Tarife u osiguranju - Osiguranja i tarife, Slajdovi od Ekonomska statistika

Preuzmite Tarife u osiguranju - Osiguranja i tarife i više Slajdovi u PDF od Ekonomska statistika samo na Docsity! Tarife u osiguranju Student: SPECIFIČNOSTI CENE OSIGURANJA • Vrednost usluge osiguranja ili njena cena, izražena je u iznosu premije osiguranja, koju osiguranik, ili ugovarač osiguranja, uplaćuje osiguravaču. • Finansijske obaveze osiguranika trebalo bi da budu jednake obavezama osiguravača prema osiguranicima. • Međutim, osiguravač mora da pokrije troškove sprovođenja osiguranja i da ostvari određeni profit. Stoga, ukupne uplate osiguranika moraju biti veće od ukupnih obaveza osiguravača po osnovu naknade. • Obračunom neto tarifne stope, premija pokriva naknade iz osiguranja. Bruto tarifna stopa je veća od neto tarifne stope za iznos kojim se pokrivaju troškovi sprovođenja osiguranja i normativ za profit. Premija za rizik Očekivani troškovi zahteva koje proizvodi rizik Varijansa troškova zahteva    sG x Riziko premija P(ρ) Neka je: Gs(x)- funkcija raspodele akumuliranih zahteva poznata zajedno sa parametrima koji karakterišu ρ    ( ) sP G x          sx d G x          22 sx d G x        a) P(ρ)=(1+λ)·μ(ρ) očekivana vrednost b) P(ρ)=μ(ρ)+α·σ(ρ) standardna devijacija c) P(ρ)=μ(ρ)+β·σ2(ρ) varijansa Na ovaj iznos treba dodati troškove. FUNKCIJA RASPODELE- Gs(x) γ=1 γ<1 γ>1 Gama raspodela δ Beta raspodela za α, β>1 za α, β>1 δ Normalna raspodela μ σ Košijeva raspodela bilateralna M utilateralna M Paretova raspodela C RIZICI OBRAČUNA PREMIJE OSIGURANJA • Rizik nepouzdanosti modela predstavlja rizik da će usled pogrešno izabrane statističke raspodele koja aproksimira tok šteta očekivana vrednost šteta biti pogrešno utvrđena. • Osnovni uslov tačnosti obračuna premije osiguranja predstavlja adekvatna baza statistiških podataka u dovoljno dugom vremenskom periodu. • Na rizik neadekvatne statistike osiguranja utiču: – Objektivni faktori (nepostojanje statističkih podataka u prošlosti ili njihova netačnost) i – Subjektivni faktori (greške koje su posledica nepravilnih pristupa prilikom obrade statističkih podataka, netačnih procena dinamike rizika ili posledica ljudskog faktora) • Rizik katastrofalnih šteta takođe može negativno uticati na realnost premije osiguranja. Ove štete su obično male frekvencije i visokog intenziteta i mogu značajno deformisati raspodelu šteta na bazi koje se vrši obračun premija osiguranja. KLJUČNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U NEŽIVOTNOM OSIGURANJU • Na tržištu neživotnog osiguranja Srbije moguće je izdvojiti nekoliko ključnih problema (faktora rizika) kojima se ugrožava dovoljnost premije osiguranja: • Odobravanje neopravdano visokih popusta na premiju; • Nabavka usluga osiguranja putem javnog tendera; • Neadekvatno upravljanje troškovima sprovođenja osiguranja; • Izmenjen ekonomski i regulatorni ambijent pružanja usluga osiguranja od autoodgovornosti, kao najzastupljenije vrste osiguranja u celokupnom portfelju. • Imajući u vidu obrazloženi značaj adekvatnosti premije osiguranja za dovoljnost tehničkih rezervi i dugoročnu sposobnost izmirenja preuzetih obaveza prema osiguranicima, tj. solventnost i adekvatnost kapitala osiguravača, analiza navedenih problema i formulisanje konkretnih predloga za njihovo rešavanje (ili ublažavanje) je od ključnog značaja za razvoj domaćeg tržišta neživotnog osiguranja na realnim i zdravim osnovama. PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA PREMIJU • Od premija neživotnih osiguranja se zahteva da budu ne samo racionalne i adekvatne, već i nediskriminatorne. Stvarna, pravična raspodela rizika može biti ostvarena samo ukoliko su razlike u premijskim stopama između osiguranika korelisane sa razlikama u očekivanim štetama i troškovima koji mogu nastati. • Međutim, u cilju zadržavanja postojećih i privlačenja novih osiguranika, osiguravajuće kompanije se neretko odlučuju za odobravanje neopravdano visokih popusta na premiju. Kada menadžment kompanije donosi odluke o neopravdano visokim popustima, postoji opasnost pada premije osiguranja ispod aktuarski zasnovane, čime se ugrožava racio šteta i dolazi do negativnog tehničkog rezultata. • U poslovanju osiguravajućih kompanija upravo je naglašen sukob između aktuarske i marketing službe. Aktuari prvenstveno vode računa da premije budu adekvatne dok prodavci, u svojim nastojanjima da održe i povećaju tržišno učešće kompanije, teže ka što nižoj premiji osiguranja, često sasvim nezavisnoj od vrednosti onih kategorija koje premija najmanje mora da pokrije. PRAKSA ODOBRAVANJA NEOPRAVDANO VISOKIH POPUSTA NA PREMIJU • Praksa odobravanja popusta na premiju je prisutna prvenstveno u vrstama osiguranja koje karakteriše relativno visok stepen tržišne konkurencije, poput osiguranja motornih vozila, koje ostvaruju dominantno učešće u ukupnom portfelju osiguranja, čime dati problem utoliko više dobija na značaju. U pitanju je oblik nelojalne konkurencije kojim se ugrožavaju ne samo interesi osiguranika, već i celokupnog osiguravajućeg sektora. • Ipak, bilo kakvo odobravanje popusta na premiju izvan utvrđenog sistema bonusa u takvim vrstama osiguranja je protivno odredbama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i poslovnom moralu i etici i treba da bude strogo sankcionisano od strane nadležnih organa. – Nerelano snižavanje premije je upravo bilo glavni uzrok gubljenja dozvole za rad 23 osiguravajuće kompanije u Srbiji posle 2004. godine. Da je postignut dogovor između tih kompanija da cene osiguranja ne smeju da padaju ispod aktuarski fundiranog nivoa, one ne bi bile nesolventne i ne bi izgubile dozvolu za rad. NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA OSIGURANJA • U nepovoljnim ekonomskim uslovima upravljanje troškovima sprovođenja osiguranja postaje prioritet u poslovanju osiguravajućih kompanija. • Pri tome, arbitrarno snižavanje troškova više nije dovoljno, i na dugi rok posmatrano može biti čak i štetno za osiguravače. Neophodan je strateški pristup upravljanju troškovima osiguravača u širem kontekstu unapređenja procesa i aktivnosti i redizajna celokupne organizacije. • Strateški pristup upravljanju troškovima ostvaruje se u dužem vremenskom periodu, ali značajno povećava vrednost u poređenju sa trenutnim korekcijama i optimizacijom postojećih operacija. • U oviru strateškog pristupa, vrednost se ne posmatra samo iz interne perspektive, već i sa aspekta osiguranika, posrednika, organa nadzora i akcionara kompanije. Njegov rezultat je visoko efikasna i operativno superiorna organizacija, sa zdravim osnovama za profitabilan rast i razvoj u budućnosti. NEADEKVATNO UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SPROVOĐENJA OSIGURANJA Vreme Vrednost Optimizacija postojećih operacija Strateško snižavanje troškovaKratkoročno snižavanje troškova Kratkoročno snižavanje troškova Optimuzacija postojećih operacija Strateško snižavanje troškova -Trenutna poboljšanja procesa, - Racionalizacija organizacije, - Poboljšanja u domenu kontrole, - Optimizacija nabavki. -Poboljšanja aktivnosti i procesa, - Eliminacija aktivnosti koje ne doprinose povećanju vrednosti, - Poboljšanja u domenu kontrole, - Optimizacija nabavki, - Ustanovljavanje zajedničkih usluga, - Outsourcing aktivnosti koje nisu bazične za kompaniju - Optimizacija procesa u sklopu - celokupne kompanije, - Redizajn organizacije kompanije, - Integracija tehnilogije na nivou kompanije, - Strategija segmentacije prodaje usluga. POSEBNI PROBLEMI ADEKVATNOSTI TARIFA U OSIGURANJU OD AUTOODGOVORNOSTI • Ostvarujući učešće od 32.6% u ukupnim, odnosno 39.5% u prihodima od premije neživotnog osiguranja, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila (AO) predstavlja dominantnu vrstu osiguranja na tržištu osiguranja Srbije. • Prema podacima iz 2011. godine, od ukupno 23 osiguravajuća društva na ovom tržištu, datom vrstom osiguranja se bavi 12 društava. • Iz visoke zastupljenosti AO u ukupnom osiguravajućem portfelju proizilazi naglašena potreba za praćenjem rezultata poslovanja i identifikovanjem ispoljenog i potencijalnog delovanja faktora rizika kojima se narušava dovoljnost premije osiguranja. • Uvažavajući specifičan zakonodavni tretman posmatrane vrste osiguranja u Srbiji, ali i makroekonomski ambijent u kome se ostvaruje poslovanje osiguravača, moguće je identifikovati najmanje četiri faktora koji ugrožavaju adekvatnost premije osiguranja AO: – Fluktuacije deviznog kursa, – Uvođenje zakonske obaveze plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, – Uvođenje bonus-malus sistema, – Povećanje zakonskog limita naknade štete. UTICAJ UVOĐENJA BONUS – MALUS SISTEMA NA ADEKVATNOST AO PREMIJE • Rezultati istraživanja na primerima drugih zemalja (npr. Lemaire & Hongmin 1994; Gavriletea & Moga 2011) dokazuju da se kao posledica uvođenja bonus- malus sistema javlja pad prosečnog nivoa premijskog prihoda AO, usled naglašene koncentracije osiguranika u klasama za koje su popusti na premije visoki. Smanjenje prosečne premije traje dok „najbolji“, tj. najsavesniji osiguranici ne dosegnu najveći popust, kada se postiže stacionaran ravnotežni nivo premije, koji je znatno niži od polaznog. • Izračunato učešće bonusa, odnosno malusa, u osnovnoj premiji AO bez poreza, za vremenski period od 9 meseci od uvođenja sistema (01.09.2011.) pokazuje značajnu disproporciju u korist bonusa. Ukupna razlika između ostvarenih bonusa i malusa za 9 meseci iznosila je 370,065,196 RSD, što odgovara odlivu sredstava iz premije u iznosu 2.15%, pri čemu se može očekivati nastavak ovakvog trenda u narednom periodu. Učešće malusa u premiji Učešće bonusa u premiji UTICAJ POVEĆANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE ŠTETE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE • Počev od 12.10.2012. godine, zakonodavac je predvideo u Srbiji predviđa primenu minimalnog iznosa pokrića, po jednom štetnom događaju, u iznosu od 1,000,000 EUR za štetu na licima, odnosno 200,000 EUR za štetu na stvarima, bez obzira na broj oštećenih lica. • Analiza potencijalnih efekata povećanja zakonskih limita naknade štete na adekvatnost premije AO, u uslovima nepostojanja sopstvenog iskustva iz prošlosti, može biti zasnovana na iskustvima izabranih zemalja EU. • Primer Mađarske: – Uvođenje novih zakonskih limita 01.01.2001. (u visini od 1,084,677 EUR za štetu na licima i 1,807,795 EUR za štetu na stvarima) rezultovalo je porastom prosečnog iznosa šteta za približno 73% do 01.06.2004., kada je usledilo novo povećanje limita (na 4,519,488 EUR za štetu na licima i 1,807,795 EUR za štetu na stvarima). – Do narednog povećanja limita 01.01.2007. godine (na 5,921,138 EUR za štetu na licima i 1,973,500 EUR za štetu na stvarima) prosečne štete AO su već dostigle više nego dvostruko veći iznos u poređenju sa periodom pre prvog povećanja limita. UTICAJ POVEĆANJA ZAKONSKOG LIMITA NAKNADE ŠTETE NA ADEKVATNOST AO PREMIJE • Primer Poljske: – Povećanje zakonskih limita naknade štete u AO realizovano je u dva navrata (01.01.2004. uvedeni su novi zakonski limiti od 350,000 EUR za štetu na licima i 200,000 EUR za štetu na stvarima, da bi 08.07.2005. usledilo novo povećanje na 1,500,000 EUR za štetu na licima i 300,000 EUR za štetu na stvarima), što je rezultovalo drastičnim skokom prosečnog iznosa šteta AO, sa tendencijom njihovog daljeg ubrzanog rasta. 0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 Poland Hungary mil. EUR Poljska Mađarska REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA • EU direktivama neživotnog osiguranja u okviru Solventnosti I bilo je predviđeno obavezno formiranje rezervi za izravnanje rizika (engl. equalisation provisions) u osiguranju kredita, i ostavljena mogućnost zemljama članicama da zahtevaju ili omoguće formiranje ovih rezervi u ostalim vrstama neživotnih osiguranja. • Između zemalja članica EU postojala su izražena odstupanja u pogledu visine rezervi za izravnanje rizika i načina njihovog formiranja. – Pojedine zemlje su zahtevale da svaka kompanija u svim linijama neživotnih osiguranja formira date rezerve. – U pojedinim zemljama formiranje datih rezervi je bilo obavezno samo za određene rizike (npr. nuklearne i rizike terorističkih napada) – U većini zemalja EU osiguravači su ostvarivali povlašćeni poreski tretman po osnovu izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika. REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA • U proseku na nivou zemalja EU, rezerve za izravnanje rizika su iznosile 19% u odnosu na neto zarađene premije osiguranja i oko 9% u odnosu na ostatak tehničkih rezervi u samopridržaju. • Imajući u vidu zahtevano učešće kapitala od 18% (odnosno 16%) u bruto premiji osiguranja prema modelu fiksnog koeficijenta, iznos rezervi za izravnanje rizika se mogao smatrati značajnim, iako su postojale izražene varijacije u datom pogledu između pojedinih zemalja. • Poređenja radi, učešće rezervi za izravnanje rizika u bruto premiji kompanija na tržištu osiguranja Srbije u 2011. godini iznosilo je 5,76%. Učešće rezervi za izravnanje rizika u neto zarađenim premijama (u %) Br oj ze m al ja č la ni ca REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA • U uslovima primene Solvetnosti II, osiguravajuće kompanije u zemljama članicama EU nemaju obavezu obračunavanja rezervi za izravnanje rizika i ove rezerve ne predstavljaju deo tehničkih rezervi neživotnih osiguranja. • Navedeno isključenje rezervi za izravnanje rizika delimično doprinosi smanjenju ukupnih tehničkih rezervi za 24,9% u QIS5 u poređenju sa Solventnošću I (pored efekta diskontovanja budućih novčanih tokova). REZERVE ZA IZRAVNANJE RIZIKA – ARGUMENTI ZA I PROTIV NJIHOVOG OBRAČUNA • Potreba za rezervama za izravnanje rizika nije jednako izražena u svim linijama poslovanja. – U linijama koje karakteriše visoka učestalost i nizak intenzitet šteta nije neophodno vršiti ujednačavanje rizika, jer on neće značajno fluktuirati po pojedinim godinama; – U drugim linijama poslovanja, gde je niska frekvencija i visoki intenzitet šteta, agregatna raspodela šteta je asimetrična udesno i fluktuacije u ukupnom iznosu šteta između pojedinih godina mogu biti izražene. • Samim tim, nije logično podjednako zahtevati formiranje rezervi za izravnanje rizika u svim linijama poslovanja, već samo u onim linijama u kojim postoji realna potreba na osnovu statističkih podataka iz prošlosti. HVALA NA PAŽNJI!