Uvod u pravo( Radomir Lukić, Branimir Košutić), Ispiti' predlog Pravo
ana-belobrdjanin
ana-belobrdjanin

Uvod u pravo( Radomir Lukić, Branimir Košutić), Ispiti' predlog Pravo

364 str.
21broj preuzimanja
687broj poseta
100%od1broj ocena
1broj komentara
Opis
Radomir Lukić, Budimir Košutić
40 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 364
ovo je samo pregled
3 prikazano na 364 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 364 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 364 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 364 str.

: -~~

РАДОМИР Д. ЛУКИЋ БУДИМИР-п. КОШУТИЋ·--··--·

УВОД УПРАВО

Двадесетседмо издаље

Београд

2008

...

:';,; .:

A-PDF Page Cut DEMO: Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

PRIVREDNA AI<ADE'i!JA u NOVOM SADU- - FAKULTET ZA OSRf\?OVA'iJE DIPLOMIRANIH PRAV/'iii<A

1 DIPLOMIRA'ItH EKONOM/STA ZA RUKOVODECE КADROvE U NO\IC)М SADU

Broj ___________ __._

D~m-----~~~~--------­NOVI SAD

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Ср б иј~;- ~~Qffiaд · .

. . .' ·-~--~ :.t::·:.' .. -<·5~; ..•..

340.12(075.8) . ;:_ -~ ... :\ : .. .-, ,.::::·· ·: . .... , .. -.....

::.':-:· -~.i:~.~. : .. <; . .:,:· '"<:}· .. ~··:~--l,··, :;.-.-::·

ЛУКИЋ, Радомир Д., 1914~1999 :: ~, :·:: Увод у право 1 Радомир д: ЛукИћ,'Будимир П. Кошутић.- 27. изд.

- Београд : Правни факултет Универзитета, Издавачки центар : Службени гласник, 2008 (Београд : Гласник). - XIII, 348 стр. ; 24 ст. - (Библиотека Уџбеници 1 Правни факултет [и] Службени гласник, Београд; 18)

Тираж 500. - Напомене и библиографске референце уз текст. -Избор важније литературе: стр. 347-348.

ISBN 978-86-7630-126-3 (ПФ) ISBN 978-86-519-0102-0 (СГ) 1- Кошутић, Будимир П., 1941- [аутор] а) Право Ь) Теорија државе и права

COВISS.SR-ID 154030860

Штампа: Штампарија Гласник Београд, Лазаревачки друм 13-15.

,,.,,·,1'=·

· .. ; '·

САДРЖАЈ

Уместо предговора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XI

Напомена уз двадесетчетврто издаље-. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XII

Напомена уз двадесетшесто издаље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIII

УВОД

ПОЈАМ УВОДА У ПРАВО

1. Појам Увода у право . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . З

ДЕО ПРВИ

ОПШТА ЗНАЊА О ДРЖАВИ И ПРАВУ

Глава прва- ПОЈАМ ДРЖАВЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1. Назив (име) државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 2. Вишезначност назива (имена) држава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 З. Шта је држава (проблем дефиниције државе)................ 18

З.1. Држава као организација.............................. 19

З.2. Држава као заједница ... _. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 З.2.1. Јелинеково учење о три ецемента државе.......... 25

З.2.2. Државна сувереност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 4. Порекло и функције државе................................ З1

4.1. Порекло државе...................................... З1

4.2. Функције државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЗ 5. Промене државно-правног поретка. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 6. Нација-држава и њена будућност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Глава друга- ПОЈАМ ПРАВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 1. Теорије о праву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 2. Обичај, морал и право. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 З. Шта је право (дефиниција права). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Глава трећа- ПРАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ . . . . . . . . . . . . . . 62

1. Државна организација и државни апарат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6З 2. Државни орган и државно службено лице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 З. Врсте државних органа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4. Законодавство, егзекутива и судство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 5. Појам и врсте државних облика ........... , . . . . . . . . . . . . . . . . 79

VI Увод управо

Глава четврта- ОБЛИЦИ ВЛАДАВИНЕ......................... 81 1. Монархија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 2. Република . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Глава пета- ОБЛИЦИ ПОЛИТИЧКОГ ПОРЕТКА............ . . . . 87 1. Демократија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

1.1. Појам демократије.................................... 88 1.2. Врсте демократије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

2. Аутократија ................... ·.·.......................... 97 2.1. Појам аутократије..................................... 97 2.2. Ауторитарна и щталИ:тарна држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

'· Глава шеста- ОБЛИЦИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА................. 101

1. Основни облици државног уређења (унитарна и федерална држава) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

2. Перспективе федералне државе у раздобљу глобализације............. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Глава седма - ОБЛИЦИ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 1. Појам облика државне власти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 2. Четири конкретна облика државне власти . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

2.1. ПредседнИчки систем................................. 110 2.2. Парламентарни систем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 2.3. Мешовити системи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 2.4. Конвентски (скупштински) систем..................... 118

Глава прва 123 1. Појам правног поретка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 2. Елементи правног поретка .............. ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Глава друга- ПРАВНА НОРМА................................. 126 1. Појам правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 2. Врсте правних норми...................................... 127

2.1. Условне и безусловне норме........................... 127 2.2. Опште и појединачне норме........................... 127

3. Елементи правне норме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 3.1. Претпоставка диспозиције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 3.2. Диспозиција ...................... : ... ;............... 130 3.3. Претпоставка санкције- прекршај (деликт) . . . . . . . . . . . . 139

Садржај VII

·4. Санкција . :. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

4.1. Појам санкције (правна одговорност) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

4.2. Врсте санкција........................................ 142

5. Повезивање правних норми у правни поредак............... 144

Глава трећа ПРАВНИ АКТ . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

1. Појам правног акта........................................ 146

2. Однос између психичког акта и његовог спољног израза..... 146

3. Доношење правног акта. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

4. Облик (форма) правног акта ........................... :... 149

5. Садржина (материја) правног акта.......................... 151

6. Формалан и материјалан појам правног акта................ 152

Глава четврта ОПШТИ ПРАВНИ АКТИ (ИЗВОРИ ПРАВА) . . . . . 154

1. Три врсте извора права.................................... 154

1.1. Материјалан извор права.............................. 154

1.2. Вредносни (идејни) извор права....................... 155

1.3. Формалан извор права................................ 158

2. Врсте формалних правних извора и њихова хијерархија . . . . . 160

2.1. Устав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

2.2. Закон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

2.3. Међународни уговори................................. 175

2.4. Подзаконски правни акти............................. 176

2.5. Општи акти друштвених организација . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

2.6. Обичај као извор права............................... 180

2.7. Судска пресуда као извор права (судски прецедент)..... 183

2.8. Судска пракса и пракса других органа као извор права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

2.7. Правна наука као извор права......................... 187

3. Правна празнина и слободно стварање права . . . . . . . . . . . . . . . 188

Глава пета ПОЈЕДИНАЧАН ПРАВНИ АКТ..................... 191

1. Појам појединачног правног акта........................... 191

2. Врсте појединачних правних аката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

2.1. Потпун појединачан правни акт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

2.2. Непотпун појединачан правни акт ... ·. . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

Глава шеста- ПРАВНИ ОДНОС . . . . . . . . . .. .. .. . .. . . . . .. . . .. .. . . 201

1. Појам правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

2. Елементи правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

2.1. Правно овлашћење .... .".............................. 202 2.2. Правна обавеза (дужност)............................. 207

3. Правно стаље (ситуација, статус). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 4. Настанак, мељаље и nрестанак nравних односа . . . . . . . . . . . . . 208 5. Правна чиљеница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 6. Застарелост и одржај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 7. Објект nрава (ствар)....................................... 212

Тhава седма- СУБЈЕКТ ПРАВА • • . .. .. . . • .. . . . . .. . . .. . .. .. .. .. . . 213 1. Појам nравног субјекта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 2. Врсте nравних субјеката ....... ,........................... 214

2.1. Физичко лице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . 214 2.2. Правно лице.......................................... 217

3. Застуnник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

Глава осма - УСТАВНОСТ, ЗАКОНИТОСТ, ВЛАДАВИНА ПРАВА, ПРАВНА ДРЖАВА.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

1. Значај и исnреnлетеност ових начела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 1.1. Владавина права ............. -......................... 223 1.2. Правна држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

2. Појам и врсте законитости. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 2.1. Правна снага......................................... 230 2.2. Правно средство...................................... 231

-2:3. · Санкције због незаконитости. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 2.4. Правоснажност ............. :. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234

Глава девета- ЏРИМЕНА ПРАВА.................... .. . . .. . . . . . 237 1. Појам и врсте npи~.i;I'#:Ч~~~; . .. .. .. . . .. .. . .. . .. .. .. .. . . .. 237 2. Процес nримене npfфi~:'ii()p.~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 3. Степени (етаnе) у ri.~9&~~#t!fp'ймeнe nравне норме........... 241 4. Докази, npeтnocтaii~~ ~фи.ЈЦије............................ 245 5. Важеље nрава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248

5.1. Формално, материјално и вредносно_ . важеље права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

5.2. Кружја важења права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 6. Позитивно право, и њеrови преображаји . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

Главадесета ТУМАЧЕЊЕ ПРАВА.............................. 258 1. Појам тумачења уоnште. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 2. Појам тумачења nрава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 3. Тумачеље права и nравна nразнина......................... 263 4. Значај тумачеља права ..................... : . . . . . . . . . . . . . . . 263 5. Предмет тумачења nрава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264

Садржај IX

6. Врсте тумача права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266

6.1. Тумачеље државних органа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 6.2. Тумачеље недржавних субјеката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 6.3. Научно тумачеље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

7. Поступак тумачеља........................................ 271 8. Средства тумачеља . . . . . . .. . .. . . .. . . . . . . . . . . . .. . .. .. . .. . .. . 271

9. Језичко значеље правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 9.1. Појам и врсте језичког значеља........................ 273 9.2. Нејасно значеље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 9.3. Језичко тумачеље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

10. Право значеље правне норме............................... 281 10.1. Претходан појам правог значеља....................... 281 10.2. Разна схватаља правог значеља........................ 281 10.3. Појам правог значеља ................ :. . . . . . . . . . . . . . . . 297 10.4. Средства утврђиваља правог значеља.................. 297

10.4.1. Лоrичко тумачеље.............................. 297 10.4.2. Систематско тумачеље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 10.4.3. Историјско тумачеље . .. . . . . . .. .. . . . . . . .. .. . . . . . 306 10.4.4. Циљно (телеолошко) тумачеље.................. 307

11. Аналогија ............................................. ,... 313 12. Разлог супротности (argumentum а cantraria) . . . . . . . . . . . . . . . . 317 13. Уско тумачеље изузетака (exceptianes nan sunt extendendae) . . . 322 14. Попуњаваље правних празнина општим начелима........... 325 15. Упоређиваље језичког и правог значеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326

15.1. Исправљаље норми с јасним значељем у случају омашке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327

15.2. Исправљаље норме у случају правне празнине. . . . . . . . . . 328 15.3. Исправљаље бесмислених норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329

15.4. Исправљаље неодређених норми. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330

Глава једанаеста СИСТЕМ ПРАВА............................. 332 1. Појам система права....................................... 332

2. Елементи правног система (правне установе, правне гране и правне области) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

2.1. Унутрашље и међународно право...................... 336

2.2. Јавно и приватно право . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 2.3. Материјално и формално (процесно) право............. 339

2.4. Државно и аутономно право. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340

3. ВеликИ правни системи.................................... 341

Избор важније литературе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА

Последље дванаесто измељено издаље уџбеника професора Радомира

Д. Лукића Уводу право објављеко је 1995. године. Од тада су се збиле зна­ чајне промене због којих је било неопходно извршити одређене измене. Уз

сагласност професора Радомира Д. Лукића, пажљиво смо се подухватили

припреме новог издаља овог уџбеника.

Приступајући том задатку, били смо сасвим свесни љегове тежине. Професор Лукић је најпознатије и најцељеније име у послератној југо­

словенској и српској правној теорији и филозофији. Откако је у Паризу

1939. године, у својој двадесет петој години живота, одбранио докторску дисертацију La force oЬligatoire de la поrте jиridiqиe et le proЬleme d'ип droit objectif, професор Лукић је објавио велики број изузетних дела из области теорије и филозофије права. Врхунац љеговог стваралаштва уз сјајну

Методологију права из 1977. године представља љегово завршио дело Систем: филозофије права, које је први пут објављено 1992. године. Шта­ више, 1995. године су приређена и објављена Сабрана дела (I-XI кљига) професора Лукића, и то поводом јубиларног обележаваља осамдесето­

годишљице живота и изузетног научног доприноса овог нашег великог

правника.

Професор Лукић је, поред низа монографија и других научних радова

(више од шест стотина библиографских једикица), објавио и више уџбени­

ка за студенте правних факултета. Један од таквих уџбеника јесте и Увод у право, који је својим квалитетом, ri:редивним стилом и ретком јасношћу и

прецизношћу изражаваља деценијама чикио част како самом писцу, тако

и сваком факултету на коме је коришћен као уџбеник за предмет Увод у

право. У нашој земљи је то у сваком погледу сигурно одувек био најпопу­

ларнији и најчешће коришћен уџбеник за изучаваље овог важног правног

предмета.

Припремајући ново издаље уџбеника, желели смо да на нашим факул­

тетима оживимо драгоцену праксу која је пажљиво развијана и чувана на

најпознатијим универзитетима у свету. То никако није случајно. Сваком

образованом правнику је позната пракса - која постоји на универзитетима у Паризу, Лондону, Бер1rину, Минхену, Харварду, Оксфорду и другим поз­

натим и признатим универзитетима да се уџбеници изузетних квалитета

не препуштају забораву.

Наследници и настављачи мисли изабраних великана правне науке

с посебном пажљом и данас свугде у свету припремају и објављују до­

пуљена издаља таквих посебно важних уџбеника, чиме не само да се чува

хп Увод управо

достојанство и углед личности писаца и факултета на којима су ти уџбе­

ници настали већ се и студентима обезбеђује изузетно квалитетно шти­

во за њихове студије и будући рад. Управо због такве праксе су велика

имена Планиола, Женија, Рипера, Радбруха, Ота Кан-Фројнда и других

познатих европских и светских правних писаца и данас живо присутна

у свакој новој генерацији студената права. На тај начин се свим будућим

генерацијама предаје дух врсности и чува оно што је најбоље у датој об­

ласти права. А управо је наш уважени професор Радомир Д. Лукић такво

познато научно име које треба да познају и уважавају све будуће генера­

ције студената правних факултета на којима се изводи настава на српс­

ком језику.

У Београду, 11. априла 1999. Будимир П. Кошутић

НАПОМЕНА УЗ

ДВАДЕСЕТЧЕТВРТО ИЗДАЊЕ

Након усвајања новог републичког Закона о високом образовању, као

и доношењу новог Статута Правног факултета Универзитета у Београду, било је неопходно извршити одговарајуће променеу садржини уџбеника

Увод у право. Уџбеник је не само скраћен, већ и значајно прерађен. Између

осталог, написани су нов~,Ц~Д~~9 појму Увода у право, о суверености, о појму права, о политичк~~.Јis>~.iliК'у}f облицима државног уређења, о прав­ ној празнини, владавинИ #pi~'a:J~,eitвнoj држави и важењу права.

Из дванаестог издан;4:'Wб~_ь:~~~ Увод у право, у ово двадестчетврто из­ дање преузети су следећи делови које је написао професор Радомир Д. Лу­

кић: (део други уџбеника) друга глава (правна норма, стр. 122-141), трећа глава (правни акт, стр. 142-149), пета глава (појединачан правни акт, стр. 187-196), шеста глава (правни однос, стр.197-217) и десета глава (тума­ чење права, стр. 254-327).

Први део уџбеника ( општа знања о држави и праву, стр: 9-116) и пре­ остале главе у другом делу уџбеника (прва, четврта, седма, осма, девета и

једанаеста глава) написао је Будимир П. Кошутић.

У Београду, 19. марта 2007. Будимир П. Кошутић

Уместо предговора

НАПОМЕНА УЗ

ДВАДЕСЕТШЕСТО ИЗДАЊЕ

XIII

У двадесетшестом издању извршене су одређене мање измене у садр­ жини уџбеника и отклоњени извесни технички пропусти.

Посебно сам захвалан др Јасминки Хасанбеrовић, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду, на професионалној помоћи и подршци у припреми и изради овоr и претходних издања уџбеника.

У Београду, 7. марта 2008. Будимир П. Кошутић .

.,:.; : ~··

УВОД

ПОЈАМ УВОДА У ПРАВО

1. ПОЈАМ УВОДА У ПРАВО

На студијама права изучавају се, пре свега, правне науке. Правне науке

су одређене својим предметом и својим методом. Предмет истраживања правне науке је, на првом месту, важеће право у једној држави или у прав­ ној заједници друге врсте (Европској унији, међународној заједници), дак­ ле позитивно право. Ово право садржано је претежно у уставу, законима и

подзаконским нормативним актима дате државе, али се не сме ограничи­

ти само на те наведене правне изворе. Важан део позитивног права сваке

нације државе чини и право настало у пракси судова, тј. судијско право,

обичајно право, као и право проистекло из аутономних правних извора,

пре свега, одређених нормативних аката трговачких (привредних) друшта­ ва (акти о оснивању друштава, њихови сгатути, али и колективни уговори о раду, као и други аутономни нормативни акти).

Смисао позитивног (важећег) права у једној нацији-држави или прав­ ној заједници друге врсте не може се у потпуности разумети ако се не узму

у обзир општа гледишта која су се развила заједно с правом, као део кул­

туре тог народа или опште културе. Стога, предмет истраживања правне

науке представља, поред позитивног nрава, и некад важеће право. Из тих

разлога, историја права представља незаобилазни предмет nроучавања nравних наука (историјске правне науке, поред позитивноправних наука

које изучавају важеће, позитивно право). Део дуге традиције су и покуша ји

да се разреше одређена филозофск~ питања о праву (што је nредмет истра­ живања филозофије права). Сем тога, неоnходно је истраживати и друшт­ вене претпоставке права, као и његова дејства, што је условило настанак

социологије права. Наравно, важеће nраво у одређеној држави или другој правној заједници сувише је сложено да би могло бити nредмет истражи­ вања једне јединствене научне nравне дисциплине. Управо због сложенос­

ти позитивног права, његове се норме разврставају, према својој садржини,

у правне области и правне гране. Те области (унутрашње и међународно право, јавно и nриватно nраво, материјално и nроцесно nраво, аутономно

nраво) и гране nрава (уставно, уnравно, судско, кривично, грађанско, рад­ но, међународно привредно право, процесна права и· друге гране nрава)

nредмет су nроучавања nосебних nозитивноnравних научних дисциплина. Чешће се у наставне nланове nравних студија на правним факултетима у

свету уносе научне дисциnлине чији су предмет проучавања гране права и

те научне дисциплине носе назхrве према грани nрава коју изучавају (наука

о кривичном, грађанском .... праву или, краће, кривично nраво, грађанско право ... ). Ове се научне дисциплине састоје из појмова, којима се исказују битна својства одређене гране права или права одређене нације државе у

4 Увод управо

целини. Стога, степен апстракције у овим конкретним правним наукама

(које имају за предмет проучавања конкретно право у одређеној држави, без обзира на то да ли је у питању позитивноправна или историјскоправна научна дисциплина) није толико висок као у теоријским правним наукама.

Конкретне правне науке описују и објашњавају право конкретне државе (Немачке, Русије, Србије, САД, Француске), што не захтева тако висок сте­

пен апстракције као у теоријскоправним ( општим) научним правним дис­ циплинама.

Описати и објаснити право одређене државе или друге правне зајед­ нице није могуће без одређених општих знања о праву и држави. Поку­

шај да се право (и држава) као сложена друштвена појава научио истра­ жи, да се открије појам пра~;~а (односно државе) и основе његовог важења,

да се објасне функције прав'а (и државе), као и методе његовог стварања и примене, означава се у новијем временском раздобљу, посебно од сре­

дине прошлог века, називима "теорија права" (и државе) и "филозофија права". Сем тога, посебно у немачкој правној мисли, чини се разлика из­

међу филозофије права и "општег учења о државном праву" (Allgemeine Staatsrechtslehre). 1 Много је труда и мастила утрошено у питање да ли је ово разликовање потребно и сврсисходно. Не упуштајући се, овом приликом,

у то питање сврсисходности њиховог разликовања, (у наставном плану на

Правном факултету у Београду постоји и филозофија и теорија права), не­

опходно је само указати да поред конкретних правних наука, постоје и те­

оријске правне науке које истражују право и државу у њиховој општости,

тј. утврђују појмове права и државе, њихове функције, њихове изворе, раз­ логе важења права, степен праведности права и како се право примењује

и даље развија. Наравно, теоријске правне дисциплине испитују и значај

језика за право и правнике. Стога, степен апстраховања (генерализације)

у теоријским правним н.а}%~М:~Ј$;Ј!зузетно висок и појмови који настају на овакав начин (основни 'r1f:1~~oilu;~n,paвo" и "држава" и, затим, нешто мање општи појмов"и "сувере:iiQ.ёт'~-,~;Д~Д:лежност", "унитарна држава", "демокра­ тија", "правна норма", "џрiiвЙ~~акiј;", "правно лице", "правни систем", "циљ­ но тумачење" и други 6Пш.ти 'појмови) користе се у конкретним правним наукама ради стицања потпунијих знања о конкретним правима и држа­

вама (наравно, конкретне правне науке и упоредно проучавање позИтив­ них права различитих држава значајно доприносе изградњи ових општих

правних појмова у теоријским правним наукама).

Наравно, на првој години студија не предаје се ни филозофија права,

ни теорија права, већ увод у право (или увод у правне науке). Степен апс­

траховања у Уводу у право је знатно нижи у поређењу с апстраховањем

у теорији права и државе (односно у филозофији права), а садржај ове

дисциплине је несумњиво сиромашнији од садржине друге две теоријске

правне дисциплине. Задатак Увода у право није да изложи опсежно знања

У савременој немачкој правној науци, Валтер Грасник покушава да утемељи нову теорију

права, полазећи од учења Никласа Лумана; Ка новој теорији права, Књижарница Зорана

Стојановића, Сремски Карловци- Нови Сад, 2001.

Увод: Појам Увода у право 5

о степену праведности права, о легитимности политичке власти, о језику

у праву, о логичкој структури правне норме, већ да уведе студенте прве

године правних студија у основне проблеме и појмове права и државе, не­

опходне за разумевање конкретних правних наука, позитивноправних и

историјскоправних.

Свака правна наука користи се одређеним претходним знањима о пра­

ву и држави (пре свега, садржаних у филозофији као дисциплини која по­ кушава да проникне у суштину света и смисао човековог живота у њему),

као што примењује и одређене поступке, у циљу сазнања свог предмета

проучавања: Ти поступци морају бити у складу с природом предмета прав­ них наука и називају се методима. Основни појавни облик права као ду­

ховне појаве (као сређеног скупа мисли) јесте језички текст (текст устава, закона, судске пресуде). Из тог разлога, правна наука је наука о текстовима

и користи се сличним методима као и друге науке о текстовима (наука о

књижевности, историја, у мери у којој се бави текстовима као изворима историјског сазнања, филозофија и, наравно, теологија). Методи разуме­

вања текстова обухваћени су појмом херменеутике (израз преузет из грч­ ког језика, у значењу вештина тумачења). Основна начела и поступке ове

оцште херменеутике користе и правне науке. Срж ових метода су правила

тумачења и аргументације. Наравно, ове методе користе се у правним на­

укама с различитим нивоима апстракције (зависно од тога да ли је у пи­

тању конкретна правна наука или општа, теоријска правна наука) и збирно

се називају правним или нормативним методом. Пошто се овим методом

разјашњавају, коментаришу и систематизују правне норме, овај метод је

неопходан како у правним наукама, тако и у свакодневној правној пракси.

Наравно, употреба овог метода не може се апсолутизовати, посебно зато

што се држава не може свести на обичну персонификацију правног порет­

ка (што је учинио Келзен у складу са Вајхингеровом филозофијом "као да" - als оЬ).

Стога, у правним наукама неопходно је употребљавати, поред нор­

мативног метода, у одређеној мери, и социолошки и аксиолошки метод у проучавања права и државе. Социолошким методом се истражују друшт­

вени узроци настанка одређених правних норми, као и њихове друштвене последице, а аксиолошким методом друштвене вредности и њихов утицај

на право (слобода, правда, људско достојанство, мир и друге вредности). Нормативним методом се описује право такво какво јесте (de lege lata), а социолошким и аксиолошким методом се омогућава критика постојећег права и даје се знање о праву de lege ferenda, то јест какво би право могло и требало да буде.2

2 Радомир Д. Лукић, Методологија права, САНУ, Београд, 1977, стр. 66 и сл.

1 1 1 1 1 1 1 .1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

ДЕО ПРВИ

ОПШТАЗНАЊА

О ДРЖАВИ И ПРАВУ

ГЛАВА ПРВА

ПОЈАМ ДРЖАВЕ

1. НАЗИВ (ИМЕ) ДРЖАВЕ

Бројне су дефиниције државе у правној и политичкој теорији. Постоји

и мноштво речи којима се означава ова rюлитичка заједница у различитим

историјским раздобљима. Аристотел је мислио да је држава (политичка за­ једница) љеговог времена савршена и самодовољна заједница (тј. остварује

циљ пуне аутаркије) и која, додуше, настаје из животних потреба, али пос­ тоји да омотући најбољи живот. Св. Автустин је сматрао, пак, да је римска

држава изобличена civitas terrena, док је Хегел у civitas terrena видео божан­ ску идеју каква постоји на земљи. Маркс је, за разлику од Хегела, схватао

државу као класну организацију, Келзен као принудни поредак с различи­

тим мотућим функцијама, док је Хенке мислио да без повезиваља власти и правде нема ни државе у правом смислу те речи. Очигледне су разлике

у гледиштима о природи и суштини државе, које проистичу из наведених

схватаља, и те разлике у схватаљу суштине и функције државе нису прева­ зиђене ни у савременој правној и политичкој теорији државе.

У објашљељу државе може веома много користити истраживаље име­ на (назива) која су коришћена за означаваље политичких заједница у ан­

тичко доба, у средљем веку, у новом веку и у савремености. Речи су биле раЗличите, као што је и објект љиховог означаваља, одређена политичка заједница, био различит. Те разлике у суштини политичких заједница које

су постојале у антици, средљем и новом веку добиле су свој израз и у раз­ личитим речима (називима) којима су биле означаване. Стога, из анализе тих различитих термина (имена државе) мотуће је извући нова сазнаља о

држави. Уосталом, познати немачки теоретичар Георг Јелинек је не без ос­

нова закључио да "историја терминологије једне науке је уско повезана с

историјом саме науке. Постоји непрекинута узајамно дејство између речи и смисла. Реч често показује пут целој науци једног народа или једне епо­

хе':3 Стога, није било неочекивано што је Јелинек своје излагаље о држави започео анализом назива (имена) државе. При том, Јелинек није превидео да је у Немачкој, у временском раздобљу у коме је живео и писао, поред речи Staat опстала, у знатно суженом обиму, и стара немачка реч Land. Ср­ пска реч држава, коју познаје Душанов законик из 1349. године, ближа је по изворном значељу немачкој речи Land него речи Staat.

У античко доба употребљаване су различите речи да означе политичке

заједнице које су постојале у то време. У старој Грчкој политичка заједни-

3 Georg Jellinek, Allgemeine Staatslehтe, Berlin, 1914, стр. 129.

10 Уводу

ца звала се polis и била је идентична с градом. Платон, Аристотел и дру­ ги филозофи схватали су polis првенствено као заједницу грађана, док су повезаности грађана за територију приДавали далеко маљи значај. Атиља­ ни, Тебанци, Спартанци, Коринћани су се у потпуности идентификовали са сопственом градском заједницом. Стога, писао је Аристотел, "кад би се територије и спојиле у једну тако да се градови Мегара и Коринт додирују зидовима, ипак то не би била једна држава'~ .. А зашто~ Свакако не зато што заједнице нису биле довољно територијално блиске. Јер кад би се и ујединили они чија заједница почива на тим основама, ипак би за свакога од љих држава била љегова кућа и помагали би једни другима само као чланови војног савеза против оних који им чине неправду ... Јасно је, према томе, да државу не чини јединствена територија и да држава није настала ради тога да се спрече међусобне неправде нити ради трговачких односа. То су, свакако, потребни услови да би држава настала, али ни онда када постоје сви ти услови, још увек не постоји држава. Држава, "то је зајед­ ница која има за циљ срећан живот и породица и родова, живот потпун и економски независан".4 И Платон и Аристотел су сматрали, према томе, да је polis, град-држава, највиши израз ошптег добра, оличеље моралне вред­ ности. У модерном језику, како с много разirога указује А. П. д' Ентрев, polis може бити описан и као црква и као држава. Целокупна судбина човека била је уткана у polis.5

С обзиром на проширеље римске државе и потребу и да се правом од­ ржава римска империја, у појам државе унет је један елемент, који је само дел:v.rмично био познат у античкој грчкој мисли - правни елемент. Цицерон је дефинисао римску државу као res publica и акценат је пребацио с циља на структуру државе; ius је разликујуће обележје политичких асоцијација.

У свом делу О држави Божјој св. Августин користи више речи за обе­ лежаваље римске држав€, '" Ji,.QR!fO:Y то време постојећих политичких зајед­ ница: res puЬlica, civit , . . ·····:ђо, у највећем броју случајева, св. Авгус­ тин не обележава разл~итi\пv(Цменима различите политичке појаве, већ исте. Касније, у току :Р<t~оЈ~јiазЛичитИх облика политичких заједница у средљем веку, термини које Је користио св. Августин добиће посебна зна­ чеља. У средљовековном политичком језику civitas се обично односи на град-државу која цвета у различитим деловим~ Европе, а посебно у Ита­ лији. Реч regnum се користила за означаваље територијалних монархија у процесу настајаља у позном средљем веку и надаље. Израз res puЬlica био је претежно резервисан за означаваље ширих заједница, посебно res publica christiana, која је обухватала све вернике у један облик заједнице. Зависно од угла гледаља, та заједница је могла бити црква или царство.

У времену у коме су ови термини у средљовековном политичком јези­ ку почели да стичу специфична значеља у Русији, Немачкој, Србији речи

4 Ари:стотел, Политика, Београд, 1970, стр. 87-88. S А. Р. d'Entreves, The Notion of the State, Oxford, 1967, стр. 28; анализа употребе различитих

имена државе дата је према наведеној књизи Дентрева и раније цитираној Јелинековој књи­ зи.

Део np6U: Општа знања о држави и праву 11

государство, Land, ·држава уnотребљаване су за обележавање у љима пос­ тојећих политичких заједница. У Речнику српскохрватског књижевног и на­

родноi језика (САНУ, Београд, 1966, св. 4) стоји да реч "држати", из које је изведена реч држава, значи: поседовати, имати у својој власти, чинити да

више ствари буду заједно и да се једна од друге не дели или, ако се ствар

састоји од делова, не допуштати да се раставља на делове; чинити, врши­

ти, чувати. У нашој лексикографији не постоји извесност да ли је именица држава наша изворна кованица, или је створена при преводу грчких и ла­ тимских списа за речи to kratos односно iтperiuт.

Речју држава означавана је земља коју држи као своје власништво поје­

динац или заједница. Сходно томе, држава је обухватала територију на

којој је одређена заједница или појединац, на основу власништва над тим

земљиштем, наметала своју вољу другим појединцима или заједницама.

Држава, према томе, представља истовремено власт појединца, извесног

друштвеног слоја или заједнице на одређеном земљишту.6

Док руска реч государство има сличан корен с речју држава, то није случај с немачком речју Land. Јелинек указује да од средљовековне терми­ нологије у најоштријој противречности према античко м схватању стоји оз­

начеље државе као Land, terre, terra. Но, као и код руске речи государство и српске речи држава, тежиште државе, која се означава речју Land, лежи у љеном територијалном елементу. Истовремено, тим изразом се обухватају и мале и велике државе. Ипак, овај израз не поседује потпуну одређеност и разrраничеље, јер се љиме не обухватају градови-државе а, с друге стране, љим се означавају недржавни облици као што су општине и провинције. Без обзира што је у Јелинеково време већ био у широкој употреби термин Staat, израз Land није изгубио свако значеље. Јелинек је указао да се тим термином службено обележавало законодавство држава-чланице Немачке царевине, као што је и у правној науци за право држава-чланица коришћен

израз "земаљско државно право". Тај израз Land задржан је и у Вајмарском Уставу из 1919. године, у доба националсоцијалистичке владавине је ишче­ зао, а наново је васпостављен Основним законом из 1949. године као име за федералне јединице у саставу Савезне Републике Немачке.

Средљовековни политички писци нису користили друге речи од речи

насталих у антици за обеЛежаваље у то време постојећих политичких за­ једница, јер ни те политичке заједнице нису се у довољној мери разликова­

ле од препостојећих политичких заједница. Но, када се почела растварати

хришћанска република (тј. Свето римско царство), када се тежиште инте­ ресоваља пренело с јединства хрИшћанске републике на посебне заједни­ це на које се та република поцепала, тражене су речи да искажу ту нову

стварност. Аристотел ова Политика изазвала је у то време посебан интерес а политички писци тога доба су реч polis преводили с civitas vel regnuт. Стога, није било чудно што су ти писци почели означавати те нове поли­

тичке заједнице на које се распала хришћанска република изразима civitas и regnuт и приписивати свакој од љих својства савршене и самодовољ-

6 Иван Прпић, Држава- настана1< и појам, "Наше теме': Загреб, 12/1987, стр. 2114.

12 Увод управо

не заједнице (својства која је Аристотел везао за polis). Фраза communitas perfecta et sibl sufficiens приближила је средљовековну политичку мисао мо­ дерном појму државе. А тај модерни појам и одговарајућа реч настали су у доба ренесансе.

Раширено је мишљеље, указују д'Ентрев и Јелинек, да главну заслу­ гу за фиксираље и популаризацију модерног значеља израза држава има Николо Макијавели. Иако је ово мишљеље у знатној мери оправдано, не треба ипак Превидети да је израз stato ушао у политички речник пре Ма­ кијавелија, али није био доследно употребљаван у истом значељу. Иначе, филолози се слажу да је удаљени корен речи stato у латинској речи status, неодређеној речи која је означавала услов или начин егзистенције. Први наговештаји љене употребе у политичком смислу налазе се у раном и средљовековном латинском, у којима се могу наћи примери status-a као ек­ вивалентних просперитету, добру или здравом поретку посебне заједнице - цркве, царства или краљевства. Највише цитирани пример ове употребе је добро познати текст цара Јустинијана statum reipuЬlicae sustentamus.

Две су квалификације овог још увек неодређеног израза, указује д'Ен­ трев, биле од изузетног значаја. Прва је настала употребом речи status да опише посебан социјалан или економски услов и отуд посебна категорија или класа људи. Ово је једно од значеља које је добила реч etat (изворно estat сталеж) у француском језику (општи сталеж, трећи сталеж), док су у другим језицима настале друге речи за исти појам (у немачком Stand). У енглеском језику, обе речи, status и estate, још изражавају ово изворно зна­ чеље.Друго значеље ове речи status, које је било још од веће важности, од­ носило се на посебну правну структуру одређене заједнице. Ово значеље је могло наћи своје извориште, према мишљељу бројних аутора, у познатом тексту у Digestama где се ius puЬlicum дефинише quod ad statum rei romanae spectat. Шта год било Њ/:i.~Q'Ђii. ?'истиче д'Ентрев, чињеница је да су ла- тински status и итaлиjal'i:fi{'fj;: · · ћано Употребљавани у овом значењу у каснијим средњовековн'f-f!f/~~вс::ф.ЈiЈМа: Данте, на пример, у делу Пакао суп­ ротставио је слободну ~,i~Ј:!у;t:Јi:рјэ.нији .. Ипак, до Макијавелија, та реч није била доследно коришћеkау 6nо~:Значењу, због чега се и њено стварање ве­ зује за име Макијавелија. Ни сам Макијавели није био доследан, до појаве свог дела Владалац, у употреби ове речи stato. Но, на почетку свог Владаоца Макијавели је написао: "Све државе, све владавИне којима се управљало и управља људима, биле су и јесу или републике или монархије"? Заједнички израз за државу, без обзира на облик љене владавине, био је најзад скован. Речју држава означавана је убудуће организација снабдевена способношћу

' вршења и контролисања употребе силе над одређеним људима настањеним на датој територији. Ова реч држава, у овом специјалном значењу, ушла је

7 Макијавели, Владалац, Београд, 1964, стр. 9. Дело Владалац Макијавели је nосветио Лорен­ цу Медичију, синовцу владајућеr кнеза Медичи у Фиренци, у нади ·да ће га овај вратити из изгнанства у Фиренцу када замени свога стрица на nрестолу. Но, судбина је хтела да Лорен­ цо умре млад, а у историју уђе захваљујући nосвети човека који је био секретар Савета док је Фиреица била реnублика а nостао изrнаник кад је реnублика срушена у налету породице Медичи.

pls let me download this plsssssssss
ovo je samo pregled
3 prikazano na 364 str.