Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Narodna Banka Srbije
Tipologija: Završni radovi
1 / 29
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
1.Istorijat Narodnih banaka
Prva Centralna banka osnovana je 1668. Godine u Švedskoj, zatim je 1694. Godine emisiona banka Engleske, Bank of England. Sem retkih izuzetaka, u 19. I 20. Veku gotovo sve zemlje u svetu imaju jasno konstituisanu Centralnu banku.
Centralna banka je specifična monetarna institucija po svom položaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu posebno privilegovana banka. Često se zbog svoga specifičnog položaja u piramidi bankarskog sistema zove “banka- banaka“.
Centralnoj banci monetarnih i bankarskih sistema pripada dominantno mesto u organizovanju, usmeravanju i regulisanju savremenih finansijskih tokova svih zemalja
arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila Obrenovića. Za to svoje delo u stilu neorenesansnog akademizma, koje bi moglo, kako je zapisao Feliks Kanic, "da krasi svaki veliki grad", odlikovan je 1890. godine, kada je zgrada i useljena.
Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Južnih Slovena, Prvilegovana narodna banka Kraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920. godine, u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na celoj teritoriji Kraljevine. Usled potreba koje je iziskivao povećani obim poslova, zgrada Banke je, po projektu njenog autora, majstorski dozidana (između 1923. i 1925. godine), tako da predstavlja izuzetno uspelu celinu.
Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom države. Do 1920. godine, kada je njena teritorijalna nadležnost proširena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. godine poverena joj je kao prva funkcija - monetarna politika, a kao druga - kreditna politika. Prvi i najvažniji zadatak Banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove stabilnosti.
Za vreme Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944) obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. U septembru 1946. godine Banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Jugoslavije.
Zakonom za sprovodenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003. godine, Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je stupio na snagu 19. jula 2003. godine, utvrdeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije osnovana je “Zakonom o Narodnoj banci Srbije”. Ovim zakonom uređuje se položaj, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije, međunarodnim organizacijama i institucijama. Za obaveze Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija. Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije i međunarodnim organizacijama i institucijama, uređeni su Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije koja obavlja funkcije utvrđene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Narodne banke Srbije, u obavljanju svojih funkcija, neće primati niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica. Narodna banka Srbije je pravno lice. Narodna banka Srbije ne upisuje se u registar pravnih lica. Sedište Narodne banke Srbije je u Beogradu. Narodna banka Srbije ima pečat koji sadrži naziv Narodna banka Srbije i grb Republike Srbije. Narodna banka Srbije ima statut, koji potvrđuje Narodna skupština. Statut Narodne banke Srbije objavljuje se u ''Službenom glasniku Republike Srbije'. Narodna banka Srbije može obrazovati filijale.
Unutrašnja organizacija, delokrug, prava i dužnosti filijala utvrđuju se Statutom Narodne banke Srbije. U sastavu Narodne banke Srbije, sa obavezama i odgovornostima utvrđenim Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom Narodne banke Srbije, posluje specijalizovana organizacija pod nazivom: Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, koja izdaje novčanice i kovani novac.
Narodnu banku Srbije predstavlja i zastupa guverner Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije, u izvršavanju svojih funkcija, sarađuje sa Vladom i drugim državnim organima i, u okviru svoje nadležnosti, preduzima mere za unapređenje te saradnje. Narodna banka Srbije može biti članica međunarodnih finansijskih organizacija i institucija i može sarađivati sa nacionalnim finansijskim i kreditnim institucijama radi izvršavanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija. Narodna banka Srbije može zastupati Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama i drugim oblicima međunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade.
3.Organi NBS
Organi Narodne banke Srbije su:
Monetarni odbor
Monetarni odbor čine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije.
Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku, a posebno utvrđuje:
Guverner je dužan da članovima Saveta dostavi izveštaj o sprovođenju monetarne politike, izdavanju i oduzimanju dozvola za rad i kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, donošenju pripisa iz nadležnosti Narodne banke Srbije i drugih poslova iz svoje nadležnosti, najkasnije u roku od sedam dana pre sednice Saveta. Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera.
Viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za viceguvernera može biti birano lice koje ispunjava uslove iz člana Zakona o Narodnoj banci Srbije. Statutom Narodne banke Srbije bliže se uređuju ovlašćenja viceguvernera. Viceguverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog viceguvernera.
Guverner, na početku svog mandata, imenuje viceguvernera koji zamenjuje guvernera ako je sprečen da vrši svoju funkciju. Guverner, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Narodne banke Srbije, donosi propise i opšte akte, kao i pojedinačne akte, ako nije Zakonom o Narodnoj banci Srbije drukčije određeno. Propisi i opšti akti objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Guverner i viceguverneri su stalno zaposleni u Narodnoj banci Srbije.
Savet narodne banke srbije
Savet Narodne banke Srbije ima predsednika i četiri člana koje bira Narodna skupština, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skupština bira predsednika i članove Saveta na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije. Za člana Saveta može biti birano lice koje ispunjava uslove Zakona o Narodnoj banci Srbije. Savet, na predlog guvernera:
Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednice Saveta održavaju se ako su prisutna najmanje tri člana. Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta. Savet donosi poslovnik o svom radu, kojim se naročito uređuje način sazivanja i održavanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicama i druga pitanja u vezi s radom Savata. Savet po potrebi, a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o svom radu. Članovi Saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci Srbije. Članovima Saveta Narodna banka Srbije isplaćuje naknadu.
Nespojivost funkcija, sukob interesa i prestanak funkcije.
Guverner, viceguverneri, članovi Saveta i zaposleni sa posebnim ovlašćenjima:
Guverner, viceguverneri i članovi Saveta dužni su da posle izbora Narodnoj skupštini daju pismenu izjavu o tome da ne poseduju akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od vrednosti banaka, revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica koje kontroliše Narodna banka Srbije. Ovo ograničenje primenjuje se i na zaposlene u Narodnoj banci Srbije sa posebnim ovlašćenjima.
Guverneru, viceguvernerima i članovima Saveta prestaje funkcija pre isteka mandata ako to sami zatraže ili ako im radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju, kao i u slučaju razrešenja sa te funkcije.
Guverner, viceguverneri i članovi Saveta razrešavaju se funkcije ako:
Monetarno – kreditna politika je komponenta ekonomske politike. Njen osnovni
zadatak je da reguliše količinu novca u opticaju, da održava ravnotežu između robnih i novčanih fondova, da omogući nesmetano odvijanje robnog prometa i stabilne ekonomske tokove. Pošto je monetarno – kreditna politika deo ekonomske politike onda je sasvim razumljivo da za uspešno izvršavanje njenih zadataka mora da postoji sinhronizovano delovanje svih ostalih komponenti ekonomske politike.
Monetarna politika podrazumeva ovladavanje i svesno usmeravanje (odnosno kontrola) svih oblika i tokova novca u reprodukciji (likvidna, nelikvidna, devizna i druga sredstva). Pod kreditnom politikom podrazumevamo aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase i njene strukture u privredi. Aktivnim delovanjem na jedan od osnovnih kanala stvaranja i poništavanja novčane mase i kreditnog volumena, kroz kreditnu politiku, se najvećim delom svesno i planski reguliše značajan deo mase ukupnog novca u privredi. Zbog toga se obično jedan i drugi pojam integrišu pod zajedničkim nazivom: monetarno – kreditna politika. Jer, ne radi se ni samo o čistim ''monetarnim'', ni čisto kreditnim tokovima, mada postoji opšti stav da je savremeni novac u svojoj osnovi kreditni (depozitni) novac.
Ciljevi koji se stavljaju pred monetarno – kreditnu politiku u makro sistemu obično se postavljaju sledeći diferencirani i međusobno povezani:
Kada govore o ciljevima monetarne politike, zvaničnici Federalnih rezervi i drugih centralnih banaka gotovo uvek pominju šest osnovnih ciljeva:
Na osnovu Zakona o radu iz 1946. godine i Zakona o punom zaposlenju i uravnoteženom razvoju iz 1978. godine (često se naziva Humprey – Hawkins zakon), vlada SAD se obavezuje na promovisanje visoke stope zaposlenosti i stabilnog nivoa cena. Visoka stopa zaposlenosti veoma je važan cilj iz dva razloga:
Sasvim je jasno da je visoka stopa zaposlenosti poželjna, međutim, koliko visoka bi ona trebalo da bude? Kada možemo sa sigurnošću reći da je privreda potpuno zaposlena? Na prvi pogled, rekli bismo da je puna zaposlenost zapravo situacija kada nijedan radnik nije bez posla, tj., kada nezaposlenost iznosi nula.
Iako navedena definicija deluje sasvim precizno i jasno, ona ne daje odgovor na sledeće pitanje: Koja stopa nezaposlenosti je u skladu s punom zaposlenošću? U pojedinim slučajevima sasvim je jasno da je stopa nezaposlenosti previsoka, na primer, u periodu Velike recesije stopa nezaposlenosti više od 20% bila je previsoka. S druge strane, početkom 1960- ih smatralo se da odgovarajuća stopa nezaposlenosti iznosi 4%, ali je ona bila preniska, jer je dovela do ubrzane inflacije. Aktuelne procene prirodne stope nezaposlenosti kreću se između 4,5% i 6%, međutim i takve procene predmet su rasprave. Smatra se da bi se odgovarajućom politikom vlade, poput pružanja više informacija o slobodnim radnim mestima ili o programima obuke za određene poslove, prirodna stopa nezaposlenosti mogla smanjiti.
Stalan privredni rast, kao jedan od ciljeva, tesno je povezan s visokom stopom zaposlenosti kao ciljem. Poslovne organizacije pre će investirati u kapitalna dobra radi poboljšanja produktivnosti i privrednog rasta kada je stopa nezaposlenosti visoka, a fabrike ne rade, njima se ne isplati da investiraju u dodatne pogone i opremu. Iako su ta
Na stabilnost finansijskih tržišta utiče i stabilnost kamatnih stopa, jer fluktuacije kamatnih stopa stvaraju neizvesnost za finansijke institucije. Porast kamatnih stopa dovodi do velikih gubitaka kod dugoročnih obveznica i hipotekarnih kredita, a takvi gubici mogu izazvati propast finansijkih institucija koje njima raspolažu. Proteklih godina su takve fluktuacije kamatnih stopa predstavljale posebno ozbiljan problem štedno – kreditnim organizacijama i štedionicama, a mnoge od njih su tokom 1980 – ih i početkom 1990 – ih zapadale u ozbiljne finansijke teškoće.
S obzirom na sve veći značaj međunarodne trgovine za privredu SAD, vrednost dolara u odnosu na ostale valute postala je veoma bitna za Federalne rezerve. Porast vrednosti dolara čini da američka industrija bude manje konkurentna od drugih, a pad vrednosti dolara stimuliše inflaciju SAD. Ako se spreče velike promene u vrednosti dolara, kompanijama i pojedincima koji robu kupuju ili prodaju u inostranstvu olakšava se da unapred planiraju svoje poslovanje. Zbog toga se stabilizovanje ekstremnih promena vrednosti dolara na deviznim tržištima smatra veoma važnim ciljem monetarne politike. U drugim zemljama, koje u većoj meri zavise od spoljne trgovine, stabilnost deviznih tržišta ima veći značaj.
Iako su pomenuti ciljevi uglavnom međusobno skladni – visok stepen zaposlenosti sa privrednim rastom, stabilnost kamatnih stopa sa stabilnošću finansijskih tržišta – to nije uvek slučaj. Stabilnost cena, kao cilj, često je u sukobu sa stabilnošću kamatnih stopa i visokom stopom zaposlenosti u kraćem periodu (to uglavnom nije slučaj kada je u pitanju duži period). Na primer, kada se privreda nalazi u fazi razvoja i nezaposlenost smanjuje, inflacija i kamatne stope mogu početi da rastu. Ukoliko centralna banka pokuša da spreči rast kamatnih stopa, to može da izazove „pregrejavanje“ privrede i stimuliše inflaciju. Ukoliko centralna banka poveća kamatne stope da bi sprečila inflaciju, onda u kraćem periodu može da dođe do povećanja stope nezaposlenosti. Takav sukob ciljeva stavlja centralne banke, poput Federalnih rezervi, pred teške odluke.
Tokom vremena lista prioriteta se menjala, naročito kada se radi o dilemi čemu dati prednost: privrednom rastu ili stabilnosti. Dugo vremena su stručnjaci prioritet davali ekonomskoj stabilnosti, odnosno monetarnoj stabilnosti. Međutim, naročito posle velike svetske ekonomske krize, koja je ozbiljno uzdrmala kapitalistički svet, monetarni teoretičari i stručnjaci napuštaju ovo shvatanje, tako da prioritet daju punoj zaposlenosti i stopi privrednog rasta uz „relativnu monetarnu stabilnost“.
Savremena shvatanja o ciljevima monetarne politike svode se uglavnom na podržavanje ciljeva ekonomske politike zemlje, jer monetarna politika ne sme biti sama sebi cilj. Zato monetarno – kreditna politika ima zadatak da podržava povećanje proizvodnje i zaposlenosti, uravnoteženje bilansa plaćanja zemlje i održavanje stabilnosti opšteg nivoa cena. Sigurno je da ovako složeni ciljevi ne mogu se ostvariti samo merama monetarno – kreditne politike, nego je potrebno sinhronizovano dejstvo
investicione, devizne, fiskalne i razvojne politike, kao i politike raspodele nacionalnog dohotka. Samo u tom slučaju mogu se uspešno ostvariti ciljevi ekonomske politike, i u tom slučaju mogu biti efikasni instrumenti i mere monetarno – kreditne politike.
5.Instrumenti monetarne politike
Osnovni instrument monetarne politike Narodne banke Srbije je referentna kamatna stopa. Ovu kamatnu stopu Narodna banka Srbije primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu (trenutno u sprovođenju reverznih repo transakcija, odnosno repo transakcija prodaje hartija od vrednosti, s rokom dospeća transakcije od jedne nedelje).
Ostali instrumenti monetarne politike Narodne banke Srbije imaju pomoćnu ulogu, doprinose nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskih tržišta.
Ti instrumenti su:
Instrumenti monetarne politike ne utiču direktno na ciljeve monetarne politike. Dešava se da prođe i mnogo meseci pre nego što njihovi efekti postanu vidljivi. Narodna banka Srbije se stoga usredsređuje na ostvarivanje operativnih i prelaznih ciljeva.
Stalne olakšice centralne banke obuhvataju kreditne i depozitne olakšice koje su bankama stalno raspoložive. Te operacije imaju prekonoćnu ročnost, a iniciraju ih banke. Kreditne olakšice obuhvataju korišćenje kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka na osnovu zaloge kvalifikovanih hartija od vrednosti. Pod depozitnim olakšicama podrazumeva se prekonoćno deponovanje viškova likvidnih sredstava banaka kod Narodne banke Srbije.
Kamatne stope na stalne olakšice predstavljaju svojevrstan koridor za kamatne stope na međubankarskom tržištu novca. One predstavljaju bitan sigurnosni faktor u procesu upravljanja likvidnošću bankarskog sektora, utičući time na smanjenje fluktuacija kratkoročnih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu, koje bi bile izraženije da te olakšice ne postoje.
Kamatne stope na stalne prekonoćne olakšice, tj. koridor za prekonoćnu kamatnu stopu na međubankarskom tržištu novca, određuje se prema visini referentne kamatne stope i trenutno se kreće u rasponu:
Stopa na kreditne olakšice – referentna kamatna stopa +1,75 p.p.
Stopa na depozitne olakšice – referentna kamatna stopa –1,75 p.p.
Intervencije na deviznom tržištu
U režimu ciljanja inflacije, devizne intervencije predstavljaju retko korišćen sekundarni instrument, koji doprinosi ostvarivanju ciljane stope inflacije kada se iscrpi mogućnost za delotvorni uticaj referentne kamatne stope na inflaciju.
Narodna banka Srbije devizne intervencije sprovodi izuzetno radi:
Kratkoročni kredit za likvidnost na osnovu zaloge hartija od vrednosti
Pored navedenih osnovnih instrumenata monetarne politike, Narodna banka Srbije bankama odobrava i kratkoročne kredite za likvidnost na osnovu zaloge hartija od vrednosti. Tokom 2009. i 2010. godine, ti krediti odobravani su kao mera podrške finansijskoj stabilnosti. Od 1. januara 2011. godine, Narodna banka Srbije, kao meru za
održavanje likvidnosti banaka, bankama omogućava da učestvuju na aukcijama koje ona organizuje s ciljem dobijanja kredita u dinarima s rokom dospeća do godinu dana na osnovu zaloge hartija od vrednosti.
7.Obavezne rezerve
Obavezna rezerva predstavlja iznos sredstva koje su banke u obavezi da polože na račune koje je centralna banka propisala za ovu namenu.
Obavezna rezerva je instrument monetarne politike koji centralna banka koristi u manjem ili većem obimu, u zavisnosti od uslova konkretnog finansijskog sistema.
Stepen restriktivnosti monetarne politike primenom ovog instrumenta određen je stopom obavezne rezerve, koja može biti jedinstvena ili diferencirana, kao i bazom na koju se stopa primenjuje. U tom smislu, obavezna rezerva se može primenjivati na ukupne depozite, na deo depozita, ili se mogu uključiti i kategorije po osnovu drugih obaveza, kao što su obaveze po kreditima i sredstvima pribavljenim emisijom hartija od vrednosti.
Promenama stopa obavezne rezerve utiče se na smanjenje ili proširenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i povlačenje, odnosno kreiranje likvidnosti banaka. U tržišnim privredama stopa obavezne rezerve ima veći značaj kao instrument kreditnog regulisanja, a manji kao instrument regulisanja likvidnosti banaka.
Narodna banka Srbije obaveznu rezervu koristi kao pomoćni instrument, tj. onda kada su iscrpljeni efekti ostalih tržišnih mera monetarnog regulisanja. Odluku o visini stopa, kao i osnovici za obračun obavezne rezerve, donosi Izvršni odbor Narodne banke Srbije.
Aktuelne stope: obavezne rezerve
Do dve godine
Preko dve godine U dinarima 5% 0% U devizama 20% 13% U devizama – na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom
2.sigurnosti koje podrazumeva da se aktivom i pasivom upravlja u skladu sa strukturom spoljnog duga Republike Srbije a radi očuvanja vrednosti deviznih rezervi njihovim ulaganjem u najkvalitetnije hartije od vrednosti i plasiranjem sredstava kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke. Savet guvernera Narodne banke Srbije donosi Strategiju upravljanja deviznim rezervama Narodne banke Srbije, kojom se utvrđuje dugoročni okvir za ulaganje deviznih rezervi. Na osnovu usvojene Strategije, Izvršni Odbor donosi Strateške i Taktičke smernice kojima se preciznije određuju način upravljanja deviznim rezervama, vrste aktive i alokacija deviznih rezervi.
8.Krediti NBS
Kredit za održavanje dnevne likvidnosti banaka na osnovu zaloge hartija od vrednosti
Kredit za održavanje dnevne likvidnosti Narodna banka Srbije odobrava banci na osnovu zaključenog ugovora o kreditu za likvidnost i primljenog zahteva banke, a na bazi zaloge odgovarajuće količine kvalifikovanih dinarskih hartija od vrednosti bez devizne klauzule.
Kredit za likvidnost Narodna banka Srbije odobrava bankama na osnovu zaloge dinarskih hartija od vrednosti čiji je izdavalac:
Kredit za likvidnost banka može da koristi kao:
U slučaju da banka ne izmiri svoje obaveze o roku, naplata korišćenog a neizmirenog kredita za likvidnost, kao i naplata kamate za docnju, vrši se prodajom založenih hartija od vrednosti. Izuzetno, iz prodatih založenih hartija od vrednosti Narodna banka Srbije može naplatiti i svoje potraživanje po osnovu dospele nenaplaćene redovne kamate ukoliko se taj iznos ne može naplatiti iz menice.
9.Kamatna stopa
Najvažnije kamatne stope Narodne banke Srbije
Naziv Kamatna stopa na godišnjem nivou Eskontna stopa - 100% referentne kamatne stope Kamatna stopa na obaveznu rezervu
Kamatne stope na novčanom tržištu Referentna kamatna stopa 4,25% Kamatna stopa na depozitne olakšice 2,50% (refer. stopa -1,75 p.p.) Kamatna stopa na kreditne olakšice (kredit za likvidnost- O/N -overnight pozajmice)
(refer. stopa +1,75 p.p.) Napomena: Na kredit za likvidnost korišćen i vraćen istog radnog dana (intraday kredit) ne plaća se kamata.
