1.Gramaticki ident(V.Dz.M.Mekenzi)-najpoznatija i najmanje primecena vrsta ident je gram ident
koji se ispoljava kroz licne zamenice, a posebno ja i mi. Mid bazira najveci deo svoje analize na
antitezi ja i mi. Mada se ja i mi pojavljuje u svim zapadnim jezicima, treba naglasiti da za to ne
postoji nikakva logicka nuznnost. Postoje slucajevi kada covek za sebe govori u trecem licu-dete koje
koristi svoje licno ime jer je njegovo razumevanje zamenica slabo. rec mi podrazumeva da svoje bice
delimo sa drugima, mi je cesto retoricko sredstvo, stvar manipulacije, kojim se covek usudjuje da
ljude stavlja u isti skup koji obuhvata i sagovornike. sve ove teskoce se mogu ublaziti parafrazama.
Identitet je ideja o odredjenom entitetu koji istrajava kroz vreme. Kod male dece sasvim rano se
koristi prisvojan pridev reci Ja-Moje koje se izgovara odmah posle reci ne. Obe reci su oznake
odredjene faze u razvoju samopotvrdjivanja. Postoje deca koja nikad ne nauce pravilnu upotrebu reci
mi, pocinju da je koriste imitiranjem ali ne osecaju njenu vezivnu snagu. Ono sto je moje ja
prisvajam, ono sto je nase mi delimo, ono sto je moje nije tvoje-Mi iskljucuje njih iz onoga sto mi
delimo. Stvari kao sto su jezik, akcenat, ritual, religiozna verovanja lakse provlace rec nase nego rec
moje. Jedno ja moze da ima vise mi (mi porodica, mi zanatlije). Da li svesno ili nesvesno koristimo
mi. Ovaj problem se posebno odnosi na klasu i nacionalnost. Covek mora da slusa sebe kako bi
zapazio kada koristi rec mi. Postoji prakticna razlika izmedju situacija u kojima covek koristi mi
eksplicitno ali ne svesno i one kada kaze mi bez obzira da li to kaze proracunato ili eticki.
2. Politicka identifikacija(V.DZ.M.MEKENZI)- Frojd je uveo u psihoanalizu identifikacija sa.
Postoji jasna slika deteta koje se identifikuje sa majkom ili sa ocem, raste kroz identifikovanje sa
drugim herojima i konacno se zadovolji identifikacijom sa sopstvenim identitetom. Slicno je i sa
politickom identifikacijom. Brajan Masters „Snovi o nj.v. Kraljici“-pomesan identitet je slucaj(u snu)
u kojem se ne samo susrecete sa kraljicom vec ste i vi kraljica ili neko od njene rodbine, san nije o
kraljici san je o tebi. Mi smo licemerni u snu, u snu tu tajnu otkrivamo sebi samima. Euklidova
ociglednost po sebi: stvari koje su jednake za istom stvari jednake su jedna sa drugom, osobe koje se
identifikuju sa istom osobom, identifikuju se jedna sa drugom. One dele jedan identitet.
Frojd: mnogo je jednakih koji se mogu identifikovati jedni sa drugima, i jedna jedina osoba koja je
superiornija u odnosu na sve njih(to je situacija u grupama). Stereotip identifikacije je onaj sa ocem i
majkom. On se prosiruje na identifikaciju sa drugim roditeljskim figurama. Identifikacija se moze
razdvojiti sve dok ne bude vise od puke imitacije.
3. Deljeni interesi(V.DZ.M.MEKENZI)- Oni koji dele neki interes dele i odredjeni identitet. Interes
svakog zahteva saradnju svih njih. Nije potrebno da postoji potpuno preklapanje pojedinacnih
interesa. Sto je preklapanje blize utoliko je snaznija veza interesa. U pluralnom drustvu osoba moze
imati sukobljene interese, moze biti clan vise razlicitih mi. Interesi ne obuhvataju samo traganje za
dobitkom, vec izbegavanje gubitka. Interesi su po svojoj prirodi u konfliktu. Moze postojati visi
zajednicki interes, da se eskalacija konflikta obuzda kako ne bi doslo do uzajamnog unistenja.
A.F.Bentli „Proces vladanja“: Grupa je odredjeni deo ljudi iz drustva koji nisu uzeti kao fizicka masa,
odseceni od ostalih, vec kao masa aktivnosti koja ne sprecava ljude koji su u njoj da ucestvuju u
mnogim drugim grupama aktivnosti. Ne postoji grupa bez svog interesa. Interes je ekvivalent grupe.
Postoji odredjeni broj ljudi vezanih zajedno na putu do odredjene aktivnosti.
Oslon „Logika kolektivne akcije: javna dobra i teorija grupa“: Interes i logika su termini koji idu
zajedno, ne interes i grupa. Interesi se mogu kombinovati samo na trzistu, ili transakciono.
obezbedjivanje javnih ili kolektivnih dobara je funkcija organizacija, pre svega drzave. Nije
racionalno pridruziti se nekoj akciji osim ako vam ona kao individui ne daje vecu dobit od vaseg
doprinosa.
4. Deljeni prostor (V.DZ.M.MAKENZI)- Oni koji dele mesto dele i identitet. Ovaj koncept je blizak
zdravom razumu, bez obzira sta se pod mestom podrazumeva. Prvi korak u analizi je osloboditi se
pojma „prirodne granice“. Nijedne granice nisu prirodne u smislu da postoje nezavisno od ljudske
