Preuzmite Najcesce pravopisne greske i više Skripte u PDF od Srpski jezik samo na Docsity!
Najčeš će pravopisne greške
- Jer ≠ Je l'
- S obzirom na (to da), a nikako „obzirom“ ili „s' obzirom“! Ukoliko niste sigurni, najsigurnija varijanta je da napišete „Budući da“ ili „pošto“.
- Da li ili da l' a nikako dali!
- Je li ili je l' a nikako jeli!
- Ne znam, ne volim, ne bih, ne idem , nikako neznam, nevolim, nebih, neidem... Glagoli uvek idu odvojeno od ne, a pridevi idu zajedno.
- Izuzeci: Neću, nemoj, nisam, nemam
- Glagol hteti:
hoću, hoćeš, hoće, hoćemo, hoćete, hoće
ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će
neću, nećeš, neće, nećemo, nećete, neće
- Glagol trebati je bezličan i ima samo sledeće oblike: treba, trebalo bi, trebalo je , a nikako trebaš, trebaju, trebao sam, itd. (primer: „Trebalo bi da obiđem baku.“, a ne: „Trebam da obiđem baku“. „Trebaš da mi doneseš svesku“ je nepravilno, a pravilno je: „Treba da mi doneseš svesku“.)
- Glagol biti u potencijalu piše se: Ja bih , ti bi , on bi , mi bismo , vi biste , oni bi
- Visok i viši , a nikako, visok i višlji!
- Sumnjivo , nikako sumljivo!
- Evri a ne euri
- Španija, Španci, španski jezik, špansko vino , nikako španija, španci, Španski jezik, Špansko vino
- ponedeljak, avgust, Kurban-bajram, Božič , nikako Ponedeljak, Avgust, kurban-bajram, Božić
- Budite pažljivi sa pridevima „jako“ i „puno“. Jako je najbolje upotrebljavati u fizičkom smislu – jak kao bik, a ne u rečenicama poput – jako sam se plašila. Sigurnije je napisati: „Mnogo sam se plašila“. Takođe, nije ona „puno hrabra“, ona je „vrlo/veoma hrabra“, a čaša je puna.
Ve lika i m ala slova
Više o velikim i malim slovima ovde_._
Velikim slovom se pišu imena gradova i država, kao i imena stanovnika tih gradova i država, ali ne i jezik kojim govore!
Na primer, „Jedan od naroda koji živi u V elikoj B ritaniji su E nglezi, i oni govore e ngleskim jezikom.“
Velikim slovom pišu se imena institucija i organizacija, ali to samo važi za prvu reč! Na primer, M inistarstvo spoljnih poslova, K ancelarija za mlade, B eogradski fond za političku izuzetnost, O snovna škola „ M ladost“...
Malim slovom pišu se prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, - ški, - čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački ;
Sastav l je no i rastav lje no pisanje reči
Više o sastavljenim i rastavljenim rečima ovde_._
Sastavljeno:
a) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv ;
b) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno ;
v) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.
d) Glagol hteti : ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će / neću, nećeš, neće, nećemo, nećete, neće
Rastavljeno:
a) rečca ne u odričnim oblicima glagola , na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može ; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam ;
b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav , kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim ;
v) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?
d) kod glagola čiji se infinitiv završava na - ći, pomoćni glagol se piše odvojeno, dakle „ići ću“, „doći ću“, „reći ću“, itd.
O najče š ći m p rav opisni m ne dou mi c a m a m ožete sve naći na sa jtu
Pravopis.tripod.com
ili je dnostav ni m g uglov anjem onoga što vas z bunju je!
