Nutritivni poremecaji, Beleške od Higijena i socijalna medicina

Preuzmite Nutritivni poremecaji i više Beleške u PDF od Higijena i socijalna medicina samo na Docsity!

Medicinski fakultet

Predmet: Higijena i humana ekologija

Tema: Nutritivni poremećaji

Kosovska Mitrovica, decembar 2020

Sadržaj:

• Uvod…………………………………………….
• Principi pravilne ishrane………………………...
• Posledice nepravilne ishrane…………………….
• Bolesti nedovoljne ishrane……………………….
• Bolesti obilne ishrane……………………………

Principi pravilne ishrane

Izbor hrane zavisi od potreba i zdravstvenog stanja pojedinca ali i od ekonomskih mogućnosti, kulturoloških i socijalnih faktora. Veruje se da su potrebe zdravih ljudi zadovoljene ako su u ishrani zastupljene različite vrste namirnica , pri čemu svaka od njih ima određenu hranljivu i energetsku vrednost. U higijeni ishrane uobičajena je podela namirnica na sedam grupa, u zavisnosti od njihove biološke vrednosti, kako bi se mogao sprovesti princip pravilne ishrane. Na osnovu tih kriterijuma, namirnice se dele na: o žita (hleb, testa i drugi proizvodi od žita nosioci su energije, vitamina, kao i nekih mineralnih materija i belančevina); o meso, riba, jaja i njihovi proizvodi; o mleko i mlečni proizvodi (nosioci su, pre svega, kalcijuma, I fosfora, biološki najvrednijih belančevina kao i nekih vitamina); o masti biljnog i životinjskog porekla (svinjska mast, ulje, maslac, margarin); o povrće; o voće i o slatkiši (prirodni i veštački šećerni koncentrati). Svi sastojci hrane moraju se naći u namirnicama za dnevni obrok, što je važno za očuvanje i unapređenje zdravlja. Namirnice u okviru jedne grupe mogu se međusobno zamenjivati, tj. biološka vrednost ishrane neće biti umanjena ako se upotrebljava bar jedna namirnica iz svake grupe. Pravilna ishrana je značajan činilac fizičkog i mentalnog razvoja kao I zdravlja svakog pojedinca. Preporuke SZO svode se na 12 pojedinačnih koraka. Preporuke o pravilnoj ishrani – CINDI (Countrywide Integrated Noncommunicable Diseases Intervention) prema SZO iz 2003. godine: o Koristiti raznovrsnu hranu, uglavnom biljnog porekla; o Jesti razne vrste žitarica, hleb, testenine, pirinač ili krompir nekoliko puta dnevno; o Jesti raznovrsno povrće i voće, uglavnom sveže i iz domaćih izvora, nekoliko puta dnevno (najmanje 400 grama dnevno); o Održavati telesnu masu u preporučenim granicama (indeks telesne mase - BM I između 20 kg/m2 i 25 kg/m2); primena umerene fizičke aktivnosti svakodnevno; o Kontrolisati unos masti, koje ne treba da prelaze 30% od ukupne dnevne energije, i zameniti većinu masti koje su životinjskog porekla, bogate zasićenim mastima, biljnim uljima (maslinovim na prvom mestu) ili mlečnim margarinima; o Masna mesa i proizvode od mesa zameniti pasuljem, sočivom i drugim mahunarkama, ribom, živinskim i drugim nemasnim vrstama mesa;

o Koristiti obrano mleko i mlečne proizvode (kefir, jogurt, kiselo mleko i sir) sa što manje masti; o Birati hranu sa malo šećera, a rafinisani šećer unositi što ređe, posebno zašećerene napitke i slatkiše; o Izabrati hranu sa malo soli. Ukupni dnevni unos soli treba ograničiti na jednu kafenu kašičicu (6 grama) dnevno, uključujući i so u hlebu, industrijski proizvedenoj i konzervisanoj hrani; o Ne uzimati više od dva standardna alkoholna pića dnevno (svako piće sme imati, sadržati u sebi 10 grama alkohola); o Pripremati hranu na bezbedan i higijenski način. Namirnice kuvati o na pari, u sopstvenom soku; o Poslednji korak se odnosi na ishranu beba.

veličinje deficita I dužine gladovanja, kao I stepena uhranjenosti na početku gladovanja I životnog doba. Ishrana koja ne obezbeđuje dovoljnu količinu energiju, gradivnih I zaštitnih materija, najteže I najčešće pogađa decu, omladinu, trudnice I druge vulnerabilne kategorije ljudi. Potrebe za hranom iz dana u dan neprekidno rastu, jer se i broj stanovnika na Zemlji stalno uvećava. Trećina stanovnika u svetu nema dovoljno hrane, gladuje 10 % stanovnika, a više stotina hiljada osoba, naročito dece umire od gladi. Analize strukture ishrane u našoj zemlji po energetskoj I biološkoj dijetetskoj vrednosti pokazuju da se naša nacionalna ishrana karakteriše preovlađavanjem namirnica koje su najvećim delom sastavljene od ugljenih hidrata. Drugi veliki nedostatak naše ishrana je nedovoljna potrošnja voća I povrća, najvažnijih izvora pojedinih vitamin i mineralnih materija. U oboljenja nedovoljne ishrane spadaju: o POTHRANJENOST, o POSLEDICA NEDOVOLJNOG UNOSA PROTEINA, o RAHITIS, o SKORBUT, o PELAGRA, o AVITAMINOZE ZBOG NEDOVOLJNOG UNOSA B1,B2, A, o NUTRITIVNA HIPOHROMNA ANEMIJA, o ZUBNI KARIJES, o STRUMA

Pothranjenost (malnutricija):

Pod terminom pothranjenost podrazumeva se stanje koje se karakteriše progresivnim smanjenjem telesne suve mase i masnog tkiva zbog nedovoljnog unosa, neadekvatnog iskorišćavanja ili povećanog utroška hranljivih i zašitnih materija. Uzroci pothranjenosti mogu biti i neorganski, kao što su odustsvo emocijalne i socijalne stimulacije, nesporazumi u porodici ili loš odnos roditelja i dece. Pothranjenost u širem smislu obuhvata svako stanje koje nastaje zbog nedovoljnog unošenja bilo koje od bitnih hraniljivh materija. Pojam pothranjenosti u užem smislu odnosi se na stanje koje karakteriše smanjenje telesne mase usled smanjenog unosa energetski bogatih materija-ugljenih hidrata I masti. Klinički se razlikuju 3 tipa pothranjenosti: 1.Marazmus ili kaheksija nastaje dugotrajnim gladovanjem zbog nedovoljnog i/ili kvalitetnog unosa hrane ili nemogućnosti da se ta hrana koristi. Ovde se radi pretežno o deficitiu energetskih materija, a unos drugih nutritijenata je dovoljan. Prvi znaci pothranjenosti su usporeno povećanje telesne mase, zatim prestanak povećanja i najzad -gubitak postojeće telesne mase. Osobe su izuzetno mršave usled gubitka potkožnog masnog tkiva i trošenja mišića. Koža je suva, tanka, bleda, naborana i neelastična. Deca zaostaju u rastu i razvoju, često su neaktivna, nezainteresovana za okolinu, apatična ili razdražljiva i plačljiva. Često se javljaju vodenaste dijareje ili kašaste kisele stolice. U hroničnom marazmu mogu nastati značajne endokrino-metaboličke promene.

Glavno kliničko obeležje kod ovih stanja su edemi, otoci koji su mekani i bezbolni. Koža je mestimično tamno pigmentovana ili na pojedinim mestima bez pigmenta. Ona je ispucala, eritem se ljušti i može nastati infekcija oštećene kože. Trbuh je izbočen i zbog edema i zbog meteorizma. Pacijenti su apatični, iznemogli, bledi i pate od proliva, anoreksije i povraćanja. Zbog oslabljenog imuniteta česte su infekcije gastrointestinalnog i respiratornog sistema. Teška pothranjenost u ranom detinjstvu nepovoljno se odražava na mentalni razvoj dece Kada je pothranjenost zbog manjka i proteina i energetskih materija istovremeno, onda govorimo marazmičnom kwashiorkoru, ili proteinsko-energetskoj malnutriciji (PEM), koji pokazuju odlike karakteristične i za marazam i za kvašiorkor. Imamo pojavu edema kao obeležje kwashiorkora, a smanjeno potkožno tkivo je znak marazma. Smatra da gubitak telesne mase od 10 do 15% zahteva nutritivnu terapiju, a da je gubitak od 15 do 25% telesne mase praćen značajnim morbiditetom i mortalitetom, a ako je gubitak preko 30% u pitanju je teška pothranjenost (sa lošom prognozom). Pothranjenost najteže pogada decu do pet godina, kao i osobe starije od 50 godina, trudnice i dojilje. U Oko 75% svih slučajeva anoreksija počinje pre 25 godine života, a najčešće od 15 do 24 godine starosti. Mnogo je češća i izrazitija kod osoba ženskog pola. Uzroci poremećaja ishrane su mnogobrojni i medusobno povezani. Taj biopsiho socijalni koncept vidi se u tri sfere: biološkoj, psihološkoj i socijalnoj. Pri tome se smatra da je udeo pojedinih od njih različit za svaku osobu. Još nedovoljno razjašnjena psihološka predispozicija sa mogućom genetskom predispozicijom je osnov vulnerabilnosti različitog stepena u osoba koje su pod rizikom da razviju poremećaje ponašanja u ishrani. Neko specifično lose lično iskustvo, i događaji u porodici mogu podstaći intrapsihički konflikt kod osobe koja već ima psihološku predispoziciju. Socijalni uticaji i suviše veliki društveni pritisak u obliku velikih zahteva i očekivanja koje moderna društva stavljaju pred osobe takođe imaju veliki uticaj. Pothranjenost se ispoljava promenama u telesnoj građi, biohemijskim poremećajima i raznim simptomima i znacima. Klinička simptomatologija zavisi od dužine gladovanja i veličine energetsko-proteinskog deficita, unranjenosti u početku gladovanja i od starosti. Bolest karakterišu sledeći znaci: gubitak apetita, smanjenje telesne mase (reduciranje mišićne mase i potpuni gubitak masnog potkožnog sloja), koža je suva i perutava, kosa bez sjaja, tanka i lomljiva. Česta opstipacija, smanjenje koštane mase, U odmaklom stadijumu javljaju se otoci prvo na potkolenicama. a potom i na ostalim delovima tela. Izražena je bradikardija, pad krvnog pritiska, hipotermija, hipovitaminoze, anemija. poliurija, hormonski poremećaji, poremećen san, nezainteresovanost za zbivanja u okolini, oslabljen imuntet. Kod žena amenoreja je najupadljiviji simptom i gotovo uvek prisutna, a kod muskaraca gubitak seksualnog interesa. Malnutricija kod dece najčešće se javlja kao sindrom proteinsko-kaloriskog deficita sa jače izraženim znacima sindroma proteinskog deficita (kwashiorkor) ili znacima kalorijskog deficita (marasmus). Bez obzira na uzroke koji su doveli do mršavosti, odnosno pothranjenosti, potrebno je adekvatnom ishranom povratiti normalno zdravstveno stanje. Kod većine obolelih potrebno je

kombinovati dijetu i psihoterapiju. Pri određivanju dijete treba voditi računa o tome da ovakav organizam obično ima smanjenu toleranciju prema hrani, pre svega zato što je lučenje sokova za varenje smanjeno. Dijetoterapija se zasniva na uravnoteženom unosu namirnica i postepenom uvođenju i dugotrajnoj primeni hiperkalorijske hiperproteinske ishrane. Dijetoterapija se odvija u tri etape: U prvoj etapi se preporučuje ishrana bogata proteinima, a siromašna mastima i ugljenim hidratima uz dosta odmora (ležanje). U drugoj fazi treba povećati količinu energetskih, gradivnih i zaštitnih materija kako bi organizam mogao da obavlja izvestan lakši rad. U trećoj etapi treba još više povećati kalorijsku vrednost obroka da bi postigla željena telesna masa i stvorile izvesne rezerve masti. Prognoza za ozdravljenje je dobra ako je gubitak telesne masi manji od 25 %, a naročito ako se radi o osobama od 5 do 50 godina. Ako je gubitak veći od 40 prognoza je loša, bez obzira na uzrast. Ishod umnogome zavisi od toga kakvo je zdravstveno stanje te osobe bilo pre gladovanja, starosti, kao i od zdravstvenih infekcija.

Rahitis:

Osnovni razlog je nedovoljno unošenje vitamina D hranom. Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo će kalcijum uzimati iz kostiju, jer je u njima smešteno oko 95% telesnog kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju u membrane ćelija i za neke druge funkcije neophodne za život. Ukoliko telu nedostaje vitamin D, kalcijum unesen u organizam ne može se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis. Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Vitamini D grupe nalaze se u ribljem ulju, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi i jajima. U vidu provitamina rasprostranjeni su u raznim namirnicama a naročito u kvascu i gljivama. Klinička slika: Rahitis je tipična bolest gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije, naročito kostiju pod opterećenjem. Simptomi kod dece su smanjenje čvrstine kostiju lobanje, simetrično

Pojedini podaci pokazuju da se skorbut javlja češće kod pripadnika crne rase, a redje kod pripadnika hispano populacije.

Pellagra:

Organizam ljudi je u stanju da sintetiše nikotinamid iz aminokiseline triptofana, te je hipovitaminoza dosta retka a javlja se u slučajevima manjka bitnih (esencijalnih) aminokiselina i nikotinamida u ishrani. To se dešava pri ishrani kukuruzom ukoliko se u isto vreme u organizam ne unose i proteini životinjskog porekla koji sadrže esencijalne aminokiseline. Bolest se javlja i posle dugotrajne upotrebe izoniazida u toku lečenja tuberkuloze. Nikotinamid se nalazi u kvascu, jetri, žitaricama i mesu. Sadrže ga: obogaćeni beli i punozrni hleb (crni), grašak, zeleno povrće, osušena džigerica, posno meso, bubrezi, riba, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi, pirinčane mekinje, neprerađene žitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi, tunjevina. Ulazi u sastav enzima značajnih za metabolizam šećera, masti i proteina. Ukoliko postoji deficit narušeno je disanje tkiva i svi sintetski procesi, učestvuje u mišićnoj kontrakciji, niacin smanjuje sintezu lipoproteina male gustine, snižava holesterol i trigliceride, bitan je za sintezu seksualnih hormona. Pomaže u pretvaranju hrane u energiju, stvaranju crvenih krvnih zrnaca, proizvodnji hormona masnih kiselina i steroida, obnavljanju kože, nerava i krvnih sudova, radu digestivnog trakta, stabilizaciji psihičkog zdravlja i neutralisanju toksičnih delovanja nekih lekova i hemijskih supstanci u organizmu. Klinička slika Pelagra je oboljenje koje se manifestuje neujednačenom pigmentacijom kože. Pelagra se karakteriše sa 4D: dermatitis, dijareja (proliv), demencija i dead (smrt). Promene na koži javljaju se na otkirvenim delovima, u vidu crvenila, svraba, pečenja uz pojavu vezikula i bula (plikova), mrke pigmentacije I fisura. Na kraju se formiraju kruste. Glositis (zapaljenje jezika), stomatitis (zapaljenje sluznice usta), gastritis (zapaljenje sluznice želuca) i enteritis (zapaljenje sluznice creva), često praćeni ulceracijama-uzrok su pojave dispeptičnog sindroma i dijareje.

Česte su i glavobolje, vrtoglavica, znaci anksiozno-depresivne reakcije. Poremećena motorika se ispoljava u obliku horeatičnih pokreta i grčeva mišića. Dijagnoza se postavlja se na osnovu ankete o israni i karakterističnih promena na koži, digestivnom traktu i nervnom sistemu. Lečenje Daju se nikotinamid ili nikotinska kiselina, 300-400mg dnevno. Ishrana , pored normalne količine niacina, mora da sadrži i povećane količine punovrednih belančevina iz mesa. Prevencija Osnovna mera u profilaksi ovog oboljenja je preorjentacija proizvodnje u poljoprivredi tako da se umesto kukuruza poveća proizvodnja pšenice. Takođe, je neophodno uzimati dovoljne količine namirnica životinjskog porekla koje sadrži triptofan (meso, mleko i mlečni proizvodi).

Zubni karijes:

najmasovnija bolest civilizovanog društva. Nedovoljan unos kalcijuma, fosfora I vitamin D, A uslovljava pojavu zubnog karijesa. U pojavi zubnog karijesa značajnu ulogu imaju I česta upotreba šećera, bombona, čokolade I drugih slatkiša, jer se šećer pod dejstvom mikroorganizama u ustima razlažu u kiseline, a one relative lako razlažu gleđ I dentin. Nedovoljna higijena usne duplje, posebno u ranom uzrastu, olakšava nastanak karijesa.

Struma (gušavost):

To je oboljenje koje se često javlja u našim krajevima. Smarta se da nedostatak joda u vodi i hrani dovodi do endemske gušavosti.U prilog ovome govori činjenica da je nakon jodiranja kuhinjske soli došlo do smanjena oboleih. Endemska gušavost je najčešće praćena hipofunkcijom štitne žlezde I predstavlja zdravstveni socijalno-ekonomski problem.

Bolesti preobilne ishrane

Gojaznost je češća u osoba koje obavljaju lakše fizičko poslove sedeći, a van radnog vremena nisu fizički aktivni, nego kod onih koji rade teške fizičke poslove. Gojaznost se javlja kao psihosomatski, socijalno-ekonomski i estetski problem pre svega u zemljama visokog i srednjeg standarda, ali se javlja kao problem i u određenim populacijama zemalja u razvoju. Učestalost gojaznosti ne mora biti u korelaciji sa standardom, jer siromašni narodi više koriste ugljene hidrate ( hleb i šećer) i masti koje su jeftinije, a imaju veću energetsku vrednost, od bogatih proteinima i vitaminima (meso, jaja, sir, voće). Gojaznost se često svrstava u psihosomatska oboljenja. jer emocionalni potresi pojačavaju ili prouzrokuju gojaznost. Mnogi ljudi ,,bekstvom“najčešće konzumiraju šećer, slatkiše i masti, nadoknađuju nedostatak sigurnosti, ljubavi, uspeha u životu. Gojazne osobe se daleko više nalaze pod uticajem impulsa iz okoline i u emocionalno-stresnim situacijama one često reaguju hiperfagija. Ako je gojaznost posledica stresa na organizam, nazivamo je reaktivnom gojaznošću, ako se pak gojaznost javlja u detinstvu u vreme sazrevanja ličnosti, razvojnom gojaznošću koju deca teško podnose zbog ruganja svojih vršnjaka je često praćena poremećajima u psihičkoj strukturi ličnosti. Sa psihijatrijskog stanovišta postoje dva tipa hiperfagične reakcije kod gojaznih osoba: -,,sindrom noćnog jedenja ”, koji karakterišu jutarnja anoreksija i hiperfagija praćena nesanicom;

- "Bingeov sindrom jedenja", koji se karakteriše iznenadnim napadima gladi Gojaznost je faktor rizika, jer nagomilavanje suvišnih količina u organizmu, a naročito u jetri, srcu i krvnim sudovima, dovodi do poremećaja, koji smanjuju radnu sposobnost debelih osoba, a ako gojaznost traje više godina dolazi do razvoja niza komplikacija na organima i organskim sistemima. Gojaznost je praćena metaboličkim promenama dovode do povećanja sadržaja holesterola, triglicerida i lipoproteida u krvi što pospešuje degenerativne promene na srcu i krvnim sudovima (ateroskleroza, hipertenzija, infarkt), potpomaže nastanak šećerne bolesti, lokomotornih poremećaja. respiratorno i gastrointestinalne komplikacije, promene na koži. oboljenja jetre i žučnih puteva. Ove promene smanjuju radnu sposobnost i povećavaju odsustvovanje s posla. Kod gojaznih žena menstruacija se javlja kasnije, a postoji rizik za poremećaj menstrualnog ciklusa. začenjaa i rađanja dece. Gojaznim trudnicama preti opasnost od niza komplikacija koje se mogu javiti u trudnoći, kao što su spontani pobačaji, toksemija (trovanje krvi), eklampsija. dijabetes trudnica i dr. Gojazne žene mnogo češće oboljevaju od raka dojki nakon menopauze, ali o od raka materice i jajnika, dok muškarci češće oboljevaju od raka prostate i debelog creva. PO mnogim autorima gojaznost je povezana sa porastom morbiditeta. Prema vremenu nastajanja postoje dva tipa gojaznosti: Hipertrofička gojaznost - broj masnih ćelija je ostao isti, ali su ćelije jako uvećane. Ovakva gojaznost so sreće kod osoba koje su rodene s normalnom telesnom masom. postale su gojazne u odraslom životnom dobu (kod žena najčešće posle porođaja).

Hiperplastička gojaznost – povećan je i broj i veličina masnih ćelija. Ovakva gojaznost je karakteristična za osobe koje su gojazne od ranog djetinstva. Sa gledišta odnosa mast-miśići i raspodele masti na površini tela, gojaznost se javlja u dva osnovna tipa: androidni tip (tip jabuke) i genoidni tip ( tip kruške). Androidni oblik (muški, visceralni, centripetalni) gojaznosti se karakteriše nagomilavanjem masnog tkiva u gornjem delu tela na potiljku i vratu, na ramenima i trbuhu iznad pupka. Odnos mast/mišići relativno je malo povećan, a muskulatura je vrlo snažna. Osoba sa ovim oblikom gojaznosti češće oboljevaju od dijabetesa, gihta, urolitijaze i dr. Genoidni oblik (ženski, potkožni. centrifugalni gojaznosti češći je kod žena i se karakteriše nagomilavanjem masnog tkiva pretežno u donjoj polovini tela, na bokovima. u glutealnoj regiji. na trbuhu ispod pupka, na butinama i nogama. Odnos mast-mišići srazmerno je veći, a muskulatura normalno razvijena. Ove osobe su sklone degenerativnim promenama na velikim zglobovima, respiratornim oboljenjima i perifernoj venskoj insuficijenciji.

Pri sastavljanju jelovnika treba koristiti namirnice kole imalu malu kalorijsku vrijednost, a relativno visoku biološku vrednost svojim volumenom, stvaralu osećaj sitosti. Osnovno je da su namirnice siromašne u mastima i šećerima. a bogate u proteinima, mineralnim solima, vitaminima i celulozi. Proteine treba obezbediti ,,obranim”mlekom, posnim sirom. posnim mesom i ribom, kao i jajima u umerenim količinama. Od ukupne količine potrebnih kalorija ugljeni hidrati treba da čine oko 50% kcal.Treba koristiti one namirnice koje pored ugljenih hidrata u isto vreme vitamine i mineralne materije. Treba svesti na najmanju moguću meru hleb, testa, slatka, povrća bogata skrobom. slatke kompote, sušeno voće dr. Prvih 15 dana dati dijetu bez "vidljivih" masti, a kasnije ie svesti na 10 do 20 grama i to pretežno biljna ulja (od suncokreta, kukuruza). Mineralne materije i vitamine treba uneti voćem povrćem koji obezbeđuju sitost i povoljno djeluju na regulaciju stolice koja je obično poremećena u početku primene redukcione dijete. Povrće i voće jesti u sirovom stanju, ili u kuvanom obliku bez zaprške. Kuhinjsku so ograničiti na neophodni minimum. a naročito ako je gojaznost praćena hipertenzijom. Meso i riba se koriste samo kuvana ili pečena. Jaja se daju (2-3nedeljno) u kuvanom obliku. Sve vrste alkoholnih pića, kao i bezalkoholne zaslađene napitke treba zabraniti. Nezaslađena kafa i čaj se dozvoljavaju u ograničenim količinama. Naglim mršavljenjem tj razgrađivanjem velikih količina masti praćeno je nagomilavanjem kiselih materija u tkivima, a može javiti I ketoza. Gubitak telesne mase od 7 kg u toku jednog meseca dijete praćeno je pojavom acetone u krvi. Uz dijetoterapiju neophodno je sprovesti I psihoterapiju jer je gojaznost češće problem psihe nego organa za varenje. Što se tiče medikamentoznog lečenja gojaznosti nema pouzdanog leka za lečenje, a nije se puno postiglo ni hirurškim zahvatima, što nije preporučljivo.

Literatura: Ljiljana Blagojević. Životna sredina i zdravlje čoveka, Niš 2012 https://www.stetoskop.info/hormonski-poremecaji-i-poremecaji-metabolizma/rahitis https://simptomi.rs/index.php/bolesti/10-endokrinologija-bolesti-zlezda-sa-unutrasnjim- lucenjem/212-pelagra-nedostatak-vitamina-b3-deficit-niacina-niacin-hipovitaminoza- avitaminoza-losa-ishrana-izladnjivanje-anoreksija-simptomi-medicina-zdravlje-lekar-trudnoca- bolesti-ishrana-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-terapija-beograd-srbija prof. dr Vojislav P. Mišolić. Higijena ishrane. Institut za javno zdravlje, Podgorica 2006