Preuzmite Deskriptivne statistike i više Šeme i konceptualne mape u PDF od Biostatistika samo na Docsity!
Deskriptivne statistike
- Pre nego xto se novi proizvod stavi u promet, obiqno se u odabranim radnjama testira reakcija potroxaqa, tj. imaju mogunost da probaju proizvod i izraze mixljenje. Da li na ovakav naqin dobijeni podaci predstavljaju populaciju ili uzorak? Ako se veina potroxaqa koji su probali proizvod pozitivno izjasni o kupovini istog, da li to garantuje da bi veina svih potroxaqa kupila taj proizvod ukoliko bi bio dostupan na trixtu?
- Pre kompletiranja poreske prijave neke firme za datu godinu, potrebno je utvrditi vrednost zaliha u firmi tako xto e se popisati svi proizvodi i njihove cene. Da li ovi podaci predstavljaju populaciju ili uzorak? Da li je neophodna upotreba statistiqkih metoda za utvrivanje vrednosti zaliha?
- Ispitavano je vreme reagovanja vozaqa u sekundama nakon popijene dve limenke piva. Dati podaci predstavljaju razliku izmeu vremena reagovanja nakon i pre popijenog piva:
0.1, 0.4, 0.6, 2.7, 1.1, 0.6, 1.6, 0.3, 2.4, 0.2, 0.1, 2.5, 0.8, 2.1, 2.0, 0.7, 3.2, 1.5, 1.3, 3.5, 0.5, 0.9, 0.5, 1.5, 4.0, 1.1, 1.7, 2.3, 1.0, 4.6.
Konstruisati dupli dijagram stablo-list. Da li ovi podaci imaju raspodelu u obliku zvona? Da li je iznenaujue tvrenje da je vreme reagovanja veine vozaqa nakon popijenog piva 2 sekunde sporije od normalnog?
- Analizirana je latentnost, reakcija skakavaca na zvuqne i vizuelne stimulacije. Po- daci predstavljaju vreme u milisekundama izmeu prijema zvuqne ili vizuelne stimu- lacije i pomeranje glave skakavca xto rezultuje promenom pravca kretanja:
zvuqni: 86, 102, 103, 99, 108, 100, 115, 106, 109, 113, 114, 107, 107, 117, 120, 101, 126, 109, 106
vizuelni: 72, 99, 102, 75, 100, 103, 77, 95, 71, 97, 80, 104, 101, 78, 73, 90, 71, 70, 81, 103, 89
a) Konstruisati dupli stablo-list dijagram za oba skupa podataka. b) Da li bi bilo logiqno tvrditi da raspodela latentnosti prati oblik zvona u oba sluqaja? v) U kojem sluqaju je latentnost xire rasprostrtanjena? g) Koja grupa ima veu proseqnu vrednost?
- Podaci predstavljaju vrednosti od 14.1 do 17.6 sa razmakom 0.1 i podeljeni su u 6 klasa.
a) Odrediti raspon podataka. b) Odrediti najmanju xirinu klasa potrebnu da se prekrije opseg. v) Odrediti stvarnu xirinu klasa koja se koristi da bi se kategorisali podaci. g) Odrediti granice klasa. d) Odrediti sredixnje taqke klasa.
- Sluqajna veliqina X predstavlja radni vek u satima litijumske baterije ruqnog di- gitrona. Podaci su dobijeni na uzorku od 50 baterija: 4285, 602, 2300, 582, 701, 1137, 1379, 564, 1379, 478, 1429, 497, 520, 454, 1278, 2584, 726, 852, 3367, 261, 205, 14, 510, 1000, 1402, 2778, 1850, 349, 318, 2662, 786, 373, 2066, 3570, 737, 308, 1100, 414, 604, 99, 3032, 981, 35, 396, 209, 1009, 2000, 1560, 99, 83.
a) Konstruisati histogram relativnih frekvencija b) Na osnovu histograma, zakljuqiti da li sluqajna veliqina X ima iskrivljenu ras- podelu i, ukoliko ima, u koju stranu? v) Da li se moe tvrditi da baterije traju najmanje 1793 sata?
- Da bi odluqio da li da radi nakon 17 qasova, vlasnik radnje je uzeo uzorak kupaca koji su uslueni nakon 17 qasova na 36 sluqajno izabranih dana:
1, 3, 6, 2, 4, 6, 2, 1, 4, 6, 6, 1, 4, 9, 2, 3, 1, 5, 6, 2, 6, 5, 7, 11, 5, 4, 10, 12, 12, 15, 7, 5, 8, 7, 14, 4.
a) Konstruisati tabelu frekvencija b) Konstruisati histogram frekvencija v) Da li je raspodela iskrivljena i, ako jeste, u kom smeru? g) Na osnovu histograma zakljuqiti, da li je neobiqno da ima vixe od 4 kupca uveqe? d) Da li su sati nakon 17 qasova popularni?
- Akutna izloenost kadmijumu izaziva respiratorne poremeaje, oxteenja bubrega i jetre, i moe dovesti do smrti. Zbog toga je posmatran nivo vazduxne kadmijumske praxine i kadmijum oksida u vazduhu. Nivo se meri miligramima kadmijuma po kubnom metru vazduha. Dobijeno je 35 podataka:
0.044, 0.020, 0.040, 0.057, 0.055, 0.061, 0.047, 0.030, 0.066, 0.045, 0.050, 0.037, 0.061, 0.051, 0.052, 0.052, 0.039, 0.056, 0.062, 0.058, 0.054, 0.044, 0.049, 0.039, 0.061, 0.062, 0.053, 0.042, 0.046, 0.030, 0.039, 0.042, 0.070, 0.060, 0.051.
a) Konstruisati dijagram stablo-list. b) Da li se moe rei da raspodela nivoa kadmijuma u vazduhu ima oblik zvona? v) Konstruisati tabelu frekvencija. g) Konstruisati histogram relativnih frekvencija. Da li on ima oblik zvona?
- Gradska opxtina je zainteresovana za otvaranje veqernje xkole. Da bi utvrdili da li je to potrebno, uzet je uzorak od 20 ena i 15 muxkaraca i zapisani su brojevi godina njihovog xkolovanja:
ene: 8, 10, 16, 12, 7, 8, 18, 18, 12, 12, 12, 12, 14, 16, 16, 14, 7, 8, 12, 20, muxkarci: 8, 12, 12, 14, 14, 16, 16, 16, 16, 12, 7, 9, 20, 20, 12.
a) Odrediti uzoraqke sredine. b) Odrediti proseqnu vrednost uzoraqkih sredina. v) Odrediti teinsku sredinu. g) Pri kojim uslovima bi rezultati pod b) i v) bili jednaki? d) Da li moemo tvrditi da je uzoraqka sredina za ene jednaka proseqnom broju godina obrazovanja u celoj opxtini? ) Da li je taqno tvrenje da je proseqan broj godina obrazovanja u opxtini vei od 18? e) Odrediti medijanu uzorka. ) Odrediti modu uzorka.
- Tvrdi se da je sa koncentracijom od 0.1% alkohola u krvi veina motoriqkih i senzor- nih sposobnosti je poremeeno. U prouqavanju konzumiranja alkohola, ispitanicima su date po tri flaxe piva, a zatim je odreena koncentracija alhola u krvi:
0.10, 0.08, 0.11, 0.09, 0.09, 0.08, 0.12, 0.09, 0.07, 0.08, 0.10, 0.12, 0.09, 0.06, 0.13.
a) Odrediti uzoraqku sredinu i medijanu uzorka. b) Odrediti raspon uzorka.
v) Odrediti
∑^15
i=
xi i
∑^15
i=
x^2 i.
g) Odrediti disperziju i standardnu devojaciju.
g) Da li bi bilo neobiqno da je procenjeni nivo cinka ispod 4.0 za nov proizvod?
- Podaci predstavljaju vrednosti od 35.49 do 59.37 sa razmakom 0.01 koji su podeljeni u 10 klasa.
a) Odrediti raspon podataka. b) Odrediti najmanju xirinu klase potrebnu za pokrivanje ovog raspona. v) Odrediti stvarnu xirinu klase koja se koristi u kategorizaciji podataka. g) Odrediti granice klasa. d) Odrediti sredixnje taqke klase.
- Lekar ispituje 60 pacijenata u vezi vremena qekanja (u minutima) od zakazanog ter- mina. Dobijeni su sledei podaci:
60, 29, 34, 25, 31, 30, -1, 17, 6, 50, 10, 18, 38, 25, 35, 36, 31, 23, 12, 52, 8, 27, 27, 30, 42, 9, 47, 31, 27, 6, 45, 23, 25, 37, 3, 50, 53, 28, 16, 19, 32, 36, 9, 33, 36, 33, 58, 26,18, 32, 12, 32, 8, 16, 48, 36, 46, -5, 31, 59
a) Konstruisati tabelu frekvencije raspodele. b) Konstruisati histogram frekvencije. v) Xta xta znaqi kada javi se javi negativna vrednost? g) Na osnovu oblika histograma, zakljuqiti da li promenljiva ima raspodelu u obliku zvona. d) Na osnovu histograma, zakljuqiti da li je neobiqno qekati due od 5 minuta na pregled.
- Radna grupa prouqava ponaxanje vozaqa na odreenoj deonici puta. Sluqajnim izborom je posmatrano 50 vozila i zabeleene su njihove brzine u kilometrima na qas: 49.1, 60.0, 72.3, 77.2, 64.1, 59.7, 52.0, 68.2, 71.0, 90.0, 65.1, 45.0, 59.5, 84.1, 75.0, 60.0, 55.0, 55.0, 67.2, 68.0, 62.1, 62.0, 58.0, 53.0, 85.0, 74.9, 62.3, 54.7, 61.0, 76.0, 65.1, 64.2, 66.0, 57.5, 58.0, 75.0, 69.0, 63.5, 57.8, 77.2, 65.0, 65.8, 65.0, 61.1, 50.0, 63.0, 76.0, 68.3, 59.9, 78.3.
a) Konstruisati tabelu frekvencije raspodele. b) Konstruisati histogram relativne frekvencije. c) Da li se na osnovu histograma moe zakljuqiti da je brzina kretanja veine vozila priblino 65 kilometara na qas?
- Dati su skupovi sluqajno promenljivih X i Y.
X: 2, 1, 7, 3, 5, 9;
Y : 2, 0, 3, 8, 1, 3.
a) Odrediti
∑^6
i=
x i
∑^6
i=
y.
b) Odrediti
∑^6
i=
x^2 i
∑^6
i=
y^2.
v) Odrediti x¯ i y¯. g) Odrediti uzoraqku medijanu za svaki skup podataka. d) Da li ijedan skup ima jedinstvenu modu? Ukoliko ima, koja je vrednost?
- U dva razliqita druxtva sociolog prouqava u kojim godina se ene prvi put udaju. Dobio je rezultate:
A : 14, 20, 25, 21, 26, 22, 14, 24, 13, 19, 15, 15, 24, 14, 30, 14, 16, 18, 35, 13, 14, 17, 14, 16
B : 14, 21, 25, 27, 20, 15, 25, 18, 24, 22, 26, 30, 18, 19, 27, 26, 31, 26, 32, 35, 20.
a) Odrediti uzoraqke sredine.Da li je proseqan broj godina jednak u oba uzorka? b) Konstruisati dijagram stablo-list. Da li su neki od podataka iskrivljeni i, ako jesu, u koju stranu? v) Odrediti medijane uzoraka.
- Anestetiqar je prouqavao promene, u procentima, CO 2 u arterijskoj krvi dve grupe pacova nakon ubrizgavanja identiqne doze dva leka. Dobio je rezultate:
I 27.2, 30.1, 30.5, 28.4, 30.7, 31.3, 30.5, 30.1, 29.6, 30.2, 31.7, 32.0, 28.6, 29.2, 33.0, 31.7, 32.6, 28.2, 29.1, 30.7;
II 55.1, 56.3, 60.0, 63.5, 64.9, 62.7, 60.5, 59.2, 53.7, 64.1, 65.8,58.3, 57.1, 55.4, 56.5, 55.1, 57.0, 59.3, 60.7, 62.1, 63.6, 64.0, 65.3, 62.8, 59.5.
a) Konstruisati dijagram stablo-list. Koji podaci su rasprxeniji? b) Odrediti uzoraqku sredinu i medijanu uzoraka. v) Odrediti uzoraqku disperziju, uzoraqku standardnu devijaciju i uzoraqki raspon. g) Da li je taqna tvrdnja da nema razlike u naqinu reagovanja na lekove?
- Kompanija sprovodi istraivanje o svojim klijentima. Za dva dana su prikupljeni podaci o potroxenoj koliqini novca:
I ene starije od 25 godina: 10.98, 29.80, 12.03, 53.00, 27.00, 52.00, 26.50;
II ene mlae od 25 godina: 5.98, 35.00, 2.03, 36.20, 8.02, 17.25;
III muxkarci stariji od 25 godina: 90.00, 18.21, 75.00, 37.50, 5.98, 110.00, 16.25;
IV muxkarci mlai od 25 godina: 10.02, 18.35, 17.98, 6.95, 22.50, 12.03, 7.32.
a) Odrediti uzoraqku sredinu za svaki od skup podataka. b) Odrediti teinsku sredinu kupovine koje su obavljene od strane enskih klijenata. Da li je teinska sredina jednaka aritmetiqkoj sredini uzoraqkih sredina za skupove podataka I i II? v) Odrediti teinsku sredinu kupovine koje su obavljene od strane muxkih klijenata. Da li je teinska sredina jednaka aritmetiqkoj sredini uzoraqkih sredina za skupove podataka III i IV? Ako jeste, zbog qega je tako? g) Pronai sveukupnu sredinu za sve kupovine kombinovanjem sva qetiri skupa poda- taka u jedan i utvrditi uzoraqku sredinu za novi skup podataka. d) Pronai teinsku sredinu za sva qetiri skupa podataka i uporediti dobijene rezultate sa rezultatima dobijenim pod g). ) Kompanija smatra da proseqna prodaja mora prei 25 evra da bi poslovali pro- fitabilno. Da li je to mogue na osnovu dobijenih rezultata? Da li rezultati garantuju uspeh kompanije? Obbjasniti. e) Pronai sveukupnu medijanu za sve kupovine kombinovawem qetiri skupa podataka.
- Podaci predstavljaju dnevnu prodaju u hiljadama evra dve franxize istog lanca ham- burgera:
franxiza A: 0.9, 1.7, 2.9, 3.5, 2.5, 3.2, 3.8, 0.7, 1.4, 3.6, 2.7, 4.8, 2.6, 1.3, 5.9, 4.7;
franxiza B: 0.9, 0.9, 1.4, 2.5, 0.7, 4.6, 3.1, 5.1, 4.5, 0.3, 5.2, 1.7, 0.6, 5.3, 4.2, 5.0.
a) Odrediti uzoraqku sredinu za svaku franxizu. Da li su, na osnovu ovih rezultata, proseqne dnevne prodaje priblizno jednake? b) Odrediti uzoraqku medijanu za svaku franxizu. Da li su, na osnovu ovih rezul- tata, medijane dnevne prodaje priblizno jednake? v) Na osnovu dijagramo stablo-list, da li se moe reqi da obe dnevne porodaje imaju istu raspodelu. Koji podaci imaju veu rasprxenost? g) Dokazati tvrenje pod v) odreivanjem disperzije.
Verovatnoa
- Bolnica poseduje 50 jedinica krvi oznaqenih sa A+. Meutim, qetiri jedinice su u stvari A−. Sluqajno se bira jedna jedinica krvi. Ako svaka jedinica ima istu verovatnou da se izabere, odrediti verovatnou da se izabere pogrexno oznaqena jedinica.
- Prema statistici koxarkax pogaa 82% slobodnih bacanja. Ako ga fauliraju i dobije slobodno bacanje, odrediti verovatnou da pogodi.
- Kod biljke graxka alel za visinu (V ) je dominantan u odnosu na alel za nisku stabljiku (v), alel za uto zrno (Z) je dominantan u odnosu na zeleno (z), a alel za okrugao oblik (O) je dominantan u odnosu na alel za naborano zrno (o). Pretpostavimo da se ukrxtaju dve biljke, jedna sa genima V V ZZOo i druga sa genima V vZzOo.
a) Opisati roditeljske biljke na osnovu navedenih karakteristika. b) Nacrtati stablo moguih naqina ukrxtanja i opisati biljke koje mogu da nastanu. v) Odrediti verovatnou nastanka visoke biljke. g) Odrediti verovatnou nastanka visoke biljke sa okruglim i utim zrnom. d) Odrediti verovatnou nastanka biljke sa zelenim zrnom.
- Kod zamorqia kratko krzno je dominantno nad dugim, a crno nad albino. enka crne boje sa kratkim krznom je uparena sa albino mujakom dugog krzna.
a) Koji su mogui genotipi roditelja. b) Nacrtati stablo moguih naqina ukrxtanja za sve genotipe roditelja. v) Odrediti verovatnou nastanka albino zamorqeta kratkog krzna (u svakom od sluqa- jeva).
- Odrediti uzoraqki prostor za eksperiment koji predstavlja krvne grupe sa Rh fakto- rom. Definisani su dogaaji: A - krv sadri A antigen, B - krv sadri B antigen, P
- Rh faktor je pozitivan. Odrediti dogaaje: A, A¯ ∩ P ,¯ A¯ ∩ B, A¯ ∪ B, (A ∩ B)\P.
- Prouqavanje pokazuje da 12% od svih ljudi koji posete lekara bude zadrano u bolnici. Od svih ljudi koji dou na pregled, 1% ima loxu reakciju na odreeni lek, a 12 .4% se zadri u bolnici ili ima loxu reakciju na lek.
a) Odrediti verovatnou da sluqajno izabrana osoba bude zadrana u bolnici i ima loxu rekaciju na lek. b) Odrediti verovatnou da sluqajno izabrana osoba bude zadrana u bolnici, ali nema loxu rekaciju na lek. v) Odrediti verovatnou da sluqajno izabrana osoba ima loxu rekaciju na lek, a nije zadrana u bolnici.
- Eksperiment se sastoji od izvlaqenja jedne karte iz dobro promexanog xpila. Neka je H - izvuqen je xtih (desetka, andar, dama, kralj ili kec), B - karta je crne boje. Odreditit:
a) P (H) b) P (B) v) P (H ∩ B) g) P (H|B) d) P (B|H) ) Da li je P (H|B) = P (B|H)?
- Zdravstvena organizacija procenjuje da 15% odrasle populacije ima hipertenziju. Is- traivanje pokazuje da 75% svih odraslih misli da oni liqno nemaju hipertenziju. Procenjeno je da 6% svih odraslih ima hipertenziju ali ne misli da je ima.
a) Ako odrasli pacijent smatra da nema hipertenziju, odrediti verovatnou da je bolest zapravo prisutna.
b) Ako je bolest prisutna, odrediti verovatnou da pacijent sumnja u njeno prisustvo.
- Lano pozitivna stopa medicinskog testa je verovatnoa da test pokae prisutvo bolesti kada zapravo bolest ne postoji.
a) Da li bi lano pozitivna stopa trebala da bude mala ili velika? b) Prouqavana je nova metoda za detektovanje bolesti bubrega. Prema njoj 49% ispita- nika je bilo pozitivno. Korixenjem drugog metoda pokazano je da 39% ispitanika u stvari ima bolest. Takoe, pokazano je da 17% ispitanika nema bolest, ali novi test pokazuje da ima. Odrediti lano pozitivnu stopu nove metode. v) Ako se uzme novi test i rezultat je pozitivan, da li je to jasni dokaz da je bolest prisutna? g) Kako bi se definisala lano negativna stopa? d) Xta je povoljnije za pacijenta: mala lano pozitivna stopa ili mala lano nega- tivna stopa?
- U nekoj populaciji 9% ljudi ima krv tipa B, a 61% ima pozitivan Rh faktor. Odrediti verovatnou da sluqajno izabrana osoba ima B+ krv.
- Ako braqni par, gde i muxkarac i ena imaju jedan recesivni (plavi) i jedan domi- nantan (braon) gen za boju oqiju, ima dete ono sa verovatnoom 34 ima braon oqi. Ako taj par ima dva deteta, odrediti verovatnou da
a) oba imaju braon oqi; b) jedan ima plave, a drugi braon oqi.
- Sa verovatnoom 0.2 osoba koja je izloena rubioli je i dobije. Ako je enska osoba izloena riziku tokom trudnoe, verovatnoa je 0.1 da e dete imati defekt, inaqe verovatnoa da ima defekt je 0.01.
a) Ako je dete roeno sa defektom, odrediti verovatnou da je majka bila izloena tokom trudnoe. b) Ako je dete roeno bez defekta, odrediti verovatnou da je majka bila izloena tokom trudnoe.
- Prouqavano je koliko muxkarci i ene piju i dobijeni su sledei podaci:
muxkarci ene konstantno 23% 40% qesto 21% 5% umereno 46% 37% retko 10% 18%
Pretpostavlja se da polovinu populacije qine muxkarci a polovinu ene.
a) Sluqajno je izabrana osoba i utvreno je da konstantno pije. Izraqunati vero- vatnou da je osoba muxkarac. b) Sluqajno je izabrana osoba i utvreno je da retko pije. Izraqunati verovatnou da je osoba ena.
- Qetiri ribonukleotide, adenin, uracil, guanin i citozin, predstavljaju osnovu RN A tako xto formiraju ”reqi”, odnosno nizove od tri ribonukleotide, ne obavezno raz- liqite. Sluqajno je izabrana osoba i utvreno je da konstantno pije.
a) Koliko reqi se moe formirati na ovaj naqin? b) Koliko od tih reqi ima sve razliqite nukleotide? v) Koliko od tih reqi sadri najmanje dve iste nukleotide? g) Odrediti verovatnou da sluqajno izabrana req poqinje adeninom i nema identiq- nih nukleotida.
g) Odrediti dogaaj: detetova majka je puxac, dete je prerano roeno i ima defekt.
- Prema podacima centar za tranfuziju krvi 0 .1% svih donora su pozitivni na HIV , a 1% pozitivni na herpes. Ako 1 .05% pozitivnih na jednu od bolesti, odrediti verovatnou da sluqajno izabrani donor nije zaraen. Odrediti verovatnou da sluqajno izabrani donor ima obe bolesti.
- Porodica ima troje dece.
a) Opisati skup svih mogunosti za polove dece. b) Ako je svaka kombinacija dece jednako verovatna, odrediti verovatnou da su u porodici taqno tva deqaka. v) Ako se zna da su prva dva deteta deqaci, odrediti verovatnou da su taqno dva deqaka u porodici.
- Verovatnoa da e negativac biti stavljen na F BI−ovu listu najtraenijih ljudi je 0.02, verovatnoa da e negativac biti uhvaen je 0.80, a verovatnoa da e negativac biti stavljen na listu ili uhvaen je 0.81. Odrediti verovatnoe da nedativac
a) bude stavljen na listu i uhvaen; b) ne bude uhvaen; v) bude uhvaen, ako je stavljen na listu najtraenijih; g) ne bude uhvaen, ako je stavljen na listu najtraenijih;
- ena koja je nosilac klasiqne hemofilije sa verovatnoom 0.5 je prenosi na sinove. Odrediti verovatnou da njeno prvo dete je muxko i ima hemofiliju. Ako ima taqno tri sina, odrediti verovatnou da sva tri imaju hemofiliju, da nijedan nema bolest i da taqno jedan je zaraen.
- Ocenjeno je da 50% stanovnixtva Amerike ima prekomernu teinu i da 20% ima visok pritisak. Takoe, se misli da 40% svih ljudi sa visokim pritiskom ima prekomernu teinu. Ako se sluqajno izabere osoba, odrediti verovatnou da osoba ima i visok pritisak i preteranu teinu. Odrediti vrovatnou da osoba ima visok pritisak ali nema prekomernu teinu.
- Skrining test za rak ima nisku lano pozitivnu stopu i visoku lano negativnu stopu, odnosno bolest se otkriva u 95% sluqajeva. Pretpostavimo da 4% populacije ima bolest. Odrediti verovatnou da osoba za koju je test bio pozitivan, zaista i ima bolest.
- Firme iznajmljuju automobile od agencije A u 26% sluqajeva, od agencije B u 38% sluc- hajeva, a inaqe od agencije C. Poznato je da 10% automobila agencije A, 20% automobila agencije B i 5% automobila agencije C ima loxe gume. Ako je automobil sluqajno odabran iz skladixta ove tri agencije, odrediti verovatnou:
a) da automobil ima loxe gume; b) da je automobil iz agencije A, ako ima loxe gume; v) da je automobim iz agencije C, ako ima loxe gume.
- Na koliko naqina se mogu rasporediti slova A, B, Q, Z, T, S, X tako da qine xifru od
(a) sedam slova bez ponavljanja; (b) pet slova bez ponavljanja.
- Deset medveda je uhvaeno, obeleeno i vraeno u divljinu. Kasnije je ponovo uhvaeno 8 medveda i prebrojano je koliko njih je oznaqeno. Pretpotavlja se da je ista vero- vatnoa da se uhvati bilo koji od 100 medveda iz populacije.
a) Koliko grupa od 8 medveda se moe napraviti? b) Odrediti verovatnou da nijedan uhvaen medved nije obeleen. v) Odrediti verovatnou da svi uhvaeni medvedi su obeleeni.
