Infektivne bolesti SKRIPTA, Skripte od Infektologija

Preuzmite Infektivne bolesti SKRIPTA i više Skripte u PDF od Infektologija samo na Docsity!

INFEKTIVNE BOLESTI

SKRIPTA

Dragi studenti, Pred vama se nalazi prekucana skripta iz Infektivnih bolesti. Veliku zahvalnost dugujemo osobi koja ju je napisala, jer se ova skripta zaista pokazala vrlo korisnom u prethodnim generacijama. Zbog toga smo odlučile da je prekucamo i time olakšamo njeno savlađivanje. Ovo nije zvanični udžbenik, tako da se izvinjavamo ukoliko postoje neke greške, sadržajne ili gramatičke prirode, i nadamo se da će buduće generacije biti kolegijalne i truditi se da skriptu unaprede. Srećno sa spremanjem ispita!

1.Opšte karakteristike sindroma Pod kliničkim sindromom se podrazumeva skup simptoma I znakova koji su zajednički za više sličnih bolesti različite etiologije. Opšti simptomi infektivnih bolesti – ako su zajednički u skoro svim infektivnim bolestima jer su opšti znak infekcije Specifični simptomi infektivnih bolesti – karakteristični za pojedine infektivne bolesti  Infektivni sindrom – skup nespicifični simptoma, praćenih poremećajima opšteg stanja bolesnika, koji se javljaju na početku većine infektivnih bolesti, kao nespecifični odgovor organizma na dejstvo mikroorganizama ili njihovih toksina. Obuhvata: povećanu temperature, groznicu, znojenje, glavobolju, malaksalost, gubitak apetita, osećaj mučnine I bolovi u mišićima I zglobovima. Ovaj sindrom je više izražen u akutnim nego u hroničnim bolestima. Temperaura – najčešći znak infektivnih bolesti:  Normalna 36-37 °C (0,6 °C visa ukoliko se meri rektalno)  Snižena <36°C  Povišena >37°C : o Ujutru je obično niža, a uveče visa – dnevne varijacije o Subfebrilne (37,2 – 37,5°C) o Febrilne (oko 38°C) o Visoko febrilne (preko 39°C)  Nastaje zbog poremećaja rada centra za temperaturu u hipotalamusu koji nastaje usled direktnog (endo I egzotoksina bakterija) ili indirekntnog (uticaja infektivnog agensa na lučenje pirogenih materijala od strane limfocita I makrofaga)  Obratiti pažnju na početak, visinu, trajanje, razlike u toku dana  I da li je povećana temperature bila praćena drhtavicom, groznicom ili preznojavanjem  Početak povišene temperature: o Nagli (leptospiroze, erizipel, malarija, povratni tifus) o Postepeni (trbušni tifus, kala-azar, bruceloza)  Visoke temperature – trbušni tifus, pegavac, morbili, encephalitis  Niže temperature – difterija, bacilarna dizanterija  Prema dnevnom kretanju temperature se dele na : o Kontinua – visoka temperatura čija kolebanja ne prelaze 1°C, a održavaju se više dana I nedelja (trbušni tifus)

o Remitentna temperatura – visoka temperature, dnevne oscilacije su veće od 1°C ali ne pada na normalne vrednosti (kala azar) o Intermitentna – visoka temperature (39, 40°C), ima veće dnevne oscilacije od 2°C , spušta se I na normalne vrednosti (sepsa, apsces jetre, holangitis) o Periodična intermitentna – visoki skokovi temperature od 39, 40°C, traje nekoliko sati, pa naglim padom na normalne vrednosti I tako ostaje 1-3 dana da bi ponovo porasla (malarija) o Rekurentna – smenjuju se periodi visoke febrilnosti sa periodima afebrilnosti (povratna groznica) o Iregularna temperature – oscilacije bez ikakvog reda o Bifazna temperatura – postoje 2 faze povišene temperature između kojih se nalaze periodi afebrilnosti (leptospiroza, polimijelitis, morbili)  Pad temperature: o Litičan – postepen (najčešći) o Kritičan – nagli o Afibolan – postepen sa velikim dnevnim oscilacijama  Groznica (subjektivni osećaj hladnoće pri skoku T) I drhtavica – kada je skok T nagli onda nastaje, pri čemu se bolesnik žali na hladnoću, malaksalost, trese se koža mu je bledna, hladna, naježena  Zbog vazokonstrikcije puls je ubrzan – prelazi u stanje preznojavanja, koža je topla I vlažna, T koja je bila normalna u početku groznice počinje da raste  Drhtavica se javlja kod bakterijemije  Znojenje: česta pojava inektivne bolesti o Noćno – TBC (kod leukemije I Hodginove bolesti, hipertireoze – febrilnost I znojenje)  Glavobolja – rezultat vazokonstrtiktornog dejstva egzotoksina I endotoksina na krvne sudove mozga I povećanog IKP  Malaksalost – posledica povećane produkcije interleukina I TNF-a od strane makrofaga  Osećaj mučnine I slab apetit – rezultat intoksikacije toksina mikroorganizma  Bolovi u mišićima I zglobovima – najčešće zbog povećane sekrecije interferona alfa, imunih kompleksa u zglobovima (najizraženije na početku bolesti)

Patološki nalaz: o Hiperemija I edem sluznice – kod svih faringitisa o Eksudat – kod faringitisa izazvanog adenovirusima, EBV, S. pyogenes, streptokokom grupe C I G, difterije, Vinsentove angine, Arcanobakterijum o Vezikule – HSV, koksaki Klinička slika: o Virusne infekcije – bolest prolazi kao prehlada, najčešće: grebanje, bolovi u guši, kijavica, kašalj, obično nema povišene T (ozbiljna klinička slika: povišena temperature I druge kliničke manifestacije) o Hiperemija, edem sluznice (kod svih faringitisa ova dva) , eksudativne promene na tonzilama – adenovirusi, EBV o HSV – vezikule I plitke ulceracije o Koksaki (herpangina) – male vezikule na mekom nepcu, uvuli, tonzilama o S. pyogenes – povišena T, bol u guši pri gutanju, glavobolja, jeza, bol u trbuhu o Guša je plamenocrvena sa petehijalnim eritremom na nepcu uz eksudat na tonzilama (čepići, konfluentni gnojni eksudat, angina purulenta) o Uvećani podvilični limfni čvorovi o EBV: eksudativni faringitis, uvećani limfni čvorovi, slezina I jetra o Anaerobni faringitis (Vinsentova angina) – prisustvo gnojnog eksudata samo na jednoj tonzili uz karakteristični zadah o Difterija: pseudomembrane slaninastog izgleda, priljbljena uz podlogu a mogu se širiti I izvan tonzila, smetnje u guši o Arkanobakterijum: eksudat I eritematozna makulopapulozna ospa po telu I ekstremitetima Dg: anamneza + pregled + epidemiološki podaci o Bris – dokazivanje Ag I izolacija bakterija (najbitnije za razlikovanje virusnih I bakterijskih) o Serologija I izolacija virusa o Krvna slika: o S. pyogenes- leukocitoza sa polinukleozom o Virusi – smanjen broj leukocita ili normalan, osim gde postoji leukocitoza sa limfocitozom I pojavom virocita

Diferencijalna dijagnoza: uzročnici kuge, tularemije, L. monocytogenes, neinfektivne bolesti (pemfigoid, Behčetova bolest, SLE), kod imunosuprimiranih (oralna kandijaza), agranulocitoza, ingestija nekih otrova

3. Meningealni sindrom Meningealni sindrom čine klinički simptomi I znaci koji nastaju usled povišenog IKP. Normalni IKP kod odraslih je 70-100, a kod dece 45-90 mmH 2 O. U fiziološkim uslovima konstantne vrednosti IKP obezbeđuju: o Zapremina CST (150ml) o Zapremina mozga (oko 1400ml) o IK krvni volumen (oko 75ml) Izmene zapremine CST I IK krvnih volumena imaju najvažniju ulogu u održavanju konstantih vrednosti IKP Blaga rastegljivost tvrde moždanice I elasticitet mozga su faktori koji sprečavaju izmene IKP Prva kompenzatorna promena koja sprečava izmene IKP je povećana resorpcija CST iz subarahnoidnog prostora u vaskularni, kolaps cerebralnih vena I duralnih sinusa Ukoliko su kompenzatorni mehanizmi nedovoljni ispoljavaju se simptomi I znaci povišenog IKP koji može nastati zbog različitih patoloških stanja (inf. Bolesti CNSa, intracerebralna I subarahnoidna krvarenja, tumori, apscesi, ciste, strana tela, povišen CVP, povišeni intratorakalni I intaabdominalni pritisak, tkivna acidoza, hiperkapnija) U toku zapaljenskih oboljenja CNSa mogući uzročnici povišenog IKP su: o Poremećaj hidrodinamike CST (povećana produkcija, usporena cirkulacija) o Edem mozga (vazogeni, citotoksični, intersticijumski) o Poremećaj autoregulacije cerebralne cirkulacije – cerebralna vazodilatacija, povišen IK volumen, povišen krvni protok

4. Lumbalna punkcija I pregled CST Prisustvo simptoma I znakova meningialnog sindroma je indikacija za lumbalnu punkciju. Vrši se između L3 I L4. Normalna CST je bistro, u 1cm^2 nalazi se 5 ćelija (limfociti, monociti, fagociti) Proteinorahija normalno iznosi do 0,40 g/L Glikorahija normalno iznosi 2,66-3,1mmol/L (2/3 vrednosti glikemije) 5.Ospa u infektivnim bolestima Ospa ili egzantem je morfološka promena koja se javlja po koži celog tela ili većeg dela. Ospa na sluznicama se zove enantem (javlja se obično pre egzantema ali ranije I iščezava) o Treba je posmatrati pod dnevnom svetlosti, ponekad može biti veoma diskretna Kod svake ospe treba voditi računa o: o Vreme izbijanja ospe: o Variola I morbili od 3. do 5. dana od početka bolesti o Varičela I rubella od 1. Do 2. dana od početka bolesti o Šarlah – posle 12-24h o Lokalizacija ospe o Može da bude na celom telu (virusne osipne groznice) ili je na licu, dlanovima I tabanima (kod šarlaha) o Difuzna – kada se između elemenata ospe ne vidi zdrava koža (šarlah) o Mestimična – kada se između elemenata ospe vide delovi zdrave kože (varicela, morbili, rubela) o Može I da poseduje svoj raspored:

 Centrifugalan – najgušće na glavi I okrajcima ekstremiteta (variola)  Centripetalan – najgušća na trupu (varicela) o Način širenja ospe: o Gde se pojavila, da li je naglo (šarlah) ili u talasima (varicela ) ili postepeno (morbili), da li ide po redu ili bez reda o Morbili – kranio-kaudalno širenje o Morfologija ospe – eflorescencije o Makula (mrlje ili pege) – malo okruglasto, ružičasta ili crvena mrlja u nivou kože. Nastaje zbog vazodilatacije kapilara, praćena lakom hiperemijom I nestaje na pritisak prstima o Papula – mala, okruglasta, ružičastno ili crveno prebojena primarna eflorescencija iznad nivoa kože. Posledica je vazodilatacije kapilara I nakupljanja zapaljenskih ćelija u papilarnom delu derma o Vezikula – primarna eflorescencija iznad nivoa kože veličine do 0,5cm ispunjena tečnim sadržajem – kapljice rose, nekad svrbi I ne ostavljaju ožiljak o Pustula – gnojni mehurić veličine kao I vezikula sa nakupljanjem zamućenog sadržaja, obično ostavlja ožiljak o Krusta – nastaje sušenjem sadržaja, vezikule ili pustule. Boja zavisi od vrste sasušenog sadržaja (žuta-serum, žutozelena- gnoj, tamnocrvena ili crna-krv) Mogu biti adherentne, neadherentne, tanke ili debele o Evolucija eflorescencija: o Morbili I rubella – ospa je makulopapulozna o Varicela – prolazi kroz sve stadijume – polimorfna ospa o Uniforma – sve eflorescencije na istom predelu tela su u istom stadijumu o Promene po koži posle iščezavanja ospe o Šarlah – krupno ljuspasto perutanje o Morbili – sitno perutanje uz hiperpigmentaciju o Variola – ožiljci Petehije – male purpurične promene, sitna tačkasta krvarenja do 2mm , na trupu, ne gube se na pritiska Purpure – multipla egzantemska krvarenja u koži Ekhimoza – modrica – hemoragična mrlja, veća od petehija na koži, sluznicama. Kružnog nepravilnog oblika, plavičasto ljubičaste boje

o Mogu je izazvati ifektivni granuloma izazvani mikobakterijama ili gljivičnim inf (histoplazmoza) o Difterija, bacilarna dizanterija, kolera – nikad ne dolazi do splenomegalije! o Jak bol u gornjem desnom kvadrantu sa uvećanom I osetljivom slezinom ukazuje na moguću rupturu, infatk, subkapsularni hematom o Ruptura slezine nastaje nakon trauma, ali I u toku infekcija (malarija, trbušni tifus, inf mononukleoza), kod bolesti sa portnom hipertenzijom, udružena sa limfadenopatijom; može dovesti do hipersplenizma

6. Akutni dijeralni sindrom u infektivnim bolestima Sindrom proliva ili dijareje predstavlja pojavu učestalih (>2) I neformiranih stolica, ponekad sa tenezmima, primesama krvi I sluzi, bolovima u trbuhu, povišenom T, mukom, povraćanjem I smanjenjem volumena tečnosti u cirkulaciji. Proliv/dijareja – prisustvo više od 250g stolice dnevno Kod bolesnika sa sindromom proliva treba svaki dan pregledati stolicu obratiti pažnju na njen izgled, boju, miris, primese Prolive mogu da prouzrokuju različiti mikroorganizmi. Virusi najčešće kod dece Infektivna dijareja može biti: o Inflamatorna: leukociti u stolici, povišeni nivo laktoferina o Neinflamatorna: Leukocita nema, laktoferin normalan Infektivnu dijareju izazivaju: salmonellae enterica, Shigelae, Campylobacter jejuni, E. coli, Yersinia, Entamoeba hystolitica

Neinflamatornu izazivaju : virusi (rota, cmv, entericni adenovirusi), bakterije (S. aureus, vibrio cholerae, clostridium perfinges), protozoa (gardia lamblia, isospora belilli) o Clostridium difficile – nakon upotrebe antibiotika Prema dužini trajanja prolivi mogu biti akutni ili hronični. Oni uzrokuju gubitak vode, mineral, crevnih sokova, hrane pa mogu nastati neuhranjenost, dehidratacija, hipovolemijski šok, akutna renalna isnuficijencija, poremećaji svesti, konvulzije, letalan ishoh. o Primeniti što pre supstitucionu terapiju o Kauzalna terapija posle identifikacije uzročnika Stolica koja se šalje na pregled mora biti sveža, u količini >1g, da se uzme deo sa primesama sluzi ili krvi, a za viruse se zasejava na kulturi ćelija Akutni proliv nastaje kod prethodno zdrave osobe I karakteriše se učestalim, tečnim stolicama, uz brzu dehidrataciju I pogoršanje opšteg stanja. o Može biti praćen tenezmima, grčevitim bolovima duž kolona ili u predelu pupka, ubrzanom peristaltikom creva I distenzijom prednjeg trbušnog zida o Većina ima povišenu T, a odsustvo T ukazuje na toksičnu prirodu proliva o Opšti simptomi su najviše izraženi na početku bolesti, kratko traju, brzo prolaze o Specifični (lokalni) simptomi zavise od lokalizacije patološkog procesa: o Akutni gastroenteritis- jako povraćanje, proliv, obilnim vodenastim stolicama uz grčeve o Akutni enterocolitis- proliv sa retkim ili kašastim sluzavim stolicama, uz grčeve u trbuhu o Akutni colitis – dizanterični sindrom – proliv sa oskudnim, kašastim stolicama, primese krvi, sluzi, grčevi, bolovi I tenezmi o Akutni proliv sa primesama krvi – bacilarna dizanterija; bez primesa krvi virusni gastroenteritis Za etiološku dijagnozu: Korpokultura I mikroskopski pregled 7.Hronični dijeralni sindrom u infektivnim bolestima Nakon 1-2 meseca od početka akutne faze bolesti, ukoliko ne prestane dijareja ona prelazi u subakutni ili hronični oblik.

o Količina stvorenog bilirubina prevazilazi kapacitete jetre za konjugaciju pa raste količina nekonjugovanog bilirubina u serumu – ikterus o U urinu nema bilirubina, a urobilinogen je povećan o Bledilo kože i sluznica (umeren ali jasan ikterus) i splenomegalija o Hepatocelularna – povišena koncentracija konjugovanog bilirubina. Koža je žuta ali su sklere još žuće (konj bilirubin ima veći afiniter prema vezivu sklera) o U urinu je prisutan bilirubin – tamna mokraća o Stolica normalne boje ili malo bleđa o Najčešće uzrokovan difuznim patološkim procesom u jetri (hepatitis, ciroza jetre) o Prisutni i drugi simptomi – muka, malaksalost, povraćanje, slab apetit,gadjenje, bolovi pod desnim rebarnim lukom, uvećana jetra i slezina, spider nevusi, palmarni eritem o Opstruktivni – proces koji remete protok žuči ka dvanaestopalačnom crevu a mogu biti o Intrahepatični – primarna bilijarna ciroza, primarni sklerozirajući holangitis, oštećenje jetre lekovima o Ekstrahepatični – delimični ili potpuni prekid (holelitijaza, tumor glave pankreasa i žučnih puteva..) o Ahločna stolica Pacijetna pregledati pod dnevnom svetlosti! Ogrebotine od češanja ponekad pokazuju putokaz za dijagnozu ikterusa kad posmatramo pod veštačkim osvetljenjem. Courvoisierov znak – uvećana, palpabilan, distendirana i bezbolna žučna kesa – kod opstrukcije žučnih puteva tumorm glave pankreasa Hornična bolest jetre – uvećana tvrda jetra, splenomegalija, ascit, spider nevusi Ikterus udružen sa ekstrahepatičnim infekcijama (funkcionalni, iščezava kad iščezne infekcija: o Bakterijska pneumonija – ikterus je retka komplikacija pneumonije i kad se javi ona je hepatocelularna i holestazna (retko hemolitička) o Septikemija i septički šok – javlja se kod 2/3 pacijenata; ako se održava to je loša prognoza.

9. Limfadenopatija u infektivnim bolestima Limfadenopatija predstavlja uvećanje limfnih čvorova. < 1cm – normalna veličina – ingvinalni (jedini se palpiraju) 0,5-2cm Uvećanje se detektuje palpacijom a oni koji su nepristupačni (medijastinalni, abdominalni) rendgenski, ultrasonografijom, CT.. Uvećanje limfnih žlezda može biti prouzrokovano: o Porastom broja beningnih limfocita i makrofaga u toku odgovara na Ag stimulaciju o Infiltracija inflamatornim ćelijama u infekcijama limfnih čvorova (limfadenitis) o In situ proliferacijom malignih limfocita ili makrofaga o Infiltracija limfnih čvorova metastaskim malignim ćelijama o Infiltracija limfnih čvorova makrofazima u kojima su nakupljeni metaboliti Klinička slika: Limfadenopatija je uglavnom asimptomatska, ali može biti praćena i bolovima ako limfni čvor brzo raste o Obratiti pažnju na: Starost bolesnika, fizikalne karakteristike limf čvora, njegovu lokalizaciju, kliničke okolnosti udružene limfadenopatije o Limfadenopatija ukazuje na značajno oboljenje, pre kod odraslih nego kod dece, jer deca burnije reaguju limfoidnom hiperplazijom i na male stimulse o Lokalni regionalni limf čvorovi su uvećani kod angine, difterije, tularemije, kuge o Generalizovana kod infektivne mononukleoze, rubele, bruceloze, kala azar, tokskoplazmoza.. o U akutnom nespecifičnom limfadenitisu koža iznad uvećanog limf čvora može biti eritematozna a kod spec TBC limfadenitisa limfni čvor može da fluktira i da se stvori fistula iznad njega o Veličina limfnog čvora birtna! o Akutno nastali, meki, bolan, pokretan, asimetrično uvećan limf čvor sa eritematoznom kožom iznad – akutni limfadenitis o Postepeno uvećani, bezbolni, tvrd ili elastičan, srasli međusobno ili sa drugim tkivima – maligni proces Dijagnostički značaj: