Logičke greške u dokazu | Beleške od Filozofija

Šta je to argument?

Argument bi bio skup povezanih sudova koji tvore neku tvrdnju. Postoji mnogo vrsta

argumenata, a ovde ćemo pokazati tzv. deduktivne argumente. Deduktivni argumenti su vrlo zgodni,

naime, oni su najprecizniji, mogu se proveriti, i mogu biti tačni (validni) ili netačni (invalidni).

Deduktivni argument ima tri „faze“: premise, interferenciju i konkluziju. Dokaz U dokazu se

uvek služimo zaključkom, a često i različitim metodama. Zato se u dokazu mogu pojaviti sve one

pogreške koje se pojavljuju u različitim vrstama zaključaka i u različitim metodama spoznaje.

Međutim, ima nekih pogrešaka koje su karakteristične baš za dokaz. Možemo ih podeliti u tri glavne

grupe: greška irelevantnosti, greška neosnovanog razloga i greška sleda.

1) Qui nimium probat, nihil probat Otklon od teze može biti veći ili manji, i može se

dogoditi na različite načine. Kad neko dokazuje tezu koja je opštija od one sporne, kažemo da

dokazuje previše. Suprotno tome, ako neko dokazuje tezu koja je uža od one koju bi trebalo dokazati,

kažemo da dokazuje premalo. Pretpostavimo da se u nekom skupu raspravlja o tome ima li društvo

pravo da zločinca kazni smrtnom kaznom. Onaj ko bi počeo da dokazuje da je greh usmrtiti bilo

koje živo biće, dokazivao bi previše; onaj ko bi dokazivao da društvo ima pravo da se brani od onih

koji ga ugrožavaju, dokazivao bi premalo. Onaj ko dokazuje premalo, olakšava sebi posao, ali ne

dokazuje ono što bi trebalo. Onaj ko dokazuje previše, dokazao bi i užu tezu kad bi uspeo da dokaže

širu. Ali opštije teze uvek je teže dokazati pa se često dešava se opštija teza koju pokušavamo da

dokažemo, ne može nikako dokazati, dok bi se ona uža, koju zapravo i treba dokazati, mogla

dokazati prilično lako. Zato se kaže: «Ko previše dokazuje, ne dokazuje ništa» (Qui nimium probat,

nihil probat).

2) Prelaz u drugi rod Otklon od sporne teze može biti i takav da dokazujemo tezu koja je

sasvim druge vrste ili spada u sasvim drugo područje. Tako nekad kažemo za nekog da je

nesposoban, a ljudi počnu da nas uveravaju da je on vrlo pošten. Ili: kritikujemo društveni poredak i

odnose među ljudima u nekoj zemlji, a apologeta postojećeg stanja počne da nam navodi cifre o

porastu proizvodnje ili o naoružanju njihove vojske. Ovu grešku nazivamo «prelazom u drugi rod».

3) Argumentum ad hominem Ovo je najčešći pseudoargument u raspravama, naročito u

onim «žešćim». Kad neko ne ume da argumentima pobije tvrdnju s kojom se ne slaže, pa je pokušava

oboriti pričajući da je onaj ko ju je postavio «poznati lažljivac», «stara pijanica» ili «sin ludaka» i

slično, kažemo da upotrebljava «argument protiv čoveka» (argumentum ad hominem).

Argumentum ad hominem u svojoj pogrdnoj varijanti sastoji se u tome da više ne raspravljamo o

PAGE 8

Delimični pregled teksta

Preuzmite Logičke greške u dokazu i više Beleške u PDF od Filozofija samo na Docsity!

Šta je to argument?

Argument bi bio skup povezanih sudova koji tvore neku tvrdnju. Postoji mnogo vrsta argumenata, a ovde ćemo pokazati tzv. deduktivne argumente. Deduktivni argumenti su vrlo zgodni, naime, oni su najprecizniji, mogu se proveriti, i mogu biti tačni (validni) ili netačni (invalidni). Deduktivni argument ima tri „faze“: premise, interferenciju i konkluziju. Dokaz U dokazu se uvek služimo zaključkom, a često i različitim metodama. Zato se u dokazu mogu pojaviti sve one pogreške koje se pojavljuju u različitim vrstama zaključaka i u različitim metodama spoznaje. Međutim, ima nekih pogrešaka koje su karakteristične baš za dokaz. Možemo ih podeliti u tri glavne grupe: greška irelevantnosti, greška neosnovanog razloga i greška sleda.

Qui nimium probat, nihil probat Otklon od teze može biti veći ili manji, i može se dogoditi na različite načine. Kad neko dokazuje tezu koja je opštija od one sporne, kažemo da dokazuje previše. Suprotno tome, ako neko dokazuje tezu koja je uža od one koju bi trebalo dokazati, kažemo da dokazuje premalo. Pretpostavimo da se u nekom skupu raspravlja o tome ima li društvo pravo da zločinca kazni smrtnom kaznom. Onaj ko bi počeo da dokazuje da je greh usmrtiti bilo koje živo biće, dokazivao bi previše; onaj ko bi dokazivao da društvo ima pravo da se brani od onih koji ga ugrožavaju, dokazivao bi premalo. Onaj ko dokazuje premalo, olakšava sebi posao, ali ne dokazuje ono što bi trebalo. Onaj ko dokazuje previše, dokazao bi i užu tezu kad bi uspeo da dokaže širu. Ali opštije teze uvek je teže dokazati pa se često dešava se opštija teza koju pokušavamo da dokažemo, ne može nikako dokazati, dok bi se ona uža, koju zapravo i treba dokazati, mogla dokazati prilično lako. Zato se kaže: «Ko previše dokazuje, ne dokazuje ništa» (Qui nimium probat, nihil probat).
Prelaz u drugi rod Otklon od sporne teze može biti i takav da dokazujemo tezu koja je sasvim druge vrste ili spada u sasvim drugo područje. Tako nekad kažemo za nekog da je nesposoban, a ljudi počnu da nas uveravaju da je on vrlo pošten. Ili: kritikujemo društveni poredak i odnose među ljudima u nekoj zemlji, a apologeta postojećeg stanja počne da nam navodi cifre o porastu proizvodnje ili o naoružanju njihove vojske. Ovu grešku nazivamo «prelazom u drugi rod».
Argumentum ad hominem Ovo je najčešći pseudoargument u raspravama, naročito u onim «žešćim». Kad neko ne ume da argumentima pobije tvrdnju s kojom se ne slaže, pa je pokušava oboriti pričajući da je onaj ko ju je postavio «poznati lažljivac», «stara pijanica» ili «sin ludaka» i slično, kažemo da upotrebljava «argument protiv čoveka» (argumentum ad hominem). Argumentum ad hominem u svojoj pogrdnoj varijanti sastoji se u tome da više ne raspravljamo o

spornoj tvrdnji nego pokušavamo da diskreditujemo čoveka koji je postavio tu tvrdnju. Postoji, međutim, i dobroćudnija varijanta ovog argumenta koja ne teži da diskredituje oponenta nego da ga uveri da on zbog specijalnih okolnosti u kojima se nalazi (zanimanje, pripadnost nekoj partiji ili društvenoj grupi, njegove ranije izjave itd.) treba zapravo da se složi s tezom kojoj oponira. Primer: kada u diskusiji sa sveštenikom pokušavamo da mu objasnimo da on, ako ne želi da dođe u kontradikciju sa Svetim pismom, treba da prihvati našu tezu, ili kada političkog protivnika uveravamo da naša teza, s kojom on polemiše, zapravo logično proističe iz nekih teza za koje se on zalaže.

Argumentum ad populum Kada demagog na mitingu ničim ne potkrepljuje svoje tvrdnje nego im daje privid uverljivosti najavljujući ih zvučnim frazama kao „duboka je istina da ...“, „samo pokvaren čovek može posumnjati u ...“, „ko bolje od vas shvata kako ...“, kažemo da upotrebljava „argument za narod“ (argumentum ad populum). Ovaj pseudoargument sastoji se u tome da ne ulazeći u raspravu o suštini sporne stvari, nastojimo da pridobijemo slušaoce delujući na njihova osećanja, predrasude, taštinu i subjektivne utiske. Osim toga, ovaj argument je moguće prepoznati po patetičnom tonu kojim se izgovara kao i po jasnom utisku da je naglasak na formi ne na sadržaju argumenta.
Argumentum ad misericordiam Ako nekog optužuju da je proneverio novac, a on odgovara da ima bolesnu ženu i malu decu, reći ćemo da upotrebljava „argument za milosrđe“ (argumentum ad misericordiam). Znači, ovaj argument upotrebljava onaj ko izbegava raspravu o suštini sporne stvari i pokušava da pobudi samilost kod sagovornika.

6 ) Argumentum ad verecundiam Dok se neki rado pozivaju na „opšteprihvaćeno“ mišljenje, drugi više vole da se pozivaju na mišljenje istaknutih pojedinaca, velikih ljudi, „autoriteta“, „eksperata“, „znalaca“. Takvo pozivanje ima smisla kad se sa nestručnjakom sporimo o nekom stručnom pitanju. Ali ono nije dokaz i ne može odlučiti u sporovima među samim stručnjacima. Najmanje je takvo pozivanje na mestu kada se autoritet u jednoj oblasti citira kao arbitar u drugoj, na primer kada se crkveni oci citiraju kao autoritet u nauci ili kad se političar citira kao autoritet u umetnosti. Ova greška naziva se „argument strahopoštovanja prema autoritetima“ (argumentum ad verecundiam).

Argumentum ad ignorantiam Ako se, na primer, tvrdnja da je neka bolest neizlečiva potkrepljuje samo time što još nije pronađen lek za nju, kažemo da upotrebnjava „argument

zasluga.“ „Dakle, on će izlečiti i ostale ljude koji boluju od raka?“ „Hmmm... Putevi Gospodnji su misterija za smrtnike.“

Afirmacija konsekvensa Afirmacija konsekventa je greška u logičkom sledu kada iz tvrdnje „A implicira B, a B je istinito“ izvedemo tvrdnju „dakle A je istinito“. Primer: „Ako je svet stvorilo neko natprirodno biće, onda bi trebalo da svuda vidimo red i organizovanost. Pošto i vidimo red, a ne slučajnost, jasno je da je svet imao svog kreatora.“
Argumentum ad antiquitatem Ova greška se najčešće potkrade kada argumentujemo da li je nešto dobro ili loše na temelju činjenice koliko je staro ili koliko dugo postoji. Suprotna greška je argumentum ad novitatem.. Primer: „Dve hiljade godina hrišćani vruju u Isusa Hrista. Hrišćenstvo mora biti istinito kad je toliko dugo opstalo.“
Argumentum ad novitatem Pseudoargument, suprotan argumentum ad antiquitatem. To je greška u argumentovanju kada se dokazuje da je neka teorija ili stvar utoliko bolja ukoliko je novija. Primer: "Windows 2000 je mnogo bolji od Windowsa 98, zato što je program noviji.“
Argumentum ad crumenam Greška koja se sastoji u tome da se kriterijum krisnosti neke teorije ili stvari objašnjava materijalnim ili novčanim argumentima u korist nje same, odnosno da su oni koji imaju više materijalne moći, u pravu. Suprotan je argumentum ad lazarum. Primer: „Majkrosoftov softver je nesumnjivo vrhunski, jer zašto bi inače njegov osnivač Bil Gejts imao toliko para.“
Argumentum ad lazarum Ova greška leži u pretpostavci da se kriterijum čovekovih ili teorijskih atributa određuje prema tome da li je bogat ili siromašan. Primer: „Sveštenici su bolje upoznati sa smislom života pošto su se odrekli materijalnog.“
Argumentum ad logicam Ovo je tzv. „greška greške“ čija je osobina da se argumentuje da je neka stvar pogrešna time što je izvedena kao zaključak iz pogrešnog argumenta. Treba imati u vidu da se do istinitog zaključka može doći i na osnovu pogrešnih argumenata. Primer: „Uzmimo razlomak 16/64. Ako „skratimo“ broj 6 u brojitelju i broj 6 u imenitelju, dobićemo 1/4.“ „Ali to nije matematički korektno!“ „Pa ipak je 16/64 jednako 1/4.“ I stvarno je jednako; tako smo pogrešnim putem došli do ispravnog zaključka.

Argumentum ad nauseam Ad nauseam zapravo i nije logička greška nego pogrešno verovanje da će neki argument, ako se ponovi više puta, postati prihvatljiv. Ako neko stalno ponavlja istu stvar, verovatnije je da ona neće biti prihvaćena, jer će svakome dosaditi to večito ponavljanje.
Argumentum ad numerum Ovaj pseudoargument je vrlo sličan argumentu ad populum. Sastoji se u tome da se istinitost neke tvrdnje potkrepljuje brojem ljudi koji veruju u nju, što se vrlo često čini. Primer: „Hiljade ljudi veruje u Hristovo uskrsnuće, znači da tu mora biti neke istine.“
Logička bifurkacija Bifurkacija je logička greška koja se sastoji u tome da neko predstavi situaciju kao da ima samo dve alternative, a u stvari ih može biti više. Primer: «Čovek je nastao ili onako kako Biblija kaže ili od prostih jednoćelijskih organizama, kako nauka kaže.»
Kompleksno pitanje Kompleksno pitanje (complex question) je verbalistički pseudoargument koji se sastoji u tome da nekoga prevedemo žednog preko vode tako što ćemo mu postaviti pitanje na koje ne može da odgovori. Primer: „Jesi li prestao da tučeš ženu?“ Ovo pitanje zahteva definitivan odgovor a da se pre toga nije postavilo pitanje „Da li si tukao ženu?“, tako da se bilo kojim odgovorom „dokazuje“ da je sagovornik tukao ili čak još tuče ženu. Ovaj argument često upotrebljavaju advokati kada ispituju osumnjičenog da bi ih naveli da odgovore upravo ono što bi potvrdilo njihovu krivicu. Primer: „Gde ti je novac koji si ukrao?“ Jasno je da je greška u tome što pitanje implicira tvrdnju koja tek treba da bude dokazana..
Greška kompozicije Ova greška se sastoji u pretpostavci se osobine elemenata od kojih se sastoji neki objekat, automatski odnose i na sam taj objekat. Primer: „Bicikl je napravljen od mnogo delova koji su laki, pa je zato i sam bicikl lak.“
Generalizacija Vrlo česta logička greška iako se vrlo lako prepoznaje. Sastoji se u tome što se na osnovu posmatranja pojedinačnog subjekta koji ima neku osobinu, ta osobina prenosi i na celu grupu koja ima neku drugu zajedničku crtu sa posmatranim subjektom. Primer: „Taj-i-taj je loš čovek a deklariše se kao hrišćanin, dakle svi su hrišćani loši ljudi.“
Error fundamentalis Ako je tvrdnja na kojoj počiva čitav dokaz neistinita, onda neće vredeti to što valjano izvodimo zaključke. Na primer, ako pođemo od teze da su belci urođeno talentovaniji od crnaca, naši dokazi neće mnogo vredeti čak i ako je dalji postupak izvođenja dokaza validan. Ova greška naziva se „osnovna zabluda“ (error fundamentalis).

često sreće kod ljudi koji ocenjuju moralne ili neke druge kvalitete nekog čoveka stavljajući ga u neko opšte pravilo ili, prostije rečeno, „po šablonu“

Ignoratio elenchi/mutatio elenchi Ovo je jedan od dva tipa greške irelevantnosti koja se javlja u mnogo raznih oblika. U odnosu na to da li se greška čini nesvesno ili svesno, razlikujemo „nepoznavanje pobijanja“ (ignoratio elenchi) i „zamenu pobijanja“ (mutatio elenchi). Ova se greška, na primer, pojavljuje kada neki hrišćanin argumentuje tezu da je hrišćanstvo istinita nauka. Ako bi on argumentovao pokazivanjem kolikom je ljudima hrišćanstvo pomoglo, bez obzira na to koliko dobro arrgumentuje, on time neće dokazati prvobitnu tezu (da je hrišćanstvo istinita nauka).
Plurium interrogationum Greška se sastoji u postavljanju komplikovanog pitanja na koje se traži samo jedan i to prost odgovor. Greška je slična onoj „kompleksno pitanje“ ali nije potpuno ista. Primer: „Da li su viši porezi bolji ili gori za državu?“

Pogrešan MPP/MPT Ko jede mnogo čokolade, ugojiće se. Ja ne jedem čokoladu. Ne bojim se da ću se ugojiti. Pogrešna pretpostavka. Sisari ne polažu jaja Kljunar polaže jaja. Kljunar nije sisar

Post hoc ergo propter hoc. Pio sam mleko i posle 2 sata me je zaboleo stomak. Dakle alergičan sam na mleko. Lažna analogija Da se iz mešavine organskih supstanci razvio neki složen organizam - neverovatno je i koliko pretpostavka da tornado prođe kroz otpad automobila i da odatle nastane ispravan mercedes.

Logičke greške u dokazu, Beleške od Filozofija

Srodni dokumenti

Delimični pregled teksta

Preuzmite Logičke greške u dokazu i više Beleške u PDF od Filozofija samo na Docsity!