uvod u filozofiju, Vežbe' predlog Filozofija nauke. Univerzitet u Novom Sadu
Gagica
Gagica

uvod u filozofiju, Vežbe' predlog Filozofija nauke. Univerzitet u Novom Sadu

19 str.
1000+broj poseta
Opis
Metodologija naucno istrazivackog rada
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 19
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument
Slide 1

увод у

ФИЛОЗОФИЈУ

Aleksandar Čučković, Ekonomski fakultet, Subotica

2

упитност појма и сврхе филозофије

„Шта је филозофија и колико вреди, то је спорно. Од ње се очекују ванредна разјашњења или се она као равнодушно мишљење оставља по страни. Са страхопоштовањем се сматра значајним настојањем необич- них људи или се, опет, презире као сувишно мозгање сањара. Сматра се да је она нешто што се тиче свакога, те би стога у основи требала да буде једноставна и разумљива, или се, опет, држи тако тешком да је безнадно бавити се њоме. Оно што наступа под именом филозофије заиста пружа примере за тако супротне судове.”

 Kарл Јасперс: Увод у филозофију

3

уврежена схватања филозофије

Под филозофијом се најчешће подразумева оно:

 што је записано у многобројним књигама

 чиме се баве филозофи на универзитетима

 што има обележје етабилиране науке

 чему може да се поучава

Одатле, па до закључка да је филозофија:

 практично бескорисна

 луксузно поигравање духа

 оптерећење за свакодневицу

недостаје само корак.

Али то схватање филозофије је елитистичко и оно се према могућностима људског бића односи потцењивачки. Филозофија се ту појављује у отуђеном облику.

Уколико, међутим, човека схватимо као стваралачко биће, онда филозофија може да постане средство:

самосазнања (духовност)

измене и ослобођења (бити другачији и неко други)

осмишљавања властитог живота (богатство)

Кант и Бог

4

особеност филозофских питања

 филозофска питања непосредно се тичу свакога

 свако се сматра способним и овлаштеним да одговара на таква питања

 сматра се да је искуство самог себе довољна претпоставка за то

 „Ми нисмо пуки посматрачи те филозофске игре питања и одговора, него смо и сами улог у игри.” (Габријел Марсел)

 питања која се могу избегавати, али не и избећи – филозофија као судбина

нова и исконска питања за свакога – традиција њиховог постављања

 проблемска свест: резултат традиције и стандард нашег филозофирања

свако филозофира, али не једнако диференцирано и успешно

научивост филозофирања – спремност на улазак у дијалог са традицијом

 неопходност оживљавања и укључивања књишке филозофије у властито филозофирање

5

порекло филозофије

 „грчко чудо”

 разноврсна учења старијих цивилизација (Индија, Кина, Египат, Вавилон)

 подређеност мишљења верском и митском односу према стварности

 недостатак грчке критичности и мисаоне зрелости

 филозофија као пробуђено умно мишљење

 сумња у свакодневно мишљење и непосредно искуство

 предрасуде, подразумевања, превиђања и заблуде

 субверзиван став према трајности и светости сваког садржаја

 свет – сумњив у свом темељу

 одједном као да се налазимо „под ведрим небом” и „немамо ни четири коца да разапнемо шатор.“ (Мартин Бубнер)

6

порекло имена

 настаје из тежње за мудрошћу

 F: en – волети, љубити, жудети

 – свака способност или умеће, знање, а нарочито више знање које укључује врлину и умеће живљења

 S – неко ко је у послу и животу ваљан, а онда, пре свега – „мудрац

 F – човек који је себи поставио циљ да тежи сазнању – трагалац, а не поседник истине

 Улазак у употребу израза „филозоф”:  наводно, већ: Питагора (oкo 580-500)  експлицитно: Хераклит (окo 540-480)  повесно значење тек: Сократ (470-399)  Платон (427-347) у дијалогу Гозба, пореди

филозофа са митским полубогом Еросом

Рембрант: филозоф, 1633.

7

проблем почетка

 антика: непосредан доживљај бића

 средњи век: догматски утврђен почетак

 нови век: супротстављеност субјекта и објекта

Апоретика почетка мишљења:

 систематски начин мишљења

 многобројни историјски одговори (покушаји)

Почетак као резултат нечега што се већ збило:

појам филозофије – резултат кретања свести кроз историју

 Сраслост историјских и систематских садржаја мишљења

 Филозофија = историја филозофије:

Одсуство напретка

 Пребивање традиције у савремености

 Одређење → програмски став

 Немогућност почетка → обиље почетака

 Полемика против филозофије = филозофија

 Мизологија – несклоност умном говору и расправљању

8

лишеност претпоставки

 филозофски проблем методе

 разлика у односу на појединачне науке

 питање „Како филозофирати?” тражи филозофски одговор

 појединачне науке предмет и методу не одређују саме

 претензија „прве науке” – лишеност претпоставки

 очараност строгим математичким формализмом: Спинозино „more geometrico” и Лајбницовa „mathesis universalis

 филозофија не допушта некритичко усвајање темељних апстракција – филозофија математике или логике

Диоген

9

филозофија и појединачне науке

Реалне науке

 Природне науке (нпр. физика, хемија, астрономија, теоријска медицина, биологија)

 Културне науке

Духовне науке (нпр. историјске, религијске, језичке науке и науке о уметностима)

Друштвене и економске науке

Формалне науке (нпр. формална логика, математика, структуралне науке)

 „Однос филозофије према такозваној позитивној науци може да се сведе на формулу: филозофија поставља она питања чије је непостављање било услов успешности научног поступка. Тиме се, дакле, тврди да наука свој успех, међу осталим, захваљује томе што се одрекла постављања одређених питања.”

 Карл Фридрих Вајцекер: Домет науке, стр. 167.

10

филозофија и религија

 религија: начин људског егзистирања из релације спрам непрекорачивог („крајњег“) смисла-темеља, који одређује тумачење бивствовања у целини

 свест о темељу неком одређеном – конкретном и реалном – Богу, апсолуту, нечему светом итд.

 веза у знаку неког одређеног учења – тумачења људског бивствовања и света

 филозофија себе схвата као умну науку саздану искључиво на исказима произишлим из самог ума

 теологија: научно-системска рефлексија религијског веровања очитост потиче из недокучиве и алогичне објаве којом човек не може да располаже, а која надилази све могућности које човек има по себи (милост vs морал)

 Ставови о односу филозофије и религије:

 без повезаности (властите истине и проблеми)

 противречност (Тертулијан, Лутер, Маркс, Ниче, Фројд)

 јединство (хришћанска филозофија (Августин, Анселм) или умска религија, филозофска вера (Кант, Јасперс)

 повезаност различитих нивоа (Тома Аквински)

11

филозофија и уметност

 Дефиниције уметности:  подражавање (природе (Аристотел),

божанског стварања (Аквински)  симболизација моралног добра (Кант)  посредовање неизрецивога (Гете, Шелинг)  одражавање друштвене стварности (Блох, Адорно)  произвођење-истине-у-дело бивствовања (Хајдегер)  приказивање бивствовања (Гадамер)

Сличности филозофије и уметности:  сврха је у себи самој  духовни садржај (чулна форма)  обавља основне функције (расветљење егзистенције, сналажења у свету и трансцендирања)

Разлике:  филозофија полази од чулнога, а делује у медијуму ума, а уметност усвајајући духовно делује у медијуму чулности  у филозофији истина је производ строгости умне аргументације, а у уметности је чулне уверљивости  за филозофију је битна општоост теорије,а за уметност општевредећа лепота у узорности дела

Микеланђело: Давид, 1504.

12

одређење филозофије

научност: укупност знања која стоје у некој међусобној систематској вези

фундаменталност: о крајњим не-емпиријским темељима искуства

универзалност: искуствена стварност посматра се целовито, а не с неког одређеног гледишта и уз помоћ неке одређене методе

умност: тежња за доследношћу и уверљивошћу обезбеђује аргументоване тврдње

критичност: антидогматско довођење у питање важења сваког смисленог садржаја (мњења, погледа на свет)

Филозофија је критичка умна наука о условима могућности искуства као целине.

13

практична страна филозофије

 „Код сваке вештине и занимања, чак и код оних који се највише тичу живота и активности, можемо приметити да дух тачности, на какав год начин био стечен, све њих усавршава и чини кориснијима за друштво. Па ако филозоф и може живети далеко од послова, дух се филозофије, ако га неки брижно негују, мора постепено ширити читавим друштвом и подари- ти свим вештинама и занимањима сличну тачност. Политичар ће стећи већу опрезност и оштроумност у де- лењу и уравнотежавању моћи, прав- ник више методе и финије принципе у свом закључивању, а војсковођа више правилности у својој служби и више опрезности у својим плановима и поступцима. Стабилност модерних владавина, насупрот старима, и тачност модерне филозофије једнакомерно су расли, а то ће се вероватно и даље догађати.”

 Дејвид Хјум: Истраживање о људском разуму, стр. 62.

Много онога што се научи приликом бављења филозофијом могуће је применити у веома разноврсним приликама. Не само из разлога што се филозофија бави многобројним стварима, већ и због тога што су многе њене методе примењиве на било којем пољу.

14

могуће практичне користи од бављења филозофијом

способност начелног решавања проблема, вештина анализе појмова, дефиниција и аргумената, организовање властитих идеја и ставова, бављење питањима од значаја, издвајање онога суштинског из велике количине информација, уочавање разлика и сличности међу супротстављеним позицијама, обједињавање разноликих погледа у јединствену целину

способност изражавања и кому- никације, упућивање у вештине представљања идеја путем добро сазданих, систематичних аргумената, какви се у другим областима знања користе у врло ограниченој мери

моћ убеђивања, знање изградње јасних формулација, ваљаних аргу- мената и проналажење адекватних примера

вештина писања, као резултат развијања умећа читања и разговора посредством развоја интерпретативних и креативних језичких способности

15

запитаност као извор сазнања

16

чуђење

 „Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивље- њем и страхопоштовањем, што се чешће и истрајније о њима размишља: звездано небо нада мном и морални закон у мени. Ниједну од њих не смем да тражим или макар слутим као обави- јену тамом или, опет, у обиљу изван свог видокруга; видим их пред собом и непосредно их повезујем са свешћу о својој егзи- стенцији.Прва почиње од онога места које заузимам у спољаш- њем чулном свету те везу у којој стојим проширује у непрегледно пространство са световима над све- товима и системима система, а поврх тога у неогра- ниченим временима њиховог периодичног кретања, његовог почетка и трајања. Друга почиње од мојег невидљивог сопства, моје личности, и представља ме у свету који је истински бескрајан, али је опаж- љив само за разум... Први призор безбројног мно- штва светова тако рећи поништава моју важност као животињског створења што твар из које је нас- тало мора опет вратити планети (пукој тачки у све- миру), пошто је кратко време (не зна се како) било обдарено животном снагом. Други призор, насупрот томе, бес- крајно уздиже моју вредност као интелигенције, захваљујући мојој властитости у којој ми морални закон објављује живот независан од животињског, па чак и од целог чулног света...“

 Имануел Кант: Критика практичног ума, стр. 288.

 „Јер због чуђења људи данас почињу да се баве мудрошћу, као што су и првотно почињали, чудећи се у почетку очитим необичностима, а затим

напредујући помало стали су двоумити и о крупнијим ствари- ма, као о месечевим менама, кретању

Сунца и звезда те о настанку

свега. Онај ко сумња и чуди се тај мисли како не зна. Како би се, дакле

отели утиску да не знају људи су почели да филозофирају.“

 Аристотел: Метафизика, I, 2, 982 б

17

сумња

 „Ко се може двоумити да живи, да се сећа, да увиђа, хоће, мисли, да зна и суди? Па и онда када се неко двоуми он живи; када се двоуми,

сећа се онога о чему се двоуми; када се двоуми, увиђа да се двоуми; када се двоуми, жели да буде сигуран; када се двоуми, мисли; када се двоуми, зна да нешто не зна; када се двоуми, просуђује да

се с нечим не треба олако ложити. О чему год да се другоме неко двоумио, не сме се двоумити о свему овоме. Јер кад свега тога не би било, не би могао баш ни о чему да се двоуми.”

 Аурелије Августин: О тројству, X 10

 „Будући да се рађамо као деца и да смо о чулним стварима доносили свакојаке судове још пре него што смо својим умом у потпуности научили да се сложимо, бројне нас предрасуде одвраћају од истинског сазнања. Тих се предрасуда, чини се, можемо решити само ако једном у животу хотимич- но почнемо да се двоумимо о свему ономе у чију се извесност макар и нај- мање може посумњати... Али ако на тај начин одбацимо све што је у било ком погледу двосмислено и можда лажно, можемо додуше лако да претпоставимо да не постоји ни Бог, ни небо, ни тело, да немамо ни руку ни ногу и да уопште немамо тела али се не може претпоста- вити да ми, који све то мислимо, нисмо ништа. Јер противречно је да мисаоно биће не постоји док мисли. Према томе, сазнање "мислим, дакле јесам" (cogito, ergo sum) од свих је прво и најсигурније те се с њим сусреће свако ко систематично филозофира.”

 Рене Декарт: Принципи филозофије, II, 1 и 7.

18

искуство

 разлика свакодневног, природног језика и стручних језика појединих наука

 филозофија не полази од културолошке баштине, него настоји да пође од непосредности – искуственог света који се открива у колоквијалном језику

 почетак: у губитку саморазумљивости и блискости искуственог света

 „граничне ситуације” (суочавање са смрћу, патња, борба, осећање кривице и сл)

 психолошки извори филозофирања: чуђење и сумња

 свакидашње искуствено знање = незнање  блиско и обично бивствовање = површно и

неизворно  Сократово сазнање властитог незнања као

тежња ка другачијем знању

„Филозофија је по својој природи нешто езотерично, по себи нити је привлачна за светину нити је спо- собна да се прави за њу; она је само тиме филозо- фија што је управо противстављена разуму, под чим се подразумева просторна и временска ограниченост једног по- кољења људи; у односу на разум, свет филозофије је по себи и за себе обрнути свет.”

 Георг Вилхелм Фридрих Хегел: Одломци из журнала за

филозофску критику

19

ДИОТИМА: Када се Афродита родила, богови су приредили славље, а међу њима је био Порос [бог домишљатости], син Метиде [богиње мудрости]. Kада се обед завршио, дошла је и Пенија [богиња сиромаштва] те стала на врата, не би ли на гозби нешто испросила. Опијен нектаром (јер онда још није било вина), Порос је ушао у Зевсов врт и онда дубоко уснуо. А Пенији у њеном сиромаштву паде тада на ум да занесе с Поросом; и тако она легне с њим и заче Ероса. Ерос је постао пратилац и слуга Афродитин јер је зачет на дан прославе њеног рођења те зато што по приpоди својој воли лепоту, a Афродита је лепа. Као сину Пороса и Пеније, Еросу је судбина оваква: у првом реду, он је вечити сиромах те није нимало нежан и леп, као што се у начелу мисли, него је груб и чупав, бос и без крова над главом; увек спава на тлу и без покривача, ноћи испред врата и уз пут под ведрим небом; по томе је налик својој мајци, јер га вечно прати нужда. А од оца је наследио то што га привлачи све лепо и добро, што је мужеван, лукав и упорaн, велики ловац који непрестано нешто снује, што трага за сазнањима и проналази путеве, љуби истину целог живота, што је силан чаробњак, вештац и софист. Није попут бесмртника, а ни попут смртника: док следи свој пут цвате и живахан је као и отац му, али увек изнова залута. Тако Ерос никада није ни богат ни сиромашан, па и између мудрости и незнања стоји у средини. То је наиме стога што ниједан бог није филозоф и не тежи за тим да постане мудар – јер он то већ јесте. А ни други мудраци не траже мудрост. Али се исто тако ни незналице не баве науком, те им такође мудрост није циљ. И баш је зато незнање нешто грозно, јер је, будући нимало разборито и племенито, увек собом задовољно. Ко не мисли да му ишта недостаје, тај и не тежи за оним што му недостаје.

СОКРАТ: Ko онда тежи за мудрошћу, Диотима, ако то нису ни мудраци ни незналице?  ДИОТИМА: To већ зна и свако дете; они који су у средини; а међу њима је и Ерос. Јер

Мудрост је једна од најлепших ствари; а Ерос је љубав према лепоме и он к томе тежи, тако да мора бити филозоф, те је као филозоф између мудраца и незналица. И то је наследио од родитеља, јер потиче од мудрог и домишљатог оца, али од мајке које недомишљата и нимало мудра.

ПЛАТОН: Gozba, 203-204

еротика сазнања

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
preuzmi dokument