Model razvoja softvera, Završni radovi od Informatika

Preuzmite Model razvoja softvera i više Završni radovi u PDF od Informatika samo na Docsity!

Visoka ekonomska skola strukovnih studija Pec-

Leposavic

SEMINARSKI RAD

Predmet: Uvod u informacione sisteme

Tema : Model razvoja softvera

Mentor: Student:

Prof.Dr Nikola Pavlovic Mladen Milosevic

Broj indeksa:91/

Leposavic ,Ferbruar.2020.godine

SADRZAJ

Uvod…………………………………………………………………………….

Softver………………………………………………………………………….

Model razvoja softvera…………………………………………………

Model vodopada………………………………………………………….

Prednosti I mane modela vodopada…………………………….

Faze i aktivnosti razvoja……………………………………………….

Inkrementalni model…………………………………………………..

Model prototipskog razvoja………………………………………..

Zakljucak ……………………………………………………………………

Literatura……………………………………………………………………

Softver

Pod pojmom softver podrazumevaju se svi programi koji mogu da se izvrsavaju na racunaru.Neki od njih su obavezni ( racunar bez njih ne moze da funkcionise ) a drugi su potrebni u pojedinacnim slucajevima.Modularnost je osnovni princip softverske gradje. Moze se podeliti u dve osnovne kategorije :

• Sistemski softver
• Aplikativni softver Sistemski softver je samo jedna od vrsta softvera. Sistemski softver su zapravo svi oni programi pomoću kojih određeni računar funkcioniše. Ova vrsta softvera je najbitnija za rad hardvera i čitavog kompjuterskog sistema u okviru određenog uređaja. Sistemski softver u sebi najpre sadrži operativni sistem ( poput recimo Windows operativnog sistema ), različite drajvere odnosno upravljačke programe, GUI ( grafičko korisnički interfejs ), te brojne pomoćne programe. U većini slučajeva uz kupljen računar dobijate već ugrađen sistemski softver. Prema

Model razvoja softvera

U razvoju informacionog sistema centralno mesto zauzima razvoj softvera. Softversko inženjerstvo čine skupovi koraka koji uključuju metode, alate i procedure za razvoj softverskog proizvoda koji se automatizovati poslovanje konkretnog preduzeća. Model razvoja se odabira u zavisnosti od prirode projekta i aplikacije, tehničke orijentacije ljudi koj de učestvovati u razvoju, metoda i alata koji će se upotrebljavati pri razvoju, načina kontrole i samih proizvoda koji se zahtevaju. Principi razvoja, s obzirom na metodološke korake, se međusobno razlikuju po tome koliki značaj pridaju pojedinim fazama u razvoju softvera, koliko ih detaljno posmatraju i u kom redosledu izvršavaju. Modeli razvoja se pojavljuju od vremena kada su se projektima razvijali veliki softverski sistemi i prikazuju različite poglede na proces razvoja softvera. Osnovni razlog njihove pojave je bila želja da se obezbedi uopštena šema razvoja softvera, koja bi služila kao osnova snabdevanju, koordinaciji, finansiranju i upravljanju aktivnostima razvoja softvera. Uopšteno, modeli su apstrakcije koje pomažu u procesu razvoja softvera. Primarni cilj kreiranja modela je da se obezbede softverski proizvodi koji odgovaraju zahtevima korisnika. planiranju, organizovanju. U zavisnosti od značaja koji se pojedinim fazama i aktivnostima razvoja softvera pridaje, zatim forme organizacije i upravljanja razvojem, kao i iskustva zaposlenih prirode proizvoda, razlikuju se:

1. Preskriptivni modeli razvoja - konvencionalni modeli sa delimično različitim tokom procesa razvoja aktivnostima; ali sa istim generičkim Model vodopada
2. Inkrementalni modeli razvoja: Inkrementalni model. RAD model,
3. Razvojni modeli: Model prototipskog razvoja, Spiralni model, Istovremeni model razvoja (eng. Concurrent Development)
4. Specijalizovani modeli: Model zasnovan na komponentama, Model zasnovan na formalnim metodama,
5. Model unificiranog procesa razvoja (eng. Unified Process)

Model vodopada

Model vodopada uveo je W.Royce 1970 godine

3

. Prema

njemu,razvoj softvera zahteva sistemacki pristup,jer se odvija

po strogo definisanom sekvencijalnom redosledu koraka

postepenim prevodjenjem rezultata od prve do poslednje faze

razvoja softvera.Razvoj zapocinje na sistematskom nivou da bi

se nastavio preko analize,projektovanja,kodiranja,testiranja i

zavrsio odrzavanjem.Faze su prestavljene slikom

4 (^3) https://en.wikipedia.ogr/Winston_W._Royce (^4) Uvod u informacione sisteme. Sonja D. Radenkovic. Leposavic 2016

1.Analiza i definisanje zahteva sistema - Obzirom da softver predstavlja samo deo nekog sistema, rad na razvoju softvera započinje definisanjem zahteva prema svim elementima sistema i alociranjem jednog dela adekvatnih i odrenenih zahteva prema softveru. 2.Analiza i definisanje zahteva sofrveru je ovom fazom i njenim aktivnostima se intenzivira prikupljanje specifičnih i posebnih zahteva softveru. Da bi softverski inženjer razumeo prirodu softvera koji treba razviti, on mora razumeti domen koji informacija ima za softver kao i zahtevane funkcije, performanse i menusobne veze.

3. Projektovanje ili dizajn softvera razvoja koju čini više aktivnosti, a koje se fokusiraju na nekoliko aspekata razvoja softvera: korisnički izlaze, bazu podataka, procedure obrade i sistemsku kontrolu Ove fazu prevodi zahteve korisnika u odreneni softverski proizvod koji se može oceniti sa aspekta kvaliteta pre nego što započne kodiranje. 4.Kodiranje projektovanja u mašinski prepoznatljivu formu. Ukoliko i projektovanje urađeno dovoljno detaljno, tada se kodiranje odvija mehanicki. 5.Testiranje se svodi na unutrašnju logiku softvera, sa ciljem da se svi iskazi provere odnosno da se proveri da li su isti tačni. Takođe, testiranje se svodi i na spoljnu funkciju softvera, da bi se otkrile greške i proverilo da li će definisani ulazi proizvesti rezultate koji se podudaraju sa identifikovanim zahtevima.
4. Održavanje - Softver će sigurno pretrpeti odrenene izmene nakon što se distribuira korisniku. Potrebe za izmenama se javljaju zbog proširenja funkcija ili performansi koje zahteva korisnik, zbog potreba da se softver prilagonava promenama koje uzrokuje promenjeno okruženje ili zbog razvoja tehnologija koje se upotrebljavaju.

Inkrementalni model

Postoje mnogi načini da projektni tim odluči kako da organizuje razvoj u okviru pojedinih verzija. Dva najpopularnija pristupa su inkrementalni razvoj i iterativni razvoj, što je prikazano na slici. Kod inkrementalnog razvoja sistem, kako je specifikovan u specifikaciji zahteva, podeljen je na podsisteme prema funkcionalnosti. Verzije su definisane na samom početku u vidu jednog malog, funkcionalnog podsistema, a zatim se nove funkcionalnosti uključuju u svaku novu verziju. Inkrementalnim razvojem se sa svakim novim izdanjem sistem dograđuje, sve do potpune funkcionalnosti. Istraživanja pokazuju da se inkremantalni razvoj koristi u 20% kompanija. Iterativni razvoj isporučuje potpun sistem na samom početku, a zatim vrši izmene funkcionalnosti svakog podsistema, u svakoj novoj verziji. Kod inkrementalnog modela, korisniku se daje prvo jedna minimalna (prva) verzija koja je ipak dovoljno korisna za realnu upotrebu. Pa se zatim prave sledeće verzije (verzija 2, verzija 3, verzija 4), gde svaka nova verzija dodaje novu funkcionalnost sistemu. Medjutim, zahtevi ostaju isti za sve verzije tj. zahtevi se ne menjaju. Kod evolutivnog modela, koji je sličan sa inkrementalnim modelom, jer se isto pravi verzija 1, verzija 2, verzija 3, itd., ali se zahtevi menjaju, tj. svaka nova verzija dodaje nove zahteve softvera. Kod svake nove verzije koriste se iskustva stečena kod razvoja prethodne verzije. 6 (^6) http://mdita.metropolitan.ac.rs/qdita-temp/2018-2019/IT120/L12/IT120-L12-pptlc3.html

Zakljucak

Uobičajene metodologije uključuju vodopad model, izradu prototipova, iterativni i postepen razvoj, spiralni razvoj, brz razvoj aplikacija, ekstremno programiranje i razne vrste agilane metodologije. Neki ljudi smatraju da životni ciklus "modela" je opštiji termin za kategoriju metodologije i "procesa" razvoja softvera a konkretniji naziv se odnosi na konkretan proces po izboru određene organizacije. Na primer, postoje mnogi specifični procesi razvoja softvera koji se uklapaju u spiralni životni vek modela.U ovom seminarskom radu detaljno smo obradili razvoj softvera,I o tipovima..

Literatura

https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.oxfordwebstudio.com%2Fda-li-znate%2Fsta-je- softver.htm http://poincare.math.rs/~jelenagr/1d/RacunarskiSistem.pdf https://en.wikipedia.ogr/Winston_W._Royce Uvod u informacione sisteme. Sonja D. Radenkovic. Leposavic 2016 https://skolakoda.org/model-vodopada? fbclid=IwAR2minTUVTR_zMRUX3jLXfAEeeEhYEmXosipO76QEeSroKes86pXvXF5oCQ file:///C:/Users/Admin/Downloads/PS%202%20-%20Proces%20razvoja%20softvera%20(1).pdf http://mdita.metropolitan.ac.rs/qdita-temp/2018-2019/IT120/L12/IT120-L12-pptlc3.html