Predmet:Opšta metodologija
Student: Isidora Civrić 020029/2012
Tekst: Artur Šopenhauer: Eristička dijalektika
Eristička dijalektika
= umeće vođenja prepirke tako da se uvek bude u pravu, kako dopuštenim,
tako i nedopuštenim sredstvima; "Ona je intelektualna veština mačevanja."1
■Objektivna istina određenog tvrđenja nije nužno ona koja je prihvaćena
od strane slušalaca i od zavađenih strana(izvor ovome je prirodna
pokvarenost ljudi - u suprotnom bismo u raspravama izlagali isključivo
istinite tvrdnje).
■Svako po prirodi nastoji da svoje tvrđenje ustanovi kao dominantno.
■Uvežbavanjem i razmišljanjem o obrtima kojima možemo pobiti
protivnika, ili kojima on nas može diskreditovati, može se postati
majstor u veštini vođenja prepirke.
■Da bismo izložili dijalektiku kao čistu, posmatramo je samo kao veštinu
da se uvek bude u pravu(a potrebna nam je čak i onda kada u istinu
jesmo u pravu).
■"Iznalaženje objektivne istine mora se strogo odeliti od umeća da se
lična tvrđenja učine takvim da važe za istinita."2
■Glavni zadatak naučne dijalektike je da izloži i analizira "podle" trikove
u polemici, da bismo bili u stanju da ih prepoznajemo, te pobijemo.
1 Šopenhauer Artur, Eristička dijalektika, Bratstvo-Jedinstvo, Novi
Sad, 1985, str. 38
2 Isto, str. 39
