Download Programming languages and commands and more Summaries Information Technology in PDF only on Docsity!
Enumeracije
enum - Vrednosni tip koji definiše grupu imenovanih numeričkih konstanti. Enum tip je poseban popis konstantnih vrednosti i elementa enum tipa (nabrajanja ili nabrojivi tipovi) zapisuju se samo rečima, a ne brojevima.Vrednosti elemenata su celi brojevi, ali mogu biti i realni brojevi, bitovi itd (bilo koje numeričke vrednosti osim znakova). Kada definišemo enumeraciju tada zapisujemo elemente koji će se koristiti kao konstante sa svojim odgovarajućim vrednostima. public enum DANI { Ponedeljak, Utorak, Sreda, Cetvrtak, Petak, Subota, Nedelja } Važno je uočiti kako ne postoje nikakve numeričke vrednosti definisane za pojedine elemente enumeracije DANI. Umesto toga, sve numeričke vrednosti su dodate elementima po sledećim pravilima:
- Za prvi element : ako je unassigned , vrednost muje 0.
- Za svaki ostali element : ako je unassigned , tada mu je vrednost za jedan veća od vrednosti njemu prethodnog elementa. Iz ta dva pravila možemo videti da će element DANI.Ponedeljak imati vrednost 0, i da će se vrednosti elemenata povećavati za jedan pa će tako elemenat DANI.Nedelja imati vrednost 6. Primetite kako se dodaju vrednosti elementima enumeracije - vrednosti dodate elemenatima enumeracije su statične, stoga ih pozivamo u kodu koristeći naziv enumeracije s elementom: “ DANI.Ponedeljak ” umjesto samo elementom “ Ponedeljabk ”. Nadalje, te vrednosti su konstantne - ne moežte im menjati vrednosti tokom izvođenja programa.
Naredbe za kontrolu toka programa
Naredbe za kontrolu toka programa delimo u tri kategorije: Kategorija Naredba petlje while, do-while , for, foreach odluke if-else, switch-case grananje break, continue, return, goto
Naredbe while i do – while
while - Naredba petlje koja određuje da se blok naredaba u telu petlje ponavlja dok vrednost uslovnog izraza na početku petlje ne postane false (neistinit). while (izraz) { naredbe; } Naredba while na početku izračunava izraz, koji mora vratiti logičku vrednost. Ako je izraz true (istinit), izvodi se blok naredba (ili naredbe ukoliko ih ima više). Ispitivanje izraza i izvođenje bloka naredbi ponavlja se sve dok je izraz istinit. Ukoliko logicki izraz na pocetku nije istinit, blok naredbi neće se izvršiti nijednom. Korišćenje while naredbe naročito je korisno u onim slučajevima kada broj iteracija nije unapred poznat. do-while petlja slična je while petlji, ali se u ovom slučaju logički izraz ispituje na kraju. do { naredbe; } while (izraz); Blok naredbi uvek će se izvršiti barem jednom. Po tome je specifična ova petlja.
Naredba for
Naredba for omogućuje jednostavno izvođenje iteracija uz promenu vrednosti indeksa zadatom rasponu brojeva. for (inicijalizacija; uslov; inkrement) { naredbe; } Inicijalizacija sadrži izraz za inicijalizaciju petlje, koji se izvodi jednom kod ulaska u petlju. Uslov je logicki izraz koji određuje trenutak završetka petlje. Izračunava se na početku svake iteracije i ako nije istinit petlja se završava. Inkrement je izraz koji se poziva na kraju svake iteracije. Svi navedeni izrazi mogu se izostaviti, tako da npr. naredba for ( ; ; ) daje beskonacnu petlju. U izrazu za uslov upoređuje se vrednost indeksa sa zadatom graničnom vrednosti, a izraz za inkrement uvećava vrednost indeksa na kraju svake iteracije.
Naredba foreach
Naredba foreach omogućuje prolazak kroz polje vrednosti. foreach (tip kontrolna_pronenljiva in polje)
Tip bool , može sadržati samo dve vrednosti: true ili false. Ovaj tip se često koristi da bi se zabeležio rezultat neke operacije, tako da možemo reagovati na osnovu tog rezultata. Uglavnom se tipovi bool koriste da uskladište rezultat nekog poređenja. Logičko poređenje zahteva upotrebu logičkog operatora poređenja (koji se još zove i relacioni operator), koji su prikazanih u donjoj tabeli. U svim ovim slučajevima, var1 je promenljiva tipa bool , dok tipovi promenljivih var2 i var3 mogu biti različiti. Operator Primer izraza Rezultat = = var1 = var2 = = var3; var1 je dodeljena vrednost true ako je var2 jednaka var3, u suprotnom false. != var1 = var2 != var3; var1 je dodeljena vrednost true ako je var2 nije jednaka var3, u suprotnom false. < var1 = var2 < var3; var1 je dodeljena vrednost true ako je var2 manja od var3, u suprotnom false. > var1 = var2 > var3; var1 je dodeljena vrednost true ako je var2 veća od var3, u suprotnom false. <= var1 = var2 <= var3; var1 je dodeljena vrednost true ako je var2 manja ili jednaka var3, u suprotnom false. >= var1 = var2 >= var3; var1 je dodeljena vrednost true ako je var2 veća ili jednaka var3, u suprotnom false. Postoje i drugi logički operatori koji su namenjeni isključivo radu sa logičkim vrednostima: Operator Primer izraza Rezultat ! var1 =! var2; var 1 je dodeljena vrednost true ako je var2 false, ili vrednost false ako je var2 true (logičko NE). & (^) var1 = var2 & var3; var1 je dodeljena vrednost true ako var2 i var3 imaju vrednost true u suprotnom false (logičko I). | (^) var1 = var2 | var3; var1 je dodeljena vrednost true ako var2 ima vrednost true ili var3 ima vrednost true ili obe promenljive imaju vrednost true, u suprotnom dobija vrednost false (logičko ILI). ^ var1 = var2 ^ var3; var1 je dodeljena vrednost true ako var2 ima vrednost true ili var3 ima vrednost true, ali ne i ako obe promenljive imaju vrednost true, u suprotnom false (Logičko ekskluzivno ILI). Operatori & i | imaju dva slična operatora: Operator Primer izraza Rezultat && var1 = var2 && var3; var1 je dodeljena vrednost true ako var2 i var3 imaju vrednost true, u suprotnom false (logičko I)
|| var1 = var2 || var3; var1 je dodeljena vrednost true ako var2 ili var3 (ili obe promenljive) imaju vrednost true, u suprotnom var1 dobija vrednost false (logičko ILI) Njihov rezultat je potpuno isti kao & i | , ali postoji bitna razlika u načinu na koji se dobija njihov rezultat, što može dati bolje performanse programa. Oba operatora prvo ispituju vrednost prvog operanda ( var2 u tabeli gore), pa na osnovu vrednosti ovog operanda možda neće biti potrebno da se ispita drugi operand ( var3 gore). Ako je vrednost prvog operanda operatora && false, onda nema potrebe ispitivati vrednost drugog, zato što će rezultat, bez obzira na drugi operand biti false. Slično tome operator || vratiće vrednost true, ako je prvi operand true, bez obzira na vrednost drugog operanda. Ovo nije slučaj sa operatorima & i | koje smo videli pre toga. Kod njih će oba operanda uvek biti izračunata. Zbog ovog uslovnog izračunavanja operanada, primetićemo malo poboljšanje performansi ako koristimo operatore && i || umesto & i |. Ovo će biti posebno očigledno u aplikacijama u kojima se često upotrebljavaju ovi operatori. Neko opšte pravilo je da uvek treba koristiti operatore && i || gde god je to moguće.
Naredbe grananja - Nardbe preskakanja i selekcije
C# podržava cetiri naredbe grananja : break, continue, return i goto. break naredba break naredba omogućuje izlaz iz while i for petlji, kao i switch naredbe. Kad se zaustavi izvođenje petlji korišćenjem break naredbe, break naredba usmerava izvršavanje programa na prvu liniju posle petije u kojoj se nalazi. continue naredba Continue naredbe se mogu koristiti u bilo kojoj petiji. Kad se pokrene, omogućava trenutni skok na Booleov izraz petije. goto naredba Goto naredba se koristi kako bi se preusmerilo izvođenje programa na posebno označeni deo programskog koda. Naredba goto omogućuje skok na bilo koju naredbu unutar funkcije. Korišćenje se ne preporučuje jer narušava strukturiranu formu programa. return Naredba return koristi se za povratak iz funkcije. Ako funkcija vraća rezultat, izraz koji određuje rezultat stavlja se uz return naredbu: return izraz;
