Uvod u bankarski sistem - Seminarski - Bankarstvo i finansije
smoreni.juzer
smoreni.juzer17 February 2013

Uvod u bankarski sistem - Seminarski - Bankarstvo i finansije

PDF (763 KB)
16 strane
7broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 1 votesbroj ocena
2broj komentara
Opis
Seminarski rad iz oblasti bankarstvo i finansije na temu uvod u bankarski sistem.
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 16

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument
Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 1

U V O D

Pojmovno, „bankarstvo“ u svojoj osnovi obuhvata izučavanje bankarskog sistema i

bankarske prakse, kao i izučavanje opštih pitanja kreditnog sistema i kreditne prakse. Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u privrednom

životu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka, preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvene reprodukcije. Cilj tog izučavanja je upoznavanje karaktera, funkcionalnih osobenosti i tehnike rada po poslovima udruživanja i racionalnog korišdenja novčanih sredstava društvene akumulacije, kreditnih poslova, poslova mobilizacije, koncentracije i ubrzanja cirkulacije novčanih sredstava, monetarnog i kreditnog regulisanja, poslova platnog prometa i određenih uslužnih poslova, kao i kontrolnih funkcija.

Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja, u

smislu strukture, funkcija, vlasništva i međusobne povezanosti banaka. Ovaj pojam može označavati i podelu rada među bankama u jednoj zemlji, koja je rezultat specijalizacije ili zakonskih propisa.

Poslovanje individualnih banaka, odnosno način na koji obezbjeđuju sredstva, koriste ih i

upravljaju njima da bi ostvarile profit, uglavnom je slično u vedini zemalja, kada je u pitanju tzv. “konvencionalno bankarstvo”. Banke su u svim zemljama finansijski posrednici u poslovanju koje podrazumijeva ostvarivanje profita. Međutim, kada posmatramo strukturu i poslovanje bankarskog sistema kao celine, razlikuje se više modela. Osim toga, neslaganje sa načelima na kojima je baziran “konvencionalni” bankarski sistem, dovela su do nastanka alternativnog sistema, tj. do određenih oblika beskamatne bankarske prakse.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 2

1. Bankarski sistem I uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski sistem jedne zemlje definiše:

 Vrste bankarskih organizacija,

 Način njihovog osnivanja,

 Opšte uslove mobilizacije sredstava,

 Prava upravljanja,

 Obaveze održavanja likvidnosti I snošenja rizika u bankarskim organizacijama,

 Planiranje I poslovnu politiku,

 Upotreba I raspoređivanje prihoda I dobiti finansijskih organizacija itd.

Može se redi da bankarski sistem predstavlja institucionalizaciju, tj.zakonsko regulisanje bankarskih pitanja. S druge strane, faktičko funkcionisanje bankarskog sistema se analizira preko bankarskog poslovanja.

U razvijenim privrednim sistemima postoje sledede vrste bankarskih sistema:

Engleski, koji se sastoji od nekoliko velikih banaka sa filijalama;

Američki, sa velikim brojem samostalnih banaka bez filijala;

Nemački, koji je kombinacija prva dva sistema;

Ostali bankarski sistemi.

Bankarski sistemi pojedinih zemalja se znatno razlikuju, ali imaju i dosta sličnosti, s obzirom na to da im je svima zajedničko postojanje centralne banke i velikog broja poslovnih banaka različitog profila. Generalno gledano, zavisno od toga kome pripada vodeda uloga pri finansiranju preduzeda u razvijenim tržišnim privredama, razlikuju se dva osnovna modela finansijskih sistema:

- nemačko-japanski - bankarski sitem u kome banke i njihovi krediti imaju dominantnu

ulogu pri finansiranju preduzeda. Banke su veliki akcionari preduzeda. Za nemački model bankarsta karakterističan je model univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju komercijalni i investicione banke i predstavlja glavni izvor finansiranja firmi svih veličina.

- anglo-saksonski ( pre svega u SAD i V.Britaniji ) – model sa razvijenim finansijskim tržištem, primarna uloga u finansiranju preduzeda pripada finansijskom tržištu, uglavnom na osnovu emisije akcija i obeznica, ali i drugih finansijskih instrumenata. U Americi 1999. donet je zakon kojim se ukida obaveza razdvajanja komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajudih društava.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 3

2. Bankarstvo razvijenih zemalja

Razvijene zemlje imaju razvijenu privredu, razvijen finansijski sistem, bogatu strukturu bankarskog sistema i disperziranu ponuda usluga sa elementima E – bankinga.

2.1. Bankarski sistem Engleske

Formiranjem Bank of England ( 1694.godine ) Engleska je među prvima institucionalizovala centralnu banku i zahvaljujudi svojoj razvijenosti uticala na razvoj bankarskog sistema i u drugim zemljama.

Osnovne karakteristike engleskog bankarskog sistema oduvek su bile koncentracija kapitala

i specijalizacija bankarskog poslovanja, da bi u današnje vreme i engleske banke postale univerzalne finansijske institucije koje pružaju sve vrste usluga. Za engleske banke je karakteristično i stogo pridržavanje bankarskih principa.

U Engleskoj deluje relativno mali broj samostalnih banaka, što ukazuje na visok stepen

koncentracije bankarskog poslovanja. Do 1996.godine postojalo je 57 banaka: 11 londonskih klirinških banaka ( poseduje oko 85% svih depozita engleskih banaka ), 2 londonske banke, 4 brtanske banke, 6 škotskih banaka, 8 iriskih banaka i 26 banaka za prekomorski kredit.

Čuvena „Velika Petorka“ – „Big Five“ ( Barclay Bank, National Provincial Bank, Westminster

Bank, Loyds Bank i Midland Bank ) drže 75% ukupnih depozita, čime im ovako visoka koncentracija depozitnih sredstava omoguduje punu nezavisnost od Bank of England.

Specifičnost engleskog platnog prometa je bezgotovinsko pladanje ( oko 98% ), koje se

obavlja uglavnom čekovima. Engleski bankarski sistem ima slededu institucionalnu strukturu:

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 4

- Bank of England, centralna banka Engleske, koja nadzire i kontroliše ostale banke, određuje zvaničnu eskontnu stopu koja je osnov za određivanje kamatnih stopa ostalih banaka i dr.;

- Komercijalne ( depozitne ) banke, koje raspolažu velikim iznosima depozitnih i vlasničkih sredstava, odobravaju kratkoročne kredite, obavljaju platni promet za svoje komitente između komercijalnih i drugih banaka, itd.;

- Eskontne banke ( Bill Brokeri ), banke u privatnoj svojini koje su specijalnizovane za eskontne poslove ( eskontovanje menica i državnih vrednosnih papira i sl. );

- Efektne banke ( Stock Brokeri ), specijalizovane banke za poslove sa vrednosnim papirima koji se kotiraju na Londonskoj berzi;

- Banke za međunarodni promet tj.akceptne banke ( Merchant Banks ), specijlizovane banke za posredovanje u međunarodnom platnom prometu;

- Kororacije za dugoročno finansiranje koje dugoročno finansiraju industriju i trgovinu, pri čemu su najpoznatiji FCI ( Finance Corporation for Industry – Finansijska korporacija za industriju ), Finansijska kompanija za razvoj Komovelta ( The Commonnelthea Development Finance Company ) itd.

U okviru bankarskog sistema Engleske funkcioniše i preko 100 inostranih banaka.

2.2 Američki bankarski sistem

U vedini zemalja, četiri ili pet velikih banaka dominiraju u sektoru bankarstva, dok samo u SAD-u postoji oko 8000 komercijalnih banaka, 1500 štedno-kreditnih organizacija, 400 štedionica i 10000 kreditnih unija. Da li je dobro imati toliki broj banaka? Čime se objašnjava toliki broj bankarskih institucija, i da li to znači da je američki bankarski sistem efikasniji i konkurentniji od drugih? Odgovor na postavljena pitanja se može nadi u istorijskom razvoju američkog bankarskog sistema.

Savremeno bankasrtvo SAD-a započeto je osnivanjem Bank of North America u Filadelfiji 1782.

Godine. U prvim godinama razvoja se postavilo pitanje da li bi ovlašdenja za rad banaka trebalo da daje federalna vlada ili savezne države ponaosob. Rezultat zalaganja federalista je osnivanje Bank of United States 1791. godine, koja je imala obeležja kako privatne tako i centralne banke odgovorne za količinu novca i kredita u zemlji. Protivnici centralizacije bankasrstva su uspeli da izdejstvuju zatvaranje pomenute banke 1811. godine. Ipak, zbog zloupotreba državnih banaka i potrebe za obezbjeđivanjem sredstava tokom rata, 1816. godine se osniva Second Bank of United States kao nacionalne banke. Do 1863. godine su sve komercijalne banke SAD-a dobijale dozvole za rad od bankarskih komisija onih saveznih država u kojima su postojale (tzv. državne banke), koje nisu bile nimalo stroge pa je dolazilo do prevara i propasti pojedinih banaka. Da bi se tome stalo na kraj, usvajanjem Zakona o nacionalnom bankarstvu stvara se novi sistem banaka koje ovlašdenja dobijaju na federalnom nivou (tzv. nacionalne banke), tako da i danas postoji tzv. “dvojni bankarski sistem”.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 5

Nastanak i razvoj savremenog sistema u SAD vezan je za 1913.godinu, kada je donet „Federal Reserve Act“, kojim je uspostavljen pravni red u dotadašnjoj strukturi bankarskog sistema SAD. Ovim aktom je osnovan Federalni rezervni sistem ( FED ) kao centralna banka SAD, koja se sastoji od dvanaest rezervnih banaka, čime je uvaženo federalno uređenje SAD.

Naime, teritorija SAD je podeljena na dvadeset područja, u vidu Federal Reserve District-a,

gde su otvorene federalne rezervnebanke: Washington, Boston, New York, Philadelphia, Cleveland, Richmond, Atlanta, St.Louis, Kansas City, Minnepolis, Dallas, San Francisco.

Federalni rezervni sistemi u Washington-u objedinjuje rad federalnih rezervnih banaka,

vršedi time funkciju centralne banke: - Koncipira i sprovodi monetarnu politiku, - Obavlja usluge za banke članice, - Obavlja poslove za vladu i vrši kontrolu i superviziju poslovanja banaka članica, - Emituje novčanice preko Državne blagajne, odakle se transferiše na federalne rezervne

banke itd. - Novčanice predstavljaju 90% američkog novca u opticaju, dok 10% sačinjava kovani (

metalni ) novac. Odbor guvernera ( Board Governors ) upravlja Federalnim rezervnm sistemom. Sastoji se od

sedam članova koje imenuje predsednik SAD, a Senat potvrđuje njihov izbor. Federalne rezervne banke vrše za komercijalne bake: - Snabdevanje papirnim novcem bez naplate transportnih troškova, - Obavljanje bezgotovinskog platnog prometa, - Plasiranje državnih vrednosnih papira, - Obavljanje telegrafskih transfera fondova banaka članica drugim bankama na čitavom

nacionalnom području itd. - Osim navedenih poslova, federalne rezervne banke vrše i značajnu ulogu fiskalnog agenta

SAD, jer drže vladine depozite, pladaju obaveze državne blagajne, primaju i menjaju različite oblike novca i dr.

U okviru bankarskog sistema SAD, pored federalnog rezervnog sistema, funkcionišu sledede

vrste banaka: - Komercijalne ( nacionalne i državne ) banke ( State Banks ), čija je osnovna fukcija

mobilisanje depozita, plasiranje kratkročnih kredita, obavljanje platnog prometa i pružanje brojnih posredničkih štediša,

- Udružene štedne banke, ( Mutal Saving Banks ), koje se bave mobilisanjem oročenih depozita servisiranjem određenih ( malih ) štediša,

- Efektne ( investicione ) banke ( Invesment Banks ), koje, kao poslovne banke, finansiraju industriju,

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 6

- Trust banke ( Trust Companies ), čija je osnovna delatnost čuvanje i upravljanje tuđom imovinom u svojstvu agenata, povernika, izvršioca ( tutora ) testamenta i dr.,

- Banka za izvoz i uvoz ( Export Import Banks of Washington ), koja je prvobitno osnovana radi državne intervencije u bankraskom poslovnom američke privrede posle ekonomske krize, ali je nakon drugog svetskog rata reorganizovana kao federalna banka za finansiranje i obavljanje svojih poslova u vezi izoza i uvoza robe SAD. To znači, da je ona organ vlade SAD u njenoj spoljnotrgovinskoj politii ( sve članice Upravnog odbora ove banke postavljaju predsednik SAD ).

U Američkom bankarskom sistemu postoji višeslojni sistem kontrole i nadzora nad

poslovanjem banke: - Državni organi, koji rade prema uputsvima i pod nadzorom Ministra finansija, kontrolišu

neosigurane banke, - Nacionalne banke se nalaze pod kontrolom federalnih rezervnih banaka i osiguravajudih

institucija ( na primer kod FDIC – Federal Deposit Insurance Corporation ), - Državne komercijalne banke koje su članovi federalnog rezervnog sistema nalaze se pod

kontrolom nadležne FDIC i bankarskog odeljenja državne uprave, - Banke koje nisu članice federanog rezervnog sistema nalaze se pod kontrolom

bankarskog odeljenja države i FDIC. - Uloga banaka u spoljnoj kontroli vedih kompanija nije naročito značajna iz razloga što se

investiciono finansiranje samo manjim delom vrši preko bankarskih institucija a vedim delom putem emisije akcija i obveznica na tržištu kapitala. Reagle-Nealovim zakonom iz 1994. godine je dozvoljeno bankama da otvaraju filijale u drugim saveznim državama, kao i da se vrše fuzije banaka čija su glavna sjedišta locirana u raznim saveznim državama. Gramm-Leach-Blileyevim zakonom iz 1999. godine je ukinuto zakonsko razdvajanje komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajudih kompanija, čime su otvorene mogudnosti za fuzionisanje. U funkcionalnom pogledu i dalje postoje razlike između komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajudih zavoda, dok je u vlasničkom pogledu mogude stvaranje onih kombinacija za koje akcionari procijene da su najkorisnije za stvaranje profita.

Dakle, američki model koji je važio do 2000.godine zasnivao se na striktnom razgraničenju

komercijalnog i investicionog bankarstva. Osiguravajude kompanije činile su tredu institucionalnu komponentu amereičkog sistema finansijskih institucija. Investicione banke su pripremale emisije vrednosnih papira korporacija, a komercijalne banke su zakonom bile onemogudene da učestvuju u emisiji vrednosnih papira.

Ovaj koncept je doprineo bržem rastu amričkog finansijsog tržišta u odnosu na rast koji bi

postojao da je bila dozvoljena veda intermedijacija kamate banaka u okviru čitavih SAD kao i da su komercijalne banke imale zakonsku osnovu da vrše emisiju vrednosnih papira za velike kompanije na tržištu kapitala. Time je stvoren sistem kontrole kompanija od strane finansijskih berzi. Tržište akcija je postalo specifično tržište za transfer vlasničke kontrole nad kompanijama koje su registrovane na berzama. Sudbina menadžmenta vedih kompanija bila je vezana za kretanje berzanskih cena njihovih akcija. Iako u američkom sistemu postoji i interna kontrola od

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 7

strane upravnih odbora kompanije Board of Directors nad upravljačkim menadžmentom, tržište je na spoljnoj kontroli preko tržišta kapitala.

2.3 Bankarski sistem Nemačke

Bankarski sistem Nemačke je onstitucionalizovan Zakonom iz 1875.godine, kojim je regulisan status emisione banke ( Reichbank ) i omoguden razvoj vedih banaka koje de delovati na čitavom području.

U tom periodu su nastale tri velike „D“ banke koje su bile predhodnica današnjih banaka:

Deutsch Bank ( 1870 ), Drezdener Bank ( 1872 ), Deutch Diskont Gesellshaft ( 1856 ). Ove tri velike „D“ banke su dominirale u nemačkom bankarskom sistemu sve d drugog svetkog rata, obavljajudi sve vrte poslova preko veoma razgranate mreže filijala.

Posle bankarske reforme iz 1947 i 1948.godine uzvršena je decentralizacija velikih banaka

tako što su one razbijene na 30 kreditnih institucija, od kojih je svaka mogla imati sedište samo u jednoj od federalnih jedinica.

Sadašnji nemački bankarski sistem ima slededu institucionalnu strukturu:

 Deutsche Bundesbank – banka I stepena, centralna banka koja emituje novac, vodi eskontnu politiku, politiku monetarnih rezervi idr.i obavlja sve finansijske i blagajničke poslove za centralnu vladu;

 Ladeszentral Banken ( Zemaljske Banke ) – banke II stepena, organizovane po ugledu na američke rezervne banke, s tim što se u nemačkom slučaju poklapaju sa federalnim jedinicama ( postoji 11 zemaljskih centralnih banaka ) i čiji je osnovni zadatak da regulišu novčani opticaj, ne obavljaju poslove direktno sa privredom ved obavljaju obračun čekovnog i virtmanskog prometa za ostale banke, a finansijske i blagajničke poslove za federalne jedinice;

 Privatne i javne banke – banke III stepena, koje obavljaju sve vrste bankarskih poslova na bazi velikih depozitnih sredstava ( postoji oko 200 privatnih banaka i 9 javnih banaka sa oko 330 filijala );

 Štedionice, kreditne zadruge i kreditni instituti, koji se formiraju na nivou gradskih područja i obavljaju žiro promet za mala i srednja preduzeda, odobravaju kratkoročne kredite za stambenu izgradnju, osiguranje imovine i lica i druge bankarske poslove.

Takođe, karakterističan je koncept univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju

komercijalne i investicione banke. Univerzalne banke su glavni izvor finansiranja firmi svih veličina. Pošto u nemačkom modelu postoji dominacija univerzalne banke u odnosu na tržište

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 8

kapitala logično je i da je kontrola kompanija preko bankarskih institucija značajnija u odnosu na finansijske berze. Vlasničko preuzimanje kompanija preko tržišta kapitala tradicionalno su vrlo retko korišdena u nemačkom modelu. Vlasnička prestruktuiranja i transferi kontrolnih paketa akcija vrše se iza zatvorenih vrata od strane univerzalne banke i krupnih akcionara.

Obzirom da u nemačkom modelu postoji dominacija univerzalnih banaka u odnosu na

tržište kapitala, samim tim je i kontrola kompanija preko bankarskih institucija značajnija u odnosu na finansijske berze.

Kontrola ekonomske efikasnosti upotrebe resursa u nemačkim kompanijama se vrši preko upravnih i nadzornih odbora samih kompanija, kao i nadzoru univerzalnih banaka.

Prvi nivo upravljačke kontrole u kompanijama je VORSTAND (upravni odbor) u koji ulaze glavni menadžeri kompanije, i on neposredno upravlja svim procesima u kompaniji.

Viši nivo upravljačke kontrole AUFSICHTSRAT (nadzorni odbor) koji se obično sastaje jednom kvartalno I donosi najvažnje investicione I finansijske odluke, sprovodi nadzor nad Vorstandom I vrši izbor top menadžera kompanije.

Skupština akcionara je tredi upravljački nivo u kompaniji. Univerzalna banka na istima

ima znatno vedi glasački potencijal od onog koji bi imali na osnovu akcijskog kapitala banke u kompaniji, iz razloga što mali akcionari svoje akcije prodaju banci u depo uz ovlašdenje da prestavnici te banke koriste njihove glasove.

Osim toga, za nemački model je karakterističan koncept glavne ili domade banke za

nefinansijsku kompaniju, što znači da jedna kompanija ima banku koja je akcionar u istoj, i koja vrši glavni deo finansiranja. Ipak, savremeni trendovi u razvoju bankarskog i finansijskog sistema idu u pravcu jačanja uloge finansijskog tržišta, čime se nemački model sve više približava američkom.

3. Ostali bankarski sistemi

Saglasno visokom stepenu razvijenosti privrede, razvili su se savremeni oblici bankarskih sistema ostalih zemalja kao što su: - Bankarski sistem Japana, koji čini oko 9000 bankarskih institucija ( Japanska banka „City“

banke, regionalne banke, banke za dugoročne kredite, trust banke, specijalizovane banke za devizno poslovanje, investicione banke, osiguravajue kompanije itd.,gde postoje razvijeni međusobni odnosi. U japanskom finansijskom sistemu je prisutna značajna državna kontrola finansijskog sektora kao i specijalizacija banaka. Japanski model bankarskog sistema je karakterističan po ulozi glavnih banaka oko kojih su formirani industrijski konglomerati

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 9

poznati kao keiretsu. Centralna banka je Banka Japana (Bank of Japan) osnovana 1882. I posluje kao jedinstvena institucija sa svim ovlašdenjima centralne banke i relativno velikim stepenom nezavisnosti. U kapitalu je vedinsko učešde države, sa značajnim privatnim učešdem (oko 45%). U Japanu postoje specijalizovane banke kao što su izvozno-uvozna banka Japan (Eximbank), Banka za finansiranje razvoja itd.

- Bankarski sistem Svajcarske, kao jedna od najrazvijenijih bankarskih sistema u svetu, koa čine centralna banka ( Schweizerische Nationalbank ), kantonalne banke, velike banke, lokalne banke, štedionice, privatne banke i kreditne zadruge. Bankarski sistem svajcarske se smatra jednim od najrazvijenijih na svetu sa dugom tradicijom bankarskog poslovanja. Kao i kod drugih zemalja postoji centralna banka tj nacionalna bankaSvajcarske i sektor poslovnog bankarskog sistema da kao posebni segmenti postoje centralne banke I grupacije. Nacionalna banka Svajcarske je pocela sa radom 1907.godine i organizovana je kao akcionarsko društvo. Segment osnovnog bankarstva u Švajcarskoj zasnovan je na konceptuuniverzalnog bankarstva. Mada su se pojedine banke specializovale za pojedine vrste bankarskih poslova. Najstarija grupacija u Švajcarskoj su privatne banke.

- Bankarski sistem Italije, koga čine kreditne institucije koje se bave poslovima kratkoročnih novčanih sredstava i specijalizovane kreditne institucije za finansiranje industrije, poljoprivrede, građevinarstva, itd., a u čiju institucionalnu strukturu sačinjavaju: centralna banka ( Banca d’Italia ), banke javnog prava, banke nacionalnog interesa, banke običnog kredita, narodne banke, štedionice, specijalne kreditne institucije za srednjoročno i dugoročno kreditiranje i dr. Osnovne karakteristike: Centralna banka 1893. Od 6 privatnih banaka, monopol od 1926., jedinstvena institucija, vlasnici kreditne institucije, socijalni fondovi i osiguranje, guverner i zamenik bez ograničenja mandata, Odbor direktora, autonomija je velika polazedi od vlasništva i načina izbora.

- Bankarski sistem Francuske, gde postoji visok stepen uticaja države ( kroz povremene nacionalizacije velikih komercijalnih banaka, članstvom u upravi banaka itd. ), a čiju institucionalnu satrukturu sačinjavaju: centralna banka ( Banque de France ), depozitne banke, pooslovne banke, kreditne banke za dugoročno i srednjoročno kreditiranje i sl. Centralna banka je banka Francuske osnovana je 1800.godine koja posluje kao jedinstvena institucija sa klasičnim ovlašdenjima centralne banke ali je dosta zavisna od politike vlade. Od 1945.godine je nacionalizovana. Poslovno bankarstvo počiva na depozitnim bankama koje mobilišu depozite I odobravaju kratkoročne kredite poslovnim bankama univerzalnog tipa koje se bave uglavnom.

- Bankarski sistem Rusije, gde je veliki uticaj države, a čiju institucionalnu strukturu čine centralna banka, kreditne organizacije – banke ( 1697 ) i nebankarske finansijske institucije ( 22 ) što ukupno čini 1719 finansijskih institucija. U ukupnom bakarskom sistemu, udeo stranog kapitala je u 14 kreditnih organizacija ( 100% ), dok je kod oko 100 kreditnih institucija vedi od 50%. Ruska centralna banka (RCB), tj. Centralna banka Ruske Federacije je preuzela funkcije Gosbanke 1991. Krajem 1995. godini u Rusiji je bilo preko 2.000 komercijalnih banaka, ali su bile uglavnom male i podkapitalizovane. Specijalizovane granske banke ili su ukinute ili su reorganizovane sa kontrolnim učešdem RCB. U Rusiji je krajem 2005. bilo 1.409 banaka, a krajem 2006. bilo je registrovano 1.189 banaka i kreditnih institucija sa 3.281 filijalom. Najvede banke u Rusiji sada su Sberbank i Vneshtorgsbank i one su u direktnom vlasništvu države ili u vlasništvu diržavnih preduzeda (Gazprombanka) i ne očekuje se da dođe do njihove skore privatizacije. Učešde banaka u državnom vlasništvu je u

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 10

2005. bilo u bankarskom sektoru Rusije 34,3%, dok su banke u vedinskom stranom vlasništvu imale učešde od 6,8%.Centralna banka Rusije ima reserve zlata na kraju 1997.godine oko 500 tona ( na početku 1997.godine kretale su se oko 377 tona ). Prema najnovijim zakonima ruske vlade, centralna banka je obavezna da u federalni budzet za 1998.godinu uplati 2 milijarde denominovanih rubalja, što faktički iznosi 50% prihoda banke.

4. Osnovne karakteristike današnjeg bankarskog sistema I njegova uloga u privrednom sistemu

Poznato je da bankarski sistem jedne zemlje obuhvata vrste bankarskih organizacija, način

njihovog osnivanja, opšte uslove mobilizacije sredstava, prava upravljanja, obaveze održavanja likvidnosti I snošenja rizika u bankarskim organizacijama, planiranje I poslovnu politiku, upotrebu I raspoređivanje prihoda I dobiti finansijskih organizacija.

Bankarski sistem se sastoji od centralne emisione ustanove, u nase slučaju Narodne banke

Srbije, različitih vrsta bankarskih finansijskih organizacija I nebankarskih finansijskih organizacija.

Današnji bankraski sistem: - Omogudava ulaganja u zdrava, profitabilna I izvozno orijentisana preduzeda, uz realnu

kamatnu stopu, sa ciljem upošljavanja kapaciteta proizvoda; - Održava stabilnost kursa I cena, odnosno celokupnih tržišnih prilika; - Daje na značaju finansijskoj discipline u smislu efikasnije kreditno-monetarne politike I

blagovremenosti davanja I povradaja kredita; - Sanira I transformiše delove bankarskog sistema ukoliko ne zadovoljavaju odreene

bankarske kriterijume; - Obezbeđuje inostrane kredite sa povoljnim uslovima za izvozno orijentisanu

proizvodnju; - Obezbeđuje uslove za selektivno uvođenje potrošačkih kredita; - Reguliše gotovinu u opticaju; - Omogudava reprogramiranje kredita; - Prilagođava nivo amatnih stopa visini inflacije na godišnjem nivou; - Omogudava slobodno formiranje cene kapitala na tržištu, bez dirigovanog usmeravanja; - Odobrava dugoročne kredite za poboljšanje proizvodnje u mnogim granama uz povoljne

kamatne stope; - Postavlja monetarnu politiku u susret zahtevima tržišta, itd.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 11

Izgrađivanje stabilnog I efikasnog finansijskog, a pre svega bankarskog sistema jedan je od glavnih prioriteta u vođenju politike svih država. Ovaj proces danas se odvija kao deo tranzicionih promena ukupnog privrednog sistema u našoj zemlji.

Problem u bankarskom sistemu su u: - Visokoj koncentraciji poslovanja u malom broju velikih banaka ( postoji relativno veliki

broj malih banaka koje nemaju dovoljno finansijskog potencijala da bi mogle da razviju bankarsko poslovanje );

- “stare” banke imaju u aktivi deponovanu deviznu štedju kod NBS a u pasivi tzv.staru deviznu štednju stanovništva uz to, po pravilu, imaju visoko zaduženje u inostranstvu po osnovu dugoročnih kredita I garancija;

- Nepovoljnu strukturu sredstava po ročnosti, gde su izvori za plasmane banaka pretežno depoziti po viđenju kominenata a neophodni su dugoročniji izvori sredstava da bi korisnici kredita bili u mogudnosti blagovremenog povradaja sredstava;

- Stvarni gubitak naših banaka, uz eliminisanje neto pozitivnih kursnih razlika iz inflatornih uslova u obračunskom sistemu, možda je vedi od iskazanog;

- Prenos obaveza I potraživanje po osnovu devizne štednje; - Preuzimanje ili poništavanje dela dugova preduzeda; - Redukcija trajnog kapitala banaka zbog otpisa nenaplativih potraživanja; - Konverzija duga u trajni kapital; - Refinansiranje tj.reprogramiranje određenih dugova; - Niska profitabilnost ( u našim bankama do 2% je prinos na kapital, a u zemljama

Evropske unije je od 12% do 15% ) itd.

Cilj daljeg razvoja I reformi bankarskog sistema je u izgradnji takvog ukupnog bankarskog sistema koji de biti kompatibilansa ved postojedim bankarskim sistemima u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom.

Reformom sadašnjeg bankarskog sistema treba da se omogudi: - Privatizacija banaka, - Prestruktuiranje banaka, - Očuvanje realno pozitivnih kamatnih stopa, - Kontrola I revizija bankarskog sistema, - Razvoj finansijskoh tržišta, itd.

Poboljšanjem alokacije sredstava, smanjenjem troškova finansiranja, eliminisanjem

neracionalnosti I neefikasnosti, vedom zaštitom poverioca u sistemu naplate potraživanja itd.otklonila bi se ograničenja za uspešno poslovanje naših banaka. Takođe, neophodno je I stabilno makroekonomsko okruženj koje podrazumeva dugoročno nisku stopu inflacije, visoku stopu rasta dohotka stanovništva, razvoj tržišta kapitala ( eliminisanje sive ekonomij ) I tržišta rada, revitalizacije privrede, pravna sigurnost itd.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 12

5. Osnove transformacije bankarskog sistema

Transformacija bankarskog sistema u procesu efikasnog I sigurnog bankarstva mora biti usmerena u slededem pravcu:

- Popravljanje apitalne snage banaka, - Poboljšanje efikasnosti bankarskih institucija, - Najviša pažnja likvidnosti banaka, strukturi plasmana I strukturi izvora sredstava, - Ukidanje stroge podele na investicione I komercijalne banke, - Jačanje mera za poboljšavanje solventnosti banaka, - Čišdenje active I passive banaka od neprofitnosnih oblika, - Sužavanje prava po osnovu osiguranja depozita banaka, - Pojačana kontrola centralne banke nad sistemom poslovnih banaka, - Sređivanje ukupnog bankarskog sistema u kojoj su se nagomilali I koncentrisali gubi I

dubiozei iz svih sektora privrede.

Monetarna politika u određenim privredama koje imaju slab bankarski sistem, a koje ne žele da priznaju pravo ( slabo ) stanje na u svom bbankarstvu, zbog visokog skrivenog ili otvorenog budzetskog deficit koji se pokriva emisijom novca, velikih gubitaka u privredi I bankaram I dr., uglavnom je ekspanzivna, čime se pokrivaju navedene slabosti I veštački održavaju nesolidne banke. Visoka inflacija, koja sve to neminovno prati, topi dugovo prezaduženih preduzeda, olakšava položaj banaka I na taj način I na taj načn vrši njihovo “saniranje”. Ali, time istovremeno nastaje I process topljenja depozitne osnove banaka, što treba imati u vidu kada se posmatraju efekti inflacije na bilansne odnose banaka. Zbog toga je od izuzetne važnosti struktura I visina dinarske I devizne active I passive banaka ( na koje potpuno različito utiče ).

Ponašanje banaka I njihovih dužnika je veoma važno, ali je ono uslovljeno, pre svega,

karaterom finansijskog sistema. Tamo gde postoje čvrsta finansijska disciplina, odnosno takozvano čvrsto budzetsko ograničenje ( hard budget constrains ), stvarni gubici su, po pravilu, manji od onih u sistemimam gde se toleriše finansijska nedisciplina. U ovom drugom slučlaju država najčešde godinama veštački održava velike firme I određene banke odlažudi reševanje problema, tako da ukupini troškovi takve neproduktivne infuzije uvek prevazilaze troškovr restruktuiranja na tržišnim osnovama.

Loš menadzment banaka je jedan od osnovnih uzroka njihovih finansijskih problema. Svi

tipovi lošeg menadzmenta koji se susredu u svetkom bankarstvu, zastupljeni su kod nas. Problem se gotovo uvek može svesti na razne vrste pritiska, tehnički neadekvatna kreditna analiza I analiza raznih vrsta rizika, nepostojanje dobre interne kontrole, loše povezivanje active I passive, odnosno “cash flow” analiza I mnogi drugi propusti vezani su za takozvani tehnički loš menadzment. Karakteristično je I netačno prikazivanje finansijskih rezultata, bilo da se radi o sakrivanju gubitka ili prihoda za oporezivanje, pogotovu ako ne postoji dobar računovodstveni sistem I dobra revizija.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 13

Banke moraju biti “hramovi” finansijske I razvojno-stabilizacione trezvenosti I stabilnosti (

sigurnosti ) privrednog I finansijskom sistema, posebno u jednoj privredi u razvoju kakva je naša ( sa dominantnim značajem kredita banaka I bankarskog sistema ). Poslovne banke moraju same da uđu u određene procese preko smanjivanja broja zaposlenih, velikom povedanju produktivnosti I efikasnosti poslovanja, povedanjem provizija I naknada u ostalom poslovanju ( ako ne I kamatnih stopa ), uz brzo razvijanje novih proizvoda I usluga banaka. Rastudi deo profita banaka razvijenih privreda rezultat je trgovine hartijama od vrednosti I operacijama na otvorenom tržištu, ali I deviznim poslovima. Snažno opada profit na tradicionalne poslove – uzimanje I davanje novca na zajam uz kamatu.

Banke u razvijenim privredama izložene snažnoj konkurenciji industrije hartija od vrednosti I

drugih finansijskih institucija, koje nisu banke, ali nude proizvode I usluge potpuno slične bankarskim. Banke su primorane da traže nove izvore prihoda, jer je bankarstvo postal samo jedna vrsta finansijske usluge I to ona koja po mnogim kriterijumima I merilima naglo gubi pozicije u finansijskom sistemu u korist sve vedeg broja različitih konkurenata. Na strain izvora sredstava veliki broj vlasnika novca I štednje podigli su svoje depozite iz banaka I uložili ih u investicione fondove. Sigurnost bankarskih depozita ( I kamata ) popuštaju pod profitima koji se ostvaruju na finansijskim tržištima.

Zajmotražioci, koji su nekada direktno obradali za kredit, sada to sve manje rade, jer se

direktno uključuju u finansijska trišta emitujudi komercijalne papire. Promene u informacionoj tehnologiji dovele su do velikih promena I u finansijskoj tehnologijj kroz proce sejkulacije. Sejkulacija time postaje znatno veda promena od finansijske tehnologije, jer se stvara alternativni sistem banaka, po svojim efektima I profitima daleko efikasniji. 1

Banke uvek moraju biti spremne da određeni broj broj dužnika nede biti u stanju da

otpladuje dugove, zbog čega se teži da za svaki odobreni zajam treba da se izdvoj I određena sigurnosna rezerva ( rezervni kapital ). Da bi se izbegla bankarska panika mnoge vlade traže implicitno garantovanje štednje u bankama. Sve su to dodatni troškovi banaka. Hartije od vrednosti nisu opteredene ovim rezervama. Hartije od vrednosti su likvidne I njihova se vrednost može utvrditi na tržištu.

Ograničenja I monopolsko pravo dato bankama na depozitno – kreditne poslove izolovala

sui h d tržišta I konkurencije, ali de razvojem finansijskog tržišta I nebankarskih institucija dodi do dalje erozije položaja banaka na tržištu. Tek tada se može očekivati stvarna konkurencija I povedanje efikasnosti banaka, uz vedu samostalnost I prihvatanje potpunog rizika banaka. Mnogi smatraju da je tržišno orijentisan bankarski system nužna I transformacija vlasničke structure u bankama, pri čemu u uslovima monopola javne svojine u proizvodnom, prometnom I finansijskom sektoru, nema osnova za tržišno orijentisano bankarstvo. Potrebna je “dovoljna kritična masa” private svojine u ova tri sektora da bi se razvio tržišni ambijent za poslovanje

1 U bankama SAD nalazi se oko 2.7 triliona dolara kao depozit stanovništva, dok je u fondovima to naraslo na preko

2 triliona ( fondovi direktno plasiraju novac štediša na tržište kapitala u akcije i obveznice ).

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 14

banaka. U našim uslovima ved se razvila konkurencija vlasništva preko privatnih I “društvenih” ( državnih ) banaka. Promena vlasničke strukture banaka vezana je za izmene strukture sredstava sredstava u društvenim bankama koje su domininantne, što je direktno vezano za izmenu strukture vlasništva u realnom sektoru privrede ( I stanovništva ) I regulisanje finansijskih obaveza sa inostranstvom.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 15

Z A K LJ U Č A K

U periodu razvoja tzv. industrijskog bankarstva ( 1960-1980-te godine ) karakteristični su bili modeli anglsaksonskog i evropskog bankarstva. U anglosaksonskom bankarstvu je bilo naglašeno razlikovanje komercijalnih i investicionih banaka, dok je kod evroskog prisutan model univerzalne banke. U periodu internacionalnog bankarstva, od 1990-tih godina naovamo, karakteristično je približavanje anlosaksonskog bankarstva modelu univerzalne banke. Za bankarstvo razvijenih evropskih zemalja najbitnija skorija promena vezana je za stvaranje Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke, pri čemu nacionalne centralne banke gube najvedi deo autonomije. U zemljama istočne i centralne Evrope na delu je proces tržišne transformacije poslovnog bankarstva i povedavanja stepena samostalnosti centralnih baanaka. Za islamsko bankarstvo, koje se snažno razvija od 1960-tih godina, osnovna karakteristika je nepoznavanje kamate kao cene novca.

Seminarski rad Bankarski sistem i uloga bankarskog sistema u privredni sistem

Bankarski menadzment 16

L i t e r a t u r a:

1. Milenko Dzeletovid: Bankarski menadzment, Beograd, 2008 2. Borko Krstid: Ekonomski Fakultet, Niš, 2004 3. Predraga Kapor: Bankarstvo sa osnovama bankarskog poslovanja i medjunarodnim

bankarstvom, Beograd, 2007 4. Đukid. Đ. Centralna banka i finansijski sistem, trede izdanje, Litopapir Čačak, 2009

5. Đukid, Đ. Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama, Beogradska berza, Beograd, 2007.

komentari (2)
Rad je veoma koristan.
odlicno uradjeno

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument