Download Shortened script about workers law and more Summaries Law in PDF only on Docsity!
ПРВО ИСПИТНО ПИТАЊЕ
1. Појам и предмет радног права (иднивидуални и колективни радни однос)
➢ Радно право, као грана правног система, је скуп норми којима се уређује радни однос и други односи поводом друштвено корисног, добровољног извршавања рада за другог
- Радни односи могу бити индивидуални (запослени-послодавац) и колективни (синдикат-удружење послодаваца). Битно обележје индивидуалног радног односа је лично подређени рад – извршава се под влашћу у корист другог. - Радно право као научна дисциплина садржи систем појмова о индивидуалним и колективним правима запослених и послодаваца. Као научна дисциплина се развија у првој половини 20. века. ➢ Предмет радног права - Предмет радног права није независни рад, рад независних радника и самозапослених лица, нити је рад уопште, већ само рад за другог – несамосталан, подређени рад (слободно успостављен), друштвено користан рад. - Зависни рад који подразумева својеврсну личну (правну) подређеност у смислу извршавања налога послодавца и контроли извршавања рада од стране послодавца. Дакле, предмет радног права је зависан-подређени рад за другог, који је израз начела слободе рада (не настаје принудно). - Предмет није вршење професије као такве (нпр. самосталан рад – уметници, занатлије и сл.), већ радни однос.
2. Битна и друга обележја индивидуалног радног односа
Битна обележја
1. Добровољност - Слобода воље да се одлучи о заснивању радног односа и слобода престанка радног односа - Изузетно и привремено добровољност може бити суспендована – нпр. током ратног стања 2. Лично извршавање рада - О бавеза запосленог да непосредно, лично извршава рад за послодавца (жив текући рад лица) - О во је предуслов за подређеност; последица је уговора у раду као intuit personae уговора 3. Интегрисаност (укљученост у организовани процес рада) Као елемент подређености (институционална концепција) или као индиција подређености (као помоћно мерило за одређивање статуса запосленог). 4. Субординација (правна подређеност) - Није пука еконномска зависност, већ лична и правна подређеност; ради се о власти послодавца у погледу извршења рада – проверава начин извршења рада, општу оријентацију и циљ рада, контролише квалитет рада, одређује средства и методе рада, издаје налоге или упутства у погледу начина извршења рада. - Границе подређености: границе се постављају колективним уговором о раду и законодавством, а постоји тендеција сужавања дисциплниске власти послодавца 5. Плаћеност рада Зарада је вредносни еквивалент рада, тиме се остварује идеал комутативне правде.
Друга обележја
1. Професионалност Лично обављање рада по правилу је израз вршења професије. Када се захтева висок ниво професионалности, подређеност као елемент бледи јер је често запослени већи професионалац од послодавца. 2. Трајање радног односа - По правилу се заснива на неодређено време са пуним радним временом, али може и на одређено време и у другим облицима флексибилног запошљавања – привремени и повремени рад, рад са непуним радним временом. - За суштину радног односа време трајања није битно.
3. Подела радног права
1. Индивидуално и колективно - Индивидуално: субјекти су запослени и послодавац; садржина: индивидуална права, обавезе и одговорности; штити појединачни интерес; права се остварују индивидуално - захтевом - Колективно: субјекти су синдикати запослених и послодавац, односно удружење послодаваца; колективна права; штити колективни интерес запослених и послодаваца (одн. њихових удружења); права се остварују колективним делањем 2. Опште и посебно радно право - Опште: укључује начелно све запослене и послодавце - Посебно: односи се на поједине категорије запослених (држ. службенике, проф.спортисти и сл) 3. Материјално и формално - Материјално: норме о индивид. и колект. правима запослених и послодаваца - Формално: скуп норми о надлежности и поступку за остваривање и заштиту тих права 4. Приватно и јавно - Приватно: норме којима се уређује уговорни рад под влашћу послодавца - Јавно: када је подређеност рада статусна (право јавне функције) - ЗДС 5. Хетерономно и аутономно - Хетерономно: скуп норми конкреног карактера који се садрже у уставу, законима, подзак општим актима (уредбе, правилници, судски прецеденти) - Аутономно: доносе аутономни социјални партнери: синдикати и удружења послодаваца – колективни уговор о раду, кодекс понашања, професионални обичаји и обичаји послодавца и сл.
4. Називи за радно право и значај радног права
− „Радно право“ је најраширенији назив у теорији, законодавству и пракси − Потиче од предмета радног права – рад за другог (слободни, лични, плаћени, подређени рад) − Раније се користио термин радничко право, али је напуштен јер се одређује само по једном од субјеката радноправног односа, а не по предмету регулисања − Термин фабричко/индустријско законодавство користио се дуже, јер је предмет регулисања био радни однос у предузећу − Социјално право се користи у ужем смислу (права социјалне сигурности и социјалног осигурања и заштите) и у ширем смислу (вишеграна права којима се регулишу социјалноправни односи * право социјалног осигурања, социјалне заштите, права ораца, војних и цивилних жртава рата, и сл.).
6. Субјекти радног односа
Субјекти радног односа су носиоци права и обавеза из радног односа, одн. у случају индивидуалног радног односа послодавац и запослени ➢ ЗАПОСЛЕНИ је физичко лице које је у радном односу код послодавца, он обавља послове за послодавца примајући за то накнаду. − Општи услов је узраст од 15 година, а посебни услови се утврђују правилником о организацији и систематизацији радних места − Радник је традиционални појам, који је замењен термином запослени Уставом из 1990. године − Права запослених: право на зараду и накнаду, права у вези са радним временом, права на безбедност и заштиту здравља на раду, право на одмор, права у вези са стручним усавршавањем и напредовањем, право на здравствену заштиту, право на заштиту личног интегриета, болести, смањења или губитка радне способности − Обавезе запослених: да савесно и одговорно обавља посао, поштује радно време и организацију рада, обавештава послодавца о битним околностима и потенцијалним опасностима − Класификација:
- према месту извршења рада – интерни и екстерни (код куће, на даљину)
- с обзиром на трајање рада – стално запослен и привремено запослен
- с обзиром на држављанство – домаћи и страни
- према делатности у којој извршава рад – радници, службеници и државни службеници − Посебна заштита – омладина (15 – 18 година), жене (трудноћа и порођај), лица са инвалидитетом, запослени са породичним одговорностима, представници запослених и запослени узбуњивачи ➢ ПОСЛОДАВАЦ је домаће или страно физичко или правно лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица. Послодавац је и држава. Код органа територијалне аутономије и локалне самоуправе
- покрајина, општина или град. − Класификација:
- према врсри субјекта права – физичко или правно лице
- својински тип – приватноправни послодавац (предузетник, предузеће, задруге) и јавноправни (држава, терит.аут, лок. самоупр, јавно предузеће, јавне службе)
- према величини – мали, средњи и велики послодавац
- према седишту – домаћи и страни − Права послодавца : издаје радне налоге, оцењује резултате рада, врши контролу − О бавезе послодавца : исплата зараде, успостављање безбедности и заштите живота и здравља на раду, обавештавање запосленог, консултовање... − Субјекти колективног радног односа су синдикати и послодавац (удружење послодаваца); синдикат је самостална демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања и заштите својих професионалних, радних социјалних и других појединачних и колективних интереса − Начело слободе удруживања
7. Запослени и врсте запослених
− Субјекат индивидуалног радног односа је запослени (радник или службеник) − Мерило: подређеност (субординација) уз терет ризика (ко сноси ризик посла), интегрисаност и сл ➢ Запослени је лице које је обавезно да ради за друго лице на основу приватног уговорау односу личне субординације или лице које је ангажовано од другог лица да извршава рад, колико се ради о таквом односу који може бити регулисан колективним уговором о раду − Самозапослени – независни радник који извршава самосталан рад, ради за сопствени рачун, није субјект индивидуалног радног односа // на њега се не примењује радно законодавство − Извршни директори – до 2005 је постојао концепт директора-запосленог, а ЗР 2005 допушта да директор буде или не буде и радном односу − Врсте запослених Класификација запослених је битна јер се још увек примењују посебна правила радног законодавства – метод диференцијације у регулисању радних односа, остваривања појединих права из радног односа у зависности од категорије запослених. Разлике постоје нпр. у погледу правног основа за заснивање радног односа у приватном сектору (уговор о раду) и у државном органу (решење старешине – управни акт); у погледу зараде (по радном часу или на други начин); радног времена; напредовања на раду и сл.
- врсте према месту извршења рада: интерни (изрвшавају рад у пословним просторијама) и екстерни (ван пословних просторија послодавца – од куће или на даљину-грађевина, новинарство)
- врсте с обзиром на трајање рада: стално запослени (на неодређено, са пуним радним временом) и флексибилно запослени (на одређено време и сл)
- с обзиром на посебну заштиту у радном односу: лица са инвалидитетом (разумно прилагођавање и давање првенства у запошљавању квалификованим лицима са инвалидитетом код послодавца – тзв. квотни систем), лица са здравственим сметњама, заштита за време трудноће и материнства (од опасних , нездравих и тегобних послова), запослени са породичним одговорностима, малолетна лица (запослени у животној доби 15-18 година; посебна заштита у погледу минималног узраста предвиђена је у међународном и европском радном праву; заштита од ноћног и прековременог рада, ризичних, нездравих послова за физички, ментални, морални и социјални развој детета), представници запослених (синдикални представници, чланови савета запослених, чланови управног или надзорног одбора, како би могли успешно да извршавају своје функције), запослени узбуњивач (ова лица указују у доброј вери на угрожавање јавног интереса незаконитим поступањем и заштита им се пружа у погледу забране злостављања, довођења у неповољнији положај, отказа по основу узбуњивања...).
- домаћи и страни запослени (у једној земљи могу радити и сапослени имигранти, чији положај има специфичности, начело међународног права је начело једнаког поступања у односу на запослене држављане пријема)
- радници, службеници и државни службеници (формално мерило – везаност јавног службеница за правно лице јавног права; функционално мерило – извршавање послова јавне службе; државни службеници се деле на државне службенике на положају (највиши кадрови државне управе, државне службенике на извршилачким радним местима и на намештенике.
- Врсте запослених с обзиром на захтеве у погледу форме уговора о раду – уобичајено решење у упоредном праву да се уг. о раду закључује као консесуални уговор, док се за одр. категорије запослених захтева писани облик као услов за пуноважност уговора о раду
- Врсте запослених с обзиром на лиценцу – лиценцна занимања/професије карактерише одређени јавноправни елемент јер лиценцу издаје надлежан државни орган.
9. Синдикати запослених
Синдикат је правно лице којим се, за разлику од корпорације, управља у складу са демократским принципима (према правилу - један члан, један глас). То је организација запослених радника основана са циљем да преговара са послодавцем и избори бољи статус и заштиту права запослених, односно да унапреди животни стандард радника. У последњих 300 година, синдикати су се развили у више форми - под утицајем различитих економских и политичких дешавања из окружења у којем делују. Иако начини рада и деловања синдиката нису исти, они углавном укључују:
- Обезбеђивање разних погодности за чланове: У развијеним земљама синдикати обезбеђују погодности за чланове кроз обезбеђивање правне помоћи, пружање савета у вези са едукацијом, заштитом на раду, заступање у споровима против послодавца итд.
- Колективно преговарање: Врло важан сегмент деловања синдиката, када синдикати преговарају са послодавцем у циљу дефинисања односа између радника и послодавца.
- Индустријске акције: Синдикати могу организовати штрајк или протест у циљу испуњења својих захтева.
- Политичку активност: Синдикати могу промовисати законска решења која одговарају члановима синдиката кроз лобирање, подршку одређеним политичким партијама и кандидатима, анкетирање грађана итд. У време индустријске револуције, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, јавила се потреба за организовањем радника у циљу побољшања услова рада и повећања зарада. Први скупови радника, организовани углавном у Уједињеном Краљевству и земљама западне Европе, били су организовани спонтано и они су били основа за стварање синдиката.
10. Удружења послодаваца
- Поред тога што је субјект колективног радног односа, може да буде и субјект индивидуалног радног односа кад запошљава раднике као правно лице-послодавац
- Удружење као правно лице заступа ДИРЕКТОР (или др овлашћени) при закључивању уговора о раду са запосленим у удружењу послодавца
11. Начела радног права
1. Начело слободе рада (Забрана принудног рада)
- као супротност принудном раду
- прокламовањем слободе рада 1791. године рад се схвата као слобода својствена сваком човеку
- сваки облик рада који се налаже одређеном лицу против или независно од његове воље, под претњом изрицања санкција, а који је различит од ропског или кметског рада је принудни рад
- овоме не подлеже обавезан/принуадн рад у облику војне службе, у изузетним случајевима угрожености ћивота и принудни рад затвореника
- облици принудног рада: средство за подстицање економског развоја, принудни рад као дисциплинска мера, принудни рад лица на издржавању казне лишења слободе (само на осн. правноснажне судске одлуке-пресуде), принудни рад као средство политичког присиљавања
- слобода рада обухвата: слободу да се ради (избор рада-професије и послодавца), слободу да се не ради (да се не заснује однос и да се у току радног односа не ради – штрајк и једнострани раскид уговора) 2. Начело једнакости у запошљавању и на раду
- начело једнаких шанси и поступања (прављење разлике по професионалним својствима је у функцији социјалне конкуренције радних способности)
- забрана дискриминације (дискриминација је разликовање по основу личних својстава, осим када је лично својство одлучујући услов за рад услед природе одређеног посла или услед контекста у коме се рад обавља и кад је лично својство истински услов рада, циљ оправдан а средства за постизање циља сразмерна) 3. Начело повољности за запослене
- тиче се граница слободе колективног и индивидуалног уговарања
- однос закона и колективног уг о раду уређује се сходно начелу веће повољности за запослене
- исто тако је уређен међусобни однос колективних уговора о раду
- исто тако је уређен и однос индивидуалног и колективног уговора о раду 4. Начело трипартизма
- начело односа између социјалних партнера – синдиката, удружења послодаваца и државе, као субјеката трипартизма
- циљ је интеграција синдиката и послодаваца у стратегију социјалне контроле
- ЕУ Економски социјални савет је трипартитно саветодавно тело; Социјално-економски савет РС има 18 чланова а делокруг му је трипартитно консултовање, разматра нацрте закона и ради на развоју социјалног дијалога
- Национална служба за запошљавање Србије је заснована на начелу трипартизма – Управни одбор има представнике Владе, репрезентативних социјалних партнера
12. Начело слободе рада
- је основна слобода човека и фундаментални принцип радног права
- слобода подразумева слободу избора да се ради или не ради
- забрана принудног рада је забрана рада који се налаже одређеном лицу против или независно од његове воље, под претњом изрицања санкције
- принудни рад је: рад без накнаде или уз минималну накнаду, рад без воље или рад уз претњу санкцијом
- слобода рада подразумева: слободу да се ради (избор рада-професије и послодавца), слободу да се не ради (да се не заснује однос и да се у току радног односа не ради – штрајк и једнострани раскид уговора)
- принудни или обавезни рад не обухвата: обавезан/принуадн рад у облику војне службе, у изузетним случајевима угрожености живота и принудни рад затвореника
аутоматску ништавост неповољније клаузуле уговора о раду, односно непосредну примену повољније одредбе колективног уговора или закона.
15. Начело трипартизма
- начело односа између социјалних партнера – синдиката послодаваца и државе, као субјеката трипартизма
- синдикат се јавља као учесник ако испуни одговарајуће услове (исти као и услови за стицање својства репрезентативности синдиката)
- трипартизам je начело организовања и одлучивања у низу институција које ce оснивају на тржишту рада.
- институције: Економско социјални савет (велики ауторитет ставова овог рела; ови савети су основани у великом броју земања и у ЕУ постоји Економски и социјални комитет); Социјално-економски савет РС (на осн Зак о соц-екон савету из 2004; независан орган; трипартитно консултовање, одлучује консенсусом; одлуку о висини минималне зараде доноси на период од годину дана; разматра нацрте радног и социјалног законодавства...); Национална служба за запошљавање
- трипартизам се може јавити као колективни радни однос, који се заснива закључивањем трипартитног колективног уговора о раду између овлашћене конфедерације синдиката, конфедерације удружења послодаваца и државе (уг у јавном предузећу)
16. Настанак и развој радног права
- правне претпоставке за настанак; слобода рада и слобода удруживања
- настанак индивидуалног радног права (слободе рада) – први облици интервенције државе у корист економски слабије стране јављају се почетком 19 века захваљујући цркви; радно право се развија уграђујући вредност једнакости
- настанак колективног радног права (социјални дијалог) – потврђује вредност солидарности, захваљујући развоју синдикалних покрета; знатно касније у односу на индивидуално, са стицањем слободе удруживања (ВБ 1825, Ср 1910); особен развој колективних права у периоду социјализма, због места синдиката у условима партијске државе ➢ периодизација развоја радног права у Србији
- од укидања кулука до најмног рада (од феудалних односа до грађанског права)
- први српски устанак – укидање кулука (Карађорђев законик, укида кулук или дужност рада – прокламује слободу рада)
- други српски устанак – укида феудалне односе (кулук се задржао, повећава се број трговаца и занатлија)
- сретењски устав (1835)–укида кулук (има начела за уређивање положаја држ службеника)
- турски устав (1838) – дефинитивно укидање кулука (положај чиновника посебно повољан, више слободе у трговини)
- намеснички устав (1869) – прокламује права грађана, посебно битно право на службу
- Закон о удружењима и зборовима (1881) – слобода удруживања
- од грађанског до радног права
- устав 1888 – слобода удруживања; убрзан развој привредног права
- закон о радњама – слобода предузетништва, интервенише у најамне радне односе; уређује индивидуалне радне односе(радно време, минималну надницу, оснива инспекцију рада, право на удруживање власника радњи у организавије...)
- развој између два светска рата
- видовдански устав садржи низ начела радног права (н. заштите радне снаге, н. сигурности и заштите радника у погледу радног времена, зајемчено право радника на организовање, н. осигурања радника, н. социјалне правде)
- Закон о инспекцији рада (1921) , Закон о заштити радника (1922) и Закон о осигурању радника (1922), Зак о државним чиновницима и осталим службеницима грађанског реда (1923) - забрана ноћног рада жена и деце, ограничење прековременог рада, право на 8часовни радни дан, и сл; колективно радно право
- право на удруживање радника
- 6.јануарска диктатура и устав из 1931 – стагнација и пад радног права
- радно право за време окупације
- предратно радно право, а од 1941 се јављају елементи новог радног права позајмљивањем решења СССР- а
- развој радног права у социјалистичкој Југославији
- административни социјализам (до 1950) – снажан утицај совјетског модела; попуњавају се празнине настале услед закона о неважности, устав јемчи низ права, прокламује се начело дужности рада, свим грађанима су под једнаким условима доступне све јавне службе, посебна заштитамалолетника, жена и сл, право на синдикално удруживање
- самоуправни социјализам – концепт међусобних радних односа и удруженог рада у самоуправним општим актима – друштвеним договорима и споразумима као изворима самоуправног радног права; започиње доношењем Основног закона о управљању државним привредним предузећима; 1963 је дошло до поделе надлежности у законодавној материји између федерације и федералних јединица; на нивоу федерације је донет Основни закон о радним односима (1965) који успоставља шире оквире за радничко самоуправљањеи уводи 42-часовну радну недељу, за решавање радних спорова постоје посебни судови
- развој радног права у процесу транзиције и дисолуције СФРЈ
- Закон о основним правима из радног односа (1989), републике су донеле и своје законе (Србија 1991);
- Устав СРЈ заснива се на концепту тржишне економије али не прокламује социјалну правду
- СЦГ – Уставна повеља Држ Зај СЦГ (2003) у целости преноси законодавну надл на ниво државна чланица, Србија доноси Закон о раду 2005. године
- ЗР (2005) уважава комунитарне радне стандарде, донето је још закона – Зак о заштити здравља и безбедности на раду (2005), Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености (2009), Зак о спречавању злостављања на раду (2010) Закон о волонтирању (2010)
- српски устави су махом социјални, а Устав из 2006 је засногван на непотпуним елементима концепта социјалне тржишне економије; прокламује дијалог између синдиката и послодаваца, забрану дискриминације (дозвољава позитивну дискр)
- ЗАКОНИ
- општим законом се уређују радни односи свих запослених независно од врсте послодавца (постоји диференцијација за државне службенике и за мале послодавце); општи закон је ЗР Србије (2005)
- посебни закони (с обзиром на категорију запослених) се доносе за радне односе држ.службеника и служб. лоокалне самоуправе, као и за лица са инвалидитетом, странце, поморце
- специјални закони (с обзиром на материју) су Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Закон о безбедности и здрављу на раду, Закон о социјално-економском савету, Закон о штрајку... (индивидуална и колективна права)
- материјални (ЗР) и процесни (Зак о мирном решавању радних спорова, Зак о медијацији) закони
- ПОДЗАКОНСКИ АКТИ
- уредбе – Уредба о оснивању Службе за управљање кадровима, Уредба о разврставању радних места и мерилима за опис радних места држ. службеника, Уредба о оцењивању држ. службеника..
- правилници министарства – од значаја за примену законских прописа о заштити здравља и безбедности и сл - извори аутономног радног права- 1.КОЛЕКТИВНИ УГОВОР О РАДУ
- општи акти које не доносе државни органи; производи дејства и према лицима која нису учествовала у закључивању; морају бити у складу са законом; закључују се у писменом облику – општи и посебан се објављују у службеном гласнику РС и региструју код министра рада.
- настаје у поступку преговарања између синдиката и послодавца, чију садржину чине норме које на општи начин регулишу њихове односе, односно утврђује услове под којима се закључују индивидуални уговори
- овим уговорима се утврђују већа права и повољнији услови рада у односу на закон садржи нормативни, поред облигационог дела
- прави се разлика између материјалних и процесних колективних уговора о раду
- најзначајнија подела је на ниво закључивања: општи (национални, земаљски), грански (секторски, индустријски), колективни уговор код послодавца
- РАДНИ СПОРАЗУМ – СПОРАЗУМ САВЕТА ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВЦА
- супсидијарни извор у односу на колективни уговор; споразумом се не могу утврђивати питања која су уређена колективним уговором
- ПРАВИЛНИК О РАДУ
- једнострани општи правни акт који доноси послодавац у вршењу своје ''нормативне власти'' – овлашћење да уређује услове рада запослених
- слабији је од закона и колективних уговора о раду
- ПРАВИЛНИК О ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ ПОСЛОВА
- кодекс професионалног и етичког понашања (начело савесности и поштења се испољава у овим кодексима – правилима струке; разликују се с обзиром на доносиоца – струковна удружења, послодавци, надл. држ. орг.)
- професионални обичаји и обичаји послодавца (професионални обичаји спонтано настају у професионалном миљеу трајни су и екстерни, а обичаји послодавца су интерни, на дну хијерархије права)
18. Извори радног права међународног порекла
➢ Извори међународног порекла (УН и МОР)
- ИНСТРУМЕНТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
- Универзална декларација о правима човека (1948) – социјална људска права
- Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966) – од значаја за социјална права – на приватну сферу
- Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966) – одредбе о принудном раду, забр. дискр...
- Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена
- Конвенција о правима лица са инвалидитетом
- ИНСТРУМЕНТИ МОР-а
- МОР је основана 1919 у Паризу; циљеви су социјална правда и социјално-радни мир и утицај на међународну конкуренцију; успоставља међународне радне стандарде, контролише њихову примену, мења информације и сл
- функционише по начелу трипартизма – учешће представника влада, послодаваца и радника
- Општа конвенција – међународни раадни стандарди ➢ Извори регионалног међународног порекла
- КОМУНИТАРНИ ИЗВОРИ (ЕУ)
- могу се поделити на примарно и секундарно законодавство
- одлуке Рвропског суда правде су прецеденти; Лисабонски уговор, Европски колективни уговори о раду
- секундарно законодавство: долази одмах после оснивачких уговора
- НЕКОМУНИТАРНИ ИЗВОРИ (САВЕТ ЕВРОПЕ)
- Европска конвенција о заштити права човека и основним слободама
- Европска социјална повеља (низ начела и социјалних права; класификује их) - двострани међународни уговори-
- односе се на област запошљавања; Србија је акључила низ тих уговора са Аустријом, Белгијом, Немачком, БиХ
19. Документи ОУН
- Универзална декларација о правима човека (1948) – социјална људска права
- Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966) – од значаја за социјална права – на приватну сферу
- Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966) – одредбе о принудном раду, забр. дискр…
- Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена
- Конвенција о правима лица са инвалидитетом
23. Извори комунитарног радног права (ЕУ)
- деле се на примарне (оснивачке уговоре) и секундарне; Европски колективни уговори о раду су особен извор права
- Лисабонски уговор (2007) потврђује модел социјалне тржишне економије
- секунадрно законодавство: правила (уредбе) и директиве (упутства) који се доносе на основу овлашћења предвиђених Уговором; овде спадају и одлуке (за адресате имају физичка и правна лица, укључујући и држ-чл, али не садрже општу норму)
24. Извори хетерономног радног права
1. УСТАВ
- највиши правни акт; одређује концепт економско-социјалног система
- деле се на уставе социјалних држава (слобода и солидарност) и либералних држава (слобода без солидарности)
- српски устави су махом социјални, а Устав из 2006 је засногван на непотпуним елементима концепта социјалне тржишне економије; прокламује дијалог између синдиката и послодаваца, забрану дискриминације (дозвољава позитивну дискр) 2. ЗАКОНИ
- општим законом се уређују радни односи свих запослених независно од врсте послодавца (постоји диференцијација за државне службенике и за мале послодавце); општи закон је ЗР Србије (2005)
- посебни закони (с обзиром на категорију запослених) се доносе за радне односе држ.службеника и служб. лоокалне самоуправе, као и за лица са инвалидитетом, странце, поморце
- специјални закони (с обзиром на материју) су Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Закон о безбедности и здрављу на раду, Закон о социјално-економском савету, Закон о штрајку... (индивидуална и колективна права)
- материјални (ЗР) и процесни (Зак о мирном решавању радних спорова, Зак о медијацији) закони 3. ПОДЗАКОНСКИ АКТИ
- уредбе – Уредба о оснивању Службе за управљање кадровима, Уредба о разврставању радних места и мерилима за опис радних места држ. службеника, Уредба о оцењивању држ. службеника..
- правилници министарства – од значаја за примену законских прописа о заштити здравља и безбедности и сл
- одлуке
- упутства
25. Устав као извор радног права
- највиши правни акт; одређује концепт економско-социјалног система
- деле се на уставе социјалних држава (слобода и солидарност) и либералних држава (слобода без солидарности)
- српски устави су махом социјални, а Устав из 2006 је засногван на непотпуним елементима концепта социјалне тржишне економије; прокламује дијалог између синдиката и послодаваца, забрану дискриминације (дозвољава позитивну дискр)
26. Закон као извор радног права
- општим законом се уређују радни односи свих запослених независно од врсте послодавца (постоји диференцијација за државне службенике и за мале послодавце); општи закон је ЗР Србије (2005)
- посебни закони (с обзиром на категорију запослених) се доносе за радне односе држ.службеника и служб. лоокалне самоуправе, као и за лица са инвалидитетом, странце, поморце
- специјални закони (с обзиром на материју) су Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Закон о безбедности и здрављу на раду, Закон о социјално-економском савету, Закон о штрајку... (индивидуална и колективна права)
- материјални (ЗР) и процесни (Зак о мирном решавању радних спорова, Зак о медијацији) закони
27. Извори аутономног радног права
1.КОЛЕКТИВНИ УГОВОР О РАДУ
- општи акти које не доносе државни органи; производи дејства и према лицима која нису учествовала у закључивању; морају бити у складу са законом; закључују се у писменом облику
- настаје у поступку преговарања између синдиката и послодавца, чију садржину чине норме које на општи начин регулишу њихове односе, односно утврђује услове под којима се закључују индивидуални уговори
- овим уговорима се утврђују већа права и повољнији услови рада у односу на закон садржи нормативни, поред облигационог дела
- прави се разлика између материјалних и процесних колективних уговора о раду
- најзначајнија подела је на ниво закључивања: општи (национални, земаљски), грански (секторски, индустријски), колективни уговор код послодавца 2. РАДНИ СПОРАЗУМ – СПОРАЗУМ САВЕТА ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВЦА
- супсидијарни извор у односу на колективни уговор; споразумом се не могу утврђивати питања која су уређена колективним уговором 3. ПРАВИЛНИК О РАДУ
- једнострани општи правни акт који доноси послодавац у вршењу своје ''нормативне власти'' – овлашћење да уређује услове рада запослених
- слабији је од закона и колективних уговора о раду 4. ПРАВИЛНИК О ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ ПОСЛОВА
- кодекс професионалног и етичког понашања (начело савесности и поштења се испољава у овим кодексима – правилима струке; разликују се с обзиром на доносиоца – струковна удружења, послодавци, надл. држ. орг.)
- професионални обичаји и обичаји послодавца (професионални обичаји спонтано настају у професионалном миљеу трајни су и екстерни, а обичаји послодавца су интерни, на дну хијерархије права)
- начело облиг права – слобода уговарања је у радном праву слобода рада и реализује се уговором о раду
- низ института у радном праву настао је прожимањем радног грађанског и компанијског права
- посебно је значајан однос са ГППом - однос радног и компанијског права-
- класични институти радног права настајали су уређивањем односа између радника и приватног предузећа као послодавца
- запослени могу имати своје представнике у управном одбору
- блиско се повезују у вези са начелом конкуренције – један од циљева радног права је одговарајући утицај на конкуренцију - однос радног и управног права-
- имају низ заједничких институција, иако им је предмет различит;
- повезују се када је реч о радном односу јавних-државних службеника, нарочито ако се служб. однос узима као предмет управног а не радног права
- уредбе у области радног права се доносе често те престављају значајне изворе радног права
- постоји низ органа управе значајних за радне односе
- министарство за послове рада има нарочит значај – припрема нацрте закона из обл. радног права
- такође је значајна управна заштита инд и колект права запослених – остварује се од стране инспекције рада
31. Однос радног и уставног права
- уставно право уређује основе правног система, основе државне организације, економско-социјалног система тако што прокламује и штити основна људска права
- концепт радног права детерминисан је уставним концептом економско-социјалног и политичког система
- ако економско-социјални систем почива на тржишној економији, конкуренцији, приватној својини, то води класичном концепту радног права; ако устав прокламује административно привређивање, државну својину као доминантан својински облик, неконкурентност и сл, то води концепту радног права који не познаје многе класичне институте
- модерни устави прокламују основна људска права (између којихнема хијерархије); прокламовање социјалних права за последицу има подизање радноправног статуса запослених
32. Однос радног и облигационог права
- радно право има корене у грађанском праву; пружа већу заштиту од облигационог права лицу које обавља одређени рад
- радно право се издвојило из облигационог, али стоје у тесној вези; првенствено услед начаја уговорних елемената у радном праву
- начело облиг права – слобода уговарања је у радном праву слобода рада и реализује се уговором о раду
- низ института у радном праву настао је прожимањем радног грађанског и компанијског права
- посебно је значајан однос са ГППом
33. Однос радног и компанијског права
- класични институти радног права настајали су уређивањем односа између радника и приватног предузећа као послодавца
- запослени могу имати своје представнике у управном одбору
- блиско се повезују у вези са начелом конкуренције – један од циљева радног права је одговарајући утицај на конкуренцију
34. Однос радног и управног права
- имају низ заједничких институција, иако им је предмет различит;
- повезују се када је реч о радном односу јавних-државних службеника, нарочито ако се служб. однос узима као предмет управног а не радног права
- уредбе у области радног права се доносе често те престављају значајне изворе радног права
- постоји низ органа управе значајних за радне односе
- министарство за послове рада има нарочит значај – припрема нацрте закона из обл. радног права
- такође је значајна управна заштита инд и колект права запослених – остварује се од стране инспекције рада
35. Право на рад
- право на рад је основно социјално право; суштина је у слободи избора занимања, односно забрани принудног рада, једнакој доступности радних места под једнаким условима
- ово није апсолутно и безусловно право да се добије запослење, већ има политичко-програмско значење
- обавезује владу да води политику пуне запослености (подразумева обавезу средстава)
- у ширем смислу обухвата и право на безбедан рад и на праведне услове рада
- укључује и забрану неоправадног отказа
- категорије запослених које уживају посебну заштиту права на рад – жене у трудноћи, лица са инвалидитетом, раднички представници (суд је дужан да досуди реинтеграцију уз накнаду птете)
- утуживост права на рад: утуживост је несумњива одлика права на рад у погледу забране принудног рада и забране дискриминације
- право на рад прокламовано је у великом броју устава (први Устав Мексика 1917 и Устав Вајмарске Немачке 1919)
- Устав Србије из 2006 прокламује право на рад, односно једнаку доступност свих радних места под једнаким условима
