KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE

SKRIPTA ZA ISPIT

1. Definicije i podele Kriminalistike

Identifikacije u kriminalistici

Identitet označava istovetnost i određenost stvari, događaja i ličnosti koja omogućavaju imenovanje, poznavanje i prepoznavanje

Identičan = isti, istovetan, jednak

Identifikacija

Da bi se postupak identifikacije u kriminalistici sproveo potrebno je poznavanje:

•OBJEKATA

•OBELEŽJA

•METODA

•KRITERIJUMA

IDENTIFIKACIJE :

•POSREDNA -preko registracione zbirke ili digitalne baze podataka (poređenjem spornih i nespornih karakteristika )

•DIREKTNA – direktnim određivanjem karakteristika ( termičke ,hemijske,optičke,…)

REGISTRACIJA -postupak stvaranja baze podataka na osnovu određenih karakteristika objekata

Definicije i podele Kriminalistike

Kriminalistika je multidisciplinarna naučna oblast.

Kriminalistika se bavi razrešenjenjem i razjašnjenjem kriminalnog događaja i identifikovanjem učinioca kriminalnog dela.

Kriminalistika se u novije vreme definiše kao forenzika sa pravnim okvirom.

Tradicionalna podela kriminalistike:

1. kriminalistička tehnika ,

2. kriminalistička tataktika,

3. kriminalistička metodika.

Kriminalistička tehnika

•Najvažniji deo Kriminalistike kao nauke koji omogućava identifikacije kriminalističkih objekata.

•Kriminalistička tehnika se definiše kao deo kriminalistike koji se bavi obradom kriminalnog događaja koristeći metode

fundamentalnih i primenjenih nauka.

•Primena Kriminalističke tehnike ima za krajnji cilj dobijanje dokaza za sudska razjašnjenja i razrešenja kriminalnih događaja i

identifikaciju učinalaca .

2. Definicije i podele Forenzike

Forenzika- definicije i podele

•Forenzika je nauka koja je definisana kao oblast primene metoda fundamentalnih i primenjenih nauka za obradu kriminalnih

događaja.

•Forenzika se razvijala u okviru medicine u prvim decenijama 19. veka, a od tog doba počinje aktivno da se primenjuje prilikom

policijskih istraga raznih zločina.

Forenzika ima koren u latinskom jeziku: forensic –sudski

•Označava forum na kojem se u antičko doba raspravljalo o svim iznesenim činjenicama koje su vezane za neko kriminalno delo.

•Posle završetka rasprave iznela bi se sudbina osumnjičenog.

Definicija

Forenzička nauka ( forenzika), predstavlja primenu širokog spektra različitih nauka kako bi se dobili odgovori na pitanja koja su od interesu za

pravni sistem

Forenzika u najširem smislu podrazumeva primenu znanja i tehnologija iz različitih nauka u rešavanju pravnih pitanja

Različiti naučni metodi u forenzici primjenjuju se za ispitivanje, komparacije i identifikacije bioloških dokaza, tragova, supstanci, oružja i

drugih dokaza u istražnom postupku, a obrađuju se po pravilu u laboratorijima.

Upravo zbog toga forenzika nije jedinstvena nauka već se deli na više disciplina .

Podele forenzike

1) Prema naučnim oblastima čije metode primenjuje forenzika se deli na:

Forenziku fundamentalnih nauka i Forenziku primenjenih nauka

2) Prema oblastima u kojima primenjuje svoje metode forenzika se deli na:

- Kriminalističku forenziku

- Državnu forenziku

- Komercijalnu forenziku

3) Podela forenzike prema naučnim oblastima čije metode primenjuje :

Forenzika fundamentalnih nauka

• Forenzička fizika,

• Forenzička hemija,

• Forenzička biologija,

• Forenzička matematika.

Forenzika primenjenih nauka

•Humana forenzika,

•Socijalna forenzika,

•Specijalne grane forenzike,

•Forenzika digitalnih podataka,

•Forenzičko inženjerstvo.

identifikacije skripta, Rezime od Kriminologija

Srodni dokumenti

Delimični pregled teksta

Preuzmite identifikacije skripta i više Rezime u PDF od Kriminologija samo na Docsity!

KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE

SKRIPTA ZA ISPIT

1. Definicije i podele Kriminalistike

• OBJEKATA

• OBELEŽJA

• METODA

• KRITERIJUMA

IDENTIFIKACIJE :

• POSREDNA -preko registracione zbirke ili digitalne baze podataka (poređenjem spornih i nespornih karakteristika )

• DIREKTNA – direktnim određivanjem karakteristika ( termičke ,hemijske,optičke,…)

• Najvažniji deo Kriminalistike kao nauke koji omogućava identifikacije kriminalističkih objekata.

• Kriminalistička tehnika se definiše kao deo kriminalistike koji se bavi obradom kriminalnog događaja koristeći metode

• Primena Kriminalističke tehnike ima za krajnji cilj dobijanje dokaza za sudska razjašnjenja i razrešenja kriminalnih događaja i

• Forenzika je nauka koja je definisana kao oblast primene metoda fundamentalnih i primenjenih nauka za obradu kriminalnih

• Forenzika se razvijala u okviru medicine u prvim decenijama 19. veka, a od tog doba počinje aktivno da se primenjuje prilikom

• Označava forum na kojem se u antičko doba raspravljalo o svim iznesenim činjenicama koje su vezane za neko kriminalno delo.

• Posle završetka rasprave iznela bi se sudbina osumnjičenog.

• Forenzička fizika,

• Forenzička hemija,

• Forenzička biologija,

• Forenzička matematika.

• Humana forenzika,

• Socijalna forenzika,

• Specijalne grane forenzike,

• Forenzika digitalnih podataka,

• Forenzičko inženjerstvo.

• Forenzička patologija,

• Forenzička odontologija,

• Forenzička antropologija,

• Forenzička tafonomija,

• Forenzička entomologija.

• Forenzička psihologija,

• Forenzička psihijatrija,

• Modus operadi,

• Profilisanje.

• Pronalaženje nevidljivih otisaka prstiju,

• Balistika,

• Analize uzoraka mrlja krvi,

• Forenzička genetika,

• Serologija,

• Tragovi obuće,

• Tragovi guma,

• Forenzička toksikologija,

• Forenzička palinologija,

• Ispitivanje dokumenata,

• Finansijska forenzika

• Forenzička teologija

• Informacioni sistemi,

• Kompjuterska forenzika,

• Sajber kriminal.

• Strukture i nedostaci građevinskih materijala,

• Forenzika polimernih materijala,

• Požari i eksplozije,

• Automobilske nezgode.

• 1.kriminalisticka

• 2.drzavna

• 3.komercijalna

DRŽAVNA FORENZIKA

• Identifikaciona dokumenta sa biometrijskim podacima,

• Prelazi,ulazi i izlazi –državne institucije,

• Forenzička meteorologija,

• Forenzička ekologija,

• Zaštita podataka državnih kompjuterskih sistema,

• Ograničenja pristupa i korištenja određenih računarskih aplikacija,...

• U Brazilu građani još od početka 20. veka imaju obavezne identifikacione kartice (ID) sa otiscima prstiju.

• Danas su u upotrebi moderne ID kartice koje sadrže dvodimenzionalni bar kod u kojemu je zapisan niz podataka o pojedincu:

• U Kanadi su od nedavno u upotrebi pasoši sa digitalnim fotografijama. Svaki pasoš sadrži čip koji nosi sliku osobe i lične podatake.

• Vlada SAD-a je postala jaki zagovornik biometrije zbog povećanih bezbednosnih zahteva koji su nastali zbog situacije u svetu

• 2.zivotinje,insekti;

• 3.virusi,bakterije.

• učinilac krivičnog dela

• onemogućena da pruži podatke o sebi

• ne želi da pruži podatke o sebi

• žrtva masovnih katastrofa

• leš i ljudski ostaci

• Metodi identifikacija žive osobe