Preuzmite Вежбања из Патолошке анатомије i više Beleške u PDF od Patofiziologija samo na Docsity!
ЗБИРКА ТЕСТ ПИТАЊА СА ОДГОВОРИМА
ПАТОЛОГИЈА СА ПАТОФИЗИОЛОГИЈОМ
- Шта је патологија? а) наука која проучава етиологију, патогенезу и еволуцију болести б) наука која проучава етиологију и хистогенезу болести ц) наука која проучава патогенезу и еволуцију болести д) наука која проучава патогенезу и хистогенезу болести
2.Који су основни методи изучавања у патологији? а)обдукција, ендоскопија, биопсија б)обдукција, огледи са животињама, биопсија ц)обдукција, огледи са животињама, лапароскопија д) обдукција лапараскопија и биопсија
3.Врсте обдукције су: а) клиничка и специјална б) судскомедицинска и болницка ц) клиничка и судскомедицинска д) судско медицинска и болничка
- Еx tempore дијагностика је: а) биопсијска анализа за време операције б) преглед болесника рендгеном ц) врста интернистичког прегледа д) врста хируршке операције
5.Сигуран знак смрти је: а) мртвачка укоченост б) мртвачке мрље ц) сапонификација
6.Несигуран знак смрти је: а) сапонефикација б) мртвачка укоченост ц) путрефакција
- Постморталне промене су: а) тромбоза б) емболија ц) постмортална коагулација
- Скуп више симптома чине а) клиничке знаке болести б) комплетну симптоматологију ц) синдром
- Узроци болести могу бити: а) спољашњи и унутрашњи б) стечени и наследни ц) заразни и незаразни
10.Унутрашњи узроци болести су: а) наследни б) социјални ц) токсични д) биолошки
11.Спољашњи узроци болести су: а) генетски б) физички фактори ц) хормонске дисфункције д) ензимски поремећаји
- Процеси адаптације ћелија су: а) атрофија, хипертрофија, хиперплазија, метаплазија б) агенезија, атрофија, метаплазија ц) метаплазија, хиперплазија д) хипертрофија и хиперплазија
- Атрофија је: а) смањење ткива у органу б) смањење ткива, органа или дела тела ц) смањење делова тела
14.Атрофије могу да буду: а) урођене и стечене б) конгениталне и стечене ц) физиолошке, патолошке
- Навести пример физиолошке локалне атрофије? а) утерус после порођаја б) мускулатура код спортиста ц) бронхогени епител код пушача
- Навести пример опште физиолошке атрофије? а) утерус после порођаја б) сенилна атрофија ц) регресија тимуса
- Инволуција је: а) локална патолошка атрофија б) локална физиолошка атрофија ц) општа физиолошка атрофија д) општа патолошка атрофија
- Ендокринолошка атрофија је: а) општа патолошка атрофија б) локална физиолошка атрофија ц) општа физиолошка атрофија д) локална патолошка атрофија
- Инанициона атрофија је: а) локална патолошка атрофија б) локална физиолошка атрофија ц) општа патолошка атрофија д) општа физиолошка атрофија
30.Метаплазије могу бити: а) прогресивне и индиректне б) регресивне и прогресивне, епителне и везивне, директне и индиректне ц) директне и регресивне a) физиолошке и патолошке
- Наведи две основне групе дегенеративних промена ћелија: Поремећај садржаја воде и абнормално накупљање материја у ћелијама.
- Поремећај воде у ћелији се може манифестовати као: едем ћелије , хидропсна дегенерација и вакуолна дегенерација
- Масна дегенерација је: нагомилавање масти у ћелијама у којима је нормално нема.
- Хијалина дегенерација је таложење беструктурно-протеинске материје најчешће у којим органима: Јетра, слезина, бубрези, крвни судови ...
- Шта је амилоидна дегенерација? Екстраћелијско таложење хомогене, стакласте материје у интерстицијуму разних органа.
- Шта подразумева примарна амилоидоза? непостојање основне болести и одсуство наследног фактора.
- Када се јавља хередитарна амилоидоза? као аутозомно рецесивни наследни поремећај метаболизма беланчевина.
- Локална (изолована) амилоидоза погађа само један орган и то најчешће: Језик, миокард, ларинкс, фаринкс.
- Најчешће погођени органи амилоидном дегенерацијом су: Слезина, бубрег, гастроинтестинални тракт, јетра.
- Гликогеној дегенерацији најчешће подлежу: јетра, бубрег, кожа, попречно пругасти мишићи.
- Ћелије које садрже гликоген показују: светлу, вакуолизирану цитоплазму и једра балонираног изгледа.
- Шта је некроза? Видљиве морфолошке промене које настају као последица смрти ћелије
43.Шта карактерише смрт ћелије? Гашење виталних функција и иреверзибилне промене.
44.Шта је аутолиза? Разлагање ћелија сопственим ферментима.
- Шта је хетеролиза? Растварање ћелија под дејством ензима изван ћелије (распадање гранулоцита,макрофага и других ћелија које ослобађају литичке ензиме).
46.Који су облици некрозе? Коагулациона, коликвациона, казеозна, ензимска, фибриноидна, гангренозна.
47.Типичан представник коагулационе некрозе је: инфаркт миокарда.
48.Коликвациона некроза је типична у: Можданом ткиву
49.Казеозна некроза је карактеристична за: туберкулозу
50.Како изгледа казеозно-некротично огњиште? Замућено, беличасто-сиво и трошно, често сирастог изгледа.
- Када настаје ензимска некроза? Продирањем липолитичких, протеолитичких ензима и еластазе из оштећеног или инфламираног панкреаса у трбусну дупљу или у само ткиво панкреаса.
52.Када настаје фибриноидна некроза и где се таложи супстанца слична фибрину-фибриноид? У имунолошким процесима, у зидовима крвних судова и колагеном везивном ткиву
53.Шта је гангренозна некроза? Исхемијска некроза са додатном инфекцијом анаеробним бактеријама.
54.Шта је едем? а)многокрвност органа б)повећање волумена крви у циркулацији ц)нагомилавање течности у телесним шупљинама, органима и ткивима
55.Нагомилавање течности у перикардној шупљини је: а)асцитес б)хидроперикардијум ц)хидроторакс
56.Шта је анасарка: а)прожимање поткожног ткива течношћу б)сарком попречно-пругастог мишића ц)задржавање венске крви у ткиву д)гојазност
57.Шта је активна или артеријска хиперемија? а) Многокрвност органа услед отежаног отицања крви б) Повећан прилив крви у ткиво или орган преко артеријског система ц ) Хипертензивна многокрвност
58.Шта је венска или пасивна хиперемија? а)многокрвност органа услед успореног или спреценог отицања крви из препуњених вена б) оток потколеница код седења ц) многокрвност код артеријске тромбозе д) многокрвност после транфузије крви
- Какви су анемични делови тела? а) црвени,влажни, увећани б) бледи,сивкасто-беличасти ц) топли, цијанотицни д) црвени, хладни
70.Епистаксис је крварење из : а)плућа б)дебелог црева ц)носа
71.Хемоптое представљају : а)искашљавање веће количине крви б)крварење у плућима ц)крварење из носа д)гинеколошко крварење
72.Хемоптизије су: а)обилна плућна крварења б)крварења у мозгу ц)искашљавање сукрвичавог, пенастог или кончастог садржаја
73.Хематемеза је : а)повраћање крви б)искашљавање крви ц)крварење из носа д)крв у столици
74.Мелена је: а)бубрежно крварење б)повраћање крви ц)крварење у мозгу д) присуство крви у столици
75.Хематурија је : а)присуство крви у урину б)присуство крви у столици ц)повећање мокраћне киселине у крви д)бубрежна колика
76.Метрорагија је : а)циклично матерично крварење б)ациклично матерично крварење ц)крварење у трбушну дупљу д)крварење у лумен јајовода
77.Хематоторакс је: а)присуство крви у срчаној кеси б)присуство крви у грудним дупљама ц)присуство крви у трбушној дупљи д)присуство крви у зглобној шупљини
78.Хематоперикардијум је : а)присуство крви у грудним дупљама б)присуство крви у срчаној кеси ц)присуство крви у трбушној дупљи д)присуство крви у коморама мозга
79.Хематоперитонеум је: а)крв у трбушној дупљи б)крв у срчаној кеси ц)крв у грудној дупљи
80.Хемартрос је : а)крв у метафизи дуге кости б)крв у зглобној шупљини ц)крв у срчаној кеси
81.Од чега зависе последице крварења? а)од брзине губитка крви(да ли је акутно или хронично) и од количине изгубљене крви б)од узраста ц)од брзине губитка крви д)од величине захваћеног крвног суда
- Томбоза је: а) Интравитална, инртаваскуларна коагулација крви у крвним судовима или срцу. б)постмортална, интраваскуларна коагулација крви у крвним судовима или срцу ц)преношење тромбних маса путем крви д)запаљење вена подколеница
- Тромбоза у артеријама најчешће настаје због: а)промена у ендотелу и зиду крвног суда б)промене у брзини циркулације крви ц)промене у саставу крви д)хемоконцентрације
84.Које је најчешће место тромбозе? а)аурикуле срца б)вене доњих екстремитета и мале карлице, аурикуле срца ц)аорта д)крвни судови мозга
- Емболија је: а)Заживотно преношење различитих честица (емболуса) крвним или лимфним путем б)заживотно згрушавање крви ц)тромбоза на терену атеросклерозе д)компликација васкулитиса
86.У зависности од врсте емболуса, емболија је најчешће: а)тромбна б)масна ц)ваздушна и гасна д)емболија ћелијама (туморске ћелије)
87.Масна емболија најчешће настаје код: а)код прелома дугих цевастих костију ц)код опекотина д)код нагњечења масне јетре
88.Ваздушна емболија настаје код : а) хируршких интервенција врата и грудног коша б) повреде вена потколеница ц) прелома дугих цевастих костију
89.Гасна емболија настаје код: а)нагњечења потколеница ц)код радника у кесонима и код ронилаца д)код угушења
99.Шта је регенерација? а)Процес замене, односно обнављање оштећеног и изумрлог ткива које се од првобитног ткива не разликује б)процес замене оштећеног ткива новим ткивом ц)ожиљавање д)хипертрофија органа
- Шта је репарација? а)надокнада изгубљеног ткива истим ткивом б)Процес замене остећеног ткива новоствореним ткивом (везивним ткивом) које нема никакве сличности са првобитним остећеним ткивом, процесом ожиљног зарастања или цикатризације ц)урастање крвних судова у оштећено ткиво д)хиперплазија оштећеног ткива
- Од чега зависи могућност обнављања оштећеног ткива? а)од степена оштећења циркулације б)од узраста ц)од пролиферативне способности оштећеног ткива д)од витамина Ц
- Шта подразумева процес организације? Потпуна замена или само инкапсулација мртвих маса везивним ткивом са крајњим исходом-стварање ожиљка
103.Шта је запаљење? Реакција организма на стетне агенсе, реактивна промена ткива и органа проузрокована штетним агенсима или надражајем.
104.У односу на клинички ток и временски период трајања, запаљења се деле на: а)акутна(трају сатима и данима) б)хронична (перзистирају недељама, месецима па и годинама).
- Кардинални знаци запаљења су: црвенило (rubor), оток (tumor), повисена локална температура (calor), бол (dolor) и губитак функције (functio leasa).
106.Према карактеристикама ексудата, ексудативна запаљења се деле на: Серозна,гнојна,фибринозна,катарална,хеморагична,гангренозна.
107.Флегмона је: дифузно гнојно запаљење које се најчешће јавља у поткозном ткиву
108.Апсцес је: локализовано гнојно запаљење окрузено гранулационим или зрелим везивним ткивом.
- Шта су специфична запаљења? Запаљења која имају морфолоске особине специфичне за одређене узрочнике.
- Главни представници специфичних запаљења су: ТБЦ, сифилис, гљивична обољења (кандидијаза, аспергилоза, бластомикоза)....
111.Тумор је: а) континуиран раст ткива б) локално, атипично, аутономно, непрестано и несврсисходно бујање (раст) ткива ц) несврсисходно бујање органа
112.Туморски раст може бити: а) метастатски и експанзиван б) експанзиван и инвазивно-деструктиван ц) локалан и генерализован
- Туморски раст је: а) иреверзибилан процес б) реверзибилан процес ц) иреверзибилно-реверзибилан процес
- Особине малигне ћелије су: а) недиферентована и анапластична б) функционално способна ц) зрела, идентична нормалној ћелији
- Које су цитолошке особине малигне ћелије? а) повећан митотски индекс, хипохромазија, полиморфизам б) полиморфизам, хиперхромазија, повећан нуклео-цитоплазматски однос ц) смањен нуклеуо- цитоплазматски однос, хипохромазија, полиморфизам
- Шта је канцерогенеза? а) процес настајања малигног тумора б) процес раста малигног тумора ц) процес умножавања малигних ћелија
- Етапе у еволуцији тумора су: преканцерозна лезија, карцином “ин ситу”, микро и макроинванзивни карцином, метастатски карцином
- Дисплазија је: а) скуп хистолошких промена на путу ка малигној трансформацији б) скуп цитолоских промена на путу ка малигној трансформацији ц) скуп цитолошких и хистолошких промена на путу ка малигној трансформацији
- Карцином “ин ситу” је: а) карцином који је пробио базалну мембрану до 3мм дубине б) карцином који је пробио базалну мембрану до 5мм дубине ц) карцином локализован у епителу тј. који није пробио базалну мембрану.
120.Тумор је саграђен од: а) паренхима и строме б) везивног и масног ткива ц) функционалних ћелија и везивног ткива
- Паренхим тумора граде: а) масно ткиво и крвни судови б) туморске ћелије ц) масно ткиво, везивно ткиво и крвни судови
- Строму тумора чине: а) масно ткиво и лимфни судови б) везивно ткиво и функционални елементи ц) везивно ткиво и крвни, лимфни судови
- Како се деле тумори према свом биолошком понашању? а) бенигни, малигни б) доброћудни и бенигни ц) злоћудни и малигни
- Малигни тумори епителног порекла су: а) саркоми б) карциноми ц) апудоми
- Саркоми су: а) малигни тумори мезенхималног порекла б) малигни тумори жлезданог порекла ц) малигни тумори епителног порекла
- Заокружите особине бенигних тумора: а) експанзиван раст, јасна ограниченост, псеудокапсула, ткивна атипија б) ћелијска атипија, јасна ограниченост, псеудокапсула, ткивна атипија ц) хиперхромазија, експанзиван раст, јасна ограниченост
- Навести бар две особине малигних тумора: а) инфилтративно-деструктиван раст и способност метастазирања б) експанзиван раст и неспособност метастазирања ц) експанзиван раст и ткивна атипија
- Бенигни тумори везивног ткива су: а) лејомиоми б) фиброми ц) аденоми
- Бенигни тумори глаткомишићног ткива су: а) миксоми б) липоми ц) лејомиоми
- Бенигни тумори попречнопругастог мишићног ткива су: а) фиброми б) рабдомиоми ц) остеоми
- Бенигни тумори слузног ткива су: а) миксоми б) хемангиоми ц) невуси
- Бенигни тумори жлезданог ткива су: а) хемангиоми б) мезотелиоми ц) аденоми
- Бенигни тумори масног ткива су: а) лимфангиоми б) липоми ц) глиоми
- Бенигни тумори коштаног ткива су: а) остеоми б) хондроми ц) лејомиосаркоми
- Бенигни тумори хрскавичавог ткива су: а) невуси б) фиброми ц) хондроми
- Бенигни тумори крвних судова су: а) мезотелиоми б) лејомиоми ц) хемангиоми
- Бенигни тумори лимфних судова су: а) лимфангиоми б) рабдомиоми ц) миксоми
- Бенигни тумори пигментног ткива су: а) аденоми б) невуси ц) аденокарциноми
- Бенигни тумори серозних опни су: а) миксоми б) мезотелиоми ц) хемангиоми
- Малигни тумори пигментног ткива су: а) меланоми б) невуси ц) глиоми
- Малигни тумори везивног ткива су: а) фибросаркоми б) лејомиоми ц) аденоми
- Малигни тумори глаткомишићног ткива су: а) фибросаркоми б) остеосаркоми ц) лејомиосаркоми
- Малигни тумори попречнопругастог мишићног ткива су: а) хондросаркоми б) рабдомиосаркоми ц) хемангиосаркоми
- Малигни тумори коштаног ткива су: а) остеосаркоми б) лејомиосаркоми ц) линфангиосаркоми
- За настанак тумора одговорни су: а) бактерије, хормонски поремећаји, хроничне болести б) хемијски и физички карциногени агенси, гљивичне инфекције ц) хемијски и физички карциногени, вируси, наслеђе
- Паранеопластични синдром је: а) скуп симптома настао због локалног или удаљеног ширења малигног тумора, или због лучења хемијских материја б) скуп симптома настао због локалног или удаљеног ширења бенигног тумора ц) скуп симптома настао због формирања тумора
- Стадијум тумора је: а) степен хистолошке диференцијације тумора тј. степен сличности са нормалним ткивом б) фаза развоја тумора тј. степен туморског раста и његовог ширења у организму ц) степен цитолошке диференцијације тумора тј. степен сличности са нормалном ћелијом
- Градус тумора је: а) фаза развоја тумора тј. степен туморског раста и његовог ширења б) степен хистолошке диференцијације тумора тј. степен сличности са нормалним ткивом ц) степен цитолошке диференцијације тумора тј. степен сличности са нормалном ћелијом
- Прогноза малигног тумора зависи од: а) хистолошког типа, клиничког стадијума и градуса тумора б) занимања ц) старости и пола
- Које су две, од наведених, најфреквентније малигне неоплазме у деце? а)карцином колона, семином б)пролактином, карцином плућа ц)дизонтогенетски тумори, акутне леукемије
- Ендокардитис је: а) запаљење срчаног мишића б) срчане кесе ц) запаљење ендокарда и срчаних залистака
- Патоморфолошки супстрат инфективног ендокардитиса је: а) гранулом б) верука ц) плак
- Најчешћа локализација субакутног бактеријског ендокардитиса је: а) плућна и аортна валвула б) митрална и плућна валвула ц) митрална и аортна валвула
- Наведи бар три компликације ендокардитиса: а) стеноза ушћа, инсуфицијенција залистака, атеросклероза б) стеноза ушћа, инсуфицијенција залистака, системске тромбне емболије ц) инсуфицијенција залистака, системске тромбне емболије, атеросклероза
- Патоморфолоски супстрат реуматског ендокардитиса је: а) гума б) Ашофов гранулом ц) верука
- Миокардитис је: а) запаљење срчаног мишића б) запаљење срчане кесе ц) запаљење валвула
- Навести бар три облика миокардитиса: а) вирусни, аутоимуни, наследни б) гљивични, туберкулозни, наследни ц) вирусни, бактеријски, гљивични
- Најчешћи узрочник миокардитиса су: а) бактерије б) вируси ц) гљивице
- Најчешћа компликација миокардитиса је: а) перикардитис б) ендокардитис ц) дилатациона кардиомиопатија.
- Најчешћи бенигни тумор срца је: а) фибром б) миксом ц) аденом
184.Најчешћи малигни тумори срца су: а) ангиосаркоми б) рабдомиосаркоми ц) метастатски тумори
185.Кардиомиопатије су: а) сва обољења срчаног мишића која доводе до прекида у раду спроводног система б) сва обољења срчаног мишића која изазивају поремећај функције ц) сва обољења срчаног мишића која доводе до валвуларног оштећења
186.Најчешћи узрок дилатационе кардиомиопатије је: а) бактеријски миокардитис б) грануломатозни миокардитис ц) вирусни миокардитис
- Типови кардиомиопатија су: а) дилатациона, рестриктивна,хипертрофична б) дилатациона, рестриктивна, наследна ц) рестриктивна, хипертрофична, атрофична
- Навести компликације кардиомиопатија: а) атеросклероза, поремећај срчаног ритма б) инсуфицијенција левог срца, поремећај ритма. ц) инсуфицијенција левог срца, атеросклероза
189.Узроци исуфицијенције левог срца су: а) исхемијска болест, портна хипертензија, аортне и митралне мане б) исхемијска болест, системска хипертензија, аортне и митралне мане ц) тромблофлебитис, системска хипертензија, аортне и митралне мане
- Ангина пекторис је: а) клинички синдром изазван трајном исхемијом миокарда, а манифестује се болом иза грудне кости који пролази за 15 секунди до 15 дана б) клинички синдром изазван пролазном исхемијом миокарда, а манифестује се болом иза грудне кости који пролази за 15 сек. до 15 минута ц) клинички синдром изазван трајном исхемијом миокарда, а манифестује се болом иза грудне кости који пролази за 15 мин. до 15 часова
201.Навести факторе ризика за настанак атеросклерозе: а) хипертензија, дијабетес, хиперхолестеролемије и хиперлипидемије, наслеђе, гојазност б) хипопротеинемија, хиперхолестеролемије и хиперлипидемије, наслеђе, гојазност ц) анемија, хиперхолестеролемије и хиперлипидемије, наслеђе, гојазност
- Хематоперикардијум је: а) присуство крви у срчаној кеси б) присуство крви у трбушној дупљи ц) присуство крви у плеуралној дупљи
- Хидроперикардијум је: а) присуство течности у трбушној дупљи б) присуство течности у срчаној кеси ц) присуство течности у плеуралној дупљи
- Тампонада срца настаје услед: а) руптуре залистака или анеуризме асцедентне аорте б) руптуре хорди или анеуризме асцедентне аорте ц) руптуре миокарда или анеуризме асцедентне аорте
- Које артерије су најчешће захваћене атеросклерозом? а) аорта, хепатичне, церебралне, оваријалне, каротидне б) аорта, коронарне, церебралне, илијачне, каротидне ц) аорта, хепатичне, лијеналне,мезентеричне, каротидне
- Атероматозни плак је патоморфолошки супстрат: а) цистичне некрозе медије б) артеритиса ц) атеросклерозе
- Атероматозна плоча садржи: а) глаткомишићне ћелије,макрофаге и леукоците, интра-и екстрацелуларне депозите липида, колаген,еластична влакна и протеогликане б) глијалне ћелије, макрофаге и леукоците, интра-и екстрацелуларне депозите липида, колаген,еластична влакна и протеогликане ц) глаткомишићне ћелије, макрофаге и леукоците, интра- и екстрацелуларне депозите протеина, колаген,еластична влакна и хепатоците
- Компликације атеросклерозе су: а) емболија плућне артерије, инфаркт, руптура и крварење у атерому б) тромбоза, инфаркт, руптура и крварење у атерому, анеуризме ц) емболија плућне артерије, инфаркт, артеритис
- Анеуризма је: а) дифузно проширење лумена артерије б) дифузно задебљање зида артерије ц) локално проширење лумена артерије
- Анеуризме могу бити: а) праве, лажне, дисекантне б) праве, лажне, сифилитичне ц) праве, туберкулозне, дисекантне
- Најчешћа локализација урођених анеуризми је: а) хепатичне артерије б) лијеналне артерије ц) Вилисов артеријски прстен базе мозга
212.Васкулитиси су: а) запаљења зидова венских крвих судова б) запаљења зидова артеријских крвих судова ц) запаљења зидова капиларних крвих судова
- Флебитис је: а) проширење вена б) задебљање зида вена ц) запаљење вена
- Флебектазија је: а) проширење лумена и задебљање зида вена б) сужење лумена и задебљање зида вена ц) сужење лумена и запаљење зида вена
- Ринитис је: а) запаљење носне слузокоже б) запаљење слузокоже параназалних синуса ц) запаљење слузокоже гркљана
- Ларингитис је: а) запаљење слузокоже трахеје б) запаљење слузокоже носа ц) запаљење слузокоже грла
217.Од бенигних тумора ларинкса најчешћи су? а) полипи б) папиломи ц) фиброми
- У склопу које болести се најчешће јавља фибринозни ларингитис? а) ТБЦ б) дифтерије ц) луеса
- Бронхијална астма је: а) алергијско стање које се карактерише продуженим и непотпуним издахом б) алергијско стање које се карактерише скраћеним и непотпуним удахом ц) алергијско стање које се карактерисе продуженим и потпуним издахом
- Бронхиектазије су: а) локално или генерализовано сужење лумена бронхија б) локално или генерализовано проширење лумена бронхија ц) локално или генерализовано задебљање зида бронхија
