj na učinioca da više ne vrši krivično delo, • uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne.

1.3 Uslovi za izricanje uslovne osude

Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni i subjektivni.

4

3 Milan Milošević, Krivično delo, Beograd: Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove, 2013. godine, str.81

4 Zoran Stojanović , Krivično pravo, Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, 2014. godine, str.145

Objektivni uslovi su vezani za krivično delo, odnosno za kaznu i to ili za konkretnu, utvrđenu

kaznu, ili za propisanu kaznu, a subjektivni za učinioca. Osnovni objektivni uslov je onaj koji

određuje da se uslovna osuda može izreći i kada je u konkretnom slučaju učiniocu utvrđena

kazna u trajanju do dve godine. Kazna se prethodno odmerava po opštim pravilima za

odmeravanja kazne, a zatim utvrđuje u konkretnom slučaju. Za krivična dela za koja se može

izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna, uslovna osuda se ne može izreći.

U pogledu uslova vezanih za učinioca polazi se od stava da donekle treba ograničiti krug lica

kojima se može izreći uslovna osuda. Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno

krivično delo.

Propisane su i okolnosti o kojima sud treba da vodi računa o tome kojim učiniocima je

opravdano izreći uslovnu osudu, što znači da sud, vodeći računa o tim opštim kriterijumima,

donodi odluku o tome. Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život,

njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je

delo učinjeno. Učiniocu se uslovnom osudom može utvrditi samo kazna zatvora do dve godine

ili novčana kazna. Pri odluci da li će izreći uslovnu osudu, sud će oceniti da li se od učinioca sa

osnovom može očekivati da ubuduće neće vršiti krivična dela iako kazna, kojom mu se preti, ne

bude izvršena, a na osnovu svih okolnosti važnih za takvu ocenu. Ako je učiniocu utvrđena i

kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći za obe kazne ili samo za kaznu

zatvora.5

1.4 Za opozivanje uslovne osude

Kod opozivanja uslovne osude realizuje se pretnja kaznom koja je data u izgled, tačnije data petnja sad se i pretvara u kaznu koja se izriče i izvršava. Naš KZ poznaje tri slučaja opozivanja

uslovne osude i to: zbog izvršenja novog krivilčnog dela, zbog ranije učinjenog krivičnog

delai zbog neispunjenja određenih obaveza.

Opozivanje uslovne osude zbog učinjenog novog krivičnog dela je obavezno ako je za njega

izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine ili stroža kazna. Ovo opozivanje je fakultativno

ako osuđeni u toku perioda proveravnja učini krivično delo za koje je izrečena kazna manja od

dve godine ili u dužem trajanju. Sud će, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učionica, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela,

5

5 Milan Milošević, Krivično delo, Beograd: Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove, 2013. godine, str.82

njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu. Pri tome

sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena u

uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu preko dve godine zatvora.

Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela se dešava u slučaju kada sud

utvrdi da je posle izricanja uslovne osude osuđeni izvršio krovočno delo pre nego što je uslovno

osuđen, a u pitanju je takvo krivično delo koje ne bi dozvolilo izricanje uslovne osude da je za

isto sud znao. Dakle, ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osudjeni izvršio krivično

delo za koje se ne bi mogla izreći uslovna osuda sud mora i da opozove uslovnu osudu. U tom slučaju postupa se isto kao i da je izvršen opoziv zbog novog krivičnog dela, tj. izreći če se

jednstvena kazna, tako što će se utvrditi kazna za ranije učinjeno krično delo, a za krivično delo

za koje je izrečena uslovna osuda uzima se kazna iz opozvane uslovne osude.

Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza. U slučajevima kad je

uslovnom osudom osuđenom određeno da vrati neku pribavljenu protivpravnu imovinsku korist

ili da naknadi štetu prouzrokovanu izvršenjem krivičnog dela ili možda da ispuni neku drugu

obavezu, a on to ne učini u određenom roku u presudi, sud može u okviru proveravanja produžiti

rok za ispunjavanje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u

uslovnoj osudi. Ako se utvrdi da osudjeni iz opravdanih razloga, ne može ispuniti postavljenu

obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja obaveze ili je zameniti sa drugom odgovarajućom

obavezom, predvidjenom zakonom.

Rokovi za opozivanje uslovne osude. Uslovna osuda može se opozvati u toku vremena

proveravanja. Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne

osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se

opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja. Ako

osuđeni u određenom roku ne ispuni obavezu sud može, najkasnije u roku od jedne godine od

dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrši utvrđena kazna u uslovnoj osudi.

Odluka kojom se opoziva uslovna osuda mora postati pravnosnažna.6

1.5 Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom i njegov sadržaj

Predstavlja spoj elementata kontinentalnog i anglosaksonskog tipa uslovne osude. Njome se

omogućava da se prema uslovno osudjenom preduzimaju aktivne radnje kroz koje mu se pruža

pomoć i zaštita, a istovremeno i vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja krivičnog

dela. S obzirom na to da nije utvrdjena neka posebna svrha uslovne osude sa zaštitnim

6

6 Zoran Stojanović , Krivično pravo, Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, 2014. godine, str.146

nadzorom, to znači da je svrha ista bez obzira da li je za uslovnu osudu odredjen zaštitni nadzor

ili nije.

Odredbe o uslovnoj osudi sa zaštitnim nadzorom, kao i njegova suština i svrha da se težina

krivičnog dela uzima kao kriterijum za opredeljivanje izmedju obične uslovne osude i uslovne

osude sa zaštitnim nadzorom u tom smislu što bi se za teža krivična dela odredjivao i zaštitni

nadzor, ili da teže krivično delo treba da povlači širi obim obaveza uslovno osudjenog. Sud

obavezno mora da oceni, da li će odredjena obaveza uz zaštitni nadzor pozitivno uticati na

otklanjanje uzroka koji su doveli do izvršenja krivičnog dela. Trajanje zaštitinog nadzora može se kretati samo u okviru vremena proveravanja.

Moguće je da sud prilikom izricanja uslovne osude, odredi da zaštitni nadzor traje kraće od

vremena proveravanja i ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova

svrha može ga ukinuti i prije isteka vremena na koje je odredjen.

Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze. Krivični zakon pored obaveze osudjenog

da se javlja organu, nadležnom za vršenje javnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi,

propisuje i mogućnost postavljanja osudjenom, uz uslovnu osudu i sledećih obaveza: 1) lečenje

u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, 2) uzdržavanje od upotrebe alkoholnih pića ili opojnih

droga, 3) posećivanje određenih psihijatrijskih, psiholoških i drugih savetovališta i postupanje po

njihovim savetima, 4) osposobljavanje za određeno zanimanje, 5) prihvatanje zaposlenja koje

odgovara stručnoj spremi i sposobnostima učinilaca, 6) raspolaganje s platom i drugim

prihodima ili imovinom na primeren način i u skladu s bračnim i porodičnim obavezama.

Sud u presudi određuje jednu ili više obaveza iz prethodnog stava ovog člana, pri čemu pobliže

navodi u čemu se one sastoje i kako ih treba izvršiti. U slučaju da uslovno osudjeni ne ispunjava

naložene obaveze sud ga može opomenuti, naloženu obavezu zameniti drugom, produžiti

trajanje obaveze, i uslovnu osudu može opozvati zbog neispunjavanja obaveze.

2. SUDSKA OPOMENA

Sudska opomena kao samostalna sankcija u krivičnom zakonodavstvu Srbije, predstavlja

svojevrsnu zamenu za kaznu. U jugoslovensko krivično zakonodavstvo je prvi put uvedena

1959. godine.7 Sudska opomena je najblaža sankcija za punoletne učinioce krivičnih dela, koja ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Ona znači socijalno – etički prekor za

učinjeno krivično delo i istovremeno upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši krivično delo da

može očekivati primenu neke strože kazne. Kao sankcija sa naglašenim specijalno –

preventivnim dejstvom, sudska opomena je pre svega okrenuta primarnim delikventima,

učiniocima lakših krivičnih dela. Za izricanje sudske opomene kumulativno moraju biti

7

7 Bulatović Žarko, Sudska opomena, Beograd: Savremena administracija, 1981.godine, str.178

ispunjena dva uslova: mora se raditi o krivičnom delu za koje je propisan zatvor od jedne

godine ili novčana kazna i da je krivično delo učinjeno pod olakšavajućom okolnosti koja

ga u datom slučaju čini naročito lakim.

Postoje i dve kategorije lica prema kojima se ne može izreći sudska opomena: maloletna lica jer

u sklopu vaspitnih disciplinskih mera postoji ukor koji je istovetan sudskoj opomeni, a takođe,

sudska opomena se ne može izreći ni vojnim licima za krivična dela učinjena protiv Vojske

Srbije.

Imajući u vidu da sudska opomena predstavlja najblažu sankciju, ona se izriče rešenjem. Ona ne

povlači pravne posledice osude. Briše se iz kaznene evidencije ako osuđeni u roku od jedne

godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo krivično delo.

2.1 Da li su potrebne dve mere upozorenja?

Sudska opomena u kriviĉnopravnom i kriminalnopolitiĉkom smislu ima svoje opravdanje

postojanja. Ipak, postavlja se pitanje da li su potrebne dve mere upozorenja, od kojih jedna ima

prednost zbog posedovanja pretnje kaznom, a druga upravo gubi tu prednost zbog

neposedovanja te pretnje. Pohvale koje sudska opomena dobija govore o tome da ona treba da

bude jedan od načina reagovanja na izvršeno krivično delo, ali se postavlja pitanje da li je

izvođenje učinioca pred sud i izricanje opomene, kod koje će sudija, prema odredbama Zakona

o krivičnom postupku, posebno ukazati učiniocu na neprihvatljivost njegovog ponašanja i

izraziti upozorenje da ubuduće ne sme da vrši kriviĉna dela, jer bi mu se u suprotnom mogla

izreći strožija sankcija, dovoljna opomena da on zaista u budućnosti ne vrši krivična dela.8 Neka zakonodavstva (npr. Švedsko) ukazuju ne samo na mogućnost paralelnog postojanja ove

dve mere upozorenja, već ukazuju i na mogućnost njihovog kombinovanja na način da

predviđaju mogućnost izricanja opomene učiniocu koji za vreme trajanja roka proveravanja kod

uslovne osude izvrši novo krivično delo. Činjenica da postoji opravdanost prisustva obadve mere

upozorenja u krivičnom zakonodavstvu, a da iz evidentnog konkurentskog odnosa uslovna osuda

izlazi kao značajnija i efikasnija mera, o ĉemu svedoči i njena češća primena u sudskoj praksi,

ukazuje na potrebu postojanja i pravno-tehniĉke dogradnje zakonske odredbe o sudskoj

opomeni. Sudska opomena je, po svojoj pravnoj prirodi, samostalna mera upozorenja ili krivičnopravna mera sui generis, koja je najbliža vaspitnim merama, čije izricanje i istovremeno

izvršenje omogućava propisana kazna (kazna zatvora do 1. godine ili novčana kazna), iako ne

znaĉi pravno i njenu zamenu, iako to ona suštinski jeste (ta suština se uočava i u svrsi sudske

opomene koja se izražava kroz isticanje da se mera izriče da se ne bi izrekla kazna za lakše

krivično delo).

8

8 Milan Milošević, Krivično delo, Beograd: Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove, 2013. godine, str.82

Ova mera poseduje opomenu u svom nazivu i upozorenje u odredbi o svrsi mere, bez navođenja

prekora, što ukazuje na očgledan nedostatak u pojmovnom definisanju koje bi te nužne elemente

i uslove obuhvatilo. U skladu s tim, u zakonskom tekstu bi se sudska opomena trebala definisati

kao mera kojom se učiniocu upućuje prekor zbog uĉinjenog dela i opomena, odnosno

upozorenje, da ubuduće ne vrši krivična dela, jer bi mu se u tom slučaju mogla izreći strožija

sankcija. Sa ovom dopunom sudska praksa bi dobila izvesnu garanciju za češću primenu ove

mere, jer se s njom ukazuje na stav u odnosu na moguće kriminalno ponašanje učinioca u

budućnosti.

U postupku izricanja, upozorenje kod sudske opomene bi trebalo da bude efektivno, realno

ostvarivo, očekujuće za slučaj povrata, a ne samo bledo i bezlično i formalno navedeno radi

ispunjenja zakonske obaveze. Ono bi, takođe, trebalo da sadrži elemente etiketiranja, odgovarajućeg sramoćenja koje izaziva trenutni šok koji će imati odgovarajuće i svrsishodno

produženo dejstvo. Samo takvo snažno upozorenje može imati adekvatan efekat. Uz to, sudija bi

trebao da naglasi da se radi o osudi, a ne o oslobađanju od odgovornosti, iako je odluka o

sudskoj opomeni u formi rešenja koje ne sadrži izreku o krivici. Bitno je, dakle, da se naglasi da

se radi o osudi koja će biti registrovana u kaznenoj evidenciji sa mogućnošću uzimanja u obzir u

sluĉaju povrata.

Uz to, kod izricanja sudske opomene, treba posebno voditi računa o pravilnom izboru učinilaca

kojima se može opravdano izreći (struktura uĉinilaca i struktura krivičnih dela izražena kroz

ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, a

naročito odnos prema žrtvi krivičnog dela, stepen krivice, procena da bi i prekorevanje bilo

doovoljna mera reagovanja na učinjeno kriviĉno delo i druge okolnosti), imajući stalno u vidu

svrhu ove mere.9

ZAKLJUČAK

Krivični zakoni Republike Srbije i Republike Srpske predviđaju mere upozorenja kao

samostalne krivične sankcije. Kada se uporedi sudska praksa u pogledu primene dve mere

upozorenja, tj. uslovne osude i sudske opomene, uočava se da je primena prve značajna, dok je

primena druge mere neznatna. Teorija ocenjuje da su obe mere potrebne praksi. Da bi se taj

9

9 Milan Milošević, Krivično delo, Beograd: Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove, 2013. godine, str.81

teoretski stav opravdao potrebno je nedostatke zakonske odredbe sudske opomene popraviti i

omogućiti njenu adekvatnu i efikasnu primenu.

Uslovna osuda ima za cilj postizanje maksimalnih rezultata u suzbijanju određene vrste

kriminaliteta uz minimalno angažovanje države. Država ima monopol sile i prinude, pravo na

represiju. Svakako da bilo koja od izrečenih kazni košta državu zbog samog njenog provodjenja.

Uvođenje uslovne osude, predstavlja i humanizaciju krivičnih sankcija sa jedne strane, a sa

druge strane povećana je efikasnost u prevenciji vršenja krivičnih dela za koje se može izreći

uslovna osuda.

Nadalje, uslovna osuda je jeftinija za samu državu, dakle njome se postiže dvostruki cilj,

povećan efekat prevencije u vršenju ovih krivičnih dela i provodjenje bez trošenja novca države.

Za nju se može reći još da je to najčešće korišćena krivična sankcija koja pruža širok spektar mogućnosti sudu da ukoliko uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze, sud ga može

opomenuti, naloženu obavezu zamijeniti drugom, produžiti trajanje obaveze ili pak uslovnu

osudu opozvati zbog neispunjenja obaveze.

Sudska opomena je najblaža sankcija za punoletne učinioce krivičnih dela, koja ne dovodi do

ograničavanja prava i sloboda učinioca. Ona znači socijalno – etički prekor za učinjeno krivično

delo i istovremeno upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši krivično delo da može očekivati

primenu neke strože kazne. Kao sankcija sa naglašenim specijalno – preventivnim dejstvom,

sudska opomena je pre svega okrenuta primarnim delikventima, učiniocima lakših krivičnih

dela.

Za izricanje sudske opomene kumulativno moraju biti ispunjena dva uslova: mora se raditi o

krivičnom delu za koje je propisan zatvor od jedne godine ili novčana kazna i da je

krivično delo učinjeno pod olakšavajućom okolnosti koja ga u datom slučaju čini naročito

lakim.

LITERATURA: 1. Milan Milošević, Krivično delo, Beograd: Fakultet za obrazovanje diplomiranih

pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove, 2013. godine,

2. Srzentić, Stajić, Lazarević: Kriviĉno pravo, Opšti deo, Beograd: Savremena administracija, 1978. godine

3. Zoran Stojanović , Krivično pravo, Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, 2014. godine,

4. Bulatović Žarko, Sudska opomena, Beograd: Savremena administracija, 1981.godine,

5. www.pafagraflex.org datum pristupa 02.10.2016. godine

10

11

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.