Zagadjivanje i zastita vodenih ekosistema Part 1 -slajdovi-Ekologija, Slajdovi' predlog Écologie. University of Belgrade
cupavac
cupavac26 February 2013

Zagadjivanje i zastita vodenih ekosistema Part 1 -slajdovi-Ekologija, Slajdovi' predlog Écologie. University of Belgrade

PDF (6 MB)
37 strane
16broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 2 votesbroj ocena
Opis
ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODENIH EKOSISTEMA, Podela zagađujućih materija/otpada,
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 37

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument

ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODENIH EKOSISTEMA

Voda na Zemlji

Voda pokriva oko 3/4 Zemljine površine, a njena ukupna količina iznosi približno 2x1018 tona

Mora i okeani zauzimaju oko 71% površine Zemlje, nasuprot kopnu koje zauzima svega 29%

u morima i okeanima se nalazi 97% ukupne vode na Zemlji

oko 2% vode zamrznuto je u polarnim oblastima ili zarobljeno u lednicima

svega oko 1% vode se nalazi na kopnu, u atmosferi i živim organizmima

Voda je u prirodi najrasprostranjenija materija i u prirodi se deli na: površinske, podzemne i atmosferske.

Značaj vode za žive organizme

Iako je voda jedno od najjednostavnijih hemijskih jedinjenja, ona je neophodan preduslov postojanja života na planeti Zemlji

Život je nastao u vodi i u njoj se razvijao milijardama godina

Pored mnogih složenih prilagođenosti na suvozemne uslove, na kopnu život ne može opstati na mestima gde nema makar i minimalne količine vode

Značaj vode za žive organizme

Voda je osnovni gradivni element živih bića Tela najvećeg broja živih organizama sastavljena su od

80-90% vode Voda održava strukturu organizama U procesu fotosinteze voda je jedna od osnovnih komponenti

za proizvodnju organskih supstanci Voda je jedna od najznačajnijih neorganskih komponenti

ekosistema, kao i jedan od najznačajnijih klimatskih ekoloških faktora

Osim toga, voda predstavlja neposrednu životnu sredinu za ogroman broj organskih vrsta

Značaj vode za žive organizme

Izuzetno veliki značaj vode za žive organizme zasniva se na njenim jedinstvenim fizičko-hemijskim osobinama

Voda je idealan medijum za život, jer:

je obilna na većem delu površine Zemlje

je odličan rastvarač i medijum u kome se odvijaju hemijski procesi

dozvoljava visoke koncentracije molekula koji su neophodni za brze hemijske reakcije

svojom fluidnošću omogućava kretanje organizama

Termalne karakteristike vode

Voda se odlikuje specifičnim termalnim karakteristikama:

tečna je u širokom opsegu temperatura

zbog svog velikog toplotnog kapaciteta pruža otpor promenama temperature

brzo provodi toplotu

pruža otpor promenama stanja: mržnjenje zahteva oslobađanje toplote od 333,6 J/g isparavanje zahteva dodavanje toplote od 2441 J/g

Termalne karakteristike vode

Voda ima i druge neobične termalne osobine

Mnogim supstancama se povećava gustina sa snižavanjem temperature

Do određene tačke voda takođe postaje gušća, ali: dostiže maksimum gustine na 4°C, a sa daljim snižavanjem

temperature počinje da se širi nakon mržnjenja nastavlja da se širi

Ova osobina ima izuzetno veliki značaj za život na Zemlji: dna jezera i okeana se ne mrznu plutajući sloj leda koji je pokriven snegom obrazuje

zaštitnu, izolacionu površinu

Gustina vode Gustina vode (800 puta veća od

gustine vazduha) obezbeđuje njenu plovnost

Akvatični organizmi postižu odgovarajuću gustinu putem:

redukcije (koštane ribe) ili eliminacije (ajkule) teških skeletnih komponenti

korišćenja mehurova za plivanje koji su ispunjeni vazduhom (ribe, biljke)

akumulacije lipida

Viskozitet vode

Viskoznost vode usporava kretanje organizama (neki organizmi su aerodinamični, drugi razvijaju izraštaje koji funkcionišu kao padobrani)

Rastvorene supstance

Sve prirodne vode sadrže rastvorene supstance

Zbog polarnosti molekula koji je izgrađuju, voda je dobar rastvarač

Gotovo sve supstance se do izvesne mere rastvaraju u vodi

Gotovo sve vode sadrže neke rastvorene supstance:

kiša sadrži rastvorene gasove i minerale u tragovima

jezera i reke sadrže 0,01 – 0,02% rastvorenih mineralnih supstanci

okeani sadrže 3,4% rastvorenih mineralnih supstanci

Slatka nasuprot slanoj vodi

Značajne razlike u tipu rastvora:

slana voda bogata je sa Na+, Cl-, Mg2+ i SO42- jonima slatka voda bogata je sa Ca2+, HCO3- i SO42- jonima

Količina rastvorenih supstanci u površinskim vodama odražava hemijski sastav matične stene:

voda u krečnjačkim područjima je tvrda, sa značajnom količinom Ca2+ i HCO3- jona

voda u područjima sa granitnom podlogom sadrži malo mineralnih elemenata

Voda u okeanima zasićena je u pogledu Ca2+ jona, međutim nastavlja sa akumulacijom Na+ jona

Osnovni nutrijenti u vodi

Vode na Zemlji se razlikuju i u odnosu na sadržaj osnovnih nutrijenata

Azot i fosfor nalaze se među najvažnijim esencijalnim elementima i često su ograničeni:

uobičajeni sadržaj azota u slatkim vodama je 0,40 mg/l, dok je sadržaj fosfora oko 0,01 mg/l (N>P)

uobičajeni sadržaj azota u slanim vodama je manji od 0,01 mg/l, dok je sadržaj fosfora oko 0,01-0,1 mg/l (P>N)

pH vode

Normalni opseg pH vrednosti površinskih voda je 6-9

Na nekim područjima kisele kiše mogu da snize pH vrednost do 4

Kiselost rastvara minerale voda u krečnječkim područjima je

tvrda, sa značajnom količinom Ca2+ i HCO3- jona

većina organizama održava pH vrednosti oko neutralne

adaptacije na život izvan ravnoteže sa spoljnim medijumom (visok ili nizak pH) su zahtevne (da bi se bio različit potrebne su znatne količine energije)

Gasovi u vodi

Pri uobičajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u vodi je oko 0,03% zapreminski ugljendioksid se brzo prevodi u HCO3-:

CO2 + H2O → H2CO3 → H+ + HCO3-

ovaj proces smanjuje količinu rastvorenog CO2, omogućavajući novim količinama CO2 da uđu u vodu i dodatno obogate zalihu HCO3- koji je biljkama dostupan za usvajanje

U vodi je koncentracija kiseonika ograničena: malom rastvorljivošću ograničenom difuzijom

Ispod granice prodiranja svetlosti, kao i u sedimentima koji su bogati organskim supstancama, nastaju uslovi anaerobije ili anoksije

Svetlost Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine,

odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom

Alge i kvalitet svetlosti

Kvalitet svetlosti povezan je sa fotosintetskim adaptacijama u okeanu:

alge koje rastu blizu površine imaju slične pigmente kao kod terestričnih biljaka (apsorbuju plavu i crvenu, a reflektuju zelenu svetlost)

alge koje rastu na dubini imaju specijalizovane pigmente koji im omogućavaju da efikasnije koriste zelenu svetlost

Ciklus kruženja vode u prirodi, hidrološki ciklus

Ciklus kruženja vode u prirodi predstavlja postojanje i kretanje vode na, u i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugim vidovima, od tečnog stanja do vodene pare i leda i nazad. Ciklus kruženja vode u prirodi

postoji milijardama godina i sav život na Zemlji zavisi upravo od njega.

Akvatični biomi

Najveći deo biosfere predstavljaju upravo akvatični biomi

Postoje dva osnovna tipa akvatičnih bioma Marinski biomi

Koncentracija soli je prosečno 3%

Slatkovodni biomi U slatkovodnim biomima

koncentracija soli je obično manja od 1%

Marinski biomi Marinski biomi obuhvataju

mora i okeane i pokrivaju oko 71% Zemljine površine

U ciklusu kruženja vode najveći procenat padavina na Zemlji potiče od isparavanja okeana

Temperatura okeana u velikoj meri utiče na globalnu klimu na Zemlji

Marinske alge su osnovni izvor kiseonika na Zemlji, a takođe apsorbuju i ogromne količine ugljendioksida iz atmosfere

Slatkovodni biomi Slatkovodni biomi su blisko

povezani sa okolnim terestričnim (kopnenim) biomima

Slivanje vode niz kopnene mase stvara potoke i reke, a na mestima gde se slivena voda zadržava nastaju bare i jezera

Karakteristike slatkovodnih bioma direktno zavise od tipa i brzine toka

Takođe, karakteristike slatkovodnih bioma zavise i od osnovne klimatske zone u kojoj se nalaze

Mora i okeani Za razliku od kontinenata, svi okeani na Zemlji povezani

su u jedinstvenu celinu

Osobine mora kao životne sredine

vodena masa od 1368 miliona km3

prostire se na 360 miliona km2 Zemljine kugle (70,8% površine)

ukupni volumen mora je 1368 x 106 km3

11 puta više od volumena kopna iznad nivoa mora

težina od oko 1419 x 1018 T (0.25 promila ukupne mase Zemlje)

srednja dubina 3800 m, a srednja visina kopna 875 m

najveća izmerena dubina prelazi 11 000 m (Challenger) i nalazi se u Marijanskoj brazdi (Tihi okean)

Šta, zapravo, podrazumevamo pod morem?

Varenius je 1650. podelio svetsko more na okeane, mora, zalive i morske prolaze:

Tihi, Atlantski, Indijski,

Severni ledeni, Južni ledeni

1845. ovu podelu prihvatila je komisija za nazive i podelu mora pri Geografskom društvu u Londonu

od kraja 19. veka Severni ledeni okean (Severno ledeno more) se ubraja u Atlantski okean, a vode Južnog ledenog okeana su podeljene na tri velika okeana

Podela svetskog mora

sredozemna mora - mora koja su gotovo sa svih strana okružena kontinentskim masama, a s okeanom ih vežu relativno uski morski prolazi (npr. Evropsko Sredozemno more).

U sredozemnim morima nalaze se manja mora drugog, trećeg ili četvrtog reda (npr. u evropskom Sredozemnom moru mora drugog reda su: Jadransko, Egejsko, Crno more; trećeg reda Jonsko, Levantsko, Tirensko; četvrtog reda: Ligursko, Balearsko, Alboransko).

unutrašnja mora - leže unutar kontinenata (npr. Baltičko more).

rubna mora - nižu se duž ivica kontinenta (npr. Severno, Beringovo, Kalifornijsko, Tasmanijsko more).

međuostrvska mora - mora koja su nizom ostrva odvojena od okeana, a voda im je po fizičko-hemijskim svojstvima slična vodi okeana (npr. Sulu, Celebijsko, Javansko).

Podela svetskog mora

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 37 pages

preuzmi dokument