Uvod-Slajdovi-Hemija zivotne sredine-Hemija, Slajdovi' predlog Hemija životne sredine
boza
boza

Uvod-Slajdovi-Hemija zivotne sredine-Hemija, Slajdovi' predlog Hemija životne sredine

23 str.
1000+broj poseta
Opis
Uvod,Slajdovi,Hemija zivotne sredine,Hemija, atmosfera, jonosfera, litosfera, Troposfera, Hidrosfera, Geološki rad hidrosfere, Biosfera, Površinski sloj litosfere, Pedosfera, nastanak zemljišta, sinteza i razlaganje orga...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 23
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.

4/15/10

PEDOLOGIJA nauka o zemljištu

4/15/10

Zemlja je jedna od 9 planeta ( Merkur, Venera,Zemlja,Mars, Jupiter, Saturn,

Uran, Neptun i Pluton) i oko 1000 planetoida -manjih planeta Sunčevog sistema.

Planete (grč. planetai asteres- zvezde lutalice) su tamna nebeska tela koja

dobijaju energiju ( toplotu i svetlost) od Sunca , svetle odbijenom Sunčevom

svetlošću, obrću se oko svoje ose i istovremeno se kreću oko Sunca u pravcu zapad-istok.

Zemlja je planeta (oblika spljoštenog elipsoida)sa jednim prirodnim satelitom-Mesecom, okreće se oko Sunca prosečnom brzinom od 30

km/s , na srednjoj udaljenosti od 150 km i rotira od zapada prema istoku

kad se posmatra sa severnog pola.

Kao planeta , Zemlja ima dugu istoriju razvoja od 6 milijardi godina. Za to vreme je prvobitna masa diferencirana, nije jednostavne građe, nego je izgrađena iz više koncentričnih omotača - geosfera (grč. gea

– zemlja, sfera - lopta ), koji se međusobno razlikuju po sastavu i svojstvima. Zemljina kora je sastvaljena od mase čija specifična

4/15/10

Shematski prikaz isečka Zemljine lopte sa rasporedom

sfera

međuplanetarni prostor jonosf

era

jonosfera (500 - 600 km)stratosfera 80 km

stratosf era

troposfera i biosfera 10 km

troposfera i biosfera

hidrosf era

sfer a :

magmat ska

metamor fna

talože nja

raspada nja pedosfera

atmosfera

centralno jezgro(Fe,Ni,Co…)

srednja sfera(Cr,Fe,Ni…)

litosfera, 10 -15 km SiAl -zona (Si,Al,…laki ) SiMa- zona (Si,Mg +

Fe,Cr,Ni,Co…teški

4/15/10

Atmosfera (grč. atmos - vazduh ) je gasoviti omotač Zemlje, debljine od 500

do 700 km, ima oblik Zemlje, kreće se zajedno sa Zemljom i odvaja je od

međuplanetarnog prostora. Po vertikali je podeljena u tri sekundarne sfere :

troposferu , stratosferu i jonosferu.

Troposfera (grč. tropos - obrt) je donji deo atmosfere, prosečne debljine od

10 km. Donju granicu troposfere čine hidrosfera i litosfera a gornju stratosfera. Troposfera je smeša

gasova prosečnog zapreminskog sastava: 78 % N2 , 21 % O2 , 0,03 % Ar , 0,01 % CO2 i drugih gasova, vodene pare, čestice mineralnog ili organskog porekla, prašine… Temperatura vazduha opada sa visinom prosečno pola stepena na 100 m visine, na gornjoj granici je od - 85 do – 50 oC . Vazdušni pritisak takođe opada sa visinom. Sve

ove odlike su važne jer neposredno utiču na

4/15/10

Hidrosfera (grč. hydor - voda ) predstavlja celokupnu količinu vode na Zemlji – različite vodene površine (mora, okeani, jezera, močvare, bare, reke... ), podzemne vode, led i sneg polarnih predela i visokih planina...

Ona nije neprekidni omotač oko Zemlje, kao atmosfera, zbog neravnina .

Površine pod vodom ( oko 71 %) su mnogo veće od površine kopna s tim da na površinu pod vodom unutar kopna otpada samo 0, 04 % !

Jedan je od glavnih činilaca većine fizičkih, hemijskih i bioloških procesa i promena.

Geološki rad hidrosfere se zasniva na neprekidnom kruženju vode u prirodi.

Sa vodenih površina kao i sa kopna isparava ogromna količina vode koja se u atmosferi kondenzuje i ponovo vraća na površinu zemlje

kao atmosferski talog ( kiša, led, sneg... ). Tokom kruženja hidrosfera učestvuje u fizičkom i hemijskom razaranju litosfere ( tekuće vode,

glečer i podzemne vode kretanjem razaraju litosferu , prenose produkte razaranja i talože ih ) pa je tako hidrosfera vrlo važna u

procesima nastajanja zemljišta.

( Pretpostavke su da sa površina voda ispari oko 600 000 km3 /godišnje i ta količina se vrati kao atmosferski talog .Na kopno tokom godine padne samo oko 100 000 km3 vode od koje 2 /3

odmah ispari a ostatak otiče u

4/15/10 kružno kretanje vode

more

isparavanje

kiša

led sneg

4/15/10

Biosfera (grč. bios - život ) predstavlja posebnu geosferu a čini je celokupan

prostor u kome se nalazi sav živi svet. Obuhvata deo troposferu, celu hidrosferu i deo litosfere čine je biljke, životinje i mikroorganizmi.

Biljke iz mineralnih stvaraju organske supstance i sa mikroorganizmima i

životinjama ostvaruju biološko kruženje materije u prirodi. Na taj način biosfera

utiče na pretvaranje površinskog dela biosfere u zemljište.

Litosfera ( grč. litos - kamen ) je spoljašnji kameni omotač Zemlje ili čvrsta Zemljina kora. Debljina kore je 40 – 60 km ali negde, kažu, i

120 km. Nije iste debljine – tanja je u oblasti okeana, deblja u planinskim predelima. Ona je u nepsrednom kontaktu sa biosferom, atmosferom i hidrosferom pod čijim uticajima se dešavaju različiti

procesi kojima se menja prvobitni sastav litosfere .

Prema vrsti procesa koji se u njoj odigravaju, litosfera se može podeliti na nekoliko sekundarnih geosfera : a) sfera raspadanja i b)

sfera taloženja koje čine gornji deo litosfere, dok c) metamorfna sfera i

4/15/10

A BHL P

MEĐUSOBNI UTICAJ

atmosfere (A ),

biosfere (B ),

litosfere (L ) i

hidrosfere (H )

na pedosferu ( P )

prema S.Mattson- u

P

4/15/10

Površinski sloj litosfere je sfera raspadanja. Tu je vrlo izražen uticaj

atmosfere, biosfere i hidrosfere zbog čega i dolazi do raspadanja

površinskog dela Zemljine kore koja se pretvara u trošnu masu. Od dubine do koje dopiru činioci koji je stvaraju zavisi dubina ove sfere i najčešće se smatra

da je oko 200 do 300 m . Sastavljena je od lakih hemijskih elemenata, najviše Al i Si ,specifične mase 2,4 g/cm3 . Trošna masa je pokrivač litosfere ali se ne

zadržava uvek na mestu nastanka - jedan deo prelazi u pedosferu dok drugi deo prelazi

u sferu taloženja.

Pedosfera (grč. pdon - zemlja) je rastresiti pokrivač Zemljine kore u čijem stvaranju i nastanku učestvuju organizmi, živi svet, jer je

pedosfera osnovno stanište biljaka i drugih živih organizama. Ona je deo sfere raspadanja u kojoj se pored mineralnih sastojaka

nalaze i produkti biohemijskih procesa od kojih se pri

4/15/10

Sfera taloženja je deo litosfere nastao taloženjem trošnog materijala koji se stvara u sferi raspadanja. Trošne mase sfere

raspadanja prenose različite sile prenosa kao što su : vetar, glečeri, tekuće vode, vode bujica itd. Masa se taloži pri čemu nastaju

sedimenti tamo gde snage prenosa zastaju ili slabe. Sedimenti se dele prema snagama stvaranja

sedimenata na : eolske, rečne, jezerske, morske, glečerske... Debljina sfere taloženja je nejednaka,na kopnu iznosi od 300 do 800 m

dok u hidrosferi je iznosi i do 5 km. Sdržaj sfere taloženja je isti kao i

sadržaj sfere raspadanja od koje je i nastala. Metamorfna sfera se nalazi ispod sfere taloženja a počinje na

dubini od 4 do 10 km. U ovoj sferi je temperatura visoka, preko 573 K kao i pritisak, do 300 Mpa. Ovi, tako visoki parametri omogućavaju

i uslovljavaju promenu (metamorfozu) strukture postojećih stena i prekristalizaciju minerala.

Magmatska sfera (grč. magma – gusta masa, testo ) je sfera čija se granica prostire oko 80 km ispod metamorfne sfere. Temperatura

(preko 1000 K) i pritisak (do 2 000 MPa) su mnogo viši nego u metamorfnoj sferi. U gornjem delu sfere, masa je čvrsta, preovlađuju

lakši(Si, Al…) elementi (spec.masa je od 2,6 do 3,8) dok su teži elementi(Si,Mg,Fe…) ulaze u

4/15/10

Pirosferu (grč. pir - vatra ) čine donji deo SiAl-zone i SiMa- zona. Ova sfera se prostire do dubine od 1 200 km. U njoj su zastupljeni teži hemijski elementi - Mg,Fe,Cr,Ni...,temperatura je oko 1 700 K, pritisak do 5 000 MPa, masa je staklasti rastop specifične mase od 3,6 do 4.

magmatska sfera

sfera taloženja

metamorfna sfera

sfera raspadanja

hidrosf era zemlji

šte

atmosf era

l i t o s f e r

4/15/10

Zemljište je gornji rastresiti sloj Zemljine kore, litosfere,izmenjen zajedničkim

uticajem hidrosfere, atmosfere i biosfere. Vremenom se na površini litosfere

stvara trošni i rastresiti sloj pod uticajem atmosfere i hidrosfere tek kao

dobra podloga za nastanak zemljišta . Ta nastala rastresita masa vremenom dobija nove osobine –

povećava se ukupna površina čestica (postaju sitnije) pa postaju i aktivnije, postaju propustljivije za vodu i za vazduh. Sa povećanjem aktivnosti brži su hemijski procesi u zemljištu pri čemu nastaju jedinjenja ali i

rastvorljive soli čime , ipak nisu obezbeđeni svi uslovi za rast i razvoj biljaka jer u masi nema azota koji je

neophodan a on se ne nalzi u litosferi iz koje nastaje rastresita masa. Za proces nastajanja zemljišta su

neophodni različiti životni procesi kao i mikroorganizmi.

4/15/10

U suštini, nastanak zemljišta se sastoji od procesa neprestane sinteze

organskih supstanci i njihovog razlaganja nastalih organskih supstanci

do mineralnih i tako, u krug. Zato je zemljište sredina u kojoj se neprestano

odigravaju procesi prelaska jednih supstanci u druge, odnosno kruženje

hranljivih elmenata u sistemu zemljište – biljka – zemljište.

Oba procesa, sinteza i razlaganje organskih supstanci, su uzajamno povezani i čine biološko – malo, kruženje elemenata neophodnih za ishranu biljaka.

Ovo neprestano kruženje obezbeđuje plodnost zemljišta. Pored ovog, postoji i veliko ili geološko kruženje u koje spadaju i elemeni biljne ishrane.

Ti procesi su rastvaranje, spiranje i odnošenje materijala iz zemljišta u reke i mora pri čemu se oni kao rastvoreni ili nataloženi gube iz zemljišta.

Da gubici zemljišta ne bi bili trajni, neohodno je obezbediti takve uslove da geološko kruženje materijala bude minimalno.

Zemljište je jedinstvena i specifična tvorevina nastala tokom evolucije od rastresite mase na površini Zemljine kore pod uticajem različitih fizičkih, hemijskih i

bioloških procesa i od rastresite mase se odlikuje plodnošću.

4/15/10

Da bi zemljište bilo plodno, nepohodno je da u određenom odnosu sadrži sve

tri faze – čvrstu, tečnu i gasovitu kao i sve četiri komponente – neorganske, organske, tečne i gasovite

supstance.

U sastavu sve tri faze zastupljeni su svi poznati hemijski elementi, čitav PSE,

ali u većini zemljišta je zastupljeno obično oko 15 elemenata, u sastavu neorganskih i organskih jedinjenja.

Uglavnom se sastav zemljišta razlikuje i po horizontima, slojevima istog zemljišta. Promene sadržaja, sastava zemljišta vremenski brže ili sporije su neminovne, pa

utvrđivanje sadržaja elemenata i jedinjenja ima i naučni i praktični značaj za

procenu plodnosti zemljišta.

Zemljište je, u celini, osnovni uslov za stvaranje organskih supstanci, hrane za sav živi svet .

4/15/10

mineralni deo 45 %vazduh 25 %

voda 25 %

organski deo 5 %

SASTAV ZEMLJIŠTA kao trofaznog sistema,

zapreminski odnosi :

čvrs ta fazagasovi

ta faza

teč na faza

4/15/10

sadržaj hemijskih elemenata u zemljištu (%) :

O…….....49,1 Ti………..0,60 Si…….....26,0 C………..0,30 Al………..7,4 Cl……….0,20 Fe……….4,2 P……….0,12 Ca……….3,3 S……….0,10 Na……....2,4 Mn...…...0,10 Mg………2,3 N……….0,04 K………...2,3 Zn………0,02 H………...1,0 ostali……. 0,52

98,0 2,00

4/15/10

elemenat litosfera pedosfera elemenat litosfera pedosfera

O 47,2 49,0 C 0,1 2,0 Si 27,6 33,0 S 0,09 0,085 Al 8,8 7,13 P 0,08 0,08 Fe 5,1 3,8 N 0,01 0,1 Ca 3,6 1,37 Mn 0,09 0,085 Na 2,64 0,63 Cu

Uporedni tabelarni prikaz prosečnog sadržaja najzastupljenijih elemenata u litosferi i pedosferi – u zemljištu u masenim % :

4/15/10

Pedologija (pedon – zemlja, logos- nauka) je mlađa (tek nešto više od 100 godina) prirodna nauka.

Prvi podaci o podeli zemljišta prema plodnosti potiču iz Kine još od pre 5 000 godina ali se nauka

postepeno i polako razvijala kao iskustvo prenošeno sa pokolenja na pokolenja milenijumima.

Na prelazu iz feudalizma u kapitalizam, zbog naglog porasta broja stanovnika,povećane proizvodnje hrane,

ekspanzije trgovine , tehnologije i saobraćaja zemljište je naglo iscrpljeno, opala mu je plodnost pa je interes za probleme zemljišta bio evidentan, posbno zbog ishrane

biljaka...

Pedološka istraživanja mogu biti organizovana iz naučno – fundamentalnih ili primenjenih razloga. a) u

sklopu prirodnih nauka, važna su znanja iz pedologije, u botanici( fitocenologiji, ekologiji... ), u geografiji

4/15/10

Definicije zemljišta su bile brojne i sa različitih aspekata.

Danas se zemljište definiše kao tlo, prirodno-istorijski rastresiti sloj Zemljine kore, pod

zajedničkim uticajem pedogenetskih činilaca: geološke podloge, klime, reljefa, organskog tj. živog

sveta i vremena.

Pedologija je vrlo bliska sa geologijom, mineralogijom i petrografijom.

Petrografija je nauka o stenama (grč.petra – stena,kamen, grafia – opis, zapis),

pročava nastanak, rasprostranjenost, morfološki sastav , svojstva... stena.

Mineralogija je nauka o mineralima (grč. minerale - ruda) proučava načine nastanka minerala, fizička i hemijska

svojstva, kristalografske oblike itd. Geologija ( grč.gea – Zemlja, logos - nauka), znači nauka o

Zemlji, proučava postanak, građu, oblik i sastav čvrste Zemljine kor , stena minerala ali i izumrlog živog sveta od

pojave do danas. Ova nauka je je relativno mlada nauka koja se brzo razvijala. Zahvaljujući širokoj primeni novih

znanja iz njenog dom na u agronomiji, rudarstvu, industriji i tehnici, postala je osnovna nauka iz koje su nastale

srodne nauke kao što su mineralogija, petrogr fija, geotektonika

... ali i nove, mnogo mlađe nauke – rudarska geologija,

4/15/10

Osnovne karakteristike zemljišta su :

o trodimenzionalni segment sa prepoznatljivim granicama istog porekla ;

na površini gornja granica, na dubini donja granica i bočna

granica kojom se razdvajaju pojedini tipovi različitih svojstava. o zemljište je trofazni sistem sa 4 osnovne komponente :

u čvrstoj fazi mineralne ( 1 ) i organske komponente ( 2 ) u tečnoj fazi voda ( 3 ) i u gasovitoj fazi vazduh ( 4 ).

Odnos faza i komponenata u zemljištu je promenljiv i zavisi

od prirode zemljišta. Zemljišta koja se najčešće koriste za optimalan

rast i razvoj biljaka imaju sledeći odnos faza i komponenata : čvrstu fazu čine 45 % mineralne i 5 % organske

komponente, dok je poželjan odnos vode i vazduha 25 % zapreminskih ....

zemljište je proizvod sredine koja ga okruzuje - L, A, H i B

4/15/10

o zemljište je otvoren sistem zbog granične pozicije između atmosfere i biosfere u kojima se neprekidno dešava protok i razmena supstanci i energije a) raspadanje stena – minerala i sinteza glina , b) dekompozicija ostataka – mrtve organske supstance i sinteza

humusa, c) premeštanje – migracija i mineralnih i organskih sastojaka kroz

vertikalni presek zemljišta. Naravno, tokom upotrebe zemljišta uključuije se i

čovek svojim različitim interventnim merama - antropizacija zemljišta, pri

čemu je zemljište tako hranljiva sredina i za prirodnu i za kulturnu

vegetaciju .

o zemljište je dinamičan sistem jer podleže

neprest im promena a. Te prome e u pedosferi su podeljene u tri grupe :a) prva ,

nesist matske promene- koje se javljaju povremeno (npr. pri

neuobičaj nim uslovima vlage, teme ature... ), b) druga , periodične ili ciklične ,

koj s u zemljištu dešavaju istovremeno i paralelno sa sezonskim

promenama biološke aktivnostima i c) treća grupa je grupa usmerenih

promena. One teku

4/15/10

o zemljište je disperzni sistem ( rastvor ) različitog sadržaja mineralne i

organske komponente u čvrstoj fazi. Za zemljište je naročito važna

frakcija glina i koloida u sitnici – sitnoj zemlji, jer te fine čestice poseduju

ogromnu specifičnu površinu – aktivnu površini koja ustvari, kontroliše

celokupnu aktivnost u zemljištu...

o zemljište je porozan sistem koji čine pore različitiog oblika i veličina, pri

čemu su makropore u funkciji vazduha a mikropore su funkciji vode...

o zemljište je prirodni resurs, nacionalno blago koje je ograničeno ali na

4/15/10

o zemljište se suštinski razlikuje od pedosfere jer :

• zemljište ima relativno visok sadržaj organskih supstanci , mnogo

korenja i žila, viših biljaka, mnogo mikroorganizama karakterističnih za

zemljište; intenzivnije raspadanje pa i prisustvo karakterističnih

horizontalnih slojeva u preseku,

• zemljište je proizvod prirode – posledica je destruktivnih i sintetskih

o zemljište se u prirodi javlja in situ, na licu mesta kao posledica

raspadanja stena i minerala u litosferi uz direktan uticaje atmosfere,

hidrosfere i biosfere ( autohtona tvorevina), ili o kao transportovan materijal pod uticajem vetra, vode , leda i gl čera

tj. pretaložen, deportovan na manje ili veće rastojanje od litosfer na

kojoj je ponikl ( alohtona tvorevina ),

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.