Medjunarodno bankrastvo, Summaries of Economics

Download Medjunarodno bankrastvo and more Summaries Economics in PDF only on Docsity!

PANEVROPSKI UNIVERZITET „APEIRON“

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

BANJALUKA

MEĐUNARODNO BANKARSTVO

- KOMPILACIJA TEKSTOVA –

Banjaluka, 2017. Godine

Preuzeto: prof. dr Ivan Đurković, Međunarodno bankarstvo, Fakultet za trgovinu i

bankarstvo, Beograd 2010.g. (Napomena: nisu preuzete fusnote)

• Glava prva: MEĐUNARODNO BANKARSTVO I NACIONALNI BANKARSKI SISTEMI.................................................. SADRŽAJ:
• 1. NASTANAK I RAZVOJ MEĐUNARODNOG BANKARSTVA....................................................................................
• 2. OBELEŽJA NACIONALNIH BANKARSKIH SISTAMA.............................................................................................
  • 2.1. Bankarski sistem SAD..........................................................................................................................................
  • 2.2. Bankarski sistem Engleske.................................................................................................................................
  • 2.3. Bankarski sistem Nemačke................................................................................................................................
  • 2.4. Bankarski sistem Francuske..............................................................................................................................
  • 2.5. Bankarski sistem Italije......................................................................................................................................
  • 2.6. Bankarski sistem Japana...................................................................................................................................
  • 2.7. Bankarski sistem Evropske unije.......................................................................................................................
• Glava druga: GLOBALIZACIJA MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH ODNOSA.............................................................
• 1. MEĐUNARODNI BANKARSKI SISTEM I FINANSIJSKA TRŽIŠTA..........................................................................
  • 1.1. Značaj i uloga finansijskih tržišta......................................................................................................................
  • 1.2. Podela i vrste finansijskih tržišta.......................................................................................................................
  • 1.3. Poslovanje banaka na finansijskim tržištima....................................................................................................
  • 1.4. Podela finansijskih tržišta prema instrumentima kojima se na njima trguje....................................................
  • 2.1. Značaj i uloga tržišta novca...............................................................................................................................
  • 2.2. Principi i karakteristike bankarskih poslova na tržištu novca...........................................................................
  • 2.3. Učesnici na tržištu novca...................................................................................................................................
  • 2.4. Organizaciona forma tržišta novca...................................................................................................................
  • 2.5. Instrumenti tržišta novca...................................................................................................................................
  • 2.6. Poslovne operacije sa hartijama od vrednosti na tržištu novca........................................................................
• 3. MEĐUNARODNI BANKARSKI SISTEM NA TRŽIŠTU KAPITALA...........................................................................
  • 3.1. Izvori kapitala i njegovi vlasnici – investitori.....................................................................................................
  • 3.2. Motivi za korišćenje kapitala i korisnici kapitala...............................................................................................
  • 3.3. Delovi tržišta kapitala........................................................................................................................................
  • 3.4. Oblici korišćenja kapitala..................................................................................................................................
  • 3.5. Efekti na tržištu kapitala....................................................................................................................................
    • 3.5.1.Pojam efekata.............................................................................................................................................
    • 3.5.2.Vrste efekata...............................................................................................................................................
  • 3.6. Učesnici na tržištu kapitala...............................................................................................................................
    • 3.6.1. Investitori kao učesnici na tržištu kapitala.................................................................................................
    • 3.6.2. Korisnici kapitala kao učesnici na tržištu kapitala......................................................................................
    • 3.6.3. Posrednici kao učesnici na tržištu kapitala.................................................................................................
    • 3.6.4. Banke kao učesnici na tržištu kapitala.......................................................................................................
    • 3.6.5. Štedionice i štedno-kreditne asocijacije.....................................................................................................
    • 3.6.6. Investicioni fondovi, osiguravajuća društva i penzioni fondovi kao učesnici na tržištu kapitala...............
  • 3.7. Država i njena uloga na tržištu kapitala............................................................................................................
    • 3.7.1. Država kao investitor ili korisnik kapitala...................................................................................................
    • 3.7.2. Oblici državne regulative na tržištu kapitala..............................................................................................
    • 3.7.3. Instrumenti državne regulative..................................................................................................................
    • 3.7.4. Uloga države kao kontrolora i revizora na tržištu kapitala........................................................................
  • 3.8. Značaj i funkcije tržišta kapitala........................................................................................................................
• 4. DEVIZNO TRŽIŠTE I MEĐUNARODNI BANKARSKI SISTEM................................................................................
• ODNOSIMA....................................................................................................................................................... Glava treća: KARAKTERISTIKA KREDITNIH I NEKREDITNIH POSLOVA U MEĐUNARODNIM BANKARSKIM
• 1. POJAM KREDITA I ZAJMOVNOG KAPITALA.....................................................................................................
  • 1.1. Značaj kredita....................................................................................................................................................
  • 1.2. Funkcije kredita.................................................................................................................................................
  • 1.3. Klasifikacija kredita...........................................................................................................................................
• 2. GLAVNI OBLICI I TOKOVI KRETANJA KAPITALA...............................................................................................
  • 2.1. Direktne investicije............................................................................................................................................
  • 2.2. Međunarodna zajednička ulaganja..................................................................................................................
  • 2.3. Portfolio investicije............................................................................................................................................
  • 2.4. Ostali oblici međunarodnog finansiranja..........................................................................................................
• 3. NEKREDITNI POSLOVI MEĐUNARODNG BANKARSKOG SISTEMA....................................................................
  • 3.1. Poslovi forfetinga..............................................................................................................................................
  • 3.2. Poslovi faktoringa..............................................................................................................................................
  • 3.3. Poslovi lizinga....................................................................................................................................................
  • 3.4. Poslovi akceptiranja i avaliranja.......................................................................................................................
  • 3.5. Poslovi bankarskih garancija.............................................................................................................................
• 4. POJAM I DEFINICIJA INVESTICIONOG BANKARSTVA.......................................................................................
• BANKARSTVU.................................................................................................................................................. Glava četvrta: OBLICI MEĐUBANKARSKE SARADNJE U POSLOVIMA SA INOSTRANSTVOM U MEĐUNARODNOM
• 1. KORESPONDENTSKI ODNOSI BANAKA..........................................................................................................
     • 1.1. Postupak uspostavljanja korespodentskih odnosa banaka............................................................................
• 2. KONTOKORENTNI ODNOSI BANAKA.............................................................................................................
• Glava peta: UPRAVLJANJE RIZICIMA U SISTEMU MEĐUNARODNOG BANKARSTVA...........................................
• 1. PODRUČJA DELOVANJA RIZIKA....................................................................................................................
     • 1.1. Identifikacija izloženosti riziku.........................................................................................................................
• 2. SUŠTINA KREDITNOG RIZIKA........................................................................................................................
     • 2.1. Vrste i funkcije kreditnog rizika.......................................................................................................................
     • 2.2. Upravljanje kreditnim rizikom.........................................................................................................................
• 3.UPRAVLJANJE RIZIKOM MEĐUNARODNOG KREDITA.....................................................................................
• 4. UPRAVLJANJE RIZIKOM HOV-a.....................................................................................................................
• 5. UPRAVLJANJE RIZIKOM KAMATNE STOPE....................................................................................................
     • 5.1. Faktori rizika kamatne stope...........................................................................................................................
     • 5.2. Metode merenja rizika kamatne stope...........................................................................................................
• 6. VALUTNI RIZIK.............................................................................................................................................
• 7. UPRAVLJANJE RIZIKOM ZEMLJE – Country risks............................................................................................
  • 8. INOVATIVNI FINANSIJSKI I BANKARSKI POSLOVI..........................................................................................
• Glava šesta: BANKARSKA REGULATIVA U SISTEMU MEĐUNARODNOG BANKARSTVA.......................................
• 1. BAZELSKI SPORAZUM ZA MEĐUNARODNE BANKARSKE STANDARDE KAPITALA............................................
• 2. POVEZANOST ADEKVATNOSTI KAPITALA I FINANSIJSKIH DERIVATA.............................................................
• Glava sedma: ELEKTRONSKO BANKARSTVO.....................................................................................................
• 1. MODEL E-BANK............................................................................................................................................
• 2. TIPOVI SISTEMA ELEKTRONSKOG PLAĆANJA................................................................................................
     • 2.1. Elektronski novac.............................................................................................................................................
  • 2.2. Električni čekovi...............................................................................................................................................
  • 2.3. Platne kartice...................................................................................................................................................
• 3. KUĆNO BANKARSTVO..................................................................................................................................
• 4. TELEFONSKO BANKARSTVO.........................................................................................................................
• 5. VIDEO BANKARSKO POSLOVANJE................................................................................................................
• 6. BANKE NA INTERNETU.................................................................................................................................
• 7. EFEKAT ELEKTRONSKOG BANKARSKTVA NA TRŽIŠTE....................................................................................
• Glava osma: MEĐUNARODNE BANKARSKE INSTITUCIJE...................................................................................
• 1. MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)................................................................................
  • 1.1. Međunarodno udruženje za razvoj (IDA)........................................................................................................
  • 1.2. Međunarodna finansijska korporacija (IFC)....................................................................................................
  • 1.3. Međunarodna agencija za rešavanje investicionih sporova (ICSID)...............................................................
  • 1.4. Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA)..........................................................................
• 2. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA................................................................................................................
• 4. BANKA ZA RAZVOJ SAVETA EVROPE.............................................................................................................
• 5. INTERAMERIČKA BANKA ZA RAZVOJ............................................................................................................
• 6. AFRIČKA BANKA ZA RAZVOJ.........................................................................................................................
• 7. AZIJSKA BANKA ZA RAZVOJ..........................................................................................................................
• 8. ISLAMSKA BANKA ZA RAZVOJ......................................................................................................................
• Glava deveta: MEĐUNARODNI PLATNI PROMET..............................................................................................
• 1. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM.........................................................................................................
• 2. SISTEMI MEĐUNARODNIH PLAĆANJA..........................................................................................................
• 3. INSTRUMENTI PLAĆANJA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU..........................................................
  • 3.1. Dokumentarni akreditiv...................................................................................................................................
  • Dokumentarne naplate-inkaso poslovi..................................................................................................................
  • 3.2. Doznake...........................................................................................................................................................
  • 3.3. Ček...................................................................................................................................................................

način. Iz tih razloga se međunarodni bankarski sistem i razvijao paralelno sa razvojem trgovinskih i korporativnih odnosa na svetskim tržištima. Drugi faktor koji je uslovio ubrzani razvoj međunarodnog bankarstva je značajan rast profita koji su banke ostvarivale na osnovu svojih aktivnosti u oblasti globalnog investicionog bankarstva, poslovanjem sa stranim hartijama od vrednosti i plasiranjem svojih portfelja van nacionalnih granica. Treći faktor je postojanje evrodolarskog tržišta. Evrodolari predstavljaju depozite na računima u SAD koji se transferišu u banke van SAD, u Evropu, i drže u dolarskim depozitima, koji su u više od 90% oročeni i više od polovine su depozitni certifikati s rokom dospeća od 30 ili više dana. Glavni centar evrodolara je London, i ukupan iznos evrodolara u opticaju iznosi oko 4, biliona dolara 1, što evrodolarsko tržište čini jednim od najvažnijih finasijskih tržišta u svetu. Evrodolarsko tržište je zapravo osnovao Sovjetski Savez 50-tih godina prošlog veka, u eri hladnoratovskih odnosa. Sovjetski Savez je imao značajnu količinu kapitala u dolarima koji je bio deponovan u američkim bankama. Pošto su se Rusi pribojavali da bi američka vlada mogla da im zamrzne ta sredstva želeli su da ih prebace u Evropu. Takođe, Rusi su želeli da zadrže dolarske depozite, radi njihovog korišćenja u međunarodnim transakcijama, pa su transferisale svoje depozite u evropske banke i denominirali ih u dolare. Tom denominacijom je nastao evrodolar. Danas evrodolar egzistira iz dva osnovna razloga: Prvo, dolar predstavlja valutu koja se najviše koristi u međunarodnim trgovinskim odnosima, pa učesnici tih odnosa žele da imaju dolarske depozite radi lakšeg i jeftinijeg obavljanja međunarodnih transakcija; Drugo, evrodolari predstavljaju »of-šor« depozite - drže se u zemljama u kojima nisu predmet regulativa, poput obaveznih rezervi, ili ograničenja u vezi prebacivanja depozita van zemlje. Iz navedenih razloga evrodolari se drže i van Evrope, u Singapuru, Bahamima, Kajmanskim ostrvima i svim ostalim zemljama gde se dolarskim depozitima omogućava of-šor status. Evrodolarsko tržište je veoma važan izvor sredstava američkim bankama, čija su zaduženja po pitanju ovih depozita više od 100 milijardi dolara. Umesto korišćenja posrednika ili pozajmljivanja ovih depozita od stranih banaka, američke banke su uvidele da mogu ostvariti veći profit ako otvore sopstvene filijale u inostranstvu da bi došle do tih depozita. Prema tome, evrodolarsko tržište je podstaklo da se američko bankarstvo uključi u sistem međunarodnog bankarstva. Američki bankarski sistem je, pored evropskog, najznačajniji deo međunarodnog bankarskog sistema. Američke banke koje posluju u inostranstvu imaju strukturu Edge korporacija, posebnih poslovnica koje se prevashodno bave međunarodnim bankarstvom. Američke banke (preko svojih holding kompanija) takođe mogu da imaju kontrolni interes u stranim bankama i

kompanijama koje pružaju finansijske usluge. Krajem 1981.godine Federalne rezerve odobrile su osnivanje ustanove za međunarodno bankarstvo (International Bankig Facilities; IBFs) unutar SAD koje mogu da preuzimaju oročene depozite od stranih lica, a koje nisu predmet zakona o obaveznim rezervama niti regulativa kojima se ograničavaju kamate. Razvoj međunarodnog bankarstva nije podstakao samo američke banke da otvaraju filijale u inostranstvu, već i strane banke da svoje filijale otvore na teritoriji SAD. Danas strane banke drže više od 10% ukupne aktive banaka u SAD i 19% tržišnog učešća, kada je u pitanju kreditiranje američkih kompanija. Jedan od najvećih problema u funkcionisanju međunarodnog bankarskog sistema je regulisanje međunarodnog bankarskog poslovanja. Kada su banke uključene u međunarodni bankarski sistem, tako da svoje poslovne aktivnosti mogu prebacivati iz jedne u drugu zemlju, u regulisanje njihovog poslovanja javljaju se posebni problemi. Regulatorni organi budno prate domaće aktivnosti banaka u svojoj zemlji, ali često nemaju uvid u bankarske aktivnosti u drugim zemljama, ili nisu u mogućnosti da ih budno prate, kako po pitanju inostranih filijala domaćih banaka tako i inostranih banaka sa domaćim filijalama. Takođe, ako banke posluju u više zemalja, često nije jasno koja bi nacionalna regulativna tela trebalo da imaju odgovornost u sprečavanju banaka da se upuste u previše rizične poslove. Jedno od mogućih rešenja za regulaciju međunarodnog bankarskog poslovanja jeste saradnja nadzornih organa različitih zemalja i standardizacija zakonskih propisa. U tom smeru se i ide, o čemu svedoči Bazelski sporazum i procesdure nadzora , koje je objavio Bazelski komitet jula 1992.godine5^1. Na osnovu tih procedura zahteva se da međunarodna aktivnost banaka bude pod nadzorom jednog tela u matičnoj državi, kome će se dati šira ovlašćenja u vezi sa prikupljanjem podataka o aktivnosti banaka. Takođe, Bazelski komitet je doneo odluku da nadležni organi u drugim zemljama mogu ograničiti aktivnost inostranih banaka u koliko se ustanovi da se njihovo poslovanje ne nadgleda efikasno. Da li će ovakvi sporazumi rešiti probleme regulisanja međunarodnog bankarskog poslovanja u budućnosti pokazat će vreme. U sistem međunarodnog bankarstva uvode se novi posupci i koncepti preobražaj bankarskih institucija, koji menjaju njihovu klasičnu fizionomiju od tradicionalnih kreditnih ustanova, ka modernijim finansijskim sistemima. Edge Act corporation-(SAD) korporacija uključena u pozajmljivanje sredstava u inostranstvu. O tome će više biti reči u narednim delovima knjige; Navedene promene se ogledaju u sledećem:

• Proširenje repertoara delatnosti banaka, koje se ogleda u poboljšanje organizacione, tehničke i stručne osposobljenosti bankarskih sistema radi osposobljavanja za obavljanje novih inovativnih poslova, pre svega poslovi: faktoringa, forfetinga, lizinga, akceptiranja i dr.
• Ukrupnjivanje bankarskih sistema, radi što veće koncentracije novca i kapitala u bankarstvu, principom tzv. bankarske anglomeracije, radi dobijanja primata na finansijskim tržištima i u pokrivanju komercijalnih transakcija. (^1) Ibid,str.

kredita na nivou države. Međutim, postojali su i drugačiji stavovi o takvoj centralizaciji, posebno kada je u pitanju poljoprivreda, pa su se pojavili zagovornici rešenja da bankama dozvole za rad izdaju savezne države. Kao rezultat velikog nepoverenja u centralizovani bankarski sistem je zatvaranje Bank of United States 1811.godine. Zbog zloupotrebe državnih banaka i velike potrebe da se formira centralna banka koja bi federalnoj vladi pomogla da se obezbede neophodna sredstva, Kongres je 1816.godine odlučio da osnuje Second Bank of United States. Ova banka je poslovala sve do 1836.godine kada je ugašena. Do 1836.godine komercijalne banke su dozvolu za rad dobijale od one savezne države u kojoj su poslovale. Nije postojala nacionalna valuta, a banke su do sredstava uglavnom dolazile emitovanjem banknota (gotovine koja je bila u opticaju) koje su se mogle otkupiti za zlato. Pošto u mnogim saveznim državama bankarske regulative nisu bile ni malo stroge, često su se dešavala bankrostva banaka usled prevara ili manjka kapitala, pa su njihove banknote postajale bezvredne. Da bi se sprečile zloupotrebe banaka koje su ovlašćenja za rad dobijale od saveznih država (nazivale su se državne banke) donosi se Zakon o nacionalnom bankarstvu 1863.godine, koji je omogućio stvaranje novog sistema banaka koje su ovlašćenje za rad dobijale na federalnom nivou (nazivale su su nacionalne banke), a čiji rad je kontrolisala Služba za valutnu kontrolu. Osnovna namera je bila da se pomenutim zakonom onemoguće izvori sredstava «državnim bankama«, tako što su njihove banknote bile oporezovane, dok banknote «nacionalnih banaka« nisu podlegale poreskim opterećenjima. Rezultat delovanja navedenog zakona je i danas prisutna dvojnost u bankarskom sistemu SAD, sa jedne strane su banke koje nadgleda federalna vlada, a sa druge banke koje su u nadležnosti saveznih država. Centralno bankarstvo nije postojalo sve do 1913.godine kada je formiran Sistem federalnih rezervi (FE D), sa ciljem da se promoviše sigurniji bankarski sistem. Od svih nacionalnih banaka zahtevalo se da postanu članice FED-a i na taj način poštuju niz novih regulativa koje je FED bio nametnuo. Državne banke mogle su, mada se to od njih nije izričito zahtevalo, da postanu članice sistema, ali je većina tih banaka ostala po strani iz razloga visokih troškova članstva koje je nametao FED. Koliko je američki sistem bankarske regulacije složen najbolje pokazuju sledeći podaci; «Služba za valutnu kontrolu ima primarnu odgovornost nad 2.100 nacionalnih banaka, koje poseduju više od polovine aktive u sistemu komercijalnog bankarstva. Federalne rezerve i organi zaduženi za državne banke imaju zajedničku odgovornost za 1.200 državnih banaka koje su članice FED-a. FED je nadležan i za kompanije koje su vlasnice jedne ili više banaka (bankarske holding kompanije), a nadležan je i za nacionalne banke. Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) i nadzorni organi državnih banaka zajedno nadgledaju 5.800 državnih banaka koje imaju FDIC osiguranje, ali koje nisu članice FED-a. Nadzorni organi državnih banaka nadležni su još za oko 500 državnih banaka koje nemaju FDIC osiguranje i koje raspolažu sa manje od 0,2% depozita u sistemu komercijalnog bankarstva«. Jedna od osnovnih karakteristika bankarskog sistema SAD su bankarske holding kompanije, koje u svom vlasništvu imaju više banaka. Ovaj vid korporativnog vlasništva ima značajne prednosti za banke. Pre svega omogućava im izbegnu stroga ograničenja po pitanju otvaranja filijala, pošto holding kompanije mogu da imaju kontrolni interes u nekoliko banaka, čak i ako otvaranje filijala nije dozvoljeno. Naime, prisustvo velikog broja komercijalnih banaka u SAD rezultat je ranijih zakona koji su tim finansijskim institucijama ograničavali otvaranje

filijala. Svaka savezna država imala je svoje zakone o vrsti i broju filijala koje banke mogu da otvore. Države na istočnoj i zapadnoj obali, na primer, dozvoljavale su bankama da otvaraju filijale širom savezne države, dok su države centralnog dela bile nešto restriktivnije u tom pogledu. Problem oko otvaranja filijala nastao je 1927.godine donošenjem Mc Faddenovog zakona (zajedno sa Douglasovim amandmanom iz 1956.godine), kojima se bankama zabranjuje otvaranje filijala van granica saveznih država, i na taj način primorao sve nacionalne banke da poštuju zakonske regulative o filijalama one savezne države u kojoj se nalaze. Tek 1994.godine donošenjem Zakona o međudržavnom bankarstvu i efikasnosti filijala ukinuta je zabrana međudržavnog bankarstva prema Mc Faddenovom zakonu i Douglasovom amandmanu. Ovim zakonom ne samo da je bankarskim holding kompanijama dozvoljeno da preuzimaju banke u drugim saveznim državama, već im je i dozvoljeno da spajaju svoje banke u jednu sa filijalama u različitim saveznim državama. Bankarske holding kompanije se upuštaju i u druge aktivnosti u cilju pružanja investicionih saveta, usluga obrade podataka i transmisije, lizinga, kreditnih kartica, servisiranja kredita u drugim državama i sl. U proteklih tri decenije zabeležen je ogroman rast ovih finansijskih institucija, pa one danas kontrolišu gotovo sve velike banke, a više od 90% svih komercijalnih depozita nalaze se u bankama koje su vlasništvo holding kompanija. Monetarna vlast u SAD nalazi se u rukama Sistema federalnih rezervi (FED), koji ima vrlo specifičnu strukturu organizacije, imajući u vidu druge centralne banke u svetu. Razlozi specifične organizacione strukture leže u činjenici da je sve do dvadesetog veka bio prisutan paničan strah saveznih država od centralizacije monetarne moći. Takav strah od centralizacije bio je jedan od razloga otpora osnivanju centralne banke u Americi, dok je drugi razlog - nepoverenje američke javnosti prema takvom povezivanju čiji je simbol bila upravo centralna banka. Međutim, propast velikog broja banaka početkom dvadesetog veka (bankarske panike) doprinelo je da se počelo uviđati da je centralna banka nužna potreba radi sprečavanja budućih takvih panika. Tako je Kongres 1913.godine usvojio Zakon o federalnim rezervama, a na osnovu tog zakona osnovan je Sistem federalnih rezervi sa 12 regionalnih banaka federalnih rezervi. Cilj autora Zakona o federalnim rezervama je bio da se stvori takva formalna struktura Sistema federalnih rezervi na osnovu koje će se u regionima moć rasporediti između privatnog sektora i vlade, kao i između bankara, poslovnih preduzetnika i javnosti. Svaka od 12 oblasti federalnih rezervi ima glavnu centralnu banku, koja može imati filijale u drugim gradovima toga regiona. Tri najveće centralne banke su Njujork, Čikago i San Francisko, koje zajedno raspolažu sa više od 50% aktive FED-a. Njujorška centralna banka, koja raspolaže sa četvrtinom aktive, predstavlja najvažniju od svih regionalnih centralnih banaka. Svaka regionalna centralna banka je polujavna (delom privatna, delom vladina) i u vlasništvu je privatnih komercijalnih banaka u regionu. Osnovne funkcije 12 regionalnih centralnih banaka se ogledaju u sledećem:

• Emisija novčanica,

banke su odgovorile ponudom novih servisa i proizvoda svojim klijentima i tako zadržale svoje pozicije. Sadašnja struktura Britanskog komercijalnog bankarstva se nije značajnije promenila od 1930. Na čelu je bila Bank of England, koja je tada bila privatna, i 11 klirinških banaka koje su bile rangirane ispod nje. Dve velike promene su se desile od tada: Bank of England je nacionalizovana (postala je vlasništvo države) 1946. u posleratnoj Laburističkoj vladi; i spajanje najvećih klirinških banaka koje je od njih pet ostala „Velika četvorka “: Barclay’s, Lloyds (sada Lloyds TSB Group), Midland (sada deo HSBC Holdings), and National Westminster (koju je kupila Royal Bank of Scotland). Oduvek su osnovne odlike bankarstva u Engleskoj bile koncentracija kapitala i specijalizacija bankarskog poslovanja. Međutim, u današnjim uslovima brzog razvoja, ogromne svetske konkurencije i želje za većim profitom u Engleskoj je sve više banaka koje počinju da obavljaju sve bankarske poslove i iz specijalizovanih prelaze u univerzalne banke. Čuvena „Velika četvorka“ - „Big Four“ (HBOS, HSBC, Barclay’s i Lloyds TSB) drže oko 70% ukupnih depozita, pa im ovako visoka koncentracija depozitnih sredstava omogućuje punu nezavisnost od centralne banke Engleske. HBOS (Halifax Bank of Scotland) HBOS je bankarska i osiguravajuća grupacija u Velikoj Britaniji, holding kompanija Halifaksa (Halifax plc) i Bank of Scotland. Ime HBOS predstavlja inicijale dve najveće institucije grupe (Halifax i Bank of Scotland). Sedište grupacije je u Edinburgu, u Škotskoj; operativno sedište ostaje u Halifaksu u zapadnom Jorkširu - starom sedištu Halifaksa. Spajanje Halifaksa i Bank of Scotland je doprineo da ta novonastala grupacija sa još nekoliko manjih članova postane jedna od četiri najveće finansijske grupacije u Engleskoj po tržišnoj kapitalizaciji. Grupa je takođe lider u Engleskoj po plasmanu sredstava za kupovinu nekretnina. Bank of Scotland je Škotska komercijalna i klirinška banka, koja obavlja svoje aktivnosti širom sveta i predstavlja najstariju škotsku banku. Ona je nastala odlukom škotskog parlamenta 17. jula

1695. a počela je sa radom februara 1696. Iako je osnovana skoro u isto vreme kao Bank of England (1694), ona je bila veoma drugačija banka. Za razliku od Bank of England čiji je glavni zadatak bio da finansira britansku vladu, Bank of Scotland je imala ulogu da pruža podršku škotskom biznisu i nije smela pozajmljivati novac škotskoj vladi bez odobrenja parlamenta. HBOS ima četiri glavne jedinice:

1) Halifax plc – operativna grupa banaka koja posluje u Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. Delovi divizije i brendovi su: - Banco Halifax Hispania - Bank of Scotland International - Birmingham Midshires - Intelligent Finance - Halifax Financial Services (Holdings) Ltd 

• Halifax Investment Fund Menagares Ltd
• Halifax Share Dealing Limited  Halifax Unit Trust Management Ltd
• St. James’s Place Capital plc (60% vlasnistva)
• St. James’s Place Bank

2. The Governor and Company of the Bank of Scotland Delovi divizije i brendovi su:

• Sainsbury’s Bank (50% vlasnistva)
• Bank of Scotland Corporate
• Bank of Scotland Investment Services
• Bank of Scotland Private Banking
• CAPITAL BANK plc
• HBOS Financial Services Ltd
• HBOS Insurance & Investment Group Ltd
• HBOS Treasury Services plc Bank of Scotland (Ireland) Bank of Scotland (Netherland) Bank of Wales Bank of Chester

3. HBOS Australia – osnovana 2004. da bi konsolidovala holding grupu u Australiji. Delovi divizije su:

• Bank of Western Australia Limited
• Capital Finance Australia Limited
• St. Andrew’s Australia Pty Ltd
• BOS International (Australia) Ltd

4. HBOS Insurance & Investment Group Limited – kontroliše i vodi grupu osiguravajućih i investicionih brendova u Velikoj Britaniji i Evropi. Delovi divizije i brendovi su:

• First Alternative
• Halifax General Insurance Services Ltd
• Halifax Insurance Ireland Ltd HSBC (The Hongkong and Shangai Banking Corporation) sa sedištem u Londonu, HSBC holding je jedna od najvećih finansijskih organizacija za pružanje bankarskih i finansijskih usluga u svetu. Međunarodna mreža HSBC obuhvata više od 9, predstavništva u 79 zemalja u Evropi, Azijsko-Pacifičkoj regiji, Severnoj i Južnoj Americi, Bliskom Istoku i Africi. Pomoću međunarodne mreže povezane savremenom tehnologijom, uključujući i velike mogućnosti elektronske trgovine, HSBC pruža zavidnu paletu proizvoda iz domena: personalne finansijske usluge, finansiranje potrošača, komercijalno bankarstvo, korporativno i investiciono bankarstvo. Iako je grupa oformljena relativno skoro 1991. god, svi principi su zajednički za sve članove grupe i karakterišu dugogodišnje iskustvo na domaćem i međunarodnom tržištu. Ime HSBC grupe potiče od prvog člana i osnivača (Hongkon and Shangai Banking Corp.). Banka duguje svoje početke poslovnim zajednicama kineske obale tokom 1860-tih. U to vreme finansiranje trgovine nije bilo razvijeno i većinu poslova su obavljale evropske trgovačke kuće, dok su profesionalne banke to dosta retko činile. U ranim

filijala. Kompletna Barclay’s banka je podeljena u divizije koje posluju kao posebne jedinice, ali su sve deo velikog Barclay’s sistema i sve divizije teže istoj strategiji: broj 1. u Engleskoj i među prvima u svetu. Delovi Barclay’s su:

• Barclay’s Bank plc Mercers Debt Collection Agency Barclay’s Bank Delaware( bivša Barclaycard Amerika)
• Barclay’s Retail Bank- engleska klirinška banka
• Barclay’s Business Bank Barclay’s Wealth- brokerska kuća, of-šor kompanija i privatna banka
• Barclay’s Private Clients Interational Barclay’s Private Equity Barclaycard – poslovi sa kreditnim karticama na globalnom nivou Barclaycard U.S.,
• Barclay’s Capital – investiciona banka
• Barclay’s Global Investor – kompanija za investicioni menadžment
• Woolwich plc – engleski brend za hipotekarne kredite
• Barclay’s Africa
• Barclay’s Spain
• Barclay’s Portugal
• Barclay’s France
• Absa Group Limited (Južna Afrika)
• Firstplus Financial Group plc Lloyds TSB Lloyds TSB Group je jedna od najvećih bankarskih i osiguravajućih grupacija u Velikoj Britaniji. Formirana je

1995. merdžerom Lloyds banke i Trustee Savings Bank. Sedište grupe je u Gresham Street 25, u Londonu. Lloyds TSB je trenutno četvrta po veličini bankarska grupacija u Velikoj Britaniji, koja posluje u Engleskoj i Velsu pod nazivom Lloyds TSB; i u Škotskoj pod nazivom Lloyds TSB Scotland. Lloyds TSB pruža usluge iz oblasti bankarstva, investicionog bankarstva i osiguranja. Počeci Lloyds banke sežu do 1765, kada su Džon Tejlor i Sampson Lloyd započeli privatne bankarske poslove u Birmingemu u Engleskoj. Dva sina osnivača su pratili stope svojih očeva i osnovali banku - “Barnetts Hoares Hanbury and Lloyd”. Na kraju ova banka je apsorbovana u Lloyds Banking Company. Tokom godina banka se širila putem kupovina banaka, kao što je merdžer sa „Wilts and Dorset Bank“, „Capital and Countries Bank“. Do 1923. Lloyds je učestvovao u preko 50 kupovina. Početak formiranja Lloyds Bank Europe je počelo akvizicijom “Armstrong and Co.” sa sedištem u Parizu, da bi 1955. Lloyds banka kupila puno vlasništvo nad Lloyds Bank (Foreign) i formirala Lloyds Bank Europe. Jake pozicije sa Južnom Amerikom su počele sa kupovinom “London and River Plate Bank”. Kasnijim merdžerom sa “London and Brazilian Bank” je inicirao nastanak Lloyds Bank International. Grupa je 2000. kupila “Scottish Widows”, kompaniju za životno osiguranje sa sedištem u Edinburgu, za 7 milijardi funti. Ova kupovina je izbacila Lloyds na drugo mesto na tržištu u životnom i

penzijskom osiguranju posle “Prudential”. Septembra grupa kupuje “Standard Chartered Bank” za 627 miliona funti, formirajući na taj način “Lloyds TSB Asset Finance Division”. Bank of England Centralna monetarna vlast u Velikoj Britaniji je centralna banka Engleske (Bank of England), i kao takva ona upravlja Komitetom za monetarnu politiku (Monetary Policy Committee), koji je odgovoran za vođenje monetarne politike. Bank of England je osnovana 1694. godine sa ulogom bankara Engleske vlade i dan danas ima tu ulogu. Centralna banka Engleske izvršava sve funkcije centralne banke. Najvažnije funkcije su održavanje stabilnosti cena i podržavanje ekonomske politike vlade Engleske, uz promovisanje ekonomskog rasta. Da bi ispunila te ciljeve efikasno postoje dva glavna područja koji se tiču Engleske centralne banke:

• Monetarna stabilnost
• Stabilne cene i poverenje u valutu su dva glavna kriterijuma za monetarnu stabilnost. Stabilne cene odražavaju se ukoliko je povećanje cena u skladu sa ciljanom inflacijom vlade. Banka ispunjava ovaj cilj prilagođavajući osnovnu eskontnu stopu, koju određuje Komitet za monetarnu politiku, kroz strategiju komunikacije. Finansijska stabilnost Održavanje finansijske stabilnosti uključuje zaštitu od pretnji po čitav finansijski sistem. Pretnje se identifikuju putem nadzorne funkcije i tržišnih informacija centralne banke. Pretnje se dalje tretiraju finansijskim i drugim operacijama, u zemlji i inostranstvu. U izuzetnim slučajevima, Banka može delovati kao pozajmljivač u zadnjoj liniji (lender of the last resort), obezbeđujući kredit kada ni jedna druga finansijska institucija ne bi to učinila. Banka radi sa više drugih institucija da obezbedi monetarnu i finansijsku stabilnost uključujući:
• Trezor (HM Treasury), vladino odeljenje odgovorno za finansije i ekonomsku politiku
• FSA nezavisno telo koje reguliše finansijski sistem zemlje
• Druge centralne banke i međunarodne organizacije, sa ciljem poboljšanja međunarodnog finansijskog sistema. Zakonom iz 1997. (Memorandum of Understanding) se opisuju uslovi pod kojima Banka, Trezor i FSA rade u cilju ispunjenja ciljeva povećane finansijske stabilnosti. Banka ima ulogu bankara vlade, i kao takva održava račun vladinog garantnog fonda. Takođe, reguliše devizni kurs i zlatne rezerve Engleske. Banka takođe deluje kao banka banaka, posebno u slučaju zajmodavca u zadnjoj liniji ( lender of the last resort). Banka ima monopol na emisiju novčanica u Engleskoj i Velsu. Banke u Škotskoj i Severnoj Irskoj zadržale su pravo na emisiju sopstvenih novčanica, ali

2.3. Bankarski sistem Nemačke Osnovna karakteristika ovog sistema je otvorenost tržišta novca, kapitala, hartija od vrednosti, centralizacija bankarskog upravljanja i decentralizacija poslovanja. Funkcionisanje ovog sistema se zasniva na bankarskim principima i načelima rentabilnosti, ažurnosti i produktivnosti, dok je likvidnost banaka osnovni uslov njihovog poslovanja. Za sve vrste univerzalnih, komercijalnih, investicionih i specijalizovanih banaka, štedionica, zadruga i drugih finansijskih institucija privatnog karaktera tipično je da se osnivaju kao društva kapitala-akcionarska društva. Komercijalne banke obavljaju sve vrste bankarskih poslova uključujući i agencijske poslove, trgovinu za sopstveni račun, platni promet u zemlji i inostranstvu. Vodeću ulogu imaju kod izdavanja novih emisija hartija od vrednosti (korporativne obveznice, akcije, javne zajmove) i kratkoročnog kreditiranja. Među specijalizovanim bankama funkcionišu privatne i javne hipotekarne banke, koje odobravaju hipotekarne i lombardne kredite, institucije koje odobravaju potrošačke kredite, stambena udruženja, investicione kompanije. Osnivanje i rad banaka regulisan je Zakonom o bankama i strogim sistemom kontrole Centralne banke i od strane Vlade. Banke moraju ispunjavati uslove u pogledu nivoa sopstvenog kapitala i rezervi, menadžmenta banke, personalne pouzdanosti i urednosti u izvršavanju obaveza prema poveriocima. Posebne uslove čine: utvrđivanje nivoa velikog kredita u odnosu na sopstveni kapital, kao i druge kriterijume kojima se određuje bonitet banke kao i obaveza obaveštavanja Saveznog kontrolnog ureda i Centralne banke o nameri promene statusa. Kao bankarski poslovi realizuju se: poslovi ulaganja, kreditni poslovi, diskontni poslovi, depo poslovi, investicioni poslovi, garantni i žiro poslovi. Osobenost nemačkog bankarskog sistema predstavlja postojanje velikog broja štedionica koje se bave prikupljanjem kratkoročnih štednih uloga. Ove štedionice se udružuju u tzv. žiro- centrale, a ove centrale su udružene u sistem Deutsche Girozentrale. Sve one zajedno čine tzv. žiro-mrežu (u koju ulaze i neke druge banke i novčani zavodi). Žiro-centrale, pored toga što upravljaju velikim raspoloživim sredstvima štedionica obavljaju i neke druge bankarske poslove, a posebno se ističu kao veoma efikasan obračunski (klirinški centar). Centralna Banka Nemačke (Bundesbank) je osnovana 1875.godine. Monopol na izradu novca je stekla mnogo kasnije, jer je krajem XIX veka u Nemačkoj bilo mnogo manjih banaka koje su izrađivale novac. Regulisanje emisije novca počelo je 1891.godine, tako da je tek 1924.godine Centralna banka Nemačke stekla pravo na štampanje novčanica, ali samo krupnijih apoena, dok su novčanice i kovani novac manje vrednosti izdavale još četiri banke u Nemačkoj. Tek 1945.godine Bundesbanka je stekla isključivo pravo na emisiju novca. Sedište banke je u Frankfurtu, na čelu banke je Guverner i njegov zamenik, dok bankom upravlja Veće centralne banke koje broji 21 član.

2.4. Bankarski sistem Francuske Kada je reč o francuskom bankarstvu, treba imati u vidu da je Francuska u drugoj polovini XIX veka, pa skoro do Drugog svetskog rata, bila poznata kao zemlja finansijskog kapitala koncentrisanog u velikim privatnim bankama. Karakteristično je da su francuske banke bile kreditor velikog broja država, ne samo u Evropi nego i po celom svetu. Čak je i Francuska banka (Banque de France) predstavljala akcionarsko društvo, a nacionalizovana je tek zakonom od 2. decembra 1945.godine. Istim zakonom nacionalizovane su i četiri najveće privatne komercijalno- depozitne banke. U sadašnjem bankarskom sistemu Francuske razliklujemo: Centralnu banku, depozitne banke, poslovne banke, kreditne banke kao i veliki broj drugih finansijskih organizacija. U celini gledano, francuski bankarski sistem se odlikuje velikim brojem različitih banaka (državnih i privatnih) na koje država ima veoma veliki uticaj, preko vladinih komesara koji se nalaze u svakoj većoj banci. Depozitne banke, državne i privatne, obavljaju kreditne operacije i primaju oročene i depozite po viđenju. Do 1966.godine ove banke su odobravale kratkoročne kredite, a oročene depozite su primale sa rokom dospeća do dve godine, da bi nakon te godine dobile mogućnost da odobravaju srednjoročne i dugoročne kredite i drže depozite sa rokom dužim od dve godine. Poslovne banke (Banques d affaires) se uglavnom bave finansiranjem proizvodnih preduzeća (prvenstveno putem investicionih kredita), kao i emitovanjem hartija od vrednosti. Sredstva ovih banaka, uglavnom, potiču od depozita po viđenju. Kreditne banke za srednjoročno i dugoročno kreditiranje (Banques de credita long et moyen terme) odobravaju sredstva sa rokom vraćanja najmanje deset godina. One mogu primati depozite oročene na najmanje na deset godina, po odobrenju Komisije za kontrolu banaka. Ove banke ne raspolažu velikim kapitalom kao depozitne i poslovne banke. U cilju prebijanja međusobnih potraživanja banaka, u Parizu i u drugim većim privrednim centrima, osnovani su posebni Obračunski zavodi (Chambres de compensatio) koji pod neposrednom kontrolom Banque de France. Značajnu funkciju u francuskom unutrašnjem platnom prometu imaju dve poštanske finansijske organizacije: Service de comptes courants et de cheques postaux i Caisse nationale d Epargne, koje se nalaze pod upravom centralne Uprave pošta i telekomunikacija. Obe ove organizacije prikupljaju velika privatna novčana sredstva. Centralna banka Francuske (Banque de France) osnovana je 1800.godine spajanjem nekoliko privatnih banaka i funkcioniše kao jedinstvena institucija. Monopol na izradu novčanica i kovanog novca je stekla 1848.godine. Sedište Banke je u Parizu, na čelu Banke je Guverner i njegov zamenik, a Bankom upravlja Odbor direktora. 2.5. Bankarski sistem Italije