Preuzmite Posebna entomogija 2 i više Slajdovi u PDF od Entomologija samo na Docsity!
Red COLEOPTERA
Red obuhvata oko 300000 vrsta. Prednji par krila je sklerotiziran. Od nekoliko mm do 16 cm veličine, razne obojenosti. Integument je go, sjajan ili pokriven dlačicama ili ljuspicama. Vrste su kosmopoliti, terestrične i vodene vrste. Ima fitofaga, zoofaga, karnivora, saprofaga (podgrupa nekrofaga), koprofaga (izmetom se hrane - balegar). Oblik tela: ovalano, okruglasto, izduženo, dorzo-ventralno spljošteno. Glava im je slobodna, delimično ili potpuno prekrivena vratnim štitom (pronotum - različitog oblika). Pipci su različitog oblika, končasti, glavičasti, prelomljeno glavičasti, lepezasti, prelomljeno lepezasti, testerasti, češljasti. Usni aparat je za grickanje. Proste oči su prisutne kod nekih, složene kod svih vrsta. Prednja krila su elitre, zadnja membranozna. Postoje vrste sa skraćenim krilima ili beskrilne vrste. U zavisnosti od toga gde žive imaju noge za hodanje sa 1-5članim stopalima, ili noge za trčanje, plivanje, skakanje, hvatanje plena. Trbuh ima 9 segmenata, ali su prvi i drugi segment uvučeni u grudi, a poslednja dva ili tri segmenta su preobražena u genitalni aparat. Larve tvrdokrilaca su tercijarne – ne liče na imaga (elateridna, buprestidna, skarabeidna, kurkulionidna, tenebrionidna, karabeidna, cerambicidna larva). Sve su eucefalne, mogu biti apodne, oligopodne (imaju razvijene grudne noge). Holometabolni su insekti, imaju potpun preobražaj. Lutka je slobodna (pupa libera), jedino kod bubamara i hrizomelida je pokrivena (pupa obtecta). Izražen je polni dimorfizam, obično je ženka krupnija. Red je podeljen na 4 podreda: Archostemata, Myxophaga, Adephaga i Polyphaga.
Podred Adephaga
Obuhvata predatore, veliki broj vodenih vrsta, malo fitofaga. Broj članaka u pipcima i stopalima je konstantan, pipci imaju 11 članaka, stopala 5. Na zadnjim krilima imaju obično 2 poprečna nerva, a imaju i uzdužne. Koksalne šupljine zadnjeg para nogu u potpunosti dele prvi vidljivi trbušni sternit. Metakokse (kokse zadnjeg para nogu) su nepomično spojene sa metasternumom (poslednji segment grudi).
Familija Carabidae – trčuljci
Larva je KARABOIDNA (ili karabeidna ). Imaju noge za trčanje, hitri su insekti.
Zabrus tenebrioides – žitni bauljar je veličine 2 cm, crne boje, noge i pipci su smeđi. Napada pšenicu. Glavna oštećenja pravi larva, pšenica je tada mala, dakle u zimskim mesecima. Larva je karaboidna, oligopodna, sa sklerotiziranim tergitima, imaju urogomfe, živi u zemljištu i pravi vertikalni hodnik pored biljke. Uvlači listove pšenice u hodnik i simptomi su na listu vidljivi, larva gnječi list i isisava sok, pa ostaju samo nervi. Taj simptom se naziva nitavost, tako listovi izgledaju kada su oštećeni mrazom. Tokom novembra i kasnije je u larvalnom stadijumu, u fazi bokorenja pšenice. Imago pravi oštećenja u fazi mlečne ili voštane zrelosti (maj, jun). Fotofoban je prvo, pa kasnije fotofilan. Leti na svetlo u vreme žetve.
Podred Polyphaga
Brojniji red, veliki broj fitofaga, ali ima i zoofaga. Varira broj članaka u stopalima i pipcima, ali ne preko 5 i 11. Na zadnjim krilima nema poprečnih nerava. Koksalne šupljine zadnjeg para nogu ne dele prvi vidljivi trbušni sternit. Metakokse su pomično spojene sa metasternumom.
Familija Scarabeidae – gundelji
Brojna familija, telo je zdepasto, bočno ili dorzoventralno spljošteno. Obojenost je različita – zelena, crna, smeđa. Telo je golo ili prekriveno dlačicama. Pipci su prelomljeno lepezasti. Pokrioca pokrivaju trbuh ili ne. Goleni prednjih nogu su proširene, nazubljene, 2-3 zupca, služe za kopanje. Kod nekih vrsta, kao što je balegar, noge su za kotrljanje. Larve ove familije su grčice, ili SKARABEIDNE larve. Ona je oligopodna, ima slabo funkcionalne grudne noge. Poslednji trbušni segmenti su prošireni, povijena je na sredini. Ovi insekti spadaju u grupu najznačajnijih zemljišnih štetočina, može se naći jos i u balegi, trulom drvetu, organskoj materiji u raspadanju. Gundelji se roje od polovine aprila pa do jula, u toku dana, obilno u sumrak, 18-20h. Tada mogu biti štetni, dovode do golobrsta. Mužjaci se mogu naći u krošnji, ženke se dopunski hrane, kopuliraju i polažu jaja u zemljište. Razvojni ciklus traje uglavnom nekoliko godina.
Podfamilija Mellonthinae- pravi gundelji
Imaju zdepasto telo, različite obojenosti.
Mellolontha mellolontha – veliki majski gundelj je veličine oko 2 cm, glava i grudi tamno smeđi ili crni. Bočno imaju bele trouglaste sare. Roji se maju. Poslednji pigidijalni kraj je izvucen. Pokrioca su svetlo smeđa, ne pokrivaju ceo trbuh. Polifagne štetočine, imago dovodi do golobrsta, štetan je u voćarstvu i šumarstvu. Štete pravi larva i imago.
Pollyphylla fulo – mramorasti gundelj je tamno smeđe ili bež ili krem boje. Preferira peskovite terene, hrani se na četinarima, najviše boru. Ciklus razvića traje 3-4 godine.
Podfamilija Rutellinae – pivci
Veličina tela oko centimetar-dva. Svetle ili tamne boje, metalni sjaj, podsećaju na Mellonthinae.
Anomala vitis – lozin gundelj je metalno zelene boje, na listu loze se hrani, može i na listu oraha, šljive, trešnje.
Rod Anisoplia – Anisoplia austriaca – žitni pivci
Veći broj vrsta. Glava i grudi su crni sa zelenim odsjajem. Pokrioca su smeđa, na njima je crno zelena šara u obliku kvadrata. Imago se hrani klasom pšenice, u vreme voštane zrelosti - takođe štetu pravi jer osipa zrna. Larva u zemljistu, hrani se korenom. Razviće traje 2 godine.
Familija Anobiidae - drvotočci
Veličina tela 3-4 mm, tamnih boja, crni, svetlo ili tamno smeđi, ovalnog ili cilindričnog oblika tela. Mogu biti skladišne štetočine, ili ispod kore drveta, u nameštaju, parketu – tehnički obrađenom drvetu. Vratni štit natkriljuje glavu kao kapuljača. Pipci su testerasti, nizasti ili glavičasti. Stopala petočlana, sva 3 para nogu imaju po 5 članaka – formula 5-5-5, pokrioca pokrivaju ceo trbuh. Larva je SKARABEIDNA.
Lasiderma sevicorne – duvanova buba je tamno smeđe boje, a njena larva je beličasta. Hrani se listom duvana i cigarama. Takođe se hrani i začinima, insekatskim zbirkama.
Familija Bostrychidae – kapucineri
Sitni insekti, 2-3 mm veličine, valjkasti. Crne ili smeđe boje, golog integumenta, moguće punktacije (udubljenja). Na biljkama domaćinima se nalaze ispod kore drveća, mogu biti i u skladištima. Vratni štit je kao kapuljača. Pipci glavičasti, delimično češljasti. Imaju uzan prelaz između prednjih i srednjih grudi. Larva je SKARABEIDNA.
Rizopertha dominica – može se naći u skladištima, to je štetočina na već oštećenim plodovima - ječam, pšenica, kukuruz. Ima je u toplijim krajevima, oseća se miris meda.
Familija Crysomelidae – bube listare, zlatice
Od nekoliko mm do 10mm veličine tela. Pipci mogu biti končasti, nizasti, glavičasti, testerasti, 10 do 11 članaka. Stopalo petočlano, lazno cetvoročlano (4-ti članak skraćen, njega natkriljuje treći koji je krupan i srcolikog oblika). Glava je mala, nekada uvučena u prednje grudi. Vratni štit je uži ili iste širine kao osnova pokrioca. Hrane se listom, u stadijumu larve i u stadijumu imaga. Kod većine vrsta se hrane istim biljnim organom. Integument je sjajan, metalnog sjaja često, nema dlačica ili ljuspica. Larva je HRIZOMELIDNA, oligopodna, eucefalna, konveksna (ispupčena dorzalno).
Podfamilija Crysomelinae
Pronotum je iste širine kao osnova pokrioca. Oblik tela je izdužen, ovalan. Larve imaju sužene grudi i proširen trbuh.
Leptinotarsa decemlineata (Doriphora) – krompirova zlatica je žuto smeđe boje, ima 10 crnih pruga na pokriocima. Na vratnom štitu se nalazi šara u obliku slova V. Grudni segmenti su manji od trbušnih. Larva je narandžasta sa bočnim crnim bradavicama. Štetočina je lista. Imaga polažu jaja na naličje lista krompira, a i sama larva se hrani listom. Mogu dovesti do golobrsta. Ima 2, nepotpune 3 generacije. Oligofagna je, hrani se na biljkama familije Solanaceae. Velika ostećenja pravi na plavom patlidžanu.
Phytodecta fornicata – lucerkina zlatica je crveno smeđe boje, ima izduženo telo. Ima 2 crne pege na vratnom štitu, a na pokriocima 6. Štetna je na lucerki. Hrani se listom, dovodi do golobrsta, jaja polaže koso na listu, odnosno na naličju lista. Biljno tkivo postaje bledo, žuto.
Podfamilija Criocerinae
Vratni štit je uži od osnove pokrioca, drugačije obojen. Njihove larve luče sluzastu materiju, na sebe odlažu izmet, podsećaju na golaće. Biljke izgledaju zaprljano.
Lema (Oulema) melanopus – žitna pijavica pravi glavna oštećenja na listu, napada epidermis lica ili parenhim lista, pa list pobeli, donji epidermis ostaje neoštećen, stradaju gornji epidermis i mezofil. Larva je mala, beličasta. Glava crna, vratni štit narandžaste boje, pokrioca metalnozelena, plavo-crna. Stradaju ozimi usevi (pšenica, ječam, raž), iz jesenje setve. Oštećenja prave i larva i imago.
Podfamilija Galerucinae
Jedinke imaju kruškoliko telo, pokrioca meka i često na kraju rastavljena. Larva crne boje.
Galleruca tanaceti – crne boje, održava se na korovima. Velike štete pravi na crnom luku, opase useve.
Diabrotica virgifera virgifera – kukuruzna zlatica je svetlo smeđe, oker boje. Izražen je polni dimorfizam: 2/3 pokrioca tamno/smeđa/crna kod mužjaka koji su sitniji, dužih pipaka, ženka ima dve crne pruge. Larva je crvolika, bela, sa tamnom glavom. Registrovana je “92. u Srbiji, u okolini Surčina, to je ujedno i prvi evropski nalaz. Prezimljava u stadijumu jajeta. Napada samo kukuruz pa je bitna mera borbe plodored. Imaga se hrane na listu, prave crtice, hrani se i svilicom, tj ženskim cvetom – i izaziva rehuljavost klipova.Glavna oštećenja pravi larva. Hrani se na korenu, mehanička moć stabla zbog toga bude loša, pa poležu. Biljke pokušavaju da se dignu, formiraju se guščiji vratovi jer imaju bočne korenove.
Podfamilija Cassidinae – kornjašice
Vratni štit i pokrioca su širi od tela. Ni pipci ni noge se ne vide dobro. Mogu biti raznih boja, imaju srebrnkasto-zlatast sjaj koji se gubi kad se osuše insekti. Hrane se i u stadijumu imaga i larve, štetne su u ratarstvu i u povrtarstvu. Hrane se listovima. Larva ima viljušku na koju kači košuljice i izmet. Održavaju se na korovima. Cassida viridis – napada soju, suncokret, kupus.
Podfamilija Halticinae – buvači
Zadnje noge ovih insekata su za skakanje. Posle rasađivanja kupusa javljaju se u velikom broju, pogoduju im topla i suva leta. Pravi probleme i u usevu kukuruza. Hrane se listom, a larve mogu biti mineri. Žive u stablu, korenu, mogu dovesti do stvaranja gala. Često sa metalnim sjajem.
Familija Tenebrionidae – mračne, tamne bube
Lažni žičnjaci – prednji par nogu je duži od drugih i trećih. Naseljavaju mračna, skrovita mesta. Mnogo je skladišnih štetočina. Ima ih ispod kamenja, kore, panjeva. Simuliraju smrt. Aktivni su noću. Integument je čvrst i sjajan, pipci su končasti, glavičasti, nekad i testerasti, 11 članaka. Pronotum je pravougaon. Pokrioca su ponekad srasla, ima i vrsta koje ne lete. Stopala 5-5-4.? Larva je oligopodna, ima normalno razvijene grudne noge, a prednje noge su jače razvijene u odnosu na 2. i 3. par nogu.
Opatrum sabulosum – peščar ima ovalno telo, sivo crne boje je. Pronotum je širi od osnove pokrioca. Na pokriocima ima uzdužne talasaste pruge. Štetočina je ratarskih kultura, napada ih u rano proleće. Pravi oštećenja na suncokretu i soji, jede lišće mladih biljaka. Larve jedu korenčiće ili poleglo lišće.
Tenebrio molitor – veliki brašnar je smolasto crne boje, veličine 2 cm. Pronotum je pravougaon, bočne ivice su izvučene prema napred. Skladišna je štetočina, napada brašno, testeninu, žitarice.
Tribolium confusum – mali brašnar je 3-4 mm, svetlo smeđe boje, članci u pipku se šire od osnove ka vrhu. Kao i veliki brašnar, nalaze se u brašnu i u proizvodima od brašna. Ekskrementima zagađuje brašno.
Familija Aleculidae
5-20 mm veličine, često su smeđi, crveni, crni. Imaju duge pipke, končaste, jedanaestočlane. Glava je mala, uža od pronotuma. Pokrioca su nešto mekša, pokrivaju ceo trbuh. Formula stopala 5-5-4. Larve su lažni žičnjaci. Familija broji 1400 vrsta. Imago se sreće na cvetovima biljaka, dok njihove larve žive u zemljičtu i hrane se korenčićima.
Omophlus lepturoides – crvena alekulida, ražana buba. Imago se hrani cvetom raži i cvetom drugih trava, može da se hrani i cvetom drugih biljaka, na primer jabuke, kruške, šljive, trešnje. Larva je u zemljištu, jede korenčiće.
Familija Cucujidae
Ima 1500 vrsta, uglavnom su 2-3 mm veličine, izduženo dorzo-ventralno spljošteno telo, paralelnih bočnih ivica. Ima ih ispod kore drveća, u suvom biljnom materijalu, i u biljnom materijalu u raspadanju. Veliki broj vrsta u skladištima, neke su predatori grinja. Pipci su končasti, dugi, dužine do polovine tela. Prvi grudni segment pravougaonog oblika, stopala su petočlana.
Laemophloeus ferrugineus – svetlosmeđe boje, napada uskladištene proizvode, brašno, pšenicu, testenine. Zagade brašno svojim ekskrementima i košuljicama.
Familija Sylvanidae
Svetla, tamno smeđa boja. Mogu biti i crne. Ima ih na skrovitim mestima i u skladištima. Vratni štit ima zupce ili izraštaje.
Sylvanus surinamensis – surinamski brašnar je svetlo smeđe boje, bočno na vratnom štitu ima 12 zubaca, 6 sa jedne i 6 sa druge strane, a po sredini je greben. Oči široko rastavljene. Pipci kratki, uglavnom glavičasti. Nalazi se na pšenici i kukuruzu i proizvodima od njih.
Familija Nitidulidae – sjajnici
4-5 mm veličine ili sitniji. Integument je gladak i sjajan. Goleni svih nogu su proširene, pipci su glavičasti. Imaga ima na cvetovima uljane repice, ima ih na zrelom voću, ili na voću u fazi fermentacije. Predatori potkornjaka i štitastih vašiju. Stopala 5-5-5 ili 4-4-4. Larva je oligopodna i često ima bradavice po telu iz kojih izlaze čekinje.
Meligethes aeneus – repin sjajnik je crne boje, metalno plavog odsjaja. Larva je bela, tamno braon bradavice po telu. Imago napada cvet i list, a larve su u pupoljku. Vrsta može da se prenamnoži, napada biljke familije Brassicaceae.
Stelidota geminata – svetlo braon ili smeđe boje, sa nepravilnim tamnijim pegama. Severno Američka vrsta, hrani se plodovima jagode i imago i larva. Larve prodiru duboko u jagode, pa brzo propadaju.
Familija Byturidae – malinine bube
Ovalno telo, dlačice po integumentu, pipci glavičasti. Naziv po malininoj bubi. Larve se mogu hraniti plodovima, imago listom i cvetom.
Byturus tomentosus – imago jede list i cvet maline, larve se ubušuju u plod. Telo je crno, prekriveno žutim dlačicama.
Familija Coccinelidae – bubamare
Mala familija, obuhvata oko 5000 vrsta u svetu. Par milimetara dužine tela, 5-6 mm maksimalno. Telo je poluloptasto, telesni integument je uglavnom bez dlačica, sjajan, različite obojenosti – žute, smeđe, crvene, crne, sa kontastnim pegama na pokriocima i pronotumu. Bubamare predatori se hrane lisnim vašima. Najveći broj vrsta iz ove familije jesu predatori (larva i imago), a ima i fitofaga i mikofaga.
Psalidium maxillosum – repičin viličnjak ima gladak i sjajan integument. Gornje vilice (mandibule) su jače razvijene, vratni štit je zasvođen (malo izdignut) i sužen prema napred, i pokrioca su takođe zasvođena. Štetočina je okopavina, napada repu, suncokret, grašak, lucerku, u vreme nicanja. Larve se hrane podzemnim organima, ali ta oštećenja nisu značajna.
Phytonomus variabilis – veličine 4-6 mm, ovalnog tela, smeđe boje, po sredini vratnog štita i pokrioca ima tamnu prugu. Razvija se na lucerki. Larva je zelene boje i podseća na gusenicu. Ektofitna je. Larve pred pretvaranje u lutku prave kokone, proizvod lučenja Malpigijevih sudova. Štetni su i imago i larva, hrane se listom lucerke, jede i gornji i donji epidermis, a simptom podseća na oštećenje od herbicida. Imago polaže jaja u stablo lucerke.
Phyllobius oblongus – smeđi voćni listojed ima glavu i pronotum crne boje, pokrioca su svetlo smeđa. Hrani se listom kruške najčešće, često i drugim biljkama.
Sitona spp. – sivo smeđe boje, imaju kratku i široku rilicu. Hrane se na biljkama iz familije Fabaceae, imago se hrani listom a larve bakterijalnim kvržicama, razaraju kvržice pa biljke zaostaju u porastu. List je po obodu izgrizen, a treba da bude ravan (lucerka, detelina…).
Tychius flavus – rilaš lucerkine mahune (rilaš lucerkinog semena) je 2-3 mm veličine, osnovna boja je crna ali je telo prekriveno žutim ljuspicama. Rilica je kratka i malo je povijena na dole u odnosu na telo. Vratni štit je zasvođen i sužen prema napred. Imaga se hrane na listu i stablu lucerke, a glavna oštećenja pravi larva koja se ubušuje u mahunu i hrani se semenom. Ženka polaže jaja na tek formirane mahune lucerke, oštećenja i do 50%. Jedna larva oštećuje više semenki.
Anthonomus pomorum – jabukin cvetojed , odnosno njegova larva, se hrani svetnim pupoljkom jabuke, kruške i dunje. Telo mu je ovalno izduženo, skoro kruškoliko, 4-6 mm dužine, na pokriocima po sredini ima jednu kosu belu prugu, oivičenu tamno smeđim prugama. U proleće ženka polaže jaja u pupoljke, tu se razvije samo jedna larva i završi razviće. U stadijumu lutke krunični listići nekrotiraju. Nekada je korisna ova štetočina – prirodno proređuje plodove. Jedna generacija godišnje.
Anthonomus cinctus (pyri) – kruškin cvetojed ima ovalno telo, na pokriocima poprečna bela pruga obrubljena tamno smeđim prugama. Jaja polažu u jesen u mešovite pupoljke (za sledeću godinu), nikada nije korisna, štetnija od prethodne. Pupoljci se ne otvaraju, pa kreću bočni pupoljci, što dovodi do pojave vodopija. Ima letnju dijapauzu.
Rod Ceutorrynchus
Svi su sivo crne boje, imaju beličaste šare po telu – pruge ili pege. Rilica im se nalazi pod uglom od 90° u odnosu na telo. Larve endofitne, kao kod ostalih.
Ceuthorrynchus macula-alba – makov rilaš (rilaš čaure maka) u osnovi pokrioca ima belu pegu, a na pronotumu ima 3 bele pruge, od kojih je srednja najizraženija. Ženke se hrane stablom i listom maka, a larva pravi glavna oštećenja kada se razvija u čauri. Ženka usnim aparatom pravi rupicu na čauri i u nju polaže jaja, u vreme cvetanja. Taj otvor zarasta, biljka luči papaverin koji zatvara rupicu. Larve se hrane semenom, razvijaju se (ima ih do 20 po čauri) zatim izlazi iz čaure i na zemlji se pretvori u lutku. Larve su bele boje. Ovog insekta prati još jedna štetočina, mušica galica. Kroz rupe koje je ženka napravila i ona polaže jaja, ali su njene larve narandžaste boje.
Ceuthorrynchus suturalis – lukov rilaš je veličine 2-5 mm, tamniji od prethodnog, duž glave, pokrioca i pronotuma ima belu prugu. Larve se hrane u listu crnog luka, tako da jedu paralelno i ne oštećuju epidermis. Javljaju se bele pruge na listu. Simptomi podsećaju na minere. Na listu može biti prisutno i do 15-20 larvi. Simulira smrt. Nije ekonomski značajan, ali pravi štete.
Ceuthorrynchus qudridens – rilaš stabla kupusa u osnovi pokrioca ima belu pegu, koja je manja nego kod C. macula-alba. Larve se razvijaju u stablu (i do 100 jedinki) i odlaze u peteljke lista kupusa. Značajna je štetočina u toku leta, biljke izgledaju kao da pate od nedostatka vode, dakle nespecifični simptomi.
Balaninus nucum – lešnikov rilaš , tačnije ceo ovaj rod, ima jako dugu i tanku rilicu. Na vrhu rilice su vidljive maksile i mandibule. Pravi oštećenja na lešniku tako što ženka položi jaje u plod lešnika kada je on mali (5-6 mm veličine, polovina ili kraj maja), i to rilicom buši otvor na plodu i unutra položi jedno jaje, pa plod markira feromonima. Otvor zatim zarasta, unutra se razvija larva koja ceo sadržaj pretvara u crno smeđi izmet. Larva pravi otvor za izlazak, zatim se u zemljištu pretvara u lutku (avgust). Plodovi opadaju. Velika je štetočina.
Rod Sitophilus
Ovo su skladišne štetočine, nazivaju se ž i š c i m a. Nisu pravi zišci- to su Bruchidae. Larve se razvijaju u semenu žitarica, pšenice, kukuruza, ječma, raži, ovo su polifagne vrste. Imago se hrani semenom, ali i proizvodima žitarica poput brašna, griza, mekinja, konditorskih proizvoda. Napad je skriven. Jedinke su sitne, tamno smeđe ili crne boje, 3-4 mm veličine, valjkastog oblika tela. Vratni štit je skoro iste dužine kao i dužina pokrioca.
Sitophilus granarius – žitni žižak ima grubo punktiran vratni štit, punktacije su elipsoidnog oblika. Pokrioca su srasla, ovaj insekt ne leti. Ženka pravi rupicu na zrnu pšenice, položi jaja i zatvori rupu sluzastom masom koja zatim očvrsne i potamni. Pregled na prisustvo ove štetočine se obavlja bojenjem zrna. Nalazi se na pšenici, kukuruzu, ne jede klicu, već endosperm.
Sitophilus zeamys – kukuruzni žižak je krupniji od prethodnog, na pokriocima ima po 3 svetlo smeđe do narandžaste četvrtaste pege. Ovaj insekt leti. Napada kukuruz, pšenicu, testeninu.
