Seminarski rad za srednju medicinsku školu, Seminarski radovi od Psihologija

Preuzmite Seminarski rad za srednju medicinsku školu i više Seminarski radovi u PDF od Psihologija samo na Docsity! Op ažaji – opažanje Uvod Opažanje ili percepcija je psihički proces upoznavanja relevantnih svojstava pojava i predmeta oko nas. Opažanje je jedan od osnovnih psihičkih procesa, nije pasivno odražavanje stvarnosti, već uključuje povezivanje čulnih podataka sa ranijim saznanjem, njihovo kategorisanje i pridavanje značenja. Da bi se proces opažanja u potpunosti razumeo, potrebno je razjasniti neke terminološke nedoumice i objasniti značenje nekih srodnih pojmova, kao što su draž, receptor, oset, opažaj. Draž (stimulus) je svaka fizička ili hemijska promena u energiji koja deluje na naša čula. Čula su tokom evolucije postala specijalizovana za određene vrste draži koje nazivamo adekvatnim dražima. Tako su npr. za čulo vida adekvatne draži svetlosni snopovi različitih talasnih dužina. Zahvaljujući tim dražima, mi vidimo svet oko nas. Pored toga i neadekvatne draži mogu izazvati oset. Npr. draženje električnom strujom izaziva neke neodređene i bolne senzacije na koži, izaziva svetlosne bljeskove u području organa čula vida, itd. Receptori (čulni prijemnici) su deo čulnog organa koji prima određene vrste draži i pretvara ih u nervne impulse. Tako su receptori kod organa čula vida, tj. oka smešteni u delu mrežnjače, nazivaju se čepićima i štapićima i te dve vrste receptora su zadužene za pretvaranje svetlosnih podataka koji dopiru u oko u nervne impulse koji će se kretati do mozga i tako preneti informaciju o onome što je viđeno. Oset je osnovni, jednostavni čulni utisak, element, izolovano svojstvo složenog opažaja (na primer oset crvene boje je deo celovitog opažaja jabuke). To je čulni doživljaj samo jednog svojstva predmeta (boje, tvrdoće, mirisa, oblika itd.) bez osmišljavanja na osnovu prethodnog iskustva. Opažaj je krajnji rezultat procesa opažanja. Opažaj je više od skupa oseta jer predstavlja organizovanu celinu. To je složen i celovit subjektivni doživljaj izvesnog složaja draži koje deluju na čulne organe. Ovde ćemo ukratko prikazati neke osnovne zakonitosti koje determinišu proces opažanja kod ljudi. 1 Činioci opažanja Na opažanje utiču brojni činioci. Oni se mogu podeliti na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnji su dobili taj naziv po tome što se odnose na neke objektivne karakteristike draži. Unutrašnji činioci opažanja se tako nazivaju, jer opažanje tu biva determinisano zahvaljujući nekim uslovima koji ne potiču od karakteristika draži, nego zavise od onoga ko opaža. I Spoljašnji činioci opažanja I 1) Karakteristike draži Da bi proces opažanja bio adekvatan i verodostojan, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi koji se odnose na karakteristike draži koje deluju na čulne organe. Tako je neophodno da draž ima određeni intenzitet, tj. jačinu da bi bila opažena. U psihofiziološkim laboratorijama vršena su ispitivanja i određivan je donji prag draži, tj. minimalni intenzitet draženja koji je potreban da bi se formirao oset. Donji prag draži je različit kod različitih ljudi, što opet zavisi od brojnih individualnih karakteristika i podražljivosti čulnih organa. Svi intenziteti draži koji su ispod ovog donjeg praga ne mogu se osetiti. Psihofizičari su takođe eksperimentisali i sa gornjim pragom draži i otkrili da postoji maksimalni prag, nakon koga dalja stimulacija ne dovodi do razlikovanja različitih intenziteta draži – jednom rečju, sa daljim povećanjem intenziteta sraži senzacija se ne menja. Takođe, potrebno je da draž ima i određeno trajanje da bi se registrovala od strane čulnih organa. Draž koja traje dovoljno dugo da pređe prag subliminalne percepcije (tj. da dosegne donju granicu) može se osetiti. I 2) Zakoni grupisanja draži Nemački psiholog Maks Verthajmer je tragao za nekim opštim zakonitostima koje utiču na našu celovitost doživljaja. Izveo je seriju eksperimenata sa jednostavnim stimulacijama (tačkice, crtice, prosta geometrijska tela) tragajući za poreklom celine 2 da je podloga zanemarljiva, eksperimenti su pokazali da njene osobenosti veoma utiču na opažanje figure, da je prisutna u celovitosti opažanja i onda kada toga nismo svesni. Edgar Rubin je došao do određenih zaključaka i formulisao osobenosti figure i pozadine, koje će biti date u sledećoj tabeli: Figura Pozadina Ograničena Amorfna Bogatija detaljima Siromašnija Stabilnija u opažanju i pamćenju Manje stabilna Nosilac značenja Ne nosi značenje Svetlije i zasićenije boje Tamnije boje Istupa napred Povlači se u drugi plan Tabela 1: Karakteristike figure i pozadine. Studije koje su nastale kasnije istakle su značaj same ivice između figure i pozadine. Ta linija fenomenološki pripada figuri (šari) i čini njenu konturu. Brojna ispitivanja su pokazala da kontura ima odlučujuću ulogu u opažanju dece i pripadnika primitivnih plenema. Deca često vuku prstom po konturi prilikom prepoznavanja predmeta sa crteža ili slika. Slika 4: Odnos figure i pozadine, značaj konture 5 I 4) Dvosmislene slike Za psihološke studije su posebno bile značajne slike sa dva smisla, tj. slike sa mogućnošću da se vide kao dve različite figure. Slede primeri: Slika 5. Slika 6. Iako imaju dva potencijalna smisla, ove slike ne mogu da se sagledaju u oba istovremeno, već je to moguće samo naizmenično. Druga njihova osobenost se sastoji u tome što se opažanje alike u jednom smislu ne može dugo zadržati; vrlo brzo se slika spontano organizuje u drugom smislu, potom opet vraća na prvi itd. II Unutrašnji činioci opažanja II 1) Fiziološki činioci opažanja Fiziološko stanje u kojem se čovek nalazi umnogome određuje sadržaj i smer psihičkih procesa. Kada smo umorni naše opažanje ili mišljenje nije isto kao kad smo odmorni i sveži. Fiziološko stanje je veoma važna determinanta u usmeravanju naše pažnje. Mnoge studije su izvođene. Poznat je eksperiment Kurta Levina, kojim je on ilustrovao dejstvo fizioloških činilaca na opažanje. Svoje studente je podelio u dve grupe. Dok je kontrolna grupa živela normalno, eksperimentalna grupa je gladovala neko vreme. Zatim su obema grupama tahistoskopski izlagane draži – nedovoljno definisane slike i crteži. Dok kontrolna grupa nije davala neke karakteristične odgovore, ispitanici iz eksperimentalne grupe, tj. oni koji su gladovali, navodili su da su videli kifle, salame, perece – jednom 6 rečju jelo. Ispostavilo se, uglavnom, da gladni ljudi brže opažaju, zamišljaju, misle o hrani nego ljudi čiji su stomaci puni. To znači da je fiziološko stanje važna determinanta u usmeravanju pažnje, a time i u upravljanju opažanja ka određenim objektima. Mada, mora se uvek uzeti u obzir i motivacija. II 2) Psihološki činioci opažanja o Uticaj ranijeg iskustva na opažanje Iskustvo daje smisao opažajima. Npr. sa ulice dopire jedan zvuk, ali za nas to nije prosto zvuk, već zvuk automobila, a za poznavaoce čak i zvuk određenog automobila. Krolik to lepo ilustruje brojnim primerima, npr. u mračnoj prostoriji izlagan je ispitanicima smisaoni materijal, automobil i drvo. Ako se drvo kreće ka automobilu koji miruje – ispitanici će svi videti da se automobil kreće a drvo miruje, upravo onako kako im iskustvo o tome govori. o Neposredno iskustvo Ono što je neposredno prethodilo u našoj svesti umnogome determiniše naše opažanje. Mejer je pokazao na eksperimentu – prepoznavanju napisanih reči, da neposredno iskustvo utiče na brzinu uspostavljanja smisla. Ako se u tahitoskopskom izlaganju pojedinih reči desi da jedna za drugom dođu reči sa jasnom asocijativnom vezom – prepoznavanje druge reči biće značajno brže. o Emotivni stav Emocije ponekad učestvuju u formiranju opažanja – koliko nam se puta učinilo da u mraku vidimo od žbuna nekog ko nas vreba. Trajnija emotivna opredeljenja – stavovi, trajnije utiču na naše opažanje. Poznato je da su nam drage osobe i lepe. A osobe koje ne volimo ponekad opažamo kao nakaze. Ispitivanje koje je obavila Cigler sa devojčicama, ukazuje da se voljene devojčice ili cenjene osobe manje kritički opažaju. o Motivacija i interesovanja Mozak svesno ne registrije i ne obrađuje sve informacije istovremeno. Informacije koje nam trenutno nisu važne on ne registrije svesno. Glavni faktor usmerenosti percepcije je pažnja - ako smo usmereni na jedan događaj, ostale i ne registrujemo svesno. Potrebe, želje i interesovanja, određuju šta će se posmatrati i opaziti. Poznato je da potpunije 7 Literatura 1) Krstić, D., Psihološki rečnik. Savremena administracija, Beograd: 1991. 2) Ognjenović, P., Osećaj i mera, o psihofizičkim osnovama saznanja. Glas, Beograd: 1977. 3) Ognjenović, P., Psihologija opažanja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd: 2007. 4) Rot, N., Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd: 1972. 5) www.wikipedia.com 10 Sadržaj Opažaji – opažanje………………………………………………………………………1 Uvod……………………………………………………………………………………..1 Činioci opažanja…………………………………………………………………………2 I Spoljašnji činioci opažanja……………………………………………………………..2 I 1) Karakteristike draži………………………………………………………………….2 I 2) Zakoni grupisanja draži……………………………………………………………...2 I 3) Opažanje figure na pozadini…………………………………………………………4 I 4) Dvosmislene slike…………………………………………………………………....6 II Unutrašnji činioci opažanja…………………………………………………………….6 II 1) Fiziološki činioci opažanja………………………………………………………….6 II 2) Psihološki činioci opažanja………………………………………………………….7 II 3) Socijalni činioci opažanja…………………………………………………………...8 Zaključak………………………………………………………………………………….9 Literatura…………………………………………………………………………………10 Sadržaj……………………………………………………………………………………11 www.maturski.org 11