Uticaj elemenata puta i opreme puta na bezbednost saobracaja
JovanaKolesar66
JovanaKolesar66

Uticaj elemenata puta i opreme puta na bezbednost saobracaja

13 str.
67broj poseta
Opis
uticaj puta na bezbednost saobracaja
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 13
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.

Саобраћајна школа ’’Пинки’’ Нови Сад, Шумадијска 12А

Матурски рад из безбедности саобраћаја Утицај елемената пута и опреме пута на безбедност

саобраћаја

Ментор: Ученик: Љупчо Јовановски Јована Колесар, тдс 41

Нови Сад, мај 2019

С А Д Р Ж А Ј

Утицај елемената пута и опреме пута на безбедност саобраћаја

Страна

1 .................................................................................................... 2 Увод........................................................................................... 2

2.1 Пошто возач има различите мотивације за прихватање брзине, дефинисана је само могућа брзина коју може да оствари 85% возача мотивисаних на велике брзине, који управљају снажним путничним возилима. Могућу брзину треба усвојити као пројектну, која ће бити меродавна за одређивање свих других елемената пута. ............. 8 2.2 Када је пут непрегледан за претицање, односно када је проток возила довољно велики да је лева трака дуже заузета, што онемогућава претицање, потребно је изводити додатну траку и на мањим успонима, на међурастојању зависно од категорије пута и довољне дужине да омогући претицање возила. Овај захтев повећава трошкове градње, међутим, то се може компензовати смањењем траке чиме се истовремено дестимулишу возачи у погледу брзине, што доприноси безбедности............................... 8 2.3 ................................................................................................... 10 2.4 Елементи и параметри за одређивање елемената пута........ 10

3 Литература............................................................................... 12

1.

Увод

У структури фактора од којих зависи безбедност друмског саобраћаја пут заузима веома значајно место. Оваква констатација поткрепљује се чињеницом да постоји читав спектар утицајних елемената пута који директно или индиректно утичу на безбедност саобраћаја. Најзначајнији утицај пута на настанак саобраћајних незгода огледа се у чињеници да пут утиче и на возача, на возило, ствара услове за дејство других фактора , утиче на тежину последице саобраћајних незгода и истовремено одређује околности одвијања саобраћаја.

2.Врста пута Са гледишта безбедности саобраћаја путеви се могу класификовати у три категорије:

- брзи путеви ( аутопутеви, путеви за саобраћај моторних возила) - остали отворени ( рурални ) путеви - градске улице

Ове категорије разликују се по режиму саобраћаја, структури учесника у саобраћају, брзини кретања, техничко - технолошким карактеристикама, структури и учесталости конфликата у саобраћају...

На основу истраживања у најразвијенијим земљама одређени су ризици учешћа у незгодама на различитим путевима. Доказано је да су аутопутеви најбезбеднији путеви, три пута већи ризици су на осталим отвореним ( руралним ) путевима, док је ризик на градским путевима шест пута већи.

3. Траса пута Траса пута такође веома утиче на безбедност саобраћаја, посебно промене радијуса кривина и нагиби. На пример, у кривинама са радијусом од 400 м ризик од незгоде је два пута већи него на правој деоници, на кривинама са 100 - 200 м овај ризик је осам пута већи.

Негативан утицај нагиба и оштрих радијуса утиче на безбедност саобраћаја и на осталим деоницама, наиме, неповољни радијуси и нагиби додатно замарају возаче, доприносе напетости, нестрпљивости и агресивности, што долази до изражаја и после ових деоница. Неки типови незгода ( нпр. незгоде при претицању ) се концентришу на правцима после серије оштрих кривина и на равним деоницама после дужих успона.

4. Просечан број прикључних путева ( раскрсница ) Ризик незгоде је већи у раскрсницама са више прилаза, са интензивнијим саобраћајем и већим брзинама испред раскрсница.

5. Стање коловоза На мокром и прљавом коловозу отежано је управљање и кочење возила. Највише незгода се догађа у време првих киша после сувог периода. После дужег периода са лошом подлогом возачи прилагођавају своје понашање и ризик незгоде опада.

6. Препреке поред пута Поред пута се често налазе различите препреке ( стабло дрвета, бетонски и други стубови, чврсти објекти ) које утичу на активну и пасивну безбедност саобраћаја. Ако ометају прегледност, ове препреке могу допринети настанку незгоде. Свака четврта незгода у Шведској представља удар у препреку, 50% ових удара су удари у дрво поред пута. Међутим, препреке могу имати и позитиван утицај на тежину незгода. Наиме, данас се, као мера за смањење брзина у раскрсницама и другим опасним местима постављају препреке које смањују прегледност. На тај начин возачи су приморани да смање брзину у опасним зонама. Изградња препрека које смањују прегледност мора бити детаљно и стручно анализирана. Оваква изградња има смисла само ако су очекиване добити веће од штете. Најзначајније утицаје на безбедност саобраћаја имају: - Стандард ( појединца и друштва) - уређење, организација и квалитет рада институција за безбедност саобраћаја - систем образовања - закони и други прописи - доследност кажњавања - рад полиције и судства - ставови о безбедности

7. Возач и управљање возилом Прихватљива брзина коју возач остварује зависи од много чинилаца. Зависи од личности возача, односно његовог темперамента. Брзина зависи и од промењивих особина

појединца, које потичу од година старости, пола и искуства. Такође и од спољње мотивисаности возача, међу спољњим мотивисаностима најважније је време путовања ( при већим растојањима биће мотивисан да оствари већу брзину ).

7.01 Ширина коловоза Када је ширина коловоза мања возач тежи да оствари мању брзину како би елиминисао напрезање које изазива ширина коловоза. Она зависи од рачунске брзине и константна је за одређену деоницу пута.

8. Пут као непосредни узрочник удеса Неоштећен пут, као објекат на коме се одвија саобраћај, веома ретко бива непосредни изазивач удеса. То је случај само онда када постоји нагла промена облика услед постојања веома оштре кривине, и то када је таква кривина скривена, недоступна оку возача до последњег момента, па возач нема довољно времена да на њу правовремено реагује. Овакве црне тачке су лако препознатљиве, па се на њих реагује реконструкцијом пута или постављањем неуобичајених саобраћајних знакова.

9. Оптерећење возача обликом пута У облик пута убрајају се недовољна дужина прелазне кривине, неодговарајући попречни нагиб, недовољна дужина погледа на коловоз, неадекватно постављена рекламна табла која смањује прегледност. У оваквој ситуацији возач превелику пажњу посвећује одређеном делу пута. Тако може доћи до напрезања, те нема могућности да реагује на појаву другог учесника у саобраћају или неке друге сметње које се налазе у његовом периферном видном пољу, па долази до удеса.

- Лоше постављена рекламна табла сакрива семафор.

10. Неприхватљиви услови вожње Када је возач који је мотивисан на велике брзине принуђен да због немогућности претицања или рестрикције брзине на великој дужини вози малом брзином, неприхватљивом с’ обзиром на његову мотивисаност, перформансе возила и ранг пута, долази до исцрпљивања његовог стрпљења. У првом случају возач приступа претицању и кад за то не постоје услови. У другом случају возач вози

већом брзином од дозвољене. У оба случаја, правно гледано, возач је узрочник удеса, иако су стварни узрок незгоде услови саобраћаја.

11. Услови пута који наводе учеснике у саобраћају на изазивање кризне ситуације На неограђеним путевима, на којима не постоје пешачке стазе у насељима, јавна и аутобуска стајалишта и прописно изведена паркиралишта поред услужних објеката на путу, учесници у саобраћају су наведени на понашање које доводи до кризне ситуације или ( и ) доприноси настанку удеса. Аутобуси који се заустављају на аутобуским станицама условљавају нагомилавање возила. Када су услови за претицање отежани, услови за возача су неприхватљиви.

12. Појам пројектне брзине и ширина саоб. траке Пошто возач има различите мотивације за прихватање брзине, дефинисана је само могућа брзина коју може да оствари 85% возача мотивисаних на велике брзине, који управљају снажним путничним возилима. Могућу брзину треба усвојити као пројектну, која ће бити меродавна за одређивање свих других елемената пута. Ширина саобраћајне траке зависи од рачунске брзине и повећава се од 2.75м до 3.75м са порастом рачунске брзине. Када саобраћај на путу расте повећава се и број мимоилажења и у слободном, а и у мање густим токовима.

13. Претицање возила

Када је пут непрегледан за претицање, односно када је проток возила довољно велики да је лева трака дуже заузета, што онемогућава претицање, потребно је изводити додатну траку и на мањим успонима, на међурастојању зависно од категорије пута и довољне дужине да омогући претицање возила. Овај захтев повећава трошкове градње, међутим, то се може компензовати смањењем траке чиме се истовремено дестимулишу возачи у погледу брзине, што доприноси безбедности.

14. Пут као фактор безбедности -Утиче на број и последице саобраћајних незгода следећим одликама:

*Неусклађена величина подужног и попречног нагиба са брзином и карактеристикама возила у саобраћајном току.

*Неусклађени геометријски елементи кривина са рачунском брзином и габаритним димензијама возила

* Недовољна подужна и попречна прегледност пута у кривини и у правцу

* Недовољна ширина коловоза

* Недовољне или нетачне информације возачима о путу, објектима поред пута и слично

* Постојање елемената на путу који приморавају возача на оштре и брзе промене режима вожње

* Постојање конфликтних зона дуж пута на местима укрштања путева

* Недовољна осветљеност

* Недовољна и неправилна примена хоризонталне и вертикалне сигнализације

Елементи и параметри за одређивање елемената пута

1. Рачунска брзина - брзина на основу које се израчунавају елементи трасе и попречног профила

2. Попречни нагиб коловоза - омогућује отицање вода најкраћим путем што доприноси бржем сушењу коловоза. Нагиб може бити једностран и двостран. Код коловоза мање ширине примењује се једнострани попречни нагиб. Највећа дозвољена величина попречног нагиба износи ()

3. Прегледност при кочењу - Хоризонтална прегледност је условљена препрекама које се налазе уз слободни профил пута. Вертикална прегледност пута условљена је вертикалном закривљеношћу пута.

4. Коловоз - образују саобраћајне, зауставне, ивичне и додатне траке.

5. Ширина саобраћајне траке - зависи од рачунске брзине и врсте терена

6. Зауставне траке - су посебне траке уз спољњу ивицу ауто-пута, а према потреби и на путевима 1. разреда.

На аутопутевима - 2.5м

На путевима 1. разреда са четири саобраћајне траке - 1.75 м

7. Разделне траке - физички раздвајају паралелне коловозе

8. Банкина - земљани појас који се налази уз коловозну конструкцију, ивичњаке или ивичну траку. Има више улога. Основни задатак јој је да повећа стабилност коловозне конструкције, односно, ивичних трака. Секундарна улога јој је психолошко повећање сигурности возача.

Закључак: Иако пут има значајан удео у безбедности саобраћаја човек је тај који има главну улогу. Најважнији елемент безбедности је одговорност. Будите савестан учесник у саобраћају.

Литература

1. vtsnis.edu.rs 2. www.putevi-srbije.rs 3. kolektiv.mne 4. www.scribd.com 5. www.wikipedia.com 6. https://ekonferencije.com 7. Bezbednost drumskog saobraćaja ( dr. Milan

Tojagić) 8. www.abs.gov.rs

Датум предаје: ______________

Комисија: Председник _______________ Испитивач _______________ Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.