Centralno u statistici
Damjan Krstajić
Probajte prilikom upoznavanja sa nepoznatom osobom, da na pitanje
čime se bavite, odgovorite da ste statističar. Kakva je reakcija? Oduševljenje?
Potpitanja? Probajte takođe da saznate od bivših i sadašnjih studenata koji
predmet im je bio najdosadniji na fakultetu. U mom nereprezentativnom
uzorku ispitanika, na vrhu liste stoji moja naučna oblast, statistika.
Pretpostavljam da svaka nauka ima svoje čari, a uzrok tome što neke u
našim očima nemaju, jeste što su nam pogrešno predavane. Pod pogrešno,
ne mislim netačno, već pogrešno u smislu razumevanja. Zainteresovao sam
se za statistiku tek nakon završetka studiranja, radeći u privredi i
postavljajući pitanja zašto se nešto primenjuje. Upoznavao sam se sa
zanimljivim naučnim radovima (Bajesova statistika, uzročnost) koja dovode u
pitanje ono što sam učio na fakultetu. Paradoksalno, tek kad sam uvideo
mane statistike, počeo sam da spoznajem i njenu jedinstvenu vrednost, a tu
glavno mesto zauzima centralna granična teorema.
Neka posmatramo visinu muškaraca u jednom društvu. Visina varira i
izdvojićemo dve mere za njen opis: aritmetička sredina i standardna
devijacija. Aritmetička sredina (μ) nekog skupa je kad saberemo sve
vrednosti tog skupa i podelimo sa brojem članova, a standardna devijacija (σ)
je mera koliko vrednosti u tom skupu odstupaju od aritmetičke sredine
(formula ovde nije bitna). Neka bude da u našem društvu visina muškaraca
ima μ=180cm, σ=10cm.
Normalna ili Gausova raspodela je u srži centralne granične teoreme.
Ona je definisana nimalo jednostavnom funkcijom f(x) koja zavisi od (μ, σ).
.
