Jovan Ducic prezentacija, Slajdovi od Digitalne komunikacije

Preuzmite Jovan Ducic prezentacija i više Slajdovi u PDF od Digitalne komunikacije samo na Docsity!

Комуникационе технологије

Практични колоквијум

ЈОВАН ДУЧИЋ

Биографија

Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 — Гери,

Индијана, САД, 7. април 1943) је био српски и

југословенски писац, песник и дипломата. Један је од

најзначајнијих песника српског модернизма и

најзначајнији лиричар. Био је и један од оснивача

Народне одбране, националне невладине организације

у Краљевини Србији.

Прву збирку песама Дучић је објавио у Мостару 1901.

године у издању мостарске Зоре, затим другу у

Београду 1908. године у издању Српске књижевне

задруге. Писао је доста и у прози: неколико литерарних

есеја и студија о писцима, Благо цара Радована и

песничка писма из Швајцарске, Грчке и Шпаније.

Биран је за дописног члана Српске краљевске

академије, а за редовног члана изабран је 1931.

године.

Дела-Библиографија

Пјесме , књига прва, издање уредништва Зоре у Мостару, 1901. Песме , Српска књижевна задруга, Коло XVII, књ. 113. Београд, 1908. Песме у прози , Плаве легенде, писано у Женеви 1905. Београд, 1908. Песме (штампа „Давидовић“), Београд, 1908. Песме , издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1911. Сабрана дела, Књ. I-V. Библиотека савремених југословенских писаца, Београд, Издавачко предузеће „Народна просвета“ (1929—1930). Књ. I Песме сунца (1929) Књ. II Песме љубави и смрти (1929) Књ. III Царски сонети (1930) Књ. IV Плаве легенде (1930) Књ. V Градови и химере (1930) Књ. VI Благо цара Радована: књига о судбини , Београд, издање пишчево, 1932. (тј. окт. 1931[12]) Градови и химере , (Путничка писма), Српска књижевна задруга, Коло XLII, Књ. 294. Београд, 1940. Федерализам или централизам: Истина о “спорном питању“ у бившој Југославији , Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942. Југословенска идеологија: истина о “југославизму“ , Централни одбор Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1942. Лирика , издање пишчево, Питсбург, 1943. Сабрана дела , Књ. X Један Србин дипломат на двору Петра Великог и Катарине I – Гроф Сава Владиславић – Рагузински, Питсбург, 1943. Сабрана дела , Књ. VII-IX (Одабране стране). Рукописе одабрали Ј. Ђоновић и П. Бубрешко. Издање Српске народне одбране у Америци, Чикаго, 1951. Сабрана дела , (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић), Свјетлост, Сарајево, 1969. Сабрана дела , (уредили Меша Селимовић и Живорад Стојковић. Прегледао и допунио Живорад Стојковић), БИГЗ, Свјетлост, Просвета, Београд-Сарајево, 1989

Најзначајније дело

• Благо Цара Радована, по многима најзначајније дело

Јована Дучића :

• Књига о судбини.

Сви људи знају да има у животу још увек једно

закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви

људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот и

у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Сви

траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и

вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и

ослепио би да не сија у помрчини његово наслућено

благо...

Књига мудрости и лепоте великог српског песника,

једно од најчитанијих дела српске књижевности.

Ризница поетичних филозофских разматрања о

судбинским темама које заокупљају сваког човека.

Извор знања и животног надахнућа. Књига која

генерације читалаца подстиче на размишљање, пружа

подршку у тешким тренуцима и помаже свакоме ко

урони у њене редове да лакше пронађе свој пут.