It skripta sa vezbama, Rezime od Informacioni sistemi

Preuzmite It skripta sa vezbama i više Rezime u PDF od Informacioni sistemi samo na Docsity!

FAKULTET ZA STRATEŠKI I OPERATIVNI MENADŽMENT

INFORMACIONE

TEHNOLOGIJE

SKRIPTA SA VEŽBAMA

Autori:

dr Milena Kukrić

Ivica Stanković, master

Beograd, oktobra, 2015. godine

SADRŽAJ

1. UVOD 6

2. VREMEPLOV...ISTORIJA RAZVOJA RAČUNARA 9

Pitanja – 2 12

3. VAŽNI POJMOVI 1 3 3.1.. P odatak 1 3 3.2.. I nformacija 1 4 3.3.. I nformatika 1 5 3.3...1.. P redmet izučavanja informatike 1 5 3.4..

Kibernetika 1 6 3.5.. Sistemski pristup 1 8 3.6.. S istem 1 9 3.7.. E ntropija 2 2 3.8.. Poslovni sistem 2

4.4.. Predstavljanje podataka u računaru 3 5 4.5.. Kodovi i kodne tabele 3 7 4.5...1..

ASCII

kod 3 8 4.5...2..

UNICODE

kôd 3 8 4.5...3..

Ostali kodovi 3 9

Pitanja – 4 40

5. RAČUNARSKI SISTEM 4 1 5.1.. Podela računara 4 1 5.1...1.. P odela računara prema građi i načinu funkcionisanja 4 1 5.1...2.. P odela računara prema arhitekturi 4 2 5.2.. Osnovne funkcije računarskog sistema 4 7 5.3.. Komponente računarskog sistema 4 7

Pitanja – 5 47

HARDVER 4

6.1.. Fon Nojmanov model računara 4 8 6.2.. Računarski hardver 4 9 6.3.. Matična ploča 5 0 6.4.. Centralni procesor 5 0 6.5..

Memorija 5 1 6.6.. Periferni uređaji 5 3 6.7.. Performanse računara 5 4

Pitanja – 6 55

7. S OFTVER 5 6 3.3...2..

Algoritam 5 7 3.3...3.. P rogram 5 8 3.3...4..

Računarski softver 6 0 3.3...4...1.. S

Relacioni model baze podataka 7 8 8.4...3.. J ezik za upravljanje podacima u bazi podataka 8 1 8.5.. Skladi 0 00 1te podataka Data Warehouse (DW) 8 1

Pitanja 8 83

9. RAČUNARSKE MREŽE 8 4 9.1.. Računarske komunikacije 8 4 9.2.. Savremene računarske mreže 8 8 9.3.. Intranet i ekstranet 9 1 9.4.. Pristup Internetu 9 2 9.5.. Bezbednost prenosa 9 2 9.6.. Podsistemi računarske mreže 9 3 9.7.. Važni pojmovi kod računarske mreže 9 4 9.8.. Podela računarskih mreža 9 5 9.8...1..

Računarske mreže prema površini koju pokriva mreža 9 6

Računarske mreže prema značaju pojedinih čvorova u mreži 9 8 9.8...3..

Računarske mreže prema topologiji 9 9 9.8...4..

Računarske mreže prema fizičkoj vezi računara u mreži 1 00 9.9.. Komunikacioni protokoli 1 01 9.10..

Objekti zaštite u računarskoj mreži 1 04

Pitanja – 9 105

10. I NTERNET 1 06 10.1..Razvoj Interneta 1 06 10.1...1..

Arpanet 1 07 10.2..Vlasnik Interneta 1 08 10.3..Pristup Internetu 1 08 10.4..Princip rada Interneta 1 09 10.4...1..

ZAKLJUČAK 1

LITERATURA 126

VEŽBE 127

Poštovani studenti,

Ova skripta predstavlja sažeto izdanje i privremeni i osnovni materijal za pripremu kolokvija i

ispita iz predmeta Informacione tehnologije i Informatike. Ona treba da bude i podsetnik na

oblasti i teme koje se obrađuju na predavanjima iz predmeta.

Skripta je koncipirana tako da prati nastavni program. Podeljena je u jedanaest poglavlja,

uključujući Uvod i Zaključak. Nastojala sam da sve teme obradim podjednako opširno (ili sažeto),

ali je moguće da su ipak neke obrađene previše, a druge možda nedovoljno. Skripta sadrži dosta slika i tabela, jer mi je namera bila da na što jednostavniji i vama prihvatljiv način približim ovu

materiju. Svako poglavlje počinje kratkom „najavom“ tema, a završava spiskom pitanja vezanih

za oblast koju poglavlje obrađuje. Na kraju je dat prikaz vežbi, koje se obrađuju u toku predviđenih časova, sa detaljnim uputstvom za njihovu realizaciju.

U uvodnom delu su ukratko obrađeni razlozi i potreba za izučavanjem informatike i informacionih

tehnologija. U drugom poglavlju, predstavljaju se pojedina, samo najvažnija otkrića, koja su prethodila pojavi savremenih računara. U trećem delu, obrađuju se i definišu osnovni pojmovi

vezani za informatičku nauku. Četvrto poglavlje vas polako uvodi u računarske sisteme, obrađujući matematičke osnove na kojima je koncipiran rad računarskog sistema. Peti deo se

odnosi na sam računarski sistem, na podelu računarskih sistema, kratko upoznavanje

karakteristika i namene pojedinih vrsta. Šesto i sedmo poglavlje opisuju glavne komponente računarskog sistema, hardver i softver, njihovu funkciju, namenu, podele. Osmo poglavlje

namenjeno je organizaciji podataka u računarskim sistemima, upoznavanju sa konceptom baza

podataka. Deveto i deseto poglavlje obrađuju računarske mreže i Internet. U zaključku se rezimiraju sve navedene teme i daje viđenje budućnosti u razvoju informacionih tehnologija.

Budući da je informatička nauka, oblast koja se stalno, na dnevnom nivou menja, dozvoljavam da

skripta koja je pred vama, u određenim delovima već nije aktuelna. Preporučujem vam, drage koleginice i kolege da se, pored ovog materijala služite i drugim izvorima za sticanje znanja...

Stalno se objavljuju nove knjige, a Internet je pravi rudnik informacija. Tražite ažurne informacije,

čitajte, istražujte nemojte se čuvati da ne preterate! Nikad nećete preterati sa znanjem. Znanje je jedino vaše vlasništvo i sa znanjem ste bogatiji ljudi. Jedino sa stalnim sticanjem znanja, usudila

bih se reći naročito iz ove oblasti, držite korak sa vremenom u kojem živite.

Nadam se, da će i predavanja i skripta iz ovog predmeta, doprineti da budete „svoji na svome“ iz

informatičke oblasti i da će ovi saveti doprineti da vaša potreba za znanjem i istraživanjem nikada

ne prestane. Želim vam da budete dobri studenti, a pre svega postanete dobri ljudi...

Autor

U Beogradu, oktobra 2015.

5

Pojam informaciono društvo se odnosi na društvo u kojem kreativnost, distribucija, širenje,

korišćenje, integracija i manipulacija informacija predstavlja značajnu ekonomsku, političku i

kulturnu aktivnost 1.

To je tip društva u kojem informacija i pristup informaciji igra centralnu ulogu, ekonomski,

društveno i individualno. Vlade čine napor da dovedu društvo u ovu eru^2

Informaciono društvo je ono u kome su integrisani kompleksne komunikacione mreže, koje

rapidno povećavaju razmenu informacija.^3

Razvojem informatičko-telekomunikacione tehnologije, prenos, korišćenje i pristup

informacijama omogućava razvoj informatičkog društva, odnosno digitalne ekonomije, u kojem

centralnu ulogu imaju informacija i znanje.

Krajem 20. veka, u tehnološki naprednim državama proizvodnja dobara zamenjuje se proizvodnjom i potrošnjom usluga i informacija. Pojam postindustrijskog društva prvi je

pomenuo američki sociolog D. Bel ( Daniel Bell ) najpoznatiji po svom doprinosu učenju post-

industrijalizma , u svojoj knjizi „Dolazak postindustrijskog društva“ („ The Coming Of Post –

Industrial Society “), koji kaže da je to društvo koje karakteriše „ centralizacija teoretskog znanja

kao izvora inovacija i političkih formacija u društvu .“

Razvoj informacionog društva nastaje usled ekonomskog i tehnološkog razvoja koji istovremeno uslovljavaju i omogućavaju upravljanje ljudskim društvom i pojedinačnim životom u globalnom

informacionom okruženju.

Danas se pod pojmom informacionog društva, podrazumeva društvo u kojem su centralne aktivnosti, proizvodnja, prenos i korišćenje informacija, uz pomoć tehnologije, koja poboljšava kvalitet ovih aktivnosti i vezuje se za postindustrijsku eru.

Svetski samit o informacionom društvu ( World Summit on the Information Society, WSIS ),

definiše pojam informacionog društva na sledeći način:

" Informaciono društvo je takvo društvo, u kome svako može da stvara, pristupa, koristi i deli

informacije i znanje, omogućavajući tako pojedincima, društvima i narodima da razviju svoje

potencijale potpuno u promociji sopstvenog održivog razvoja i unapređenju kvaliteta života. "

Prethodno navedene vizije informacionog društva predstavljaju pozitivan stav za razvoj budućeg

(globalnog) informacionog / informatičkog društva. Ipak, konstatacija da je reč o

„razmeni informacijana globalnoj skali“ predstavlja idealizovano gledanje u odnosu na realnost.

1 http://whatis.techtarget.com 2 mobileman.projects.supsi.ch/glossary.html 3 oregonstate.edu/instruct/anth370/gloss.html

Takva razmena informacija se već odvija u velikom broju zemalja, ali ne ravnomerno. Pre svega,

tu su jezičke, kulturne i ekonomske barijere koje predstavljaju jedan od razloga što se još uvek

ne može govoriti o Makluanovom globalnom selu. Ovakvo shvatanje informacionog društva

predstavlja dobar primer čestog previda u kome se zaboravlja da je za globalnu razmenu

informacija i globalno učešće čovečanstva u toj razmeni, potrebno mnogo više od proste

činjenice da se pristup Internetu može tehnički ostvariti skoro bilo gde.

Osnovna pismenost, poznavanje stranih jezika, prethodno obrazovanje i informatička pismenost, samo su neki od preduslova koji moraju biti zadovoljeni. U prilog ovakvom zaključku ide i konstatacija da u

2010. godini, tek 10,9% stanovništva Afrike koristi Internet, za razliku od Evrope i Amerike, gde je taj procenat značajno veći: Evropa, 58,4%, a Amerika 77,4% 4.

4 http://www.internetworldstats.com/stats.htm, podaci za 2010. godinu

NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ Augusta Ada MAŠINI

Prviput je bio predložen koncept računarskogprograma, pasesmatra da je Augusta Ada bila prvi kompjuterski programer.

Augusta Ada grofica od Lavlejsa

BABBAGE- ova ANALITIČKA MAŠINA

Babbage je uspostavio OSNOVEMODERNIHRAČUN ARA. On je definisaoda automatska mašina za računanje morada ima :

• Medijum zasmeštanjebrojevaza obradu koje je Čarls Bebidž nazvao MEMORIJA
• Uređaj koji će da sprovodi aritmetičkeoperacije, koje je on nazvao RAČUNAČ, amidanas nazivamo centralnaprocesorska jedinica( centralprocessorunit - CPU).
• Uređaj koji će da upravlja operacijama mašine. Danas to zovemo upravljačkajedinica.
• Ulazni i izlazni uređaj. Tada čitači kartica. Danas monitori, printeri, skeneri...

Čarls Bebidž ( Charles Babbage )

“TJURINGOVA MAŠINA” rad o hipotetičkom digitalnom računaru

Alan Tjuring je dao veliki doprinos stvaranju modernog računarstva. Tokom drugogsvetskograta, Tjuring je razvio tzv.”bombe”(mehanički uređaji), a zatim “kolose”(električni uređaji) koji surazbijali nemačku šifru (ENIGMA MAŠINA).

Alan Tjuring (Alan Turing)

Fon Nojmanov MODEL RAČUNARA

Fon Nojmanov model računara sadrži:

• memoriju,
• upravljačku,
• aritmetičku,
• ulaznu i
• izlaznu jedinicu

John von Neumann

Pušten je u rad 1945.

ENIAC (Electronic Numeral Integrator and Computer)

Smatra se prvim elektronskim računarom. Sastojao seod 17.468 elektronskih cevi i 70000 otpornika, bio je težak 30 tona, a trošio je 174 kw električne energije. Korišten je zaproračune prvehidrogenske bombe, a bio je u upotrebi do 1955. godine.

Razvijen je na američkom univerzitetu Moor School, napredlog John W. Mauchly-a.

UNIVAC (Universal Automatic Computer)

Prvi uspešnikomercijalniračunar

1952. god. Korišćen je za predviđanje predsedničkihizborau SAD. KARAKTERISTIKE:

• programi smešteni umemoriju ( memorijskihćelija),
• uređaj spoljnememorijena magnetnojtraci,
• ulazno/izlazniuređaji (tastatura, bušenekartice, štampač)
• 54000 elektronskihcevi

Glavni konstruktori Mauchly i Eckert

Tabela 2.1. Istorijski razvoj uređaja koji su prethodili razvoju komercijalnih računara

Od proizvodnje prvog komercijalnog računara, pa do danas, razlikuje se 6 generacija računara,

prema načinu izrade. Na slici 2.1. dat je prikaz šest generacija računara.

Slika 2.1. Šest generacija računara

3. VAŽNI POJMOVI

U ovom poglavlju naučićete osnovnepojmove vezane za oblast izučavanjainformatike:

• Podatak
• Informacija
• Informatika
• Sistemski pristup
• Sistem
• Poslovni sistem
• Informacioni sistem
• Entropija
• Model
• Kibernetika
• Informaciona tehnologija
• Informaciono / informatičko društvo

1.. Podatak

Podaci su registrovane činjenice, oznake ili zapažanja nastale tokom nekog procesa. Oni se mogu beležiti, čuvati, prenositi i obrađivati. Podatak je kodirana predstava o nekoj činjenici iz realnog sveta.

Podaci mogu biti:

• Dinamički i
• Statički

Dinamički podaci se prenose pomoću signala, na primer govorom. Dinamički podaci se prenose pomoću signala, od predajnika do prijemnika. Kad naša usta (predajnik) izgovore neki podatak ili neke podatke, oni se pomoću vazdušnog pritiska prenose do uha (prijemnik) druge osobe koja ih prima, čuje i za tu osobu onda ti podaci postaju informacija, jer za nju imaju neko značenje.

Statički podaci oni koji su zapisanina nekom medijumu. Od davnina su ljudi zapisivali određene podatke na različitim medijumima. Tako, na primer, postoje kamene ploče sa urezanim simbolimaiz perioda 30000 godina pne. Na slici 3.1. prikazani su zapisi iz veoma davnih perioda, na kamenim i glinenim pločama i papirusu..

Slika 3.1. Zapisi na kamenu, glinenoj ploči i papirusu.

Kamen je trajna memorija, ali je malog kapaciteta. Manje trajne su glinene ploče , lakše ih je

slomiti. Papirus je medijum na koji može da se upiše mnogo veća količina podataka nego na

kamenu ili glinenoj ploči, ali je zato osetljiv na vlagu, lako zapaljiv i prema tome manje trajan.

Papir je najviše korišćen medijum u istoriji čovečanstva, milioni knjiga napisani tokom 2000

godina, medijum velikog kapaciteta, ali diskutabilne trajnosti, lako zapaljiv, osetljiv na vlagu...

Podaci se na memorijski medijum unose:

• ručno i
• automatski

Ručno se podaci unose klesanjem znakovana kamenu, glini, pisanjem na papirusu, papiru, unos pomoću pisaće mašine, preko tastature ili fotografisanje fotoaparatom.

Automatski se vrši prenos podataka sa jednog memorijskog medija na drugi, npr kopiranje

kopir aparatom ili slikanje fotoaparatom.

2.. Informacija

Obrada podataka može se posmatrati kao skup aktivnosti kojima se podaci transformišu u

informacije. Kvalitetne informacije, koje obezbeđuje informacioni sistem, imaju sledeće atribute:

verodostojnost , blagovremenost, aktuelnost, pouzdanost , relevantnost, potpunost, neprekidnost, jasnoća, specifičnost, sažetost, fleksibilnost, objektivnost, tajnost.