Kризни менаџмент – питања и одговори

1. Шта је криза – дефиниција

Реч криза потиче из грчког језика, кризис означава пресуду или одлуку, тј. пресудни тренутак који

одлучује о даљем позитивном или негативном развоју неког догађаја, појаве или ситуације. У суштини

кризе је стање извесне поремећености и човекове намере да поводом тога треба нешто да одлучи, али да

то још није учињено.

Најчешће коришћена дефиниција кризе је: „Криза је непријатан догађај који представља изазов за

доносиоце одлука и садржи озбиљну претњу основним вредностима и нормама социјалног система која,

у условима временског притиска и веома несигурних околности, захтева доношење критичних одлука“.

Тако схваћена криза је на одређени начин „елитистичка конструкција“, јер омогућује да онај ко има

ауторитет (власт), одлучује о томе да ли одређени процес или догађај представља напредак или поремећај

нормалности, тј. кризу. Овде можемо говорити о кризи само ако учесници догађаја који је у питању,

опажају дату ситуацију као кризну, тј. да ће тај догађај бити проглашена као криза по свим својим

карактеристикама и последицама (тзв. Томасова теорема). Све док надлежни органи који треба да

предузму хитне мере када дође до кризне ситуације нису свесни те ситуације, она није јасно означена као

криза.

Генеричка дефиниција кризе се не схвата као готово стање (резултат), већ као процес који нема јасан

почетак, па ни јасан крај. Последице кризе се осећају у будућности, јер се криза може разбуктати знатно

касније него што је по претпоставкама завршена. Криза угрожава способност преживљавања

организације, онемогућава остваривање њених циљева, па понекад и њен опстанак. Она, такође, утиче на

организацију и њену способност даљег нормалног функционисања, као и на личну позицију (имиџ)

водећих менаџера у тој организацији.

Одлике кризе

У стручној литератури на ову тему најчешће се наводе три основне карактеристике за све врсте криза.

Те карактеристике су: претња, хитност и несигурност.

1. Претња настаје када су кључне вредности (нпр. безбедност, здравље, интегритет и сл.) или

опстанак организације угрожени. Што су природа и обим овог угрожавања већи и сама криза је

тежа и дубља. Природне катастрофе (поплаве, земљотреси, временске непогоде и др.) увек

изазивају дубок осећај кризе, јер носе претњу смрћу, повредама, материјалним разарањима и

угрожавању безбедности.

2. Хитност или времнски притисак - Пошто је опасност реална и присутна у свакој кризи, она

изискује да се у вези са њом нешто одмах предузме. То је нарочито значајно за менаџере на

оперативном нивоу управљања када одлука о некој активности која за последицу може да има

живот или смрт, мора да се донесе у року од неколико сати или минута.

3. Несигурност је њен незаобилазни пратећи елемент, јер је схватање и прихватање било које кризе

праћено високим степеном несигурности у вези са природом и потенцијалним последицама њене

претње. У овом случају, све се углавном своди на питање: шта се догађа или како се то десило?

Та несигурност отежава трагање за решењима, односно одговором на питање: шта ми можемо да

урадимо? Шта ће се догодити ако изаберемо ову или ону опцију за решавање проблема и слично.

Често се додаје и недовољност као њена четврта карактеристика, а односи се на недостатак

материјалних или људских ресурса неопходних за одговор на кризу.

На другој страни, кризу истовремено карактеришу:

•негативни ефекти (дерегулација, конфликт, интензиван стрес који води у непромишљене

поступке) и

•позитивни ефекти (мобилизација, солидарност, сарадња и др.).

У теорији кризног менаџмента постоје четири референтна поља или тачке за настајање и анализу

кризе који обухватају:

1) државу - најзначајнији фактор који делује у међународној заједници са својим унутрашњим

рационалним актерима (ресурсима).

Krizni Menadzment skripta, Ispiti od Business Management and Analysis

Srodni dokumenti

Delimični pregled teksta

Preuzmite Krizni Menadzment skripta i više Ispiti u PDF od Business Management and Analysis samo na Docsity!

1. Шта је криза – дефиниција

1. Претња настаје када су кључне вредности (нпр. безбедност, здравље, интегритет и сл.) или

2. Хитност или времнски притисак - Пошто је опасност реална и присутна у свакој кризи, она

3. Несигурност је њен незаобилазни пратећи елемент, јер је схватање и прихватање било које кризе

• негативни ефекти (дерегулација, конфликт, интензиван стрес који води у непромишљене

• позитивни ефекти (мобилизација, солидарност, сарадња и др.).

• предвидљивост кризе и

• могућност утицаја на кризу пре њеног настанка и током њеног трајања.

1. Класична типологија криза разликује кризе с обзиром на њихов главни узрок. Вероватно

• оних које се односе на претњу саму по себи и

• оних које се односе на то како учесници у кризи перципирају (опажају) могуће решење.

1. Брзогорећа криза - изненадно настаје и брзо нестаје. Она је кратка, оштра и пресудна.

2. Катарзичну кризу - карактерише релативно нагло гашење кризне ситуације које настаје након

3. Спорогореће кризе - постепено настају и пре се може рећи да се потпуно смањују и бледе него да