ПОЈАМ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ ДРЖАВЕ И ПРАВА И ЊЕНО
МЈЕСТО У ОКВИРУ ДРУШТВЕНИХ НАУКА
ПОЈАМ ИСТОРИЈЕ КАО НАУКЕ
– Историја је наука која у просторном и временском оквиру истражује развој људског друштва у
прошлости, тражи његове узроке и истражује законитости одређеног друштвено-економског
поретка.
– Грци су историју сматрали умјетношћу и одредили јој Клију, прву у редослиједу муза, као
заштитницу, а Римљани је називају “учитељицом живота” (magistra vitae).
1. ПОДЈЕЛА ИСТОРИЈЕ
– Ради детаљнијег и поузданијег проучавања, историчари су принуђени да врше различите
подјеле историје. Таквих диоба има много, али су најважније три:
1) ВРЕМЕНСКА ПОДЈЕЛА ИЛИ ПЕРИОДИЗАЦИЈА
Од свих подјела, периодизација је најзначајнија. Њен задатак се састоји у томе да пронађе и
издвоји посебне периоде унутар којих историјски развој има извјесне карактеристике, које га
одвајају од претходног, односно наредног периода.
•У старом вијеку, постојала је подјела историје на периоде доминација четири велика
царства: асирског, персијског, грчко-македонског и римског.
•Полазећи од података које пружа Библија, велики хришћански мислилац Аурелије
Августин, подијелио је читаву људску историју на шест раздобља:
1) од Адама до Ноја
2) од Ноја до Аврама
3) од Аврама до Давида
4) од Давида до Вавилонског ропства
5) од Вавилонског ропства до Христовог рођења
6) од Христовог рођења до краја свијета
•Пишући историју свог родног града Фиренце, славни италијански хуманиста Николо
Макијавели, начинио је три историјска периода:
Догађаје из грчке и римске историје је назвао античким или старим временима. Доба у
којем је живио (ренесансу) је сматрао за неко ново вријеме, па га је назвао новим
вијеком, а оно што се налазило између антике и ренесансе, постало је средњи вијек.
– Дорађена од историчара, највише примјењивана периодизација.
