Docsity
Docsity
Pripremite ispite
Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u

Nabavite poene za preuzimanje
Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan

Školska orijentacija
Školska orijentacija
Prodajte na Docsity-u
Prodajte na Docsity-u
Docsity AI
Docsity AI
Prijavite seRegistrujte se

Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u

Pretražite dokumente

Pripremite svoje ispite sa dokumentima koje studenti poput vas dele na Docsity-u

Pronađi specifične dokumente za ispite svog univerziteta

Pronađi specifične dokumente za ispite svog univerziteta

Docsity AINEW

Summarize your documents, ask them questions, convert them into quizzes and concept maps

Istražujte pitanja

Otklonite svaku sumnju čitajući odgovore na pitanja koja su postavili drugi učenici poput vas

Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan

Podeli dokumente
download point icon20 Poena

Za svaki postavljen dokument

Odgovorite na pitanja
download point icon5 Poena

za svaki dati odgovor (maksimalno 1 po danu)

Svi načini za dobivanje besplatnih bodova
Dobijte bodove sada

Odaberite Premium plan sa svim potrebnim bodovima

Prilika učenja

Odaberite svoj sljedeći studijski program

Stupite u kontakt sa najboljim univerzitetima na svijetu sada. Tražite među hiljadama univerziteta i zvaničnih partnera

Zajednica

Besplatni vodiči

Naše sačuvajte-studentske-eknjige!

Besplatno preuzmite naše vodiče o tehnikama učenja, metodama upravljanja anksioznošću, savjetima za tezu koje su izradili tutor Docsity

Baze podataka - teorija - skripta, Ispiti od Baze podataka

Drzavni Univerzitet u Novom PazaruBaze podataka

Baze podataka - teorija - skripta

Tipologija: Ispiti

2017/2018

Učitan datuma 03.03.2018.

adel.zekovic1
adel.zekovic1 🇸🇷

5

(3)

1 dokument

1 / 13

Toggle sidebar

Ova stranica nije vidljiva u pregledu

Ne propustite važne delove!

bg1
Baze podataka
1. Definicija?
Baza podataka je skup međusobno povezanih podataka smeštenih na nekoj od spoljašnjih memorija.
2. Sta je DBMS?
DBMS predstavlja skraćenicu od Data Base Management System u prevodu Sistem za upravljanje
bazom podataka (SUBP). Klijent ga koristi prilikom obavljanja operacije nad podacima baze.
3. Istorijat?
Počeci razvoja baza podataka nisu vezani za razvoj elektronike: usmena predanja, kamene ploče,
knjige, biblioteke, mikrofilmovi... Početak automatizovane obrade podataka (AOP) vezuje se za
Herman-a Holerith-a. On je 1884. godine prijavio patent koji se odnosi na sistem za AOP dobijenih
prilikom popisa stanovništva SAD-a. Podaci su bušeni na karticama a obrada je vršena Hermanovom
mašinom za prebrojavanje. Ranije je obrada ovih podataka trajala 10-tak godina dok je sa ovom
mašinom smanjena na 6 nedelja. Sistemi za upravljanjem bazama podataka pojavili su se tokom 60-tih
godina prošlog veka. 1964. godine stvoren je prvi DBMS. 1965. godine stvoren je IDS (Integrated Data
Store) od strane kompanije General Electric. Reč je o ranom modelu mrežne strukture podataka. Kraje
60-tih godina stvara se IMS – Information Management System od strane IBM-a i Rockwell
International kompanija zajedno sa njegovim jezikom DL/1. Ovo je bio prvi komercijalni hijerarhiski
DBMS. 1970-1972 E.F. Codd je predložio relacioni model za bazu podataka koji je odlučujuće delovao
na pravce daljeg razmišljanja o njima. On je odvojio logičku organizaciju baze podataka od metoda
njihovog fizičkog smeštanja. I danas to predtavlja standard. 1976. god. P.Chen predlaže Entity-
Relationship (ER) model dizajniranja baze podataka. Ovaj viši nivo modelovanja omogućava dizajn koji
se koncentriše na korišćenje podataka a ne na logiku strukture tabele. 80-tih godina SQL (Structured
Query Language) postaje “intergalaktički standard”. Mrežni i hijerarhiski model gube na značaju. DB2
postaje IBM-ov vodeći proizvod.
4. Pojam ENTITETA?
Stvarni svet je naše okruženje. Objekti posmatranja o kojima prikupljamo, sredjujemo, pohranjujemo,
obradjujemo, jednom rečiju organizujemo podatke nazivamo entitetima. Entitet može biti: realan
objekat, deo sveta (kompanija, zaposleni, osoba). Entiteti imaju različite osobine odnosno svojstva
koja se nazivaju ATRIBUTI.
5. OBJEKTI I ATRIBUTI?
Predstavu o nekom entitetu čini skup informacija o pojedinim svojstvima (atributima) tog entiteta.
Svaki atribut ima svoje ime kao i skup vrednosti koje može da poprimi. Jedan objekat može da sadrži
(karakteriše) više atributa koji su važni za rešavanje nekog problema.
6. ELEMENTARNI PODATAK?
Data item je osnovna i najmanja jedinica podataka. Od nje su sastavljene sve druge strukture
podataka. Atributi ili svojstva pridruženi su objektu. Svaki objekat poseduje samo jednu vrednost
jednog atributa koji mu je pridružen. To se opisuje na sledeći način: <ime objekta, ime atributa,
vrednost atributa>. Postoji više načina na koji se ova tri aspekta podataka mogu povezati, dakle postoji
različiti modeli podataka.
pf3
pf4
pf5
pf8
pf9
pfa
pfd

Delimični pregled teksta

Preuzmite Baze podataka - teorija - skripta i više Ispiti u PDF od Baze podataka samo na Docsity!

Baze podataka

  1. Definicija? Baza podataka je skup međusobno povezanih podataka smeštenih na nekoj od spoljašnjih memorija.
  2. Sta je DBMS? DBMS predstavlja skraćenicu od D ata B ase M anagement S ystem u prevodu Sistem za upravljanje bazom podataka ( SUBP ). Klijent ga koristi prilikom obavljanja operacije nad podacima baze.
  3. Istorijat? Počeci razvoja baza podataka nisu vezani za razvoj elektronike: usmena predanja, kamene ploče, knjige, biblioteke, mikrofilmovi... Početak automatizovane obrade podataka (AOP) vezuje se za Herman-a Holerith-a. On je 1884. godine prijavio patent koji se odnosi na sistem za AOP dobijenih prilikom popisa stanovništva SAD-a. Podaci su bušeni na karticama a obrada je vršena Hermanovom mašinom za prebrojavanje. Ranije je obrada ovih podataka trajala 10-tak godina dok je sa ovom mašinom smanjena na 6 nedelja. Sistemi za upravljanjem bazama podataka pojavili su se tokom 60-tih godina prošlog veka. 1964. godine stvoren je prvi DBMS. 1965. godine stvoren je IDS (Integrated Data Store) od strane kompanije General Electric. Reč je o ranom modelu mrežne strukture podataka. Kraje 60 - tih godina stvara se IMS – Information Management System od strane IBM-a i Rockwell International kompanija zajedno sa njegovim jezikom DL/1. Ovo je bio prvi komercijalni hijerarhiski DBMS. 1970 - 1972 E.F. Codd je predložio relacioni model za bazu podataka koji je odlučujuće delovao na pravce daljeg razmišljanja o njima. On je odvojio logičku organizaciju baze podataka od metoda njihovog fizičkog smeštanja. I danas to predtavlja standard. 1976. god. P.Chen predlaže Entity- Relationship (ER) model dizajniranja baze podataka. Ovaj viši nivo modelovanja omogućava dizajn koji se koncentriše na korišćenje podataka a ne na logiku strukture tabele. 80 - tih godina SQL (Structured Query Language) postaje “intergalaktički standard”. Mrežni i hijerarhiski model gube na značaju. DB postaje IBM-ov vodeći proizvod.
  4. Pojam ENTITETA? Stvarni svet je naše okruženje. Objekti posmatranja o kojima prikupljamo, sredjujemo, pohranjujemo, obradjujemo, jednom rečiju organizujemo podatke nazivamo entitetima. Entitet može biti: realan objekat, deo sveta (kompanija, zaposleni, osoba). Entiteti imaju različite osobine odnosno svojstva koja se nazivaju ATRIBUTI.
  5. OBJEKTI I ATRIBUTI? Predstavu o nekom entitetu čini skup informacija o pojedinim svojstvima (atributima) tog entiteta. Svaki atribut ima svoje ime kao i skup vrednosti koje može da poprimi. Jedan objekat može da sadrži (karakteriše) više atributa koji su važni za rešavanje nekog problema.
  6. ELEMENTARNI PODATAK? Data item je osnovna i najmanja jedinica podataka. Od nje su sastavljene sve druge strukture podataka. Atributi ili svojstva pridruženi su objektu. Svaki objekat poseduje samo jednu vrednost jednog atributa koji mu je pridružen. To se opisuje na sledeći način: <ime objekta, ime atributa, vrednost atributa>. Postoji više načina na koji se ova tri aspekta podataka mogu povezati, dakle postoji različiti modeli podataka.
  1. Slog – zapis – record? Slog podataka je zapis o nekom entitetu – objektu, koji sadržajem pojedinih stavki (atributa) utvrdjuje obeležija jednog objekta. Vrednost jednog atributa smešta se u jedno polje zapisa.
  2. Datoteka? Skup zapisa koji opisuje ista svojstva nekog skupa entiteta (objekata) zovemo datotekom. Pojam stanovnika nekog grada vezujemo za jedan entitet. Svi stanovnici nekog grada su objekti koji imaju strukturu entiteta Stanovnik. Svojstva objekta Stanovnik nekog grada mogu se opisati slogom ili zapisom u datoteci. Skup svih zapisa koji opisuju prostor objekata Stanovnik predstavlja datoteku. Broj zapisa u datoteci jednak je broju objekata u prostoru. Broj atributa objekata jednak je broju polja u zapisu.
  3. Baza podataka? Ukoliko imamo u jednoj aplikaciji više prostora objekata samim tim stvaramo i više datoteka. Svakom prostoru objekata odgovara jedna datoteka. Kada se između tih datoteka uspostave određene logičke veze pomoću softvera koji se zove DBMS (Data Base Management System) nastaje baza podataka.
  4. Model podatak? Podaci u bazi su organizovani u skladu sa nekim od modela podataka. Model podataka je skup pravila koja određuju kako može izgledati logička struktura baze. Baze podataka zajedno sa DBMS-om čine sistem baze podataka.
  5. Vrste modela podataka? Relacioni model. Zasnovan je na matematičkom pojmu relacije. I podaci i veze među podacima prikazuju se tabelama. Mrežni model. Baza je predstavljena usmerenim grafom. Čvorovi su tipovi zapisa a lukovi definišu veze među tipovima zapisa. Hijerarhijski model. Specijalan slučaj mrežnog modela gde je baza predstavljena stablom ili skupom stabala. Hijerarhijski odnos “nadređeni- podređeni” izražava vezu među tipovima zapisa. Objektni model. Inspirisan je OOPL. Baza je skup trajno smeštenih objekata koji se sastoje od svojih atributa i metoda za obradu tih podataka.
  6. Arhitektura baze podataka? Arhitektura najvećeg broja sistema baze podataka odgovara predlogu Američkog nacionalnog instituta za standarde koji je poznat kao ANSI arhitektura.
  1. Objektni model? Objektna orijentacija u modelovanju baza podataka ima za posledicu da se sistem organizuje kao kolekcija međusobno povezanih objekata koji međusobno sarađuju. Objektna orijentacija je danas preovlađujuća u programiranju i programskim jezicima, razvoju softvera i informacionih sistema.
  2. Relacioni model? Ovaj je model teoretski bio razvijen krajem 60-tih godina u radovima E.F.Codd-a. Zahvaljujući razvoja računarske tehnike efikasnost relacijskih baza se naglo uvećava, tako da je sredinom 80-tih postala preovlađujuća. Danas je najpopularniji i najšire primenjivani model. Relaciona baza podataka predstavlja skup tabela. Operacije nad njima su jednostavne i lako prihvatljive. Moguća je formalno- matematička interpretacija tabela. Određene vrste tabela mogu se tretirati kao matematičke relacije uz korišćenje bogate teoretske osnove odgovarajućeg matematičkog aparata.
  3. Veze? Veze se uspostavljaju između dva ili više entiteta. U prethodnom slučaju imamo entitet studenti koji je opisan sa četiri atributa (ID, ime, prezime, rodjen). Na istom primeru postoji i entitet januar2012 koji ima pet atributa (student, predmet, nastavnik ocena i datum). Između ova dva entiteta je uspostavljena veza. Funkcionalna veza može biti: a. jedan- naprema- jedan (1:1). Jedan primerak jednog entiteta može biti u vezi sa najviše jednim primerkom drugog entiteta. b. Jedan – naprema – više (1:N). Jedan primerak prvog entiteta može biti u vezi sa 0,1 ili više primeraka drugog entiteta. c. Više – naprema – više (M:N). Jedan primerak prvog entiteta može biti vezan za 0,1 ili više primeraka drugog entiteta i obratno.
  4. Šta je UML? UML je jezik , pa je namerno dizajniran za komunikaciju. Unified Modeling Language je mnogo toga: notacija za izražavanje: a. Zahteva (Requirements) , b. Arhitekture (Architecture) , i c. Implementacije (Implementation) sistema Ali iznad svega, UML je alat za komunikaciju. UML je Objektno-Orijentisan jezik za modelovanje za:VizuelizacijuSpecifikacijuKonstrukcijuDokumentaciju
  5. Od cega se sastoji UML? UML se sastoji od dijagrama: klase, komponente, rasporedjenost, korisnicke funkcije, sekvence, stanja, aktivnosti i drustvo saradnika.

Predavanje II

  1. Razvojni ciklus baza podataka?
  2. Codd-ova pravila? Predstavljanje informacija. Obavezna dostupnost. Sistemom tretirana null vrednost. Dinamički online katalog. Sveobuhvatni jezik za manipulaciju podacima. Ažuriranje pogleda. Visoki nivo unosa, izmene, brisanja. Fizička nezavisnost podataka. Logička nezavisnost podataka. Nezavisnost integriteta. Nezavisnost distribucije. Nesubverzivnost.
  3. Predstavljanje informacija? Sve informacije u bazi podataka logički su predstavljene isključivo vrednostima u relacijama (tabelama). Ne postoji takva informacija koja se može pročitati iz baze podataka a da se ne nalazi u nekoj relaciji (tabeli).
  4. Obavezna dostupnost? Svaka vrednost atributa u relacionoj bazi podataka mora biti dostupna pomoću imena relacije, vrednosti primarnog ključa i imena atributa.
  5. Sistematski tretman null vrednosti? Relaciona baza podataka mora podržavati null vrednost nezavisno od tipa podataka. Svaki tip podataka može imati null vrednost. Null vrednost nije definisana vrednost. To je nepoznata vrednost. Relaciona baza podataka trebalo bi da sadrži operatore koji na neki način mogu tretirati null vrednost: upoređivanje podatakai sortiranje podataka.
  6. Dinamički online katalog? Struktura baze podataka opisana je u bazi podataka na isti način kao i obični podaci. Time autorizovani korisnici jednak DQL jezik mogu primenjivati na kataloge i na obične podatke.
  7. Sveobuhvatni jezik za manipulaciju podacima? Relaciona baza podataka mora da sadrži jezik koji će podržati: DD (Data Dictionary), DDL (Data Definition Language), DML (Data Manipulation Language), DQL (Data Query Language), Ograničenje integriteta, Autorizaciju I Zahteve transakcije.

38. Relacija? Predstavlja skup slogova koji pripadaju istoj shemi relacije. Skup zapisanih pojava koje sve zajedno pripadaju jednoj pojavnosti. Relacija je uvek definisana nad nekom shemom relacije. Relacija se može prikazati tabelarno kada se može reći: relacija=tabela. **39. Struktura relacionog modela?

  1. Struktura relacionog modela - Prva normalna forma (Bitno)?
  2. Ključ relacije?**

**42. Ključevi relacije?

  1. Spoljni ključ?
  2. Nula vrednost?** Termin “nula vrednost” (koji ćemo obeležiti sa ?) se koristi da označi “nedostatak informacija u bazi”, odnosno “još nepoznatu vrednost” za neki atribut u nekim n-torkama u relacionoj bazi podataka.

Relaciona algebra

45. Relacioni podjezici baze podataka? podjezik= jezik za pretraživanje i ažuriranje BP, bez komponenti za njihovo izvođenje na PC-u. ugrađen u prog.jezik ili kao samostalni jezik BP (“upitni jezik”). svi potiču od 2 podjezika: relaciona algebra I relacioni račun (neproceduralan, definiše se traženi rezultat, a sistem bira put do njega).

  1. Relaciona algebra? proceduralan i sastoji se od skupa operatora kojima su definisane operacije za rad na relacijama (Codd, Yang, Date):
  • tradicionalne (nad skupovima) : unija, presek, razlika, Kartezijanski proizvod
  • posebne: selekcija, projekcija, pridruživanje, deljenje Spoj- operacija nad n-torkama kao deo više različitih operacija.

50. Kartezijev proizvod rxs? Rezultat – skup n-torki koje su nastale kao rezultat spajanja svake pojedine n-torke sadržane u relaciji r sa svakiom pojedinom n-torkom relacije s: 51. PROJEKCIJA (Π)? Projekcija Je unarna operacija kojom se iz relacije izdvajaju pojedine kolone po kojima se obavlja projekcija. Projekcija relacije R nova je relacija T koja se sastoji od atributa relacije R po kojima je obavljena operacija projekcije i u kojoj su uklonjene jednake n-torke: ΠAi,Aj,…,Am(R) ili PROJEKCIJA(R,Ai,Aj,…,Am) Ako je X podskup atributa relacije R, projekcija relacije R po X se dobija uklanjanjem atributa R – X i uklanjanjem višestrukih n-torki.

  1. Selekcija (restrikcija)? Selekcija je unarna operacija kojom se iz relacije izdvaja skup n-torki koje ispunjavaju zadati (jednostavan ili kompleksan) uslov. Selekcija relacije R(A 1 ,A 2 ,…,An) jeste nova relacija T(A 1 ,A 2 ,…,An) koja se sastoji od n-torki relacije R koje ispunjavaju zadati uslov: σuslov(R) ili SELEKCIJA(R,uslov)

r  s ( tr  ts ): tr  r  ts  s 

  1. Presek? Presek dve unijski kompatibilnih relacija R(A 1 ,A 2 ,…,An) i (A 1 ,A 2 ,…,An) je nova relacija T(A 1 ,A 2 ,…,An) koja obuhvata sve n-torke koje se istovremeno nalaze u relaciji R i u relaciji S: RS ili PRESEK(R,S)
  2. PRIDRUŽIVANJE (JOIN)? Theta i prirodno. Složena binarna operacija koja se izvršava na dve izvorne relacije. spaja dve relacije tako što se u rezultatu pojavljuju samo parovi n-torki jedne i druge relacije, koji zadovoljavaju uslov zadat nad njihovim atributima. Možemo je predstaviti preko tri koraka:  Iz dve relacije se dobija Kartezijev proizvod relacija  Iz Kartezijevog proizvoda se izdvaja podskup n-torki  “Prirodno pridruživanje” koje se izvodi samo u nekim slučajevima – iz tabele dobijene u 2. koraku se izdvajaju određene kolone
  3. Join - podvrste?
  1. Deljenje? Je binarna operacija. Neka su r(R) i s(S) relacije i neka važi da je R={X,Y} i Y je unijski kombatibilan sa S. Deljenje relacije r sa relacijom s označavamo kao r/s. Rezultat ove operacije je relacija q(X).
  2. RELACIONI RAČUN? Postoje dva oblika relacionog računa: (1) Relacioni račun n-torki I (2) Relacioni račun domena. Relacioni račun n-torki je Predikatski račun prvog reda u kome promenljive uzimaju vrednosti n-torki relacija date baze podataka. Relacioni račun domena je Predikatski račun prvog reda u kome promenljive uzimaju vrednosti iz nekih domena atributa relacija date baze podataka. 60. PREDIKATSKI RAČUN PRVOG REDA? Afirmativna rečenica, koja ima smisla i koja je istinita ili neistinita naziva se sud. Afirmativna rečenica, koja ima smisla i koja sadrži jedan ili više promenljivih parametara i koja postaje sud uvek kada parametri iz rečenice dobiju konkretnu vrednost naziva se predikat. Broj parametara u predikatu se naziva dužina predikata. (Primer predikata je x+y<1). Činjenica da u predikatskom računu promenljiva x uzima svoju vrednost iz nekog skupa R označava se sa x : R. Predikatski ili kvantifikatorski račun je matematička teorija čiji su objekti formule koji predstavljaju predikate. Definišu se atomske formule i pravila (sintaksa) izvođenja složenijih formula.
  3. RELACIONI RAČUN N-TORKI? U relacionom računu n-torki : Promenljive su n-torke relacije; Atomske formule se definišu nad atributima n-torki; Pravila izvođenja su standardna pravila Predikatskog računa prvog reda. U objektnom računu : Promenljive su objekti klasa. Atomske formule se definišu nad atributima i metodama objekata. Pravila izvođenja su standardna pravila Predikatskog računa prvog reda.