Centralna Evriosla banka, Esej od Uvod u finansijska tržišta

Preuzmite Centralna Evriosla banka i više Esej u PDF od Uvod u finansijska tržišta samo na Docsity!

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Tržište roba i kapitala

Tema: Evropska Centralna Banka

Predmetni profesor Student Novi Pazar 2020

SADRŽAJ:

• 1. Istorijski razvoj Evropske Centralne Banke................................................................
• 2. Istorijski nastanak Evropske Centralnih Banaka u svetu............................................
• 3. Pravni sistemi i Evropske Centralne Banke................................................................
• 4. Statusna pitanja i upravljanje u Evropskim Centralnim Bankama.............................
• 5. Osnivanje Evropske Centralne Banke........................................................................
• 6. Karakteristike Evropske Centralne Banke..................................................................
• 7. Poslovi Evropske Centralne Banke...........................................................................
• 8. Zadaci Evropske Centralne Banke.............................................................................

ISTORIJSKI NASTANAK EVROPSKIH CENTRALNIH BANAKA U SVETU

Razvoj centralnog bankarstva je počeo u zemljama zapadne Evrope, i pre industrijske revolucije, što dovodi do zaključka da je opšti nivo razvoja bankarstva bio jedan od važnih uslova za ekonomski uspon ovih zemalja. Prve centralne banke nastaju uglavnom u XIX veku. Prva centralna banka formirana je 1668.godine u Svedskoj pod nazivom Riksbank. Osnovana od strane parlamenata i nalazi se pod kontrolom države. 1694.godine formirana je u Londonu Bank of England- jedna od najpoznatijih centralnih banaka. Formirana je kao privatna komercijalna banka u formi akcionarskog društva sa privilegijom izdavanja banknota ( novčanice u sistemu zlatnog važenja ), koja je imala zadatak da kupuje državne hartije od vrednosti koje su u velikom broju bile emitovane 1693.godine. 1736.godine je Nacionalna Banka Danske,kao privatna akcionarska banka sa pravom da emituje novce. 1777.godine ona je nacionalizovana,Danska vlada je preuzela kontorlu nad njom. U istoriji je ostala upamćena kao jedina centralna banka koja je ikada bankrotirala,iako je bila u državnom vlasništvu. To se dogodilo 1813.godine,ralog je bila velika emisija novca koja nisu imale dovoljno pokrića u zlatu. 1814.godine ponovo je počela sa radom. 1850.godine osnovana je Narodna Banka Belgije-koja predstavlja uzor po kome je formirana Narodna Banka Srbije. 1875.godine osnovana je nemačka centralna banka Rajsbank koja je bila dužna da izdaje novčanice uz 1/3 pokrića u zlatu. 1884.godine osniva se Privilegovana Narodna Banka Kraljevine Srbije,posovanje banke se odvijalo po stalnom kontrolom države. 1905.godine-Svajcarska Narodna Banka- koja je u sadašnjem obliku bila formirana na osnovu referenduma.1913.godine- Federal Reserve System-sistem federalnih rezervi-radi koncentracije bankarskih rezervi i sređivanja emisija novca osnovano je 12 federalnih rezervnih banaka u 12 distrihta koje su pokrivale celokupnu teritoriju SAD.Evropska centralna banka je počela da funkcioniše 1.juna 1998.godine.

4 PRAVNI SISTEMI I EVROPSKE CENTRALNE BANKE Centralna banka je jedna od najvažnijih finansijskih institucija u okviru finansijskog sistema i finansijskog sistema i finansijskog tržišta u svakoj nacionalnoj ekonomiji.Stabilnost cena,odnosno stabilnost kupovne moći nacionalne valute predstavlja jedan od glavnih zadataka centralne banke,pored toga ona obavlja i veci broj funkcija koje doprinose ostvarivanju kako makro,tako i mikro ekonomskih ciljeva.Na makro nivou,centralna banka je odgovorna za sprovođenje monetarne,kreditne i devizne politike što ima značajne implikacije na opštu privrednu ravnotežu.Na mikro nivou ona vrši kontrolu i daje podršku funkcionisanju većeg broja finansijskih institucija koje cine finansijski sistem.^2 Centralna banka utiče na najvažnija zbivanja na finansijskim tržištima,finansijskom sistemu,ali i šire na celokupnu privredu jedne zemlje. Centralna banka je glavna ustanova monetarno-kreditnog sistema i izvršni organ monetarno kreditne politike u jednoj zemlji.Po pravilu ne postoji dve centralne banke koji imaju isti položaj,ovlaščenja i odgovornosti. Centralna banka mora vršiti usmerenje i stabilizaciju ukupne privredne aktivnosti u zemlji,takodje mora održavati odnose sa medjunarodnim organizacijama,i to posebno sa Medjunarodnim monetarnim fondom i Grupom Svetske Banke. Ključni organ centralne banke,kome je Statutom ESCB-a i ECB povereno formulisanje jedinstvene monetarne politike predstavlja upravni savet ECB-a. Taj upravljački organ je sastavljen od šest članova izvršnog odbora ECB-a i guvernera centralnih banaka zemalja članica EMU. Upravni savet ECB-a se sastaje jedan put u petnaest dana u sedištu- Frankfurt am Main. Propisano je da se u toku godine mora sastati bar deset puta. (^2) Javne finansije-pravo,institucije,sistemi politike. Autor: Dr Nada Vignjević-Đorđević i Dr Petar Bojović,str.

OSNIVANJE BANKE

Prilikom osnivanja banke,kapital mogu uložiti najmanje dve ili više osnivača (što znači da jedno pravno ili fizičko lice ne može biti osnivač banke); taj uslov važi za osnivanje svih vrsta banaka,bez obzira na formu osnivanja i vlasničku strukturu kapitala. U odnosu na cenzus za osnivanje banke,u Zakonu je utvrđeno da novčani deo kapitala mora iznositi najmanje 10 miliona evra u dinarskoj protivrednosti,a preko tog iznosa osnivači mogu obezbeđivati i deo osnivačkog kapitala u nenovčanom obliku,tj.u obliku nekretnina,opreme ili hartija od vrednosti. Za izvršene uplate i ulog osnivačkog kapitala osnivači i akcionari banke dobijaju akcije. Tim činom postaju akcionari a na osnovu toga stiču i prava koja su u Zakonu utvrđena. Prilikom osnivanja banke osnivači zaključuju pismeni ugovor u kojem se određuju:osnivanje,organizacija,poslovanje,upravljanje,prestanak rada banke i odgovornost osnivača za finansijske obaveze banke. U ugovoru se takođe utvrđuju naziv i sedište banke,generalije o osnivačima,ukupan iznos osnivačkog kapitala u novčanom i nenovčanom obliku,udeo osnivača u kapitalu banke i drugo. U ugovoru osnivača banke utvrđuju se i: delokrug poslova banke,prava i obaveze osnivača da učestvuju u upravljanju i u raspodeli dobiti,zatim odgovornost za obaveze banke,sprečavanje rizika i pokriće dobitka,način odlučivanja o statusnim promenama kao i uslovi prestanka rada banke. Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad banke,osnivači su dužni da prilože:^3  Ugovor o osnivanju banke,  Izjavu osnivača da će uplatiti novčana sredstva na ime osnivačkog kapitala,  Dokaze o volumenu nenovčanog dela sredstava koja osnivači nameravaju da ulože u osnivački kapital banke,  Uvid o tome koje strano lice je suosnivač banke,sa dokazom o poreklu deviza,  Predlog statuta banke,  Predlog odluke o izdavanju prve emisije akcije banke,  Poslovnu legitimaciju domaćih osnivača banke sa podatcima o njihovom bonitetu,  Predlog lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima za rad banke,  Program rada banke za srednjoročni period i predlog poslovne politike u godini u kojoj se banka osniva,  Podatke o organizacionoj strukturi banke,tehničkoj osnovi rada i kadrovskoj klasifikacionoj strukturi lica koja treba da obavljaju poslovne banke Na osnovu rešenja Centralne banke izdaje se dozvola za rad,na osnovu koje poslovna banka održava za organe rukovođenja i upravljanja u banci. Uz prijavu za upis kod suda,prilažu se takođe: statut banke,ugovor o osnivanju banke,dokaz da su osnivači banke preneli na banku sredstva u nenovčanom obliku,rešenje Centralne banke o izdavanju dozvole za rad,saglasnost Centralne banke na ugovor o osnivanju i statut banke,kao i druga dokumenta koja zahteva postupak o upisu banke u sudski registar. 7 (^3) Javne finansije-pravo,institucije,sistemi politike. Autor: Dr Nada Vignjević-Đorđević i Dr Petar Bojović,str.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE EVROPSKE CENTRALNE

BANKE :

 Da je ona vrhovna monetarna institucija  Da ima monopol nad izdavanjem novca  Njen osnovni cilj je održavanje finansijske stabilnosti Evropska Centralna Banka (ECB) preko svojih organa emituje novac,ali primarni novac,tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili mogu od njih da kupuje nedospela potraživanja i na taj način ona utiče na količinu novca u opticaju i na visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu. Evropska Centralna Banka emituje novac preko tri kanala:

1. Davanje kredita poslovnim bankama
2. Davanje kredita državi
3. Preko devizne transakcije 8

9 ZADACI CENTRALNE BANKE Među osnovne zadatke koje treba da ispuni centralna banka prema Maastricht-skom sporazumu spadaju:  formulisanje i implementacija monetarne politike u evropskoj zajednici,  sprovođenje deviznih operacija,  držanje i upravljanje deviznim rezervama zemalja članica,  unapređenje i nesmetno funkcionisanje platnih sistema,  sprovođenje politike kontrole kreditnih institucija i stabilnost finansijskog sistema

10 LITERATURA Korišćena literatura: Javne finansije-pravo,institucije,sistemi politike. Autor: Dr Nada Vignjević-Đorđević i Dr Petar Bojović Bankarstvo. Autori: Dr Đorđe Đukić,Dr Vojin Bjelica i Dr Života Ristić