Хистологија, Skripte od Embriologija

Preuzmite Хистологија i više Skripte u PDF od Embriologija samo na Docsity!

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ

СТУДИЈЕ

ЗБИРКА ПИТАЊА ЗА ПОЛАГАЊЕ

ЗАВРШНОГ ТЕСТА

ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА

ХИСТОЛОГИЈА

1. У групу ћелија округлог облика спада: 1) мултиполарни неурон 2) пехараста ћелија 3) јајна ћелија 4) глатко-мишићна ћелија 2. Ендотелне ћелије крвних судова спадају у групу: 1) коцкастих ћелија 2) округлих ћелија 3) цилиндричних ћелија 4) плочастих ћелија 3. Плазмалема је: 1) инклузија плазмоцита 2) ћелијска мембрана 3) једарна мембрана 4) везикула Голџи комплекса најближа једру 4. Слој угљених хидрата који се налази на површини апикалног дела ћелијске мембране неких епителних ћелија се назива: 1) гликокаликс 2) гликогена инклузија 3) пероксизом 4) лунула 5. Унос мале количине ектрaцелуларне течности у ћелију путем везикуларног транспорта се назива: 1) фагоцитоза 2) егзоцитоза 3) секреција 4) пиноцитоза 5. За који од наведених облика транспорта кроз ћелијску мембрану је потребна енергија која се ослобађа из АТП-а: 1) дифузија 2) активни транспорт 3) олакшана дифузија 4) рецептогена ендоцитоза 6. Масти су у ћелијској мембрани заступљене у облику: 1) масних киселина и холестерола 2) фосфолипида и гликолипида 3) само холестерола 4) холестерола и фосфолипида 7. Микротубули су саставни део: 1) ендоплазматског ретукулума 2) центриола 3) једра 4) микрофиламената 8. Срж цилије тј. аксонема је грађена од: 1) холестерола 2) интермедијарних филамената 3) актина 4) микротубула

20. Гранулисани ендоплазматски ретикулум на својој површини поседује: 1) рибозоме 2) лизозоме 3) секреторне грануле 4) мрежу колагених влакана 21. Једнослојни љуспаст епител се налази: 1) на површини коже 2) на луменској површини мокраћне бешике 3) у зиду пљувачне жлезде 4) у зиду плућне алвеоле 22. Једнослојни коцкаст епител се налази: 1) у крвним судовима 2) у тубулима бубрега 3) у лимфним судовима 4) у уретеру 23. Једнослојни цилиндричан епител се налази: 1) у слузници душника и слузници желуца 2) у слузници језика и слузници материце 3) у слузини јајовода и слузници танког црева 4) на површини јајника и коже 24. Псеудослојевити дворедан епител се састоји од: 1) базалних и цилиндричних ћелија 2) цилиндричних и пехарастих ћелија 3) плочастих и коцкастих ћелија 4) пехарастих и секреторних ћелија 25. Псеудослојевити дворедан епител облаже: 1) дуктус деференс и уретер 2) уретер 3) дуктус деференс 4) дуктус деференс, уретер и душник 26. Псеудослојевити троредан епител облаже: 1) душник и епидидимис 2) душник и бронх 3) душник и материцу 4) душник, јајовод и уретер 27. Епител који се састоји од базалних, интермедијарних и Догиел-ових ћелија се назива: 1) псеудослојевити троредан епител 2) коцкаст троредан епител 3) плочасто слојевити епител без орожавања 4) прелазни епител 28. Најповршнији слој плочасто-слојевитог епитела са орожавањем се назива: 1) стратум суперфициале 2) стратум гранулозум 3) стратум корнеум 4) стратум спинозум 29. Холокрини тип секреције је заступљен код: 1) знојне жлезде 2) дојке 3) пљувачних жлезда 4) лојне жлезде

30. Уколико егзокрина жлезда секретује водњикав секрет богат протеинима, она спада у групу: 1) мукозних жлезда 2) серомукозних жлезда 3) серозних жлезда 4) апокриних жлезда 31. Снопови дебелих колагених влакана су изграђени од колагена: 1) тип I 2) тип II 3) тип IV 4) тип X 32. Свако адултно везивно ткиво у себи садржи: 1) ћелије,везивна влакна и цитоплазму 2) ћелије, везивна влакна и основну супстанцу 3) везивна влакна , везивне мишиће и капсулу 4) основну супстанцу, везивна влакна и протоплазму 33. Постоје два типа масног ткива: 1) бело и жуто 2) мрко и сиво 3) жуто и црвено 4) жуто и мрко 34. Најзаступљеније ћелије у масном ткиву су: 1) мастоцити 2) фибробласти 3) моноцити 4) адипоцити 35. Сва везивна ткива воде порекло од: 1) мезенхима 2) епибласта 3) ендодерма 4) ектодерма 36. Најзаступљеније везивно ткиво у организму човека је: 1) масно 2) растресито везиво 3) хрскавица 4) фиброзно везиво 38. Тетива је изграђена од: 1) растреситог везива 2) мишића 3) хрскавице 4) фиброзног везива 39. Зреле ћелије растреситог везивног ткива се називају: 1) фибробласти 2) фиброцити 3) одонтоцити 4) остеобласти 40. Постоје три типа хрскавице: 1) хијалина, фиброзна и лиенална 2) хијалина, ендезмална и хондробластна 3) жута, перихондрална и црвена 4) хијалина, еластична и фиброзна

52. Специфичне ћелије тетиве се називају: 1) таницити 2) тендоцити 3) плазмоцити 4) фиброцити 53. Ретикуларна влакна су изграђена од: 1) колагена тип I 2) колагена тип II 3) колагена тип III 4) колагена тип IV 54. Остеоцити су: 1) округлог облика 2) цилиндричног облика 3) ћелије са бројним цитоплазматским продужецима 4) ћелије са бројним цилијама 55. Процес којим настаје кост директно од мезенхима назива се: 1) ендезмално окоштавање 2) енхондрално окоштавање 3) мезенхимална репродукција 4) ретикуларно окоштавање 56. Остеокласти воде порекло од: 1) остеобласта 2) остеоцита 3) фибробласта 4) моноцита 57. Остеокласти имају: 1) једно једро 2) више једара 3) немају једро 4) заједничко једро са остеобластима 58. Структура која поседује концентрично распоређене коштане ламеле и централно постављен Хаверсов канал назива се: 1) остеон 2) остеолит 3) периост 4) перихондријум 59. Заокружи слово испред тачне реченице: 1) епителна ткива су васкуларизована ткива 2) кост не поседује крвне судове 3) слузно везиво се налази у пупчаној врпци 4) мишићно ткиво води порекло од коштаног ткива 60. Заокружи слово испред тачне реченице: 1) Голџи коплекс се састоји од цистерни, вакуола и везикула 2) Ендоплазматски ретикулум се састоји од микротубула и рибозома 3) плочасто-слојевити епител без орожавања се налази у јејунуму 4) остеоцити су младе коштане ћелије 61. Новостворени коштани матрикс који није минерализован назива се: 1) остеон 2) ламеларни матрикс 3) остеоид 4) остеолит

62. Највећи део органског садржаја коштаног матрикса чини: 1) колагена влакна 2) хидроксиапатит 3) глукоза 4) ендост 63. Остеон има облик: 1) плоче 2) лопте 3) цилиндра 4) мреже 64. Еритроцит има облик: 1) лопте 2) биконкавног диска 3) издуженог диска 4) цилиндра 66. Еритроцити немају: 1) једро 2) ни једро ни ћелијске огранеле 3) ћелијску мембрану 4) ћелијску мембрану али имају ћелијске органеле 67. Које ћелије крви имају сегментисано једро: 1) моноцити 2) гранулоцити 3) тромбоцити 4) лимфоцити 68. Од свих леукоцита у крви, најбројнији су: 1) лимфоцити 2) базофилни гранулоцити 3) еозинофилни гранулоцити 4) неутрофилни гранулоцити 69. Нормалнан број леукоцита у 1 мм^3 крви је: 1) 15 - 20 000 2) 5 - 9 000 3) 5,5 милиона 4) 2 милиона 70. Ако је број еритроцита у крви већи од нормалне вредности, то се назива: 1) еритроцитоза 2) еритропенија 3) еритродермија 4) еритромитоза 71. Гранулоцити на ћелијској мембрани поседују: 1) стереоцилије 2) цилије 3) микровиле 4) рибозоме 72. Строму коштане сржи гради: 1) рестресито везиво 2) масно ткиво 3) плочасто-слојевити епител без орожавања 4) ретикуларно везиво

84. Кратки, разгранати цитоплазматски продужеци неурона се називају: 1) аксони 2) микровили 3) дендрити 4) цилије 85. Мијелински омотач периферних нерава чине: 1) Хаверсове ћелије 2) Шванове ћелије 3) фибробласти 4) Купферове ћелије 86. Мијелинизовани нерви: 1) брзо спроводе импулсе 2) споро спроводе импулсе 3) не спроводе импулсе 4) не садрже аксон већ само мијелинску овојницу 87. Епинеуријум је омотач који се обавија: 1) сваку нервну ћелију појединачно 2) нервни сноп у склопу нерва 3) цео нерв 4) кучмену мождину 88. Синапса је: 1) спој два неурона 2) спој два мишића 3) спој две епителне ћелије 4) спој фибробласта и колагеног влакна 89. У глија ћелије спадају: 1) неурон, астроцит, олигодендроцит и ендотелна ћелија 2) астроцит, олигодендроцит, микроглија и мастоцит 3) епендимоцит, микроглија и неурон 4) олигодендроцит, микроглија, астроцит и епендимоцит 90. Таницити су врста: 1) неурона 2) лимфоцита 3) епендимоцита 4) олигодендроцита 91. Ендомизијум је везивни омотач који се налази око: 1) сваке појединачне мишићне ћелије 2) снопа мишићних ћелија 3) централних нерава 4) периферних нерава 92. Основна контрактилна јединица попречно-пругасте мишићне ћелије се назива : 1) сарколема 2) саркомера 3) саркоплазма 4) густо поље 93. Попречно-пругаста мишићна ћелија садржи: 1) једно централно постављено једро 2) једно периферно постављено једро 3) више централно постављених једара 4) више периферно постављених једара

94. У анизотропној (А) пруги саркомере се налазе: 1) актинска влакна 2) миозинска влакна 3) дезминска влакна 4) еластична влакна 95. Саркомера попречно-пругасте мишићне ћелије захвата: 1) једну А пругу и једну I пругу 2) два А пруге 3) једну А пругу и две половине I пруге 4) једну А пругу и пола I пруге 96. Саркоплазматски ретикулум са Т тубулом код попречно-пругасте мишићне ћелије формира: 1) дијаде 2) сарколему 3) саркомеру 4) тријаде 97. Попречно-пругасте мишићне ћелије су: 1) овалног облика 2) вретенастог облика 3) цилиндричног облика 4) разгранате 98. Срчане мишићне ћелије поседују: 1) преко двадесет периферно постављених једара 2) једно сегементисано једро 3) једно до два централно постављена једра 4) једно периферно постављено једро 99. Спој између две срчано-мишићне ћелије назива се: 1) дискус интеркалатус 2) дезмозом 3) диплозом 4) дискус стриатус 100. Ако се на хистолошком пресеку неког мишићног ткива виде вретенасте ћелије са једним централно постављеним једром онда је то:

1. срчано мишићно ткиво
2. глатко мишићно ткиво
3. попречно-пругасто мишићно ткиво
4. саркомера 101. Циркулаторни систем обухвата:
5. кардиоваскуларни систем
6. лимфни васкуларни систем
7. срце и крвне судове
8. кардиоваскуларни и лимфни васкуларни систем 102. Ендокард се састоји од:
9. ендотела, миокарда и перикарда
10. ендотела, субендотела и епикарда
11. миокарда, епикарда и перикарда
12. ендотела, субендотела и субендокарда 103. У миокарду се налазе следеће врсте ћелија:
13. трепљасте, спроводни миоцити, контрактилни миоцити и адренергичке ћелије
14. контрактилни миоцити, епендимоцити, миоендокрине ћелије и спроводни миоцити

113. Васа васорум (крвни судови крвних судова) се код артерија налазе у: 1) туники интими 2) туники медији 3) туники адвентицији 4) у лумену крвног суда 114. Туника интима мишићне артерије се састоји од: 1) ендотела и субсерозе 2) ендотела и субендотела 3) прелазног епитела и кардиомиоцита 4) плочасто-слојевитог епитела и субендотела 115. Пуркињеове ћелије улазе у састав: 1) перикарда 2) миокарда 3) ендотела 4) епикарда 116. Микроциркулаторно корито обухвата: 1) артерије, капиларе и метартериоле 2) артериоле, венуле и вене 3) артериоле, капиларе и венуле 4) капиларе, венуле и вене 117. Зид капилара се састоји од следећих слојева: 1) тунике интиме, базалне ламине и тунике адвентиције 2) ендотела, субендотела и тунике адвентиције 3) тунике мукозе, перицита и фиброцита 4) ендотела, базалне ламине и перицита 118. Континуирани капилари се налазе у: 1) мишићима, тимусу и желуцу 2) бубрегу, мозгу и јетри 3) мозгу, тимусу и тестису 4) бубрегу, тестису и желуцу 119. Синусоидни капилари се налазе код: 1) јетре, слезине и костне сржи 2) костне сржи, бубрега и тестиса 3) мишића, слезине и оваријума 4) тестиса, мишића и јетре 120. Најдебљи слој зида код великих вена је: 1) туника интима 2) туника медија 3) туника адвентиција 4) туника ендотелијалис 121. Васа васорум су најзаступљенији код: 1) артерија еластичног типа 2) вена 3) артериола 4) артерија мишићног типа 122. Капиларна мрежа је слабо развијена у: 1) плућима 2) глатком мишићу 3) срчаном мишићу 4) слезини

123. У случају да љуспасте ћелије које облажу унутрашњост крвних судова остварују контакт са мишићним ћелијама које се налазе испод њих, такав спој се назива: 1) миоендотелни контакт 2) миоепителни спој 3) оклудентна веза 4) синапса 124. Капилари нису присутни у следећим ткивима и органима или њиховим већим деловима: 1) масно ткиво, беоњача и кост 2) тетива, хрскавица и кост 3) рожњача, хрскавица и дентин 4) масно ткиво, дентин и рожњача 125. Зид лимфног капилара се састоји од: 1) ендотела, субендотела и серозе 2) ендотела и сидрених нити 3) мезотела и ендотела 4) епитела, субмукозе и базалне ламине 126. Лимфни капилар не поседује: 1) ендотел и периците 2) базалну ламину и периците 3) базалну ламину и сидрене нити 4) ендотел и сидрене нити 127. Дужина свих капилара у организму човека износи око: 1) 1000 км 2) 10 000 км 3) 100 000 км 4) 1 000 000 км 128. Лимфни судови нису присутни у: 1) костној сржи 2) кожи 3) јетри 4) надбубрежној жлезди 129. Који тип лимфоцита је одговоран за хуморални имуни одговор: 1) Т лимфоцити 2) B лимфоцити 3) Т и B лимфоцити 4) ниједан од њих 130. Који лимфатични органи спадају у примарне: 1) тимус и тонзила 2) тимус и слезина 3) костна срж и тимус 4) костна срж и слезина 131. Т лимфоцити воде порекло из костне сржи, а B лимфоцити из: 1) костне сржи 2) лимфног чвора 3) слезине 4) тимуса 132. Највећи део цитоплазме Т лимфоцита заузима: 1) ендоплазматски ретикулум 2) једро 3) митохондрије 4) грануле

144. Улога Хасалових телашаца је: 1) секреција фибронектина 2) секреција лимфопоетина 3) секреција соматостатина 4) ниједна од поменутих 145. Тимус поседује: 1) доводне лимфне судове 2) одводне лимфне судове 3) доводне и одводне лимфне судове 4) само крвне судове али не и лимфне 146. Најупечатљивије формације у медули тимуса се називају: 1) Хасалови корпускули 2) ацервулуси 3) фиброцити 4) отолити 147. Лимфни чворови су посебно бројни у: 1) медијастинуму и ЦНС-у 2) пределу врата и јетри 3) слезини и бубрегу 4) прегибима ектремитета и медијастинуму 149. Лимфни фоликули се код лимфног чвора налазе у: 1) медули 2) спољашњем кортексу 3) унутрашњем кортексу 4) у свим наведеним деловима 150. У лимфном чвору постоје следећи синуси: 1) субсерозни, субмукозни и медуларни 2) субкапсуларни, трабекуларни и медуларни 3) септални, медуларни и субсерозни 4) медуларни, субкапсуларни и септални 151. Синуси лимфног чвора су обложени: 1) литоралним ћелијама 2) макрофагима 3) лимфоцитима 4) епендимоцитима 152. Лимфни чвор поседује: 1) доводне лимфне судове 2) одводне лимфне судове 3) доводне и одводне лимфне судове 4) само крвне судове али не и лимфне 153. Заокружи слово испред тачне реченице: 1) B лимфоцити у кори тимуса формирају лимфне фоликуле 2) највећи део лимфоцита у лимфни чвор долази путем крвног суда 3) континуирани капилари се налазе у слезини 4) у слузиници орбаза се налезе малобројне лојне жлезде 154. Крв-лимфни чвор баријера: 1) постоји на нивоу капилара 2) постоји на нивоу лимфних фоликула 3) постоји на нивоу венула 4) не постоји

155. Тимус-зависна зона лимфног чвора је: 1) медула 2) спољашњи кортекс 3) унутрашњи кортекс 4) у свим наведеним деловима 156. Lien је: 1) надбубрежна жлезда 2) слезина 3) грудна жлезда 4) семена кесица 157. Строму слезине сачињавају: 1) фиброцити и фибробласти 2) ретилукарна влакна и трабекуле 3) Хасалово тело и Купферова ћелије 4) капсула и трабекуле 158. Црвену пулпу слезине формирају: 1) спленални фоликули и медула 2) спленални фоликули и кортекс 3) спленалне траке и синуси 4) синуси и спленални фоликули 159. Између црвене и беле пулпе налазе се: 1) пулпарне вене 2) трабекуле 3) трабекуларне артерије 4) маргинална зона 160. Белу пулпу слезине граде: 1) ПАЛС и спленални чворићи 2) ретикуларне ћелије и плазмоцити 3) спленални чворићи и ацервулуси 4) ПАЛС и плазмоцити 161. Паренхим слезине се дели на две врсте пулпе: 1) жуту и белу 2) црвену и белу 3) црвену и сиву 4) белу и медуларну 162. Набори непчаног крајника се покривени: 1) прелазним епителом 2) псеудослојевитим епителом 3) плочасто-слојевитим епителом 4) једноредним плочастим епителом 163. У циркулишућој крви најзаступљенији су: 1) B лимфоцити 2) Т лимфоцити 3) NK лимфоцити 4) сви отприлике подједнако 164. Лимфни фоликули нису присутни у: 1) кори тимуса 2) непчаном крајнику 3) кори лимфног чвора 4) белој пулпи слезине

175. Задњи део меког непца–ресица се на латинском језику означава као: 1) лунула 2) увула 3) зонула 4) процесус лингвалис 176. Густативне квржице се налазе на језику: 1) на дорзалној страни 2) на латералним странама 3) на вентралној страни 4) на дорзалној и латералним странама 177. Епител дорзалне стране језика је: 1) само плочасто-слојевит без орожавања 2) плочасто-слојевит, делом без, а делом са орожавањем 3) само плочасто-слојевит са орожавањем 4) делом плочасто-слојевит са орожавањем, делом једноредан цилиндрични 178. Најситније и најбројније густативне папиле језика су: 1) купасте 2) опшанчене 3) кончасте 4) листасте 179. Беличаст покров језика који се јавља у неким фебрилним стањима је порекла: 1) печуркастих папила 2) листастих папила 3) купастих папила 4) кончастих папила 180. У шанац опшанчене папиле излива се изводни канал: 1) Брунерових жлезда 2) кардијачних жлезда 3) Ебнерових жлезда 4) пилорусних жлезда 181. Идући од дорзалне стране ка вентралној, језик поседује следеће слојеве: 1) слузницу, апонеурозу, мишићни слој подслузницу и слузницу доње стране 2) слузницу, подслузницу, мишићни слој, апонеурозу и слузницу доње стране 3) слузницу, мишићни слој и слузницу доње стране 4) слузницу, апонеурозу, подслузницу, мишићни слој и серозу доње стране 182. У састав густативних корпускула улазе следеће врста ћелија: 1) базалне, потпорне и неуроепителне 2) пехарасте, ацидофилне и нервне 3) неуроепителне, ганглијске и епителне 4) потпорне, пехарасте и нервне 183. Отвор на врху густативног корпускула се назива: 1) апендикс густаториус 2) порус густаториус 3) стома густаториа 4) густативни корпускул нема отвор на врху

184. Лимфни фоликули језика су најбројнији: 1) у телу језика 2) у врху језика 3) у корену језика 4) на латералним странама језика 185. Уколико се на хистолошком пресеку види густативна папила који поседује густативне корпускуле на врху онда је то: 1) опшанчена папила 2) кончаста папила 3) листаста папила 4) печуркаста папила

186. Густативни корпускули су усађени у:

1) ламину проприју 2) ламину мускуларис 3) субмукозу 4) ламину епителијалис 

187. Листасте папиле: 1) поседују густативне корпускуле на врху 2) поседују густативне корпускуле на латералним странама 3) поседују нефункционалне густативне корпускуле 4) не поседују густативне корпускуле 188. Колико кутњака поседује човек: 1) 4 2) 6 3) 8 4) 12 189. Колико секутића поседује човек: 1) 4 2) 6 3) 8 4) 12 190. Централна шупљина зуба је испуњена: 1) дентином 2) пулпом 3) медулом 4) цементом 191. Највећи део масе зуба чини: 1) дентин 2) глеђ 3) цемент 4) ниједно од поменутих 192. Дентин стварају: 1) хондробласти 2) амелобласти 3) одонтобласти 4) остеобласти 193. Одонтобласти су: 1) округлог облика 2) плочастог облика 3) звездастог облика 4) цилиндричног облика