Istorija Rima ispit skripta, Ispiti od Istorija Evrope

Preuzmite Istorija Rima ispit skripta i više Ispiti u PDF od Istorija Evrope samo na Docsity!

ИСТОРИЈА РИМА

Филозофски факултет

Београд

1

2 " )
4365798:
9;<NPORQ 2 S179
9K16;UTWVYX"Z[]D^+]C`ba/cedFf[]gc:ZihjX"Z[]D^+] 7 9
4= 5 7?>@ )
43657A BCD=8FEHG IF:J 5 K@
43)
9;<)L?79
4= 5 798 AF)M

NPORQNrq
9K@
sl=
Dtu)v)
gwx798ey6;z59{>@ )
43-AF|}R 2 S179
9K16;UTlk6]^ XnmC]Fd]:op Q-~ I@K€F Q‚ƒ6Q  ƒFƒ  Q J q
8 9 -93)J

„†

‡b*bˆH‰ '‹Š1Œ'6ˆH‰n/‰W,

’  )7|}F<T-“” IFŽ^5 7^ )8FE^ ~ )EJ ~^ )E<BCF^5 A
43)8^ y-@57AF?8157A Q^ BC:J^ >F65IF€y)
76 €IF:
1MU‘x7^ )J IF<T

wUK@J –}GF
F—:
˜@=—‘x7N ‘x7^ )J 65=F{657981 )8 )J -IzGF
:su
™‘x7^ 9 -F•b )J 65=š“” y@= Q
v)J@7)E›83œ
7 )J 65=)L

>F659I=8e :
R48 Fsu7 A81 )8 F:
59y)J1AF18
7 )J 65=bŸ Q 2 }8€|C
48Qž~ )E<5=™I A8{59E+ )7<TH1
3)
RJ$ }A
4=J$su
R
9 )
1Tb:
˜@={:
’ K)J3:
€G )8%:
%>1815K@
43|l ~ )E<BCF

˜FGF81 -A BU
 Q 2 u659E8-T=8:
u:
/3)8g3- 5 ¡59y)J1AF18-TF:8 snJ1A
4={F:
/3)
sC-• )8 AF18 Q

~ )Ez:
N^ J—>18’ ^ )7@5=FD657981 )8y)
79=J†)EH8¢>1815
G^ 9 -F•b1J†A
˜J£59^ ’  )718FEWTl79
€=F^ )7@5=—>F65IF£8154¤

7 At"K1¥F¥=F BC:J >183-79=
g8 )7@5=F†5A
43)8 -18/ )E<5=8S657981 e<T+R=F8€5K@J y-@57AF¢F65J¥59y)J1AF Q wWJ 18$:
ž3-†5
™2}81K1-G–}GF
F:
˜@=R=81 6579
g9 y@= :
Q

=81 657)8g=FN “” y@=F{657981 )8 )7@5=)E$)˜A81 )EH 9 -F•b Q

¦”§9¨©jª«9ª¬Ž )E<5=8C657981 e€8@G@A
su7AF:J >Fsu
i8R815AF|CJ ^5 /^ “” IF^ Q

°”¨1±¬³²"¨´D°-쐶§4«F±¬·¬ TCwWIF6K1IbT¸–lA
8¢5 )
4318FE¹ ³º»A
4=F$>^ ~ )EHg83€57^ -1
D“^ K)%®F¯^ ƒ6Q^ > Q  Q
QQ  Q
QTx>F6598 :

9 y@=)LJ¢t}7F‹3)
9K@8‹a¡hjX"f[]:oZ9T”=8:
˜ =81K@8 F Q wWA8:
3)
9K@8™57AF^ >@ )
43)E
7€)EH€657981 :J™˜>931
“” y@=
1T+657981 :J -8:
>1
43)
95
7€483 †>F6598:
˜ž
>F6 65=8 

=E83)
9 ?657981 )8- BCS2u6 - Q wWA8:
A 9 -F•b%5
g1
?5K)–C
?592}81K1-G )
E
18-T2}81K1-G :
W:
l=81 )8i¼U)E
:"3-U:
u1
>18FJ@˜j3- :
EWTH¼U)E
: 5 9EH7 -R>18FJ@˜j3-F)E Q
v)J@7)EWT

½b«¨ )8 y)798RJL1 )8¾¨j²¿¬¡¨´{À}¬Á³μF« 181K@8 «¨©μ e Q J‹t" @=F93e<Tb–lA
8?:
R83™8=8ž

-˜4K1@=JD83?¼U)E
:SF:
"G )8/=FFG 1
7 5 ={657981 y- <T A
9; A8j5=8^ ƒFƒ6Q^3 )8A8v-)TF36 1–}AF@=)T^  ƒ6Q^ > Q  Q
QRÃ 654¤^ 

7 981 y-q )8?:
RL ?Jg>@ -A8FEž59E<65K@J{79
/ )
y > @L 6K1™˜>18 A
43F@=R=8 QWÄ|lI1
EH8}:
}A658=¡8@•bIF6 65={y{J?5A8FE Q 2 }8€˜A su
79=J$ Å Å / 9=
43)8 @5=8 ? -7žG˜Ay-:J )8 Q

:
>@ 1J6v)
$>1J157)7£2}
9K@8 3 )81K)˜ J Ä 7  K1:J QUÆÇÄ 7  K1e?:
¡>@ )8 > 18 1
˜{¢=F8:
43-‹83 A
8 9È 483)T)3)
u:
ig5
GF
{5=  ƒFƒFƒ 7  K)I$t}L@j5=8 )
1JF8?>–l|CJ  5 9A
˜

wWIF>F)8 ž €K)1v)
9TWy)8 A
4=F€=8ez5
6579=F8$>@ 6K1@=8FEš˜J@˜)EH|} ’ )71
É@È)Q

ÎFÌØ9Ì×+ÐÒÑlØÑÏì\Óѐ×ØÕF埀Ê<ËÌ4ÍÎ^ Ï4ÐÒÑjÓ{Ô:ÕÓÕ֝Í^ ×jÑØ9ÌÙ4ÍÚ/Û-Ü1Ý\ÞjߔÏ^ ËÏ$à‚á+â¿ã\Ü-à‚äxâÒÝ\Þjß¿åæWÌ{çÕjÐÒÑièÏ^ ×éÑ}ÐÒÑ¡Ê<ËÌ4ÍÎ^ Ï4ÐÒÑ¡ê-Ï^ ×ËÏÕFë

íRîxí

3- 5 J$>1815A
9;H
 5 ?59y)J1AF18ž8=8 E<)798 A)EH€8ž‘W1
:e<TH815FAF|CJ$9 -93-$3)8@GFJž=ȃFƒ ™798žJž3)
9K1)EH%=F 5 Fe)L >F659I Q 2 " AF - BU
AF 7 ‹>1
AF|}žG Q wUK@
43)
9;”%3AF 6K)

>1
AF|}g˜{>@ )
43)E
7?5J)EH’ A17R‘WF:
":
RG )8>@ 79
9B K){3)8 ’ 1v-:
¡ºš€ ³ºšA
4=Fg>798 €wx7 :
9Tb=8eži:
D Q  Q
Q 3 )8 A
8 J ~ )E QSq )8{:

>1
95F@=?>7 ) u:
C>18F˜798/=81K1@=S:
}J@7IW8157A)8iS657981 y- )8F7 Q wUK)A)8{:
? )E<5=
{A8e1
{J15>1
4LF
1T<˜F)EH8 )
1T K1R5
}˜}3-l:
" -93)8/y)7 5 
g˜ )E<5=
g57 1
Q

5 A
g3)8€IK)7@5={:
˜@= 657AF QQ

48 A$GF8 7 5 76K:
%L AF BU
bT=F8 ‹18 A
?=8 AFFI1
g=8:
RJ1A83¢J

ÆG?2u@=7981 -)T)=8eE
v)J1A^ )
E
1JT^ ~ )E<BCF€3)8@G 5 
D59EH7 -? )83)8^ :J^ y)
9K1F@=8FE$9 )J1>1
^5 A8^ {>@ A8^ D^ >@ -A8 ©jª4μ§9¨j²Å¨^ {657981 y-
/μ9·μ¨©jª4μ^ -)T^ ’Q A17^  ¤

9 :6 5 
7981¨F·ª+μ¾ Q Ž¨j²¿¬R½<¨=8 1ƒFƒ6Qjª«F§ 4831
i>>181 )
4= K@8%:
%A83)8ž)˜?J1K@
431
1T”>7 Q  Q
Q g9 y@=8FE€:
˜@=J€59 IF65=
R>181 )83I1
5 7A)8D:
¡3)
9K@8R>183 Q )E
18FEq )8%:

>Fsu
€$9 y@=8FEz:
9 ‹:
^  ^ Z^ "!]1TCJz=8FE
^3 )8^ 1v-:
ž)˜4K)–C
$L1 )8 Jz798¢A )
E
žK)7@5=¥59EH7^ 181K@8^ sl=18^ y)
A¢83¥)E
$=8 -¢AF AF 65=)Ez:
˜@=8FEœ‹:
9^ 1˜J1K)^ Q^2 u@=

:
R9 y@=‹>@ )
43657A>18=J1s"AFž8 >@ -A93-7†z8@G BC8R:
43F‹>@ -A$=|l1–C
AF€:
˜@= 5 F)7z )E<5=J¢A K) 5 7$J¢9 y@=8FE5A
7J Q 2 u@=7981 €:
?>@ A™>F659I€=8e Q Ž †5
>1815
G  18

)˜J@˜
AS1
˜7F)L/836K@8FEH9=F"gIF)77"=83˜F)EH">1
9 )83)8FE815FAF|}"9 -93-)T=F8/{>1
9 )83)8FE  A"^ OJi=8FE
}59E%–lA)8 F65)T:
C3-^ QC 5 l)˜J)G1BU
18
48^ A8¡3)
9K@8-T Q

Ž 2 }8157J@E<?t"K)G 3 %57 e)Lg K1657i7 Q )
G@C:8 sš>18FE
1J@7  J1IF<#uFIFF¡t"K1)E
17/  J1IF

:
/5
7981 <T@=F8D2u@=7981^ ^ U¶?'¨j²¿¬<¨F·,'¨F·¨j²¿¬x¦<¨1±¬·ª Q>181 )
4=
4318DA^ K@8}:
SA83)8D)˜uJ1K@
431
1T>7 )
E
l:
">@ )8 A
8{JR˜ )8@G1BU
Fsu7AJ{=83^ IF65=
}>181 )83I1
/F-G@^ Q¸q^ K))T)

3 -RG  U¶?'¨j²¿¬g½b«©jª4¶±Y¨j²¿¬}¦<@¾  5 
i>18F798FE‹s"8??5K@8@GF83 ¨F· 5 9 5 7A)8R:
?%9 y@=8FE‹:
˜@=Jž79=8v)
i:
431
% Q wl 5 7A)8D:
¡{9 y@=8FE :
˜@=JD:
431
{ K@
Qgq K@
)8?:
Q

•b6K@LF
9K@
À"μ§,1j«€½b«F§ ?'Q¨j²¿¬ 2 }81K1-G 9 )μ4ª« :
i1
EH{A658=8RE<s}BU
|C
i8R|C
EJ ·P&)ª4μ§9¨j²Å¨ G )8 :
>@ A†657981 y- Q¢=8ež:
€59 5 7A)8 :
431J† )EY¤

>181 )83I1
^5 =J‹657981 :J™žK)7@5=8FE¢:
˜@=J Q “b831
¯( Q AsC)8U:
W3)J^ Q–l18157C=8’ 798^ †wx7 1˜J1K))T1^ e¢>181 )
4= ?.É-Q I1
1˜81 -^ K@8%:
A83)8ž)˜?J1K@
431
Q+q )8x:
U)˜J@˜
7

1
>@ 79
9Bl5=$ - 8 1 18FEJ—831815J†‹ )E<5=J 5 >181K@8–C
>@ )
EH Q¹Ã 8 “” IF)EH:
3 -$A
9K1y-™ )E<5=
€A Q< )LF8 AJ€=J1K@7J )J‹59EH7 6K11
QzO -8g:
g•Y
9 ¤ 8 =:
ž2u@=

–lA
8€JA su
D:
D Å Å lEH9=
43)8 A)
E
1J€=F93™5
@5=ž -7 ~ )Ez5>@ )
EH8815AF|})T<J T ~ )E™1
EHg=8 =J )
17g AwU )
43)8F˜
E<BUJžJ)
E
’ 798 €wx7 5 =:
R˜¤ K)93)J€59

’^7 )E™1
iE81 -D3-?5
¡>@ -A93-{F@=8FE
1T)>{F798 †wx7 e :
 K)7@5=8FE¢:
˜@=J¢59^ “” IF)EH 5 7A)8:
4318^ Q 3 )
9K@8ž>183™)E
18FE   

6K1>1
9 )83)J%)˜E
v)J}f 7 1p"A@] Q wxEH7 9È(. )Q-¢5
 É 3 -ž3)
9K@8™¯ Q > Q  Q
Q 5 7:
wl 5 798 >18†˜A K@8 5 
D)˜¡5
43-E™=|lsu
79=J— Å Å {EH9=
43)8 Q@5=8 2 " AF/:
?G  -7)TuJ 6K)

>1815A
9;H
i815FAF|CJR9 -93-)T6{5K@
43)
9;H
"3A
1T@=8:
¡5JR)˜J)G1BU
1
1T)815FAF|CJ?)79 -93)8 AF Q ³ºSTºSTºx bDºx Å b=|l/G 6K@
u5J/>1815A
9;H
1
C -798 A)EH ~ )EHu ’  )71
1T=F8 K5=)L

 -798>F659I)T->1815K@
43|C
i=|l4
g59 A)EHD59{ 9=
43)8 F:8FE 5 7AQ”O 8 =C:
S˜D -F?>1
9 )83BC8{:
D?81518 AJ 5 8 >@57A
18’ 798 i=81 657)8i3)
9K)i -Fe)L D65=J157AF Q wxEH7 -5

3 -u:
¡J1y)
957A8 # uI1
9 )8 ž>Fsu
R=F9=8R:
€576K AF8?J%5A)Ež3>@K@8FEH7 ’ 798 ‹wx7 5 =)Ež>@ )
48 :
1
˜F)E<BxA)Tx A81 )EH{59DLF
9K@
F657y@=)E K1† LAF 3 6 1–}AFEHK1¢=F8ž654¤ Q

7 981 y- 2 }8‹59E+ )7 - Q ’Ž798 3 ’‹wx7798  18 AFD3)
9K)D3-:
9Tx8=8 5 l:
{59y)J1AF18R8=8 ƒ 8 36K@8FEH9=F Q

Àu¶?'¨j²¿¬ & '¬ 76 «1μ 8 36K@J1y)8D:
D)˜j3-7^ +*,%-®ƒ6Q^ 6K1 /.0%'!
#^  ƒ6Q^ ‚Tb=8e$5
g594831
1T 5 798883ž5A)L^ "!$#&%'!
#()^ ½-¶¾¨j²¿¬ K)

=^8 3^ - - BU
A8S>F®^ Q^3 )8^ K)7<TH)EH8R:
R8@G®ƒ6Q^ 6K1^  ƒ6Q^ wWAF9=
y-S3-^ 4831
%>18 ˜@3)J^ 17-•Y
4=~
:
%57A€:
43-^5 FTx59$5
43su79
EœJ¢1
4=F93-sC|C8 7>F65 Q )S7>F

:
?G=8 1˜J1K))TS
>18 )8J )
˜%¡:
4318u6K1 F)E<18 ™EH657 -7Asu
D>@K@8 Q 2 }8F798FE yI Q 5 Jœ )
v-F¥3)8)S?>18 y)
79=J 1v-e¹=8e5J¹8F˜y6K17>F659R57A BC K@8 5 
{)E

4831J 7 :J@EH•b<T)=F7 J=8:8x:
i>18FE
1J@7€=8 5 7 )8@•Y
1T6y)J3)
959 1˜J1KQ‚Q‚Q 2 }8 A sC)85K@J’ 798  18 A8"59E+ )7ž –}GFJYMu8@GAF% -7)Tb˜9= J1IF:
?wWI1
A81K)g)˜j3-:
D5A
BUJ1y)
|C
{E<6 -)T

>1815798:
9;H
A
9 )8 AF718-T¸:
9 ¹5J  K@
%J‹8159Eb3)
95
7=|l ~ )E<BCF£>F659E8—83¥‘x7 Q 2 " )
EH )J -I‹>@ )E<6K1¥79
4=†8=8 7 -93IFe™83 - F® QT+EH93-g:
%798$EH - ƒFƒ6Q *,%- K@8 

.0%'!
#wl%wWI1
A81K@8FE†5
D˜A 63- 5 /F:
D59y)J1AF s"AF?57 Q Ž 3 6K@8FE=
¡>@ )
>18F˜:
E8?J%3)
9K1)EHD=FR K1657@=F Q 5 Fe)Lg>F659I Q

í 21 uí

À"1μK@
7)TD -˜A8¥ )E<5=
¢657981 )8
1¨™μ9·μ¨©jª¨ >@ )
43657A BC:J¹>F65I1
™ %A
4=Fz> 9 -F•b:
Q Æ ~ )EJTiE
v)J657981 y-Q  Q
Q ¼”8¢:
†>1
9 )83œ18 )EH‹A A8 BC¥5
¢>18 ¤

657981 ^5 A
957{8g˜y-:Jg3)8=J@E
7)T1–C
9BCD˜{5L Q Ž 3 ¹E<K)1v)Lš K1657—7 )
G@¢)˜j3A8e)7šy)
7A81 I1JYM^ AF7|C
E‹>@ )8^ s}K@8157<T>F659|C
E$>181K1)7y@=)L ’ A17 ’ K)J3

’ 3 )
9K)$3-AF936  )TF“ 5 €F65J¥59y)J1AF)TC>18F˜798  IFF" I1
9 -)T :
(8 C 3 -¢5J¥59 K@
9 St}7ug¼lJ)GF
9 )8 5 7A6K1šAsu
=|l™18z57 Q 93-}|l)LF8 e AF

 9 :6¨F·ª K1657 9 )1쐶 Qb%F¨j²¿¬
9:6μS%1§9¨FÁ³μ§9¨j²¿¬ :
?3- 5 %5K)FGF8ž>18F˜7 Q wl 5 7A)8%:
D:
4318€3)
9K@8žJ†F®

=|l4
1T”=8:
i:
%>18 K5=8FE¢˜J@˜)EH|CJ9 -93-gJ1Fsu79
Fž5J€5Až )E<5= y|C
€®F¯ ƒ6Q 48318FE¥6K1™ K5=)E¹˜J@˜)EH|C
E 5 >F65 3)8=J@E
17 ~ )EH Q )S)E
1T”>18=8e 5 J%3)

=F˜AF|})T^7 93-g>1815798 ’^ AF936 K1^ Q^2 }8^ su7985
D8g3)8:
¡5A8:J%657981 :J%>18^ 1v-e)EHg>@ )
i y|C
D®F¯^ K5=
i:
˜j3)
¡˜ ƒ6Q 48318FEž=F93-g5JR)˜A81 A
9;^ K@859E8Rg81518^ AJ

>18FJ@˜j3-Fe 3 μŲ }¨('¨F·¨j²¿¬À"μ Q ?'¬§ A sC)8 :
€5K@J –}GFJ¢ )8318 7 -GFJ1 - ® Q 4831
¥G )8:
AF¤

7 )E<5=
g57)
F >@ 657 1
K1IR>181K1)7@=
?“ Q"Ä EH8{:
{8@G y-}>1815
9;<AF7™   Q/Ä 179
9 )
958 @L A
D>@ žL1 -E8 AF8€5
g˜R>181K1)7@=JTH A)EH)Tb>@ )8FJ1y-AF7 K1ž$˜

3 )8=J@E
17 5 J%{=81 6576K1<T6F65J%)EH Q”O 1–}AF @L A¡ K1€A658=8RE<s}BU
|C
i8?|C
EJ K)˜)8{5
"J?L1 -EJwl7J  Q Q #uI1
9 )8 i  A:
1TF=8e

:
g)˜iJ1K@
431
g>181 )83I1
^ ^ 6μF¬§9¨j²¿¬+¦ª¨j²³μ^5 7AF^ -8C:
U=F93DR Q¡Ä EH8?:
g8@G^ I1
9 <TF8159Eb3)
95
7)LS483} A
4=F}> y-S>@ )
J1A
9K1y-AF7‹˜ 5 K@J14
%5A8:
g>181 )83I1
^ Q  Q
Q^2 }8F7I

6K1žG1 )8CA8eF@=Fi=8eg:
iJ1y)
957A8 5 
i˜? )E<5=
¡@57)7J1IF:
Q A:
¡D3)8157{=81 657 AF8R6K1 >9={>18 1JF8?J{:
4318}G Q IF QxÄ 179
9 )
958 AF

:
43-°¶¾9¬§4« 5 >F65D8€¼lJF=@3@3)JT-=8e$5
g8· :
RG^ )8A
9K1@=$>@ 79
9B^ Oy)J1AF8R3)8R3-)8^ F65P/^ K1@=F 5 Q"q s"F)8{:
g59E8157^ Q^2 }815A
7)8 K) 657 -–lAFyEJR:
{

=8°”¨ª$ @5J1K@798}¨(6¨j²¿¬ AF8i:
¡3)8=J@E
179
:
g:
43F¢3- 5 %>18F˜7†657981 y- Q †=8e$:
>1815
G 1J¢>–l|CJ¢>1815A
7)

j57Ž –lA8F7J¥¼U)7 :8C>@ )8 s}K@8157 A‹3- ~ )EH Q 5 ž5
žEH K@8—˜ Q 2 u659I—8—5
G ¥F:
$8157A)8z5A
43)8 ¤

y-@57AF)Ti—su
‹>18F˜AF|C
¢˜:
9 )8 F)E†)˜gwx7 @3)8 RJ$5A8:8 +[bf 5 FAFz5
™z815=J3F)E  ]A@] Q 2 " )
EH }:
9 )8 >183-IF)EH¢=8:
™>@ )JF)EJT  A:
S:
R )8v)
 –} E}¤F¯ Q

>tuAJ157Q  Q
QQT}‹>@ )
E<1JF8€:
2 }8 su798 EJE}:
9 )8  - F)E™3)83-:
D93)EH9=Q  Q
Q¥O 9= K@
1Tl1
su798†EH % %
 ()K@8 Cž>18:
931–lA
8™>@ FI1
>@59 su798  A:
gJ$5A8FE

3 )
9K@Jg8 3 -D:
% )83)8FE—)˜{8 >FsC6 18¡?>@ )
IF)˜18¡>Fsu
"8i>@ )8157981 )J?2S7A:
A8 9 -93- Q 2 S7A{:
?>@ )
43657A BC  3 -sC|C
S2S93)8K) GF8 7€ -AFy- A
4T1A
9 )J9:
/5
65=$9 -

ž>@ )8157981 )Jz¼C -@5>93@5=
sl=81K@8 AF8 QlÆ ~ )E‹3)81K)˜ =F8R7 “ @3)
95
798K1:

Q 483sC|}9=)T->1815K@
gGA:
?:
€836 - 5 78¢Jz2S7Ae<Tx3)
ž5
€ )79=
i=83 tC=IFR® FQ > Q

 5 A8Q
RJ11JF=F)TWQ —Æ»~ )EJž˜su7)7J$EJR:
g>@ )J GFJ3)J;H
%657981 y- -‹I –l)8 5 9E—>@ FI1
>@5FTb=8e$J@˜)EH˜%AF -)T ’ K)J3 Q  A:
?F:
RJ1y)
957A8 5 >F)7y- AF8$J

>181K1)7y@=8FEž–lA8F7JO  5 "5
"y)
95798D>18157A N BC¡>F)7|C
/8318159¡¼U)7F:
i8@G@A BC8?F IFA6K11
¡F  A/>@ )
EH A8e1
{•YJ1 Ž=IF:
=7A1J%tuAJ157J Q Q

A^ ^7
43{9 )J1>?657-g3-¡:
-7¢>18FE<|C
¢tuAJ157^  A:
A8R3)
9K@8Jž57AF^ -–lAFy-?J1A
9 )
|}¡:
¡3-/:
^ >18L^ AF^ K)%tuAJ157J^  A:
i1
>@ 657^ QSÆ^5 A8FE¢3)
9K@J^ -^5 9bT3)8={36 )J1%59EH¤^  A:
{J€Asu

= - B )}J@EH—2}8FE<>F6K1:
ž)˜9 -93)8†L1 -E^ Q Æ >@ A8%=|l)˜¹8 >1815A
9;H
^ z>Fsu
ž=F9=8$:
¢K@
4
 1J15J Q ’ 93-¢5J£A^3 -^ F¹ )E<5=-7†L1 -EH

GJ@E<6 )
F6K)i8F7A81 )
i798S:
S˜y6K@8¡3-C:
" Q] A:
i7A @3 3 -/:
DL1 -E—G )83RJ% -7JT6i˜7A81 )
/3-i5JR8=81K1F?)8 5 A
{3AFg>1J@7R˜7A81 )
%>1815K@
iA K)93-A1
)83

2 }8FE<>F6K1D€798R>1815K@
D2" A8tuAJ157RJ15>18157A)8 E<6 €€RE81 )J ¡>1J1@5=8 D -7{€>1815K@
{G{=8 >F1J QlO 9= K@
1T )79=
/=83  A:
D>181 )
43 )7RtC=IF)T@=F93-S:
tuAJ15759

)E<5=)ER=  A:
? - - 5 >@ -A BU
ER=8e?5
u5A8:
A BCR8 ˜AF|CJ =8:
S:
?J )
E
18/>18F˜FG@A)8/8@G –lAF8)˜A
95F  18 ’A8FE€ )
9K1:
8 1 1
9K1:
’ 815 Q”ÆQSO :
4318FER3)
9K@J 8  A:
AF

AJ157D48)
E
R:
43F—5J¢7A A81 )8":
"3-u:
S>@ 6K1@=8FEž8@G @36K1™3-R:
’ 188 15€G A
)8ž=8J1>F)79
9 )8 1˜J1KYT”36 )J1¢A8eF—7 AFDL1 -EH¡s"8 ’-GFJ1 8 1 1
9K1:
A¡su7)7 Q wlEtuA¤

N HÙÌØÕÓØÏéÏ/ÔjÖF̐ÎFÌ"Ö F YÏê<ëxÓÑÖ ÕÓÌÙØÕ ØÑ%èÕ9×jÑ Ïê-×jçÕ/ÔjÖFÌ)Í4ÐÒÑ%ÖFÌØÏ4ÐÒÑ9ë+ÐÒÑրÐÒÑ,HFÌØ9×jçÕSèÖFÌ4ÓÕ"Î Õ,KKѐ×ØÑÕÏ4ÐÅÌ:г͡Ù4ÑjçCÕçÕ ÔjÖFÌ,HFÌØ9×jçÏ™ÖFÌÙ åèFåØFåÑ9å Ïì\ê6Ñ7HÍO¸ØÙ4ÕØÏ4ÐÅÌ Ï

 çÙÌ4ÓÏ4ÐÅÌØ9Ì å

í }í

 8 FE8
48 J;<6K1^ A8¹3)
9K@8¹)EHšA658=
£E81 - 3 -g5
¡3)
8?|C
48 A8 ¡3)
9K)?59y)J1AF^ K1657y@=
—IF6BU
A
Q^ Q ¼Un>1
9 -•Y
9 F=AF^ K1)79
7›5J

4831
R>À"μ§,1j«"°6¬§4¬· Q ,'¨j²¿¬Q
^ Q6μ§4« 8 –U3-e>@K@83Fe¢ )E<5=™>F659IbT¸5J 18^ · :
D57AF^ -8g1
su798?>@ )
i¼U)7^  A^ Q
^ A
8/:
i83 eA
9;<† )E<5=¢
F¤^ F9È)Q^3 )8%^ É-Q

IF@= 8 % )E<5=)E‹@57)7J1IFEH)T6>181K1)7IF<T- )
9K1e<T-8@G K@8 >1
43657 QWq )8":
">@ 79
9B#uI1
9 )8 S 2 }8FE<>1
: y-e)EH)T-J@E
718157 Q )u:
">F6598g K@
1TA
9;™
95
::
Q‚Q‚Q  wxEH7 -

A
7)M^5 
%3-?:
€59 —c:pe_^ Uf[6Z^5 7A)8™8=8?>7@6] Å®D=|l4
^ É ¯ƒ 6K1U !È6ZX"]ƒ =|l)Tx83¢=8e)L%:
%3-  h"f_‹opc]? È =|l 5 59y)J1AF18™5A
QxÆ 7 A @3)8/:
i )E<5=J^3 )
¤

 18 L1 )8 AF181K@8 :Jƒ¯^ Q Q4831
1T-3-R5
{^2 " )J^ –}{>183-79=
S3-":
K5=8˜J@˜)EH|C
^ ~ )E‹81518^ AF~^ )EHR839 --F®^ Q 4831
1T3-S:
K@8 ®F¯ ƒ6Q 4831
D>~
>1J)G1K1@=Fg8154¤ Q  Q
Q

657981 )8q )8S:
¡56579
EH7y-g%>–uBxA¡657981 y- 9 -F•< Q¸O 8 157gS:
¡=81 657)8 O )8^ <TE8–U3-ie>18FJ@˜j3-FeR835A)L? )E<5=)LF65:
/ K1@=F s"F Q

>1815K@
{®^ &^ )ª§μ¾9«^ ·FQTW4
8 4831
^ 9 -F•¸TC59A Q )S>F6598/:
}:
431JR657981 :J%=8{F:
D59y)J1AF)TY^ )
E
F@=^  A:
A^ Qz~^8 v)
†J£^  K@8Rt}˜e<Tl‹J K1g:
{59y)J1AF^ ~ )E¹3)81K)˜

^ -pf ^ ‚[6Z IF:J1]:oZxJD5
43-E<
957u=|l Q¸O
9K@8%8@G 6K@J9:
¡657981 j5=)E™>183-IF)EH^ Q^2 }
7J/=|lJ{5A8^ U3)
9K)}>1815A
7)8l:
C‘x7QWq )8¡:
i8F˜G 6BCR657^ )J e<T-–lAFy^ ~Q)EJ

  Ž 5 7 K@8R1
8@G1 -1v)
18g>F)7|C
g•< 5 7 Q

^ N^ Hè9̐ÎFÌuÍiÔjÖÍèÍDèÏ^ ×Ìé9ÌuçÕjÐÒÑCØ9ÌìeÏÓÌ:гÍDÌØÙÏçÓÌÖ^ Ïê-Ì

í uí

Xegan Marija

STARIJI I MLAI ANALISTI Napomena Predstojei tekst predstavlja kombinaciju sledeih tekstova:— D. Panteli, Stari Rim, Izvori za stari Rim — Belexke Ane Stojqi sa predavanja M. Ricl 22.10.2002. u Beogradu Analisti Stariji Gnej Nevijevom punskom ratu. Na latinskom jeziku u italsko-saturnijskom stihu sastavio je bio je rodom iz Kampanije, ali poreklom Latin. Uqestvovao je u Pr- spev o Prvom punskom ratu. Spev se sastojao iz 4 000 stihova, od kojih su danassaquvani svega nekoliko stotina i to u delima kasnijih pisaca. Mada je pisao na latinskom jeziku, Nevije se koristio Homerom i helenistiqkim pesnicima.Veruje se da je poznavao grqki jezik i da je bio veoma obrazovan. Kvint Enijeimenom Anali, koji je iveo na prelazu iz ili Godixnjaci. Ideja vodilja je bila da opeva rimsku istoriju III u II vek p. n. e., sastavio je spev pod od osnivanja grada do pixqeva vremena.u heksametru. Spev se sastojao od 18 pevanja ili 30 000 stihova, od kojih je Kvint Enije je pisao na latinskom danas saquvano oko 600 i to u delima kasnijih pisaca.su posveena mitovima o Eneji, osnivanju grada i dobu kraljeva. Prva tri pevanja bila Sledea dva pevanja za predmet su imala dogaajeKvint Enije je bio prijatelj Katona Starijeg, koji ga je i doveo u Rim. Bio je V i IV veka p. n. e. pesnik patriota. Slavio je rimske vojne uspehe, zanimao se za rimske starine.Nije poznato koliki je uticaj ostavio na istoriqare, ali se zna da je rado qitan sve do carstva.latinski jezik. Njegov bogat stil je hvaljen, kao i nove kovanice koje uvodi u U meuvremenu, Rimljani dobijaju svog prvog i pravog istoriqara, Kvinta Fa-bija Piktora, koji se smatra rodonaqelnikom grupe starijih analista. Kvint Fabije Piktorsenator. Oko 200. godine p. n. e. na grqkom jeziku sastavio je delo pod imenom poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio je Analipixe na grqkom jer je u to vreme latinski smatran varvarskim jezikom i jer, u kome dogaaje izlae hronoloxki, poqev od imena konzula. Piktor je grqki predstavljao jedini pravi knjievni jezik.pokuxava opravdati i objasniti rimsku vlast u grqkom svetu. Piktor je prvi pisac koji On se posebno zanima periodom osnivanja grada, kao i periodom u kome sam ivi. Njegovo delo,izuzev neznatnih odlomaka i citata kod Livija i Dionisija, je danas izgubljeno. Od starijih analista treba jox pomenuti Lucija Cincinija Alimenta i LucijaPostumija Albina. Lucije Cincinije Alimentje senator, kao i Piktor. Jedno vreme je proveo u zarobljenixtvu kod Hanibala, poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio da bi se potom naxao na slobodi. Sastavio je na grqkom jeziku jedne anale. Lucije Postumije Albin sastavio je na grqkom jeziku takoe jedne anale. Bio je filhelen. Polibije nema visoko mixljenje o njemu.

• 1 –

Tuberonjedan spis o Tukididu, koji se oquvao do danas. Bio je samostalan istraivaq je bio veliki prijatelj Dionisija Halikarnaxanina. Posvetio mu je i i konsultovao je dokumente. Marko Terencije Varon je stvarao nexto pre Tit Livija. iveo je od 116. do 24. godine p.ciklopedista. Bio je prijatelj Cicerona i Pompeja. Nije pisao anale, ve eseje n. e. Moda najplodniji rimski pisac, sigurno najvei rimski en- o rimskim institucijama, politici, religiji, obiqajima, umetnosti...se da je sastavio oko 490 ili 620 knjiga, od kojih je danas saquvano svega de-^1 Smatra vet:hronologiju. Prua podatke da je Rim osnovan 753. godine, da je Republika os- O zemljoradnji (3 knjige) i O latinskom jeziku (6 knjiga). Utvrdio je rimsku novana 509. godine, da se galsko zauzimanje Rima odigralo 390. godine p. n. e.Bio je sistematiqan i paljiv istoriqar, moda najpouzdaniji od svih rimskih istoriografa. Dosta ga je koristio Dionisije Halikarnaxanin. Strabon, geograf, savremenik Livijev. Roen u Maloj Aziji, a u Rim dolazi posle 31. godine. Napisao je jednu istoriju koja nije saquvana, ali je saquvana Geografija u sedamnaest knjiga. Petu knjigu svog dela posvetio je Etruriji, Rimu i Laciju. Delo obiluje istorijskim podacima. Bio je ozbiljan istraivaq.(! Ostalo neobraeno pitanje fasta.)

(^1) Spada u grupu pisaca koje nazivaju antikvarima

• 3 –

Xegan Marija

TIT LIVIJE (59. p. n. e. - 17. n. e.) ivot svedoqanstva, a naxe poznavanje zasniva se na oskudnim podacima koje prua^ O ivotu Tita Livija danas se malo zna.^ Pisac o sebi nije ostavio Hijeronim iz Stridona u svojoj59. p. n. e., a preminuo je 17. n. Hronici e. Dakle, nexto malo je nadiveo princepsa. Prema Hijeronimu, Livije je roen Avgusta.delu opxirno i precizno pixe o prostoru Patavije (danaxnje Padove), veruje se Poxto mu Hijeronim dodaje nadimak Patavinus i poxto Livije u svom da je rodom iz ovoga grada.na prostoru Transpadinske Galije Patavija je predstavljala bogat ravniqarski grad (^1). Livije je odrastao u Pataviji, gde se i xkolovao. U Rim dolazi kao tridesetogodixnjak, posle bitke kod Akcija 31. p.n. e. (^2) U Rimu zaxtitu mu je pruio sam princeps, koji ga uzima za vaspitaqa svog unuka, a budueg istoriqara i cara, Klaudija.politiqkom ivotu — nije obavljao ni civilne ni vojne funkcije. Livije nije uqestvovao u

Odnos Livija i Avgusta traivaqa uverenja je da je Livije nepristrasan, dok druga smatra da je Livi-^ pitanje odnosa Tita Livija prema Oktavijanu Avgustu. Jedna grupa is- jevo delo u stvari pohvala Avgustu. U svom delu Livije u vixe navrata pominjeAvgusta. U prvoj knjizi on pixe kako je legendarni rimski kralj Numa Pompilije izgradio hram posveen Janusu. Kada su vrata hrama bila otvorena to je znaqiloda je narod u ratu, a zatvorena da su okolni narodi umireni. Livije tvrdi da je hram bio svega dva puta zatvoren posle vladavine Pompilija i to posle Prvogpunskog rata i posle bitke kod rta Akcija, kada je Avgust uspostavio mir i na moru i na kopnu. Dakle, Livije poredi Avgusta sa rimskim kraljem koji se svo-jevremeno pozabavio obnovom religije. U jednom delu Livije raspravlja o zvanju koje je uivao izvesni Kornelije Kos. Do Livijeva vremena jedni su tvrdili daje Kos bio konzul, drugi vojni tribun. Sam Avgust govorio je da je prilikom obnove Jupiterova hrama naxao Kornelijev xtit na kome je pisaloLivije Avgustovom tvrenju daje prednost nad drugim izvorima i takoe smatra Cossus consul. da je Kos svojevremeno vrxio dunost konzula. Iz navedenog da se pretpostavitida je Livije cenio Avgusta. Treba imati na umu da se Avgust zalagao za obnovu stare rimske religije, kao i morala rimskog druxtva; principi kojim je teioi sam Livije. Meutim, i kada hvali Avgusta Livije to qini manje upadljivo od pesnika svoga vremena, Vergilija i Horacija. Tacit, pozivajui se na Kre-mucija Korda, pixe da, mada su Avgust i Livije bili prijatelji, Livije je tako znao hvaliti Pompeja Velikog, da ga je Avgust nazivao ,,svojim pompejevcem”. Daje Avgust cenio Livija vidimo u tome xto mu je poverio vaspitanje svog unuka. Texko je danas utvrditi da li je Livijevo prijateljstvo sa Avgustom uticalo naobjektivnost Livijeva dela. Naime, knjige u kojima Livije pixe o svom vremenu — Pompeju, Cezaru, Avgustu — danas su izgubljene. (^12) Stanovnici grada rimsko graansko pravo dobijaju tek oko 49. p. n. e.Rim, verovatno ne poseuje ranije, jer je besneo graanski rat izmeu Antonija i Oktavijana.

• 1 –

Данијела Пантелић

Т И Т Л И В И Ј Е

Увод

оснивања^ Овај града^ одељак. Замишље^ посвећен је^ каоје^ прегледу додатак^ садржајабелешкама^ Ливијевог о раној историјидела^ Историја Рима;^ ИсторијаРима^ од раног ни од (^) Рима какве , Рим користи у доба ако краљева се претходно , Доба (^) ране не консултују републике поменуте. Стога, текст белешке који ☺следи. Коришћен неће бити је превод Мирославе Мирковић, Т. Ливије, Историја Рима од оснивања града, Београд 1991.

ИСТОРИЈА РИМА ОД ОСНИВАЊА ГРАДА - П Р Е Г Л Е Д

1. Прва књига (753 - 509 г. пре Хр. ) поуздано^ На да^ почетку ли ћу учинити^ дела^ налази нешто^ се^ што предговор је вредно^ који труда^ даје^ Тит ако^ узмем Ливије да^ где опишем^ каже:» историјуНе^ знам римског ствар видим народа као од стару почетка и врло града познату, али, идок када нови бих историчари знао не бих верују се усудио да ће даи они кажем допринети, јер ја сигурнијем старине. Како утврђивању било, човека истине ипак и радуједа ће дасвојојм и сам вештином својим снагама писања допринесе превазићи да сировостсе сачува сећање писаца останена историју у сенци најмоћнијег, ја ћу се тешити народа величиномна свету. онихИ ако који моје стоје име на у путумноштву мојој толикихслави. У питањи седам векова је историја, и од незнатих чије изушавање почетака изискујетолико јевелики нарасла напор да већ јер замараје започела својом пре величином више од. Ја наше као покољење награду загледало толики током свој трудтоликих видим година у томе. Док да сву своју ту прошлостпажњу окренем понављам од зла у памети које је ослобођен одвратити сам од истинесвих брига. Оно којешто духјепретходило писца могу оснивању ипак узнемирити Рима, познато, премда је више га на не основу могу казивања прихватити неголи ни одбацитипоузданих. Дубокојдокумената прошлости о историјским је пак дозвољено збивањима да, темеша се небожанске може ни и људске икојем народуствари дозвољено да би тако да (^) жртвујепочетке (^) истинуградова оучинила својим почецимашто величанственијим и да се позива. наА (^) боговеако је као оснивача осниваче Марса, онда, онда су (^) осталито Римљани народи, чија то (^) требаје ратна да славаприхвате таква као да што ако прихватају они узимају и зањегову свог власт дати .одлучујућу Но ја ипак важност тим и сличним. мени је легендама пре свега, сталомада судо вреднетога да пажње сваком и покажемпоштовања какав, нећу је био повећали живот државу и какви; како су били је потом обичаји, пошто; који људи је ред и којимпостепено снагама слабио су у рату, опадао и миру и морал створили и како и смо да подносимо, падајући свенаше ниже мане, најзад ни да сестрмоглаво лечимо од дошлињих. до ових времена да више нисмо кадри ни

Оно да видиш што изучавањепоучне примере историје узидане чини здравиму споменик и плодоноснимје славе, ту је тебиуправо и тодрави што дато ти дозвољавада видиш какве и по последицама примере треба. Уосталом подражавати, или ме, аљубав шта прематреба започетомизбегавати послу јер је варасрамно, или и стварнопо побудама није никад нема државепостојала у коју држава су тако ни већа касно ни здравијапродрли одлуксуз римске и и, нитиграмзивост богатија, нигде добрим тако примерима дуго није, значило превелика част задовољства бити скроман су изазвала и штедљив жељу. заБогатство луксузом (^) ије разузданостодавно родило, то лакомостје за собом, а повукло Но будући опште да нису пропадање омиљене и (^) ,суноврат иако су .понакад нужне, нека жалбе изостану тако великог подухвата изаветима., Радијемолитвама започнимо боговима, као ишто богињама је то обичајда омогуће код песникауспех великом, добрим делу предзнацима које смо започели То је предговор » који даје Ливије а изнела сам га у целости овде, сматрајући да га вреди прочитати јер даје извесне податке о Ливију као историчару. − После Енеју 1 Падаи Антенора Троје, 2 преживели, јер када су тројанци Одисеј ису Менелај кажњавани дошли. Грци у Троју су једино да траже поштедели да им се да при Јелена разарању, гостопримство Троје била поштеђена им је указао: Антенор. Захваљујући томе његова кућа је Антенор насеобину је сау групомобласти људи Венета који ( (^) данашњасу протерани Венеција из Пафлафоније) коју су ,^3 назвали^ основао Троја на јаданској. Антенор обали се спомиње Македоније као и (^) стигаооснивач до ПатавијумаСицилије где, родногје тражио града место Тита погодно Ливија за .насељавање Енеја је кренуо. Са Сицилије преко су искрцали га богови тројанци довели после до места дуго Лауренаталутања. Међутим (то је (^) ,простор владари Лација тог простпра^4 ). На том, када простору су видели су седа се две туђинци приче: понасељавају једној краљ сакупили Латина су је војскунајпре исклопио кренули пријатељске на досељенике односе. О даљемса Енејом току а (^) затимпостоје с њим редове ступио, краљ и латина у рођачке је позвао односе вођу, а по досељеника другој, пошто и упитао су се га обе одакле стране су (^) ,постројиле зашто су дошли у борбене ту, и када Краљ је је сазнао Енеји целудао кћер ствар за дивиожену. сеЕнеја њиховој је основао храбрости град ии саназвао њима га склопио по имену пријатељство своје жене. Лавиниј − Енеја и Латини иду у рат против вереника Енејине жене. Наиме, пре доласка Енеје, његова неком дошљаку жена је обећана. Битка је другом била нерешена и сада вереник, латини није су (^) изгубилимогао да прихвативођу, а Ритули да је предности њихов краљдата Турно су побегли Етрурцима који ионако нису били задовољни оснивањем новог града. (^1) двобоју (^) Енеја је са био грчким син Анхиза јунаком и ДиомедомАфродите ,био иначе погођен један (^) тешкимод тројанских каменом јунака, Афродита познат изга Илијадеје изнела. Кадаиз борбе је у и град пренела у пламену на планину. Изгубио Иду је. женуПосле Креусу пада Троје, али ,је он спасао је носећи сина свог Асканија оца Анхиза, па се прекона раменима Тракије, напустиои Делоса упутио креће и преманошен Италији буром .долази Дошао на је обалупрво наАфрике Сицилију, где гдега је му пријатељски је умро отац примила и ту је краљицасахрањен Дидона. Потом, освач царство 2 Картагине Рима. Она је желела да га задржи, али он креће за Италију где му је био задатак да оснује 3 АнтенорПафлагонија^ је^ тројански је област^ јунак северне^ који М^ се. Азијекао^ и,^ Енејазалагаона обали Понта^ да^ сеи њениЈелена краљеви^ врати^ Грцима су учествовали у тројанском (^4) Према Хесиоду рату на најстарији страни Троје становници. Лација су били Латини, док према легенди о Енеји Латини су настали мешањем тројанаца и аутохтоних становника Аборигина.

− Ромул да би виделии Рем не коме могу ће да се се указати договоре знамење ко ће дати. Дошло име јеграду до ,сукоба па посматрају и Рем је лет убијен птица у гужви прескочи која нови је настала бедем). (по Нови једној град верзији је добио убио име га по је оснивачуРомула пошто. је овај покушао да − Ромул Гериона је, утврдиочудовиште Палатин са троструким, подигао теломхрам Херкулу, поседовао ( по је предању крда прекрасних Херкул је говеда победио на острву Гибралтарски Еритрији мореуз. На путубацивши ка том стене острву на , (^) обена далекомобале, а западуазатим, Херкулодапео јестрелу отворио на хелиоса Шпаније (^) ,чији Италије су га према зраци Грчкој пекли) .У Убио италији је затимга је срео Гериона краљ иЕуандер потерао 10 стадаи открио преко му пророчанство убио Герина биће. како му ће постављен Херкул постатижртвеник најмоћнији на свету и на том месту где је − Ромулл краља, изабрао доноси језаконе 12 ликтора, јер сматра да ће једино тако ујединити народ. За себе, као − Град мрачног се утврђујепорекла (^) ,и убицеразвија, лопови. да нови, робови град не. Дошао би остао је ненасељенвелики број, позвани људи и су Ромул људи, задовољан потомци названи организова су патрицији је сенат. од 100 људи који су названи Очеви а њихови − У дозволу граду склапањаније било брака жена са, па њиховим су Римљани женема послали, али од посланикетога није билосуседима ништа тражећи. Ромул љут виде објавинови град свечаности, а дошли у су граду и многи и позове Сабињани сусед са. Одазвали женама ису децом се многи. Тада, (^) сужељни римски да младићи напад. почели да отимају жене. Мужеви и родитељи отетих жена су организовали Сабињани^ −^ Нови су^ рат напали^ са^ Сабињанима и заузели римску,^ без^ икакве тврћаву^ објаве, затим: су се водиле борбе са променљивим успехом хаљина .и тада почеле су Сабињанке раздвајати, збогзавађене којих стране је рат (^) ,и тражиле почео, изашле су да распуштенесе сукоби прекину косе, подараних јер оне нежеле њих и дошло живети до ни рата без. очеваТада сени обе без странемужева стишају и ако неко и обе треба стране да страдапристану то суна онедоговор јер је. Избог не само краљевство да су склопилиали су власт мир предали већ су Риму од две. државе учинили једну, удружили су се у једно − Ромул су имена је народ бирана поделио. у исто на тридесетвреме су куријаформиране и дао ими триимена центурије али нема коњаника података како( коњаника Луцерес закоје). Три се племена незна порекло су била. Рамненти по Помулу, Титијенуи по Титу Тације и − Рат Ромулом Рима суи етрурскогоднели победу града Фидена који лежи на путу Виа Солариа. Римљани под − Рат његовог Рима јачања са етрурским и напретка градом). Вејани Вејом су ( уи Римједни упали и други пре нападајусвега због Рима пљачке јер (^). сеРомул плаше је однео и мир победује склопљен али није на 100 заузео године град али јер им је јебио одузет добро део утврђен територије. Вејани. су тражили мир − По Војници ливију су, Ромулга поштовали је тако иуредио волели државу, као и данарод је (^40) , а (^) онгодине је у градупосле држаоњега владаоједну градумир. од 300 војника коју је називао хитри

(^10) бљувао (^) грћки ватрујунак приказани првобитно као биодобар поштован човек који на Палатинусе борио против Какуса, Вулкановог сина који

− Ромул магла гаје једржао обавила скупштину и сакрила, када од очију се догодило присутних невреме. После, олујатога , (^) јегрмљавина Ромул нестао, густа са земље Ромул. богНакон, да јетога од богасе поново настао разведрило и да је краљ, засијало и отац целогсунце народа, и народ. је повикао да је − − ЛивијеПосле смртипише, Ромулада је било долази неких до који борбе су заверовали влашћу да : су ромула убили патрицији. Римљани^ Сабињанио да^ тосу будехтели Римљанин^ да^ то^ буде јер^ Сабињанинсу Римљани^ јерстарији^ су^ они по пореклуизгубили и^ презиралисвог^ краља су^ Тација краља, странца војсковође. Пошто. Изабрано су се је патрицијидесет људи плашили који су ималида Рим власт не (^) , угрозеједан међусуседи њима, јер је немаимао краљасимболе и власти пет дана и иликтора тако су ( билосе сви је смењивали десет група у покруг десет. тако људи је краљевство). Империум трајало се завршавао једну годину у року, а тајод период сенатори назван одлуче је да интерегнумдозволе народу. Народ да изабере се побунио краља (^) алиуслед да (^) ћесмењивања краљ бити сторинуизабран (^) акољуди сенат, и потврди избор. Као други^ −^ Изабран римски^ је^ други краљ^ римски изабран^ краљ је : Нума Помпилије , човек чувен по правичности и побожности сео је на камен (сматра, окренуо се да се је према био Сабињанин југу и затим). Затимје питао је боговеаугур^11 да^ одвео ли одобравају Помпилија избор у тврћаву Нуме, за се краљапојавише (аугур,али јеЛивије упутио не молитву наводи којатражећи су то од знамења богова). да се јасним знаком огласе. Знамења Нума −Помпилије^ Помпилије је^ гради желео^ храм да: одврати народ од рата, па је прво саградио храм Јанусу у подножју значи да суАвентина околни (народикада је умиренихрам отворен. Ливије то значипише дада јеје народхрам биоу рату свега а када два јепута затворен затворен то после је Цезар владавине успоставио Помпилија мир и на и мору то после и на Првогкопну. пунског рата, и после битке код Акција када − Нума поделио је затвориона 12 месеци храм, иУвео ступио је и уинтеркаларне пријатељске односемесеце сајер суседимакретање. (^) МесецаГодину неје − испуњаваУводи неке^30 данарелигијске^ у^ сваком дужности^ месецу.,^ Установиокраљ је био^ је^ празничнесвештеник^ дане Јупитера^12. , а увео је и свештенике порекло водио Марсу из Албе и Квирину). Брига. Изабраооко свох јеовох девице дужносто за весталке одвраћала (то је је био народ ред одкоји рата је и људи на сиља да су, људи вера суи билизаклетва испуњени владали бригом државом за боговеуместо. Побожностзакона и страха је обузела од казне срца. Толико Рим учинили су се светогрђеодли религији. Нума да Помпилије су чак околни је владао народи 43 годинесматрали, а Ромул да би 37 нападом година (^) .на − Изабран Хостилија је. Овајтрећи краљ римски је био краљ ратоборнији:, народ јеод послеРомула интерегнума. Он прво ратујеизабрао са (^) АлбаТула Лонгом тада су. (^) војсковођевојска Албе обе напада стране Римску иступиле територију и разговарале, војске (^) .су Противник се постројиле је упозорио за битку на и опасност од Етрурије за обе стране и да је боље да пронађу неки начин ко ће се (^11) претсказивали (^) Аугурес је свештенички будућност, већколегиј су тумачили, који је у да почетку ли су богови бројао сагласнитри члана са, по предузетим један из сваке подухватом трибе. Нису. Сви важни ( 12 ауспициа дравни). Сула послови је број аугурасу могли повећао бити на (^) 15,предузети а Цезар текна 16. након обављених посматрања знамења обављањеСматра^ пољопривреднихсе^ да^ је^ Нумин^ календаррадова. Нума^ заменио је желео^ ранији да ускладиРомулов лунарну^ који^ је и^ имао соларну^10 годинумесеци.,^ важних^ за

− Латини Политориј су (^) , напалиједан од римска латинских поља градоваи опљачкали и његово. Тада становништво је Марције предузео преселио поход у Рим на и населио становништво на Авентин прикључио^14. Марције римској је држави заузео и јошдозволио неке латинскеда се населе градове код Мурцијеи њихово (^15). Јаникул постао тврђава је такође непријатељу укључен у. ОдлученоРим али не је збогда се недостатка Јаникул утврди простора и спојивеч да мостом не би преко Тибру (^) ).Тибра са градом ради лакше комуникације (то је први мост изграђен на − − ПодигнутЗа време Анкаје затвор Марција у граду, територија, изнад Форума Рима. је проширена, узета је шума од Веје и − властУ Рим^ Рима стиже^ је^ проширенаиз Етрурије^ до Луције^ мора. ТарквинијеНа^ ушћу^ Тибра Приск^ изграђена.. Он није^ је биоОстија етрурац^16. , отац му је Кипсела био Коринћанин), населио се иу (^) Тарквинијимаиз Коринта је и побегаодобио два због сина политичких. Један од њих сукоба је имао (можда име Лукумон у време. Овај како Лукумонсу Етрурци се Лукумона оженио Танаквилом сматрали дошљаком, девојком изон веоманије имао богате изгледа и угледне на успех куће.. ЗатоМеђутим је на, наговор просечним жене животом, која (^) , будуђипа је наговорила да је била мужа из дабогате оду за кућеРим (^) јерније тамо се (^) постојимирила шансаса скромним за успех, ( докто јесу млад седели град и уодмарали ком живе од различити пута, спустио народи се). ораоТако, узмеје он муса женомкапу па дошао му затим на Јаникул врати ,на и главу високом. Његова и важном жена јеположају протумачила. Лукумон као веомаје тада повољан променио знак имеи рекла и назвао мужу дасе сеЛуције нада Тарквиније − Он .је својим доброчинствима и љубазношћу брзо стекао наклоност народа. Краљ га је обављао приметио. На икрају Луције је изабран се брзо запоказао тутора као краљевској вешт и способан деци. у свим пословима које је − Анко се одржи Марције скупштина је владао и одрди 24 године се наследник. Тарквиније краљев је настојао. У време још када за његова је требала живота да дасе одржи наскупштини скупштина одржао, Траквиније говор себи (^) ује част децу, истицао Марцијеву је заслуге послао, способности у лов, (^) ,а искуство сам је и тиме придобио народ да ге изабере закраља. − − НовиРатовао краљ је са постаје Латинима Тарквиније, пљачкао: их. Одредио је место за циркус, који се у Ливијево време Такмичења звао суВелики била у (^) коњичкациркус, аили био у песничењу је смештен, углавном између преузетаПалатина од (^) етрурацаи Авентина.. − Тарквиније напали Сабињани се спрема. Тада да јеопаше краљ град одлучио каменим да повећазидовима број, али коњаника су га тада и у изненада све три центурије било 600, , (^) аликоје Ливије је основао наводи Ромул да ,их број је билоје удвостручен 1800 што је(тако мало да вероватноби требало). даТакође их је, краљ Сабињана је наредио, па је датада се кришомвећи број запали бачен мост у реку на Тибруа остале. То сује изазвалокоњаници пометњу гонили кодсве − планинаТарквиније. је наставио изградњу бедема око града, исушио је предео између брегова и воду спровео у Тибар. ударио је темље храму Капитолоском Јупитеру. (^14) Албани (^) Палатин, Авентин је био средиштестановници старих латинског Римљана града, Капитол Политорија и тврђаву су насељавали Сабињани, Целиј (^1516) ТоАрхеолошким је капела између истраживањима Палатина и је Авентина утврђено да је Остија подигнута у 4 веку пре Хр.

− У Краљева краљевској жена кућиТанаквил догодило рече мужусе чудо да :ће Запалила тај дечак се ког глава су одгајили дечака Сервијабити заштитник Тулија. кравске образовање куће. Врло у несрећибрзо постао. Након је достојан тога дечакувласти (^). Краљје посвећена Тарквиније велика је своју пажња кћерку и удао народа за иСервија Сената Тулија. , који је уживао почасти како код краљ а, тако код − Синови тутору. НаАнка превару Марција су убили љути краља због (неправдесекиром уи главу преваре, једноставно, желе да и сеефикасно освете ☺свом ). − Починиоци су ухваћени и кажњени, а на власт долази Сервије Тулије. − − КраљСервије постаје је своје Сервије две кћерке Тулије удао: за синове Луција Тарквинија, како не би изазвао њихово своју власт непријатељство.. Победио је становнике града Веје, чиме је само потврдио − Сервије разликовали Тулије по степенује извршио достојанства поделу и (^) пограђана имовини према. Прва цензу класа^17 : 80 грађани центурија су (^) , 40се сениора воде рат и ван 40 јуниораграница.. СениориПрва класа су ималије имала задатак преко да 100 000 увек чувају аса приходаград, а јуниори(ас је био да бронзани новац ). Погледати табелу коју даје Дионисије Халикарнашанин:

klasa imovina odbrambeno naoruzanje napadacko naoruzanje broj centurijajuniores seniores

III^10000075000 slem, stit, oklop, nazuvcislem, stit, nazuvci koplje, mackoplje, mac^4010

IIIIV 5000025000 slem, stitstit koplje, mackoplje, mac 1010

V 11000 / pracka, kratko koplje 15 15

− Ливије па је пало када конфузно је реч о (^) .овој Било подели је пописано у веома 80 000 мало реченицаљуди, а Фабије даје велики Пиктор број пише података да је то, − биоСервије^ број јеоних проширио^ који^ су градмогли на^ да Квиринал^ носе^ оружје, Виминал^18. и Есквилин где је иначе сам живео тако проширио како би место помериум добило (то добру су границе репутацију градске. Град територије је утврдио у Риму јарком, а подизањеи бедемом и − СервијевихСградио је Дијанинзидова^ археологија храм у Риму^ датује^ у^4 век^ п.н.е. ). − Сервије имати њихову је делио подршку народу. Знао земљу је да освојену му прети од опасност непријатеља од зета, надајући, Тарквинија се да. ће тако

(^17) класе (^) Цензус. Од је 366 попис г. вршила грађана су са га циљемдва цензора да им којасе процене су бирана приходи сваке ипете онда године се разврстају, да би своју у имовинске дужност обавила (^18) Ливије за пише 18 месеци шта каже. Попис Фабије грађана Пиктор је вршен. Он јена иначе Марсовом био први пољу познати, ван града римски. историчар из друге половине 3 века. написао је римску историју на грчом језику, од најстаријих времена до свог доба.