Preuzmite Obligacije djurdjevic i više Maturalni radovi u PDF od Obligaciono pravo samo na Docsity!
OBLIGACIONO PRAVO
У чл.1. ЗОО прописани су извори облигација. То су уговори, проузроковање штете, пословодство без налога, неосновано обогаћење, једнострана изјава воље.. По ЗОО, извор облигација могу бити и друге законом предвиђене чињенице. Извори облигација су правне чињенице за које право везује настанак облигационо правних односа.
УГОВОР КАО ИЗВОР ОБЛИГАЦИЈА
Уговор је сагласност изјава воља која производи дејство и на основу које настају, укидају се или мењају правни односи. Уговори имају три обележја:
- Уговор је правни посао – изјава воље која је усмерена на то да се постигне одређено правно дејство
- Двострани правни посао – настаје изјавама две воље. У томе је суштинска разлика између уговора и завештања. Завештање настаје изјавом воље завештаоца.Слично је и код јавног обећања награде. Јавно обећање награде као извор облигација је једнострана изјава воље обећаваоца којом се он обавезује да испуни обећање ономе ко први изврши одређену обавезу или постигне неки успех, или се нађе у одређеној ситуацији. И код завештања и код јавног обећања награде, правна дејства настају изјавом воље само једног лица. 3.На основу уговора настају облигациони односи и такав карактер има важност уговора. Али на основу уговора се могу и мењати постојећи правни односи нпр. о новацији-пренов, и на основу уговора могу и престати облигационо правни односи и најкарактеристичнији случај пример је споразум о опроштају дуга. То је уговор између повериоца и дужника. Дуг се неће угасити само на основу изјаве боље повериоца да дуг опрашта. Потребно је да се дужник са тим сложи. У говор као извор облигација не постоји само у облигационом праву, већ и у другим гранама права ( управно – управни уговори у којима се као једна уговорна страна појављује неки јавно правни колективитет, који има јавно правни предмет и јавно правну сврху. У радном праву имамо уговор о раду.У наследном постоје уговори са наследно правним дејством као што су уговор о доживотном издржавању, уговор о уступању и расподели имовине за живота.
Имамо и наследноправне уговоре који нису дозвољени код нас. У породичном праву постоје брачни уговор , у трговинском постоје уговори у привреди а то су они уговори које предузеће и друга правна лица која обављају привредну делатност као и имаоци радњи и други појединци који у виду регистрованог занимања обављају неку привредну делатност, закључују међу собом у обављању делатности које су предмети њиховог пословања. Уговори се могу поделити на различите врсте:
- Према одређености у закону
- Према нужним условима за њихов настанак
- Према односиу права и обавеза
- двострано обсавезни
- и доброчини
4.Према дужини трајања престација:
- уговори са тренутним престацијама
- уговори са трајним престацијама
- Према техници закључења
- уговори приступу- формуларни уговори -?
- Према зависности – самосталности
- самостални
- зависни(акцесорни) уговор о јемству, споразум о уговорној казни)
- Према личности уговарача
- С обзиром на својства личности
- без обзира на својства личности
БИТНИ УСЛОВИ ЗА НАСТАНАК УГОВОРА
Битни услови су.
- Способност уговарања
- Сагласност воља
ове врсте ништавости, релативна неспособност не спречава настанак уговора, већ отвара питање опстанка уговора.
ДЕЛИМИЧНА НЕСПОСОБНОСТ ЗА УГОВАРАЊЕ
Значи да одређена лица могу да закључују све уговоре, али само неке од њих потпуно самостално, док је за друге уговоре потребна сагласност трећег лица. Уговори којее ова лица могу закључивати смостално су исти они које могу закључивати и потпуно пословно неспособна лица. То значи да они могу да закључују уговоре малог значаја и оне којима стичу искључиво право. З све остале уговоре потребна им је сагласност трећег лица.У ову категорију спадају:
- Малолетници с навршених 14 година живота
- Пунолетна лица која се налазе под старатељством због тога што им је делимичодузета послоовна способност.
Ове две категорије лица су потпуно изједначена у погледу круга послова која могу да закључују. Једино одступшање које постоји у корист малолетног лица је уговор о раду.Малолетници који су навршили 15 година могу самостално да закључе уговор о раду и друге уговоре којим располажу приходима које су стекли на основу уговора о раду. Код релативне способности за уговарање поставља се питање каква је правна судбина уговора које ова лица закључују и за које је потребна сагласност трећег лица. Трећа лица су родитељи, односно старатељи. Сагласност родитеља или старатеља је потребна увек када закључују уговор изван оних уговора које могу самостално да закључују. У неким случајевима потребна је још и сагласност органа старатељства. Сагласност овог органа је неопходна када се закључује уговор којим релативтивно неспособна лица располажу непокретном имовином, или покретном имовином веће вредности. Уговори које ова лица закључе сагласности ПОСТОЈЕ , они су нека врста храмнајућих правних послова, а да ли ће опстати то зависи од чињенице да ли ће сагласност родитеља, старатеља и органа старатељств, изјаве своју сагласност, тј.дају одобрење, уговор опстаје и дефинитивно постаје пуноважан. Уколлико ова лица изјаве да нису сагласна, уговор се поништава. Судбина уговора које закључују релативно неспособна лица, веома несигурна. Због тога ЗОО даје сауговорнику нека права да би ову неизвесност отклонило. Сауговарач малолетног лица и лица под старатељством може да одустане од уговора у 2 случаја:
- Када није знао да закључује уговор са лицем које није потпуно пословно способно 2.Када је знао да закључује уговор са уговорно релативно неспособним лицем, али је био преварен у последу постојања одобрења.
Сауговарач у оба случаја има право да у року до 30 дана одустране од уговора. Рок се рачуна од дана закључења. У случају одустајања, уговор престаје. Сауговарач мал. Лица који је знао да закључује уговор са лицим који нема потпуну способност за уговарање има право да позове родитеља (старатеља) да се изјасни о томе да ли хоће да дају сагласност на закључен уговро или неће. Ако их је позвао да се изјасне а они се позиву не одазову у року од 30 дана, сматра се да су одбили да дају сагласност. Уговор у том случају такође више не обавезује сауговорника и уговор уговорно релативно лице. И само малолетно лице, односно лице под старатељством може решити судбину уговора. Уколико на неки од претходних начина судбина уговора није разрешена, ова лица могу у року од 3 месеца од стицања потпуне уговорне способности захтевати његово поништење. Након истека овог рока, уговор се више не може побијати и остаје пуноважан.
САГЛАСНОСТ ВОЉА
Сагласност воља уговорних страна постоји када су се стране споразумеле. То зналчи да је дошло до сједињиња две одвојене воље уг.страна. До сагласности воља делом долази тако што једна страна изјави понуду за закључење уговора, а друга изјави да ту понуду прихвата. Сагласност воља састоји се из две изјаве:
- ПОНУДЕ
- ПРИХВАТАЊЕ ПОНУДЕ
Понуда и прихватање понуде могу се посматрати као две фазе у закључењу уговора. У том смислу понуда је прва фаза, а прихватање понуде друга фаза. Када се обе фазе окончају, уговор је закључен. У неким случајевима пре ове прве фазе, постоји и једна претходна фаза у којој се закључење уговора припрема.Т а фаза је фаза преговарање.
успостављено оно имовинско стање оштећеног у коме би се налазио да преговоре уопште није отпочео. За разлику од негативног уговорног интереса, позитивни уговорни интерес је штета коју једна страна проузриокује другој услед скривљеног неиспуњења уговорне обавезе. Другим речима, позитивни уговорни интерес је штета која се дугује у случају када је уговор био пуноважно закључен, али је раскинут због скривљеног неиспуњења обавеза једне уговорне стране. Накнада ове штете треба оштећеног да постави у оно имовинско стање у коме би се он налазио да је уговор извршен у свему како гласи.
ПОНУДА
Понуда је једнострана изјава воље, одн. Предлог учињен одређеном лицу који садржи све битне састојке будућег уговора, тако да њеним прихватањем уговор настаје.Предлог Се разликује од прегопвора по три тачке:
- Преговори претходе закључењу уговора, а понудом закључење уговора започиње.
- Преговори су претходна фаза у којој се закључење уговора припрема, али се у току преговора уговори не закључују. За разлику од тога понуда означава тренутак кад закључења уговора започиње.
- Преговори и понуда се разликују и по својим правним дејствима. Преговори не стварају никакве обавезе и свака страна их може прекинути кад хоће. Понуда обавезује јер понудилац има обавезу да понуду одржи и уговор закључи под условима који су у понуди наведени.
ОБЕЛЕЖЈА ПОНУДЕ
Понуда има 5 основних обележја:
1. То је предлог за закључење уговора који садржи у себи намеру закључења уговора. Понуда је КОНАЧНИ предлог.значи да је понуђени може прихватити или одбити такву каква јесте, а фа не може уносити никакву промену у садржини понуде. Он не може понуду делимично прихватити, а делимично одбити. Понуда у себи мора садржати намеру закључења уговора тј. Animus contrahendi и ту намеру треба разликовати од намере обвезивања animus obligandi. Намера обвезивања је намера понудиоца да се својом изјавом воље обавеже.Према томе, намера закључења уговора је намера понудиоца
да закључи уговор и прихвати правно дејство које ће произвести сагласност са понуђеним. Понуда по правилу садржи и једну и другу намеру, али то не мора увек бити случај и у том смислу треба разликовати понуду која је упућена за закључење двострано обавезног од једностранообавезног уговора. Код прве врсте понуде постоји и једна и друга намера и то без обзира која страна у двостранообавезном уговору упућује понуду за закључење уговора (нпр. без обзира да ли понуду даје купац или продавац к). Код намере друге врсте не мора свака страна садржати намеру обавезности. Када понуду за закључење уговора у једностранообавезном уговору упућује страна која ће бити поверилац, онда њен предлог не садржи намеру обвезивања (нпр. када понуду упути будући поклонопримац, онда његов предлог садржи само намеру закључења уговора). Од намере да се уговор закључи, може се одступити. Може се десити да лице које је изнело понуду за закључење своју првобитну намеру замени и одлучи да одступи од ње. (нпр. закуподавац је дао понуду закупцу и изнео одређену закупнину. У међувремену од давања понуде промениле су се околности јер су закупнине порасле и закуподавац више не жели да закуп закључи са закупцем по тој цени. Своје одступање од намере да закључи уговор, понудилац у накнадној изјави воље у којој је садржана супротна намера од првобитне, Када понуђени прими и ову другу изјаву он код себе им 2 изјаве. Једна је понуда у којој је садржана намера да се уговор закључи, у другој је садржана намера да се уговор не закључи. Поставља се питање која изјава може да производи правно дејство. То зависи од редоследа изјава. Ако је накнадна изјава достављена понуђеном пре или истовремено са понудом, онда оно има карактер повлачења понуде. Ако је накнадна изјава достављена понуђеном након достављања понуде, онда оно има карактер опозивања понуде. Отказивање и повлачење понуде имају различиту природу и различити правни значчај. Повлачење понуде спречава да понуда произведе намеравано правно дејство. Њоме се спречава да понуда производи било какво правно дејство и зато мора бити достављена понуђеном пре него што му понуда стигне или најдоцније истовремено са понудом. Опозивање понуде је изјава понудиоца која је дата у циљу одузимања правних дејстава понуде. Између опозивања и повлачења не постоји никаква разлика у садржини , али постоји битна разликса у циљу ЗБОГ КОЈЕГ СЕ ОНЕ ИЗЈАВЉУЈУ. Осим у циљу, разлика , повлачење је могуће код сваке понуде, док је опзивање могуће само код понуде које су опозиве.
- Када је вољом уговорних страна предвиђено да форма буде услов за пуноважност њиховог уговора. Таква форма коју су уговорне стране одредиле да буде услов без кога уговор неће настати, назива се уговорена форма.
- Форма мора да потиче од будућег уговорника. Понуду може упутити свако лице било физичко, или правно. Понуду може упутити само једно лице али то може бити и више лица која заједно упућују предлог за закључење уговора (нпр. више сувласника једне куће упућују предлог молеру за закључење уговора за кречење).У сваком случају понуда мора да потиче од лица које ће бити будући уговорник или од његовог пуномоћника. Не може бити понуда од стране трећег лица. Понудилац мора да има пословну способност која се тражи за закључење уговора. Његова пословна способност се цени у моменту упућивања понуде. Ако понудилац у том моменту није имао пословну способност , али је стекне накнадно у раздобљу одавања понуде до момента закључења уговора, онда та чињеница конвалидира тај недостатак, па се сматра да је понудилац у време давања понуде пословно способан. Ако се деси да понудилац изгуби пословну способност након што је дао понуду, онда та чињеница не омета закључење уговора. Ако понудилац умре након што је упутио понуду, наследници ступају н а његово место и ако понуђени изјави да прихвата дату понуду, уговор настаје изнеђу понуђеног и наследника. Правно дејство понуде не престаје смрћу или губитком пословне способности понудиоца. ИЗУЗЕТАК САМО када је понуду упутило лице које је желело да понудом обавеже само себе, а не и своје наследнике. Онда смрћу понудиоца престаје дејство понуде.
- Понуда је предлог упућен једном одређеном лицу, али на страни понуђеног може бити и више одређенеих а који само заједно могу прихватити или заједно одбити понуду. Поред предлог за закључење уговора које се упућује одређеном лицу постоје и када се упућују неодређеним лицима. По ЗОО то су следећи случајеви:
- Излагање робе са означењем цене ,као што је покатзивање робе у продавницама. Тао се сматра понудом за закључењ уговора, што значи да је лице које је на овај начин изложило нробу, обавезно да закључи уговор са свакимлицем које то од њега затражи.
- Слање каталог и огласа. За разлику од излагања робе у продавницама, ово се не сматра понудом, него ПОЗИВОМ НА ПОНУДУ. Позив на понуду и понуда су предлози за закључење уговора. И једно и друго су уговорне иницијативе али понуда је КОНАЧАН предлог, а позив на понуду је претходни(припремни) предлог. То је у ствари позив
позиваоца другој страни да она упути понуду.Ако друга прихвати тај позив, њено пристајање не значи да је уговор настао, већ само значи да је оно прихватило да формулише понуду и да је упути позиваоцу. Уће настати онда када позивалац прихвати понуду која му је упућена.
- Општа понуда према ЗОО је предлог за закључење уговора упућен неодређеном броју лицакоји садржи све битне састојке будућег уговора и такав предлог важи као понуда осим ако другачије не произилази из околности случаја или обиОпшта понуда је у пракси предлог за закључење угоовра који упућују јавна предузеће за закњууговора у области преноса електричне енергије, вршење комуналних услуга итд.
ПРАВНО ДЕЈСТВО ПОНУДЕ Огледа се у томе што је понудилац везан понудом. Што значи да је он дужен да понуду одржи и да уговор закључи под условима који су у њој садржани. Понуда да производи дејство од момента када је сапштена другој страни, што значи ако се понуда упућује присутном лицу да је понудилац везан понудом од момента када упупонуду, а ако је понуди одстутном лицу, везан је од момента када је понудадостављена понуђеном на адресу. Дејство понуде је временски ограничено. Понудилац је везан понудом онол дуго колико је сам одредио у понуди. Ако је понудилац пропустио да одрди време у коме је везан понудом, примењују се диспозитивна законска прОно правие разлику између понуде упућене присутном и одсутном лицу. Понуда упућена присутном лицу не обавезује понудиоца ако је понуђени није одмах прихватио. Та обавезује у једном врло кратком року. Понуда упућена одсутном лицу је понудилац пропустио да одрди рок, обавезује га онолико дуго колико је редовно потребно да она стигне понуђеном, да је овај размотри, о њој одлучи и одговор о прихватању постигне понудиоцу.
ПРИХВАТАЊЕ ПОНУДЕ
То је изјава воље понуђеног којом он пристаје на понуду. Кад понуда и прихватање понуде садрже намеру на закључење уговора, тако да сусретање намере понудиоца и понуђеног уговор. Прихватање понуде по правилу мора бити учињено активним понашањем. Акт понашања може бити изричито или прећутно (конклудентно). Изричито понуде постоји када понуђени свој пристанак на понуду изјави непоосредном директном изјавом воље. Та непосредна изјава може бити учињена усмено, писмено. Прећутно прихватање понуде је прихватање посредном изјавом тј. Поступцима чија непосредна сврха није да се
учинила, сматрати прихватањем понуде. Прихватање понуде нема своју садржину. Прихватање понуде може бити учињено само у погледу учињене понуде у целини.Ако понуђени понуду измени, додда таква понуда представља нову понуду, али овај пут од стране првобитно понуђеног. Дејство понуде је у томе што изјава не доводи до закључења уговора. Да би изјава имала такву важност , потребно је да је учињена:
- благовремено( достављена на адресу понудиоца пре времена одређеног у понуди или закону). Ако је стигла након рока, оно ће се сматрати новом понудом за закључење уговора. Ово закаснело прихватање зове се задоцнелим прихватом. Ово треба разликовати од задоцнелог достављања прихвата, јер то подразумева да је понуђени своју изјаву дао у оквиру рока, али је оно стигло понудиоцу после истека тог периода. Према ЗОО достава изјаве о прихватању доводи до закључења уговора под условом да је понудилац знао да је изјава о прихватању понуде отпослата на време. Понудилац може спречити настанак уговора ако одмах по пријему изјаве о прихватању или најкасније првог наредног радног дана изјави да се више не сматра везаним понудом. Што се тиче момент а закључења уговора у фр. праву је прихваћена теорија пријема, што значчи да се уговор сматра закљученим у моменту када понудилац прими изјаву понуђеног о прихватањупонуде. Што се тиче места, по ЗОО то је место у коме је понудилац имао своје пребивалиште тј. Седиште у моменту када је понуда отпослата.
ПРЕДМЕТ УГОВОРА
Предмет уговораје трећи услов неопходан за настанак уговора. То исто што и предмет облигације. Предмет уговора м оже бити свако давање неке ствари, одређено чињење или нечињење. Уговори могу имати 1 или 2 предмеДвостраниибавезни уговори (закуп, уговор о продаји) имају 2 предмета.Предмет уговора о продаји је ствар и цена. Да уговор пуноважно настао неопходно је да предмет има одређение атрибуте. МОРА БИТИ ОДРЕЂЕН , МОГУЋ И ДОПУШТЕН. Што се тиче одређености предмета овај захтев је задиовољен када су уговорне стране одредиле предмет непосредно или посредно. Посредно одређен предмезначи значи да је предмет одредив. Предмет може бити посредно одређен на 2 начина:
- Када уговорне стране одре 3 де податке на иоснову којих се накнадно у одређеном тренутку може одредити шта је предмет уговора.
- Кадуговорне стране препусте трећем лицу да оне одреде предмет. У том случају је треће лице је дужно да савесно и поштено одреди предмет а ако он не моили неће да одреди предмет, сматра се да је уговор ништав.
То су општа правила. Код уговора о продаји постоје нека посевбна правила о одређивању предмета.
- предвиђена су одређена правила код предмета у привреди. Када не постоје правила у погледу којих би се могла одредити цена, онда је купац дужен платити цену који је продавац редовно наплаћиво у време закључења уговора. Ако се таква цена не може утврдитит, купац је дужан да плати разумну цену, а то је текућа цена у месту продавца, а ако ње нема цену одређује суд премаоколностима случаја.
- посебна – када је одређивање цене препуштено трећем лицу, а треће лице неће или не може да одреди цену онда за разлику од општих правилауговор неће бити ништав, већ ће се продавцу и купцу оставити да накнадно постигну споразум о цени или да уговор раскину, а ако то не поссматра се да су уговорили разумну цену. 3, посебни – када су купац и продавац оставили одређивање једном од њих. Ту треба правити разлику између уговора у привреди или уговора између физичких лица. Ако је између физичких лица, онда ће таква клаузула биништава, и то повлачиу ништавост целог уговора. Код угопвора у привреди, такође ће се клаузула о препуштености идређивању цене см,атрати ништавом, и уговор неће бити ништав. У том случају по ЗОО ће се сматрати да је купац дужан да плати цену коју је продавац редовно наплаћивао у време закључењуговора, а у недостатку ове, разумну цену. Предмет мора бит материјално (фактички) могућ. Материјална немогућност може бити
- објективна (апсолутна)
- на (субјективна
За настанак уговора битнас је самно објективна немогућност. Ако је предмет уговора у време његовог закључења непшто је објективно немогуће, уговор не настаје. Тада је реч о првобитној,иницијалној немогућности. Накнадна немогућност није релевантна за настанак уговора, алу је значајна за опстанак уговора. Ако се ради о објективној накнадној немогућности, уговор ће наступањем престати.
на пуноважностуговора, ако је она битна за побуду другог уговорника за закључење уговора, а то је уговарач знао или је према приликама знао или могао знати Код једностраних (доброчиуних) недопуштена побуда код једне стране која је ту страну определила да закључи уговор, улази у поље каузе утиче на пуноважност уговора без обзира да ли је друга уговорна страна за ТУ ПОБУДУ ЗНАЛА ИЛИ НЕ. Побуда је недопуштена ако је супротна принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима. Према ЗОО да би уговор постооснов мора да постоји и да буде допуштен. О одсуству основа говоримо у случају када је уговор закључен с обзиром на неки будући основкоји се није остварио или виуше није могућ или који је доцније отпао. Пример одсуства основа је када неко унапред потпипризнаницу којом се обавезује да примљени новац врати у одређеном року, јер очекује зајам, али се потом тај зајам уопште не оствари). Кауза не постоји ни ондакада је привидна. Привидна кауза може бити:
- ПУТАТИВНА КАУЗА ( када оба уговорника имају погрешну представу о томе да основ постојито је случај обостране заблуде)
- ФИКТИВНА КАУЗА кауза која уистину не постоји, али се пред трећим лицима ствара привид да кауза постоји. У том случауговорне стране нисуизмеђу себе закључиле никакав уговор, али стварају пред трећим лицима утисак да између њих уговор постоји.
- СИМУЛОВАНА КАУЗА постоји када су уговорне стране закључиле један уговор, односно уговор једне врсте, итрећим лиицима представљају да су закључиле уговор друге врсте (нпр. закључе уговор о поклону, а представљају да су закључиле уговор о продаји).
ФОРМА
Форма је облик у коме се изражава сагласност воља. Код нас важи принцип неформалностиали постоји велики број изузетака. ПОДЕЛА ФОРМЕ
- ПРЕМА ЗНАЧАЈУ
- форма ad probationem
- forma ad solemnitatem Форма ad probationem је форма која је законом предвиђена као једини доказ о постојању уговоу случају судског спора. Таква форма у нашем праву није предвиђена.
Форма ad solemnitatem је форма која је законом прописана кбитан услов за настанак уговора. Та форма је у нашем праву врло заступљена и данас постоји готово 100 уговора који су преи различитим прописима да морају бити закључени у одређеној форми, без које уговор не настаје.
- ПРЕМА НАЧИНУ ИСПОЉАВАЊА
- Обична писана форма
- форма јавне исправе
- реална форма
Обична писана форма
НАПОМЕНА: ОВО НИСАМ УСПЕЛА ДА ДОВРШИМ, АКО НЕКО
ИМА КРАЈ ПРЕДАВАЊА НЕКА ДОПИШЕ.
