Park prirode Prača studija zaštite, Beleške od Ekologija i zaštita životne sredine

Preuzmite Park prirode Prača studija zaštite i više Beleške u PDF od Ekologija i zaštita životne sredine samo na Docsity!

Бања Лука, 2020. година

ПАРК ПРИРОДЕ

ПРАЧА

Бања Лука, 2020. година

САДРЖАЈ I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА ........................................................................................................ 9 I.1. ВРСТА И НАЗИВ ...................................................................................................................... 9 I.2. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ................................................................................................. 9 I.3. ОСНОВНА ВРИЈЕДНОСТ ......................................................................................................... 9 I.4. КЛАСИФИКАЦИЈА ................................................................................................................ 11 I.5. КЛАСИФИКАЦИЈА IUCN ....................................................................................................... 11 I.6. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ...................................................................................................... 11 I.7. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ .......................................................................................................... 12 I.8. ПОЛОЖАЈ.............................................................................................................................. 13 I.8.1. Локација ....................................................................................................................... 13 I.8.2. Географске координате .............................................................................................. 15 I.8.3. Надморска висина ....................................................................................................... 15 I.9. ГРАНИЦЕ ............................................................................................................................... 15 I.9.1. Опис границе ............................................................................................................... 15 I.10. ПОВРШИНА ПРИРОДНОГ ДОБРА........................................................................................ 17 I.11. ВЛАСНИШТВО ...................................................................................................................... 17 II ОПИС ПРИРОДНОГ ДОБРА .................................................................. Error! Bookmark not defined. I.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ.......................................................... Error! Bookmark not defined. I.2. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................... Error! Bookmark not defined. I.2.1. Историја стварања терена ширег подручја .................. Error! Bookmark not defined. I.3. ХИДРОЛОШКЕ И ХИДРОТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ........ Error! Bookmark not defined. I.3.1. Хидрографске карактеристике ...................................... Error! Bookmark not defined. I.3.2. Хидрогеологија ............................................................... Error! Bookmark not defined. I.4. ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .................................. Error! Bookmark not defined. I.4.1. Геотектоника................................................................... Error! Bookmark not defined. I.4.2. Хипсометрија и нагиб терена ........................................ Error! Bookmark not defined. I.4.3. Рељеф .............................................................................. Error! Bookmark not defined. I.4.4. Подземни карстни облици ............................................ Error! Bookmark not defined. I.5. ПЕЋИНСКИ СИСТЕМ ГОВЈЕШТИЦА – БАЊА СТИЈЕНА........... Error! Bookmark not defined. I.5.1. Уводно образложење – историјат заштите, истраживања, литература, називи Error! Bookmark not defined. I.5.2. Морфохидролошке одлике и подјела пећинског система Говјештице ........... Error! Bookmark not defined. I.5.3. Улаз и прве фосилне дворане ....................................... Error! Bookmark not defined.

I.5.4. Од Успона у Нови свијет до Киклопове дворане ......... Error! Bookmark not defined. I.5.5. Дворана Тамна долина и Пролаз на југозапад ............ Error! Bookmark not defined. I.5.6. Пролаз до сјеверозапада и Geryonova вертикала ....... Error! Bookmark not defined. I.5.7. Дворана костију .............................................................. Error! Bookmark not defined. I.5.8. Средња галерија ............................................................ Error! Bookmark not defined. I.5.9. Огранак групе Маса (Massa) .......................................... Error! Bookmark not defined. I.5.10. Лавиринт ......................................................................... Error! Bookmark not defined. I.5.11. Сасвим нови огранак...................................................... Error! Bookmark not defined. I.5.12. Огранак Бижу (Bijoux)..................................................... Error! Bookmark not defined. I.5.13. Пећина Бања Стијена ..................................................... Error! Bookmark not defined. I.5.14. Пећински накит .............................................................. Error! Bookmark not defined. I.5.15. Палеоклиматска запажања ........................................... Error! Bookmark not defined. I.6. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................. Error! Bookmark not defined. I.7. ПЕДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................ Error! Bookmark not defined. I.8. ФЛОРА И ВЕГЕТАЦИЈА ............................................................ Error! Bookmark not defined. I.8.1. Флора............................................................................... Error! Bookmark not defined. I.8.2. Станишни типови............................................................ Error! Bookmark not defined. I.9. ФАУНА...................................................................................... Error! Bookmark not defined. I.9.1. Ихтиофауна ..................................................................... Error! Bookmark not defined. I.9.2. Орнитофауна................................................................... Error! Bookmark not defined. I.9.3. Териофауна ..................................................................... Error! Bookmark not defined. I.9.4. Палеонтолошка истраживања ...................................... Error! Bookmark not defined. I.9.5. Пећинска фауна .............................................................. Error! Bookmark not defined. I.10. ИЗДВОЈЕНЕ ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ................................. Error! Bookmark not defined. II СТВОРЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ...................................................................................................... 20 II.1. СТВОРЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .............................................................................................. 20 II.1.1. Коришћење земљишта ............................................................................................... 20 II.1.2. Пољопривреда ............................................................................................................ 20 II.1.3. Шумарство ................................................................................................................... 20 II.1.4. Ловство ......................................................................................................................... 20 II.1.5. Риболов ........................................................................................................................ 21 II.1.6. Водопривреда ............................................................................................................. 21 II.1.7. Инфраструктура ........................................................................................................... 21 II.1.8. Планинарске стазе туризам ........................................................................................ 21 II.1.9. Становништво .............................................................................................................. 22 II.1.10. Културно-историјскo насљеђе.................................................................................... 22

V.6.11. Смјернице за очување пећине Говјештица.................. Error! Bookmark not defined.

• VI VI УРЕЂЕЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА
  • VI.1. ПОСТОЈЕЋИ НАЧИН КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА
  • VI.2. КОНЦЕПТ УРЕЂЕЊА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРОСТОРА
  • VI.3. ЗОНА ШУМАРСТВА
  • VI.4. ЗОНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
  • VI.5. ЗОНА СТАНОВАЊА - ГРАЂЕВИНСКА ЗОНА
  • VI.6. ЗОНА ИНТЕНЗИВНОГ ПОСЈЕЋИВАЊА
  • VI.7. ПОВРШИНЕ ИНФРАСТРУКТУРНИХ ОБЈЕКАТА
• VII УПРАВЉАЊЕ И ФИНАНСИРАЊЕ
  • VII.1. УПРАВЉАЊЕ
  • VII.2. ПРИЈЕДЛОГ УПРАВЉАЧА ПРИРОДНОГ ДОБРА
    • VII.2.1. Међусобна права и обавезе
  • VII.3. ФИНАНСИРАЊЕ
• VIII Литература

ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТA

10 облици. Најзначајнији је пећински систем Говјештице, који са дужином од 9 870 метара представља најдужу пећину у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Долина ријеке Прача дуж цијелог тока кроз заштићено подручје одликује се стрмим странама које су на појединим мјестима вертикалне. Најизраженија је у предјелу Госине планине те на подручју између Судића планине и Јаровића брда, гдје прелази дубину од 400 метара. Пећински систем Говјештице представља подземни хоризонтални облик карстног рељефа, разгранат систем који се доминатно пружа у правцу југоисток-сјеверозапад. Поједине дворане су веома простране, а највећа достиже димензије од готово 100 x 100 m. Говјештица је веома богата и по количини и по разноврсности пећинског накита. Посебном естетском вриједношћу и атрактивношћу истиче се огранак Бижу који се налази у завршном дијелу пећинског система. Најзначајније су ријетке и необичне форме пећинског накита као што су кристали калцита, хеликтити, те други необични облици (ајкула, глазура попут леда на подној глини). Пролаз према сјеверозападу чине атрактивне форме калцитних наслага, са бројним сталагмитима, сталактитима и стубовима које су због визуелног утиска назване Зид Небески свод. Значајна је и Kиклопова дворана која је такође богата сталагмитима и сталактитима а посебно се истиче Горски стуб. Велик, масиван примјерак овог облика, Потпорни стуб налази се у Дворани духова, а естетском вриједношћу обилују и дијелови пећине Доња и Горња тамница, Пролаз на југозапад као и Дворана костију. По богатству и разноврсности пећинског накита Бања Стијена је једна од најљепших пећина Републике Српске. Заступљен је атрактиван пећински накит који сачињавају бигрене каде, саливи, сталактити, пећински стубови, а као посебно интересантна врста истиче се „пећинско млијеко” које се налази на крају улазног канала. Остаци пећинског медвједа пронађени су и у Говјештици и Бањa Стијени. Пејзажне вриједности су највидљивије са неколико видиковаца са ивица површи који пружају поглед на најмаркантију црту рељефа заштићеног подручја - клисурасто-кањонску долину ријеке Праче. Јак утисак на посјетиоце оставља и сам приступ и кретање заштићеним подручјем дуж Праче, некадашњом ускотрачном пругом и пролазак кроз двадесетак тунела. Визуелни ефекат уз адреналински доживљај представља преходавање ријеке Праче ради приступа пећинама Говјештици и Бањa Стијени, као и савлађивање првог језера Говјештице помоћу чамца. Захваљујући великим димензијама и облику клисурасто-кањонске долине Праче, различитим експозицијама и специфичним микроклиматским условима, створени су предуслови за развој бројних значајних станишта те бројних врста биљака и животиња. На основу теренских истраживања и постојећих литературних стручних и научних података на испитиваном подручју дијела кањона Праче које припада Републици Српској регистровано је присуство 714 биљних таксона. Присуство значајаног броја ендемичних и реликтних врсте у кањону Праче одређује његов рефугијални карактер, и чини га центром флористичког, вегетацијског и екосистемског биодиверзитета. Ендемичној групи припада око 66 таксона.

11 С обзиром да ријека Прача у свом кањонском дијелу се одликује карактеристика вода горњег тока и као такву је настањују три врсте риба: поточна пастрмка, липљен и пеш. Све установљене врсте риба у кањону ријеке Праче представљају индикаторске врсте чисте и квалитетне воде. Током истраживања, укупно је регистровано 85 врста птица. Од укупног броја, чак 13 врста налази се на Додатку I Директиве о птицама, док према Бернској конвенцији 61 врста има статус строго заштићене врсте, 18 врста је заштићено а само 6 врста није обухваћено овом конвенцијом. На подручју платоа планираног заштићеног подручја највећи број врста птица ( врста) регистрован је на простору Батовског поља. Ово поље, као највеће отворено станиште са ливадама и пашњацима, има изузетан значај за гнијежђење или исхрану великог броја врста. Од сисара забиљежено присуство 13 врста, као и анкетним истраживањем гдје су још добијене информације о четири врсте, до одређене таксономске категорије. Од свих пронађених врста, видра има највећи степен угрожености у Републици Српској (по Закону о ловству РС, Црвеној листи РС и IUCN-овој Црвеној листи). Мрки медвјед има 28 % учешћа у истраживаном подручју, у односу на бројност у цијелом ловишту, што је веома значајно процентуално учешчће на тако релативно малом простору.

I.4. КЛАСИФИКАЦИЈА

Према Закону о заштити природе, члановима 46. и 5 3. („Службени гласник Републике Српске“ бр. 20/14) Парк природе је: Подручје добро очуваних природних вриједности са претежно очуваним природним екосистемима и животописним пејзажима, намијењено очувању укупне геолошке, биолошке и пејзажне разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих дјелатности усклађених са традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја.

I.5. КЛАСИФИКАЦИЈА IUCN

Према Међународној унији за заштиту природе сврстава се у категорију V – Protected Landscape/ Seascape.

I.6. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС

Парк природе „Прача“ нема међународни статус заштите. Кањон ријеке Праче, од Реновице (Хреновице) до Месића представља званично проглашени природни пејзаж и изванредну природну љепоту и ријеткост, а стављен је под заштиту још у СР БиХ, ријешењем бр. 1059/57.

13

I.8. ПОЛОЖАЈ

I.8.1. Локација Парк природе „Прача“ налази се у источном дијелу Републике Српске (БиХ) (Слика 1,2), обухватајући средњи дио тока и слива ријеке Праче. Заштићено подручје је са јужне стране ограничено међуентитетском границом, која углавном прати ток Праче, тако да се у обухвату већим дијелом налази лијева страна клисурасто-кањонске долине и сливног подручја ове ријеке (Слика 3). Слика 1. Положај Парка природе „Прача“

14 Слика 2. Топографска карта подручја Слика 3. Сателитски снимак Парка природе „Прача“, Google Earth

16 границом к.ч. 346 (парцела је у обухвату) до ломне тачке бр. 30 – 6578767 , 4846796 одакле се ломи праволинијски јужно на ломну тачку бр. 31 – 6578757 , 4846784. Даље граница наставља границом к.ч. 345 (парцела је у обухвату), до ломне тачке бр. 32 - 6578593 , 4846720. Од ове тачке граница иде праволинијски јужно до ломне тачке бр. 33 – 6578561 , 4846521 , одакле даље наставља границама к.ч. 1646, 1649, 1634, 1632, 1633 и 1651/1 (парцеле су у обухвату) до ломн етачке бр. 34 – 6578121 , 4846437. Даље граница иде праволинијски преко ријеке Праче на ломну тачкубр. 35 – 6578121 , 4846457 , те даље границом к.ч. 620/1801 (парцела је ван обухвата) до ломне тачке бр. 36 – 6578214 , 4846713. Из ове тачке, граница поново праволинијски пресијеца ријеку Прачу до ломне тачке бр. 37 – 6578231 , 4846723 , те даље наставља границом к.ч. 619 (парцела је у обухвату), до ломне тачке бр. 2 – 6577654, 4848204, на граници са К.О. Враголови. Даље, граница обухвата иде на ломну тачку бр. 3 - 6577647, 4848204, те затим сјеверно границама к.ч. 2463 и 2709 у К.О. Враголови (парцеле су у обухвату), све до ломне тачке бр. 4 – 6576635, 4848697. Граница обухвата затим иде на ломну тачку бр. 5 - 6576636, 4848701, односно на границу к.ч. 1445/3, те даље наставља границом к.ч. 1445/3, све до ломне тачке бр. 38 – 6577012 , 4849586. из ове тачке граница иде на крајњу јужну тачку к.ч. 1336 те даље сјеверно границама к.ч. 1336, 1337, 1240, 1242, 1241, 1256, 1250, 1247, 1226, 1225, 1249, 1258 (парцеле су у обухвату) све до ломне тачке бр. 6 - 6577041, 4850479, одакле наставља западно границама к.ч. 1259 и 1272 (парцеле су ван обухвата) до ломне тачке бр. 7 – 6576968, 4850485. Затим, граница обухвата наставља западно границом к.ч. 1279 (парцела је у обухвату), те даље наставља границом к.ч. 2632 (парцела је у обухвату) до ломне тачке бр. 8 – 6576631, 4850569, одакле се ломи јужно на границу к.ч. 1588. Граница обухвата даље наставља западно границом к.ч. 1588 (парцела је у обухвату), те даље границом парцеле 2632 (парцела је ван обухвата) до ломне тачке бр. 9 – 6575970, 4850973. Од ове тачке, граница обухвата наставља даље границом к.ч. 633 (парцела је ван обухвата), а затим границама парцела 611, 608, 593, 592, 1671, 558, 557, 556, 1701, 1700, 1724, 1720 (парцеле су у обухвату) до ломне тачке бр. 10 – 6574860, 4850589. Граница обухвата даље наставља границама к.ч. 1958 и 1960 (парцеле су у обухвату), до ломне тачке бр. 11 – 6574642, 4850507, одакле сјеверозападно иде на границу К.О. Брезје, односно на границу парцеле 1447/1 у К.О. Брезје. Даље граница обухвата наставља границaма к.ч. 1447/1, 1437, 1432, 1431, 1430, 1429, 1426, 1425, 1423, 1424, 1385, 1383, 1384, 1470, 1473, 1474, 1475, 1476, 1477/1, 1479, 1478, 1502, 1337, 1336, 1335, 1334, 1332/1, 1332/2, 1332/3, 1315, 1311, 1551, 1267, 1296, 1267, 1256, 1018, 1001, 997, 991, 902, 900, 914, 897, 896, 895, 887, 885, 884, 1093, 1095, 1097 у К.О. Брезје (парцеле су у обухвату) све до ломне тачке бр. 12 – 6570963, 485 1165. Даље граница пресијеца к.ч. 1100 до ломне тачке бр. 13 – 6570939, 4851165 одакле обухват наставља даље границама к.ч. 1101, 1104, 1105, 1111, 1113, 114, 1116, 1115 у К.О. Брезје (парцеле су у обухвату), те у ломној тачки бр. 14 – 6570601, 4850793, праволинијски сјече к.ч. 1575 у К.О. Брезје и излази на ломну тачку бр. 15 – 6570596, 4850795 , која се налази на граници К.О. Сочице и граници к.ч. 135 у К.О. Сочице. Даље граница иде сјеверно границом К.О. Сочице, односно границама к.ч. 135, 133, 132, 133 , 131, 2427, 66, 65, 64, 63, 61, 51, 48, 26, 1, 620, 624, 2441, 2442, 2475/801, 2476, 2477/801 у К.О. Сочице (парцеле су у обухвату), све до ломне тачке бр. 16 – 6570603, 4847119, гдје излази на ентитетску границу. Даље граница иде сјевероисточно ентитетском границом, односно границом К.О. Сочице и границама к.ч. 2477/801 и 2478/801 (парцеле су у обухвату), све до ломне тачке бр. 17 – 6570782,

17 4847224, која се налази на споју са К.О. Месићи. Даље, граница обухвата наставља границом К.О. Месићи све до ломне тачке бр. 18 – 6571324, 4847543, која се налази на споју са границом К.О. Сочице. Даље граница обухвата наставља границом К.О. Сочице, до споја са границом К.О. Месићи у ломној тачки бр. 19 – 6571529, 4847658, а затим даље наставља границом К.О. Месићи све до ломне тачке бр. 20 – 6572515, 4847907, која се налази на споју са К.О. Сочице. Обухват даље наставља границом К.О. Сочице до ломне тачке 21 – 6574025, 4847642 на споју са границом са К.О. Месићи, те даље наставља из ове тачке границом К.О. Месићи до ломне тачке бр. 22 – 6574564, 4847036, а затим од ове тачке граница скреће сјевероисточно и праволинијски пресијеца парцелу 620/1801 и иде све до ломне тачке бр. 23 – 6574856, 4847177, и даље праволинијски на ломне тачке бр. 24 - 6576034, 4846625, те ломне тачке бр. 25 – 6576028, 4846592, и ломне тачке бр. 26 – 6576237, 4846467, све до границе к.ч. 2067 у К.О. Месићи. Од ове тачке, обухват иде границом к.ч. 2067 (парцела је у обухвату) све до споја са к.ч. 2066/ у ломној тачки бр. 27 – 6576615, 4845594, одакле даље иде источно границама к.ч. 2066/1 и 2071 (парцеле су ван обухвата) све до ломне тачке бр. 28 – 6579728, 4845435 те даље сјеверно границама к.ч. 620/1801 и 2027 у К.О. Месићи, гдје излази на полазну тачку, односно на ломну тачку 1 - 6579369, 4845603.

I.10. ПОВРШИНА ПРИРОДНОГ ДОБРА

Укупна површина Парка природе „Прача“ износи 4.067, 89 ha.

I.11. ВЛАСНИШТВО

Парк природе „Прача“ налази се на територији општине Рогатица. У својини Републике Српске се налази 2.454 ha или 60 % подручја. Остатак површина је са правимa власништва.

19 СТВОРЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

20

II СТВОРЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

II.1. СТВОРЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

II.1.1. Коришћење земљишта Велики дио земљишта се налази под шумским покривачем. Највећи дио пољопривредног земљишта представљају пашњаци који се углавном користе за испашу стоке односно у сврхе сточарства. Остатак пољопривредног земљишта углавном се користе у ратарске, а мањим дијелом воћарске сврхе. Један дио земљишта је изграђен за потребе стамбених и помоћних објеката. II.1.2. Пољопривреда Значајна варијабилност педосфере на подручју општине, као посљедица разноврсности педогенетских фактора условила је заступљеност различитих врста пољопривредног земљишта сходно његовој употреби. Постоје три групе пољопривредног земљишта нa 2. до 8. категорије по употребној вриједности. II.1.3. Шумарство Шумско газдинство „Сјемећ“ газдује шумама на подручју општине. Шуме према мјерама газдовања дијеле се на привредне, заштитне и шуме посебне намјене. Унутар обухвата заступљена је шаролика и богата шумска вегетација. Мозаично су заступљене шуме цера и китњака, шуме букве, са спорадично распрострањеним шумама китњака и граба, храста и црног граба. У смислу потенцијалне вегетације, најзаступљеније су шуме китњака, цера, а затим шуме букве и јеле са смрчом. Брежуљкасти терени припадају шуми китњака и обичног граба, а сама алувијална раван, шуми китњака и обичног граба. Шуме у смислу вегетацијских типова дијеле се на лишћарске, четинарске и мјешовите, као и на сукцесивне стадије шумских земљишта. Према категоријама шума и шумских земљишта, заступљене су високе шуме са природним обновама, високе деградиране шуме, шуме културе, изданичке шуме, шибљаци, голети и шуме неподосне за газдовање. II.1.4. Ловство Парк природе „Прача“ се налази у оквиру установљеног ловишта „Медник“ (Oдлука Владе Републике Српске, број: 04/1- 012 - 2 - 2163/15 од 05.10.2015. године „Службени гласник Републике Српске”, број 89/15), и које је Уговором број: 12.06.1- 332 - 350/16 од 28.03.2016. године, додијељено је на коришћење (газдовање) Ловачком удружењу „Рогатица“ из Рогатице, на период од 10 година, рачунајући од дана закључења уговора. Основне врсте дивљачи у овом ловишту су срнећа дивљач, мрки медвјед, зец и дивља свиња.