Preuzmite Predavanje Rade Cukuranovic i više Slajdovi u PDF od Anatomija čoveka samo na Docsity!
UVOD U ANATOMIJUUVOD U ANATOMIJU
SRE SREĆĆNO!NO!
UVODNE NAPOMENE
Naziv predmeta:
Šifra predmeta :
Rukovodilac predmeta:
Status predmeta:
Godina studija:
Broj ESPB:
Uslovljenost drugim
predmetima na I godini:
Broj časova aktivne nastave :
Anatomija
M - 13
Prof. dr Rade Čukuranović
Obavezan
I; semestar: I i II
ne postoji
270 (predav. 135 i prakt. nastava 135)
Cilj predmeta
Anatomija, kao prvi medicinski predmet sa kojim se sreću studenti,
ima za cilj da ih upozna sa normalnim oblikom i gradjom čovečijeg
tela , da kroz praktičan rad studenti steknu odredjena iskustva i da
ovladaju anatomskom terminologijom.
Ishod predmeta
Nakon položenog ispita studenti medicine biće osposobljeni da
definišu i opisuju normalan oblik i gradju tela čoveka, da ih
prostorno sagledaju i da primenjuju potrebnu terminologiju, tako da
budu pripremljeni za dalje praćenje predkliničkih, a posebno
kliničkih predmeta čiju osnovu čini Anatomija.
UVODNE NAPOMENE
SADRŽAJ PREDMETA
TEORIJSKA
NASTAVA:
PRAKTIČNA
NASTAVA:
UVODNE NAPOMENE
koncipirana po topografskom principu i
obuhvata sve delove i struk ture čovečjeg tela,
u potpunosti uskladjena sa teorijskom
nastavom, te su programi identični.
(Sadržaj predmeta je dat na oglasnoj tabli Instituta za anatomiju)
Nastavnici koji predaju anatomiju na
Medicinskom fakultetu u Ni šu
Prof. dr Rade Čukuranović
Prof. dr Svetlana Anti ć
Prof. dr Snežana Pavlović
Prof. dr Stojanka Arsić
Prof. dr Slobodan Vlajković
Prof. dr Marija Daković Bjelaković
Prof. dr Ivan Jovanović
Prof. dr Slađana Ugrenović
Doc. dr Vesna Stojanović
Doc. dr Miljana Pavlović
Doc. dr Braca Kundalić
UVODNE NAPOMENE
U izvođenju praktične nastave učestvuju
Asist. dr Vladimir Živković
Asist. dr Milena Trandafilović
Asist. dr Jovana Čukuranović Kokoris
Asist. Milorad Antić
UVODNE NAPOMENE
PREPORU ČENI UDŽBENICI za prvi semestar UVODNE NAPOMENE PREPORU ČENI UDŽBENICI za drugi semestar UVODNE NAPOMENE ALTERNATIVNI UDŽBENICI Udžbenici odgovarajućih poglavlja autora ostalih medicinskih fakulteta u zemlji. UVODNE NAPOMENE Ukupno angažovanje studenata
AKTIVNA NASTAVA – OBLICI:
(nastava se odvija u toku 15 nedelja u semestru, tj.
30 nedelja u školskoj godini; zadnja nedelja je
predviđena za organizovanje predispitnih
konsultacija i vežbi)
SAMOSTALNI RAD STUDENATA
(navedeni oblici nastave zahtevaju od studenata
pripremu, saradnju i učešće, podstiču ih na
stvaralački način razmišljanja i deduktivan način
zaključivanja, kao i primenu stečenih znanja i
veština u praktične svrhe)
PROVERA ZNANJA:
- Predavanja;
- Vežbe;
- Seminari;
- Konsultacije;
- Mentorstvo;
- Kolokvijumi;
- Ispiti;
- Izrade završnih radova;
Tematske jedinice predavanja se moraju obrađivati po redosledu koji je
predviđen planom rada na predmetu , uz dozvoljeno odstupanje od oko
Sadržaj predavanja mora da pokriva najmanje 80% gradiva predviđenog
planom rada;
Sadržaj predavanja mora biti tako koncipiran da ona budu korisna za
savladavanje gradiva i pripremu ispita;
Nakon 20 do 30 minuta predavanja potrebno je organizovati fazu
individualnog ili timskog interaktivnog rada;
Osim tri predavanja u semestru tj. šest u toku školske godine sva ostala
propuštena predavanja se moraju kolokvirati kod nastavnika pre ove re
semestra;
Kontinirano će se proveravati znanje studenata i evidentiraće se njihovo
učešće u interaktivnoj nastavi.
UVODNE NAPOMENE Predavanja Nastavnici su u obavezi da studentima nakon predavanja: Učine dostupnim ''HANDOUT''; Preko administratora akademske mreže predavanje stave na sajt fakulteta. UVODNE NAPOMENE Dostupnost predavanja
Diplomski ispit se sastoji iz: a. izbora teme za diplomski rad, b. izrade diplomskog rada pod nadzorom mentora i c. j avne odbrane rada pred nadležnom komisijom. Diplomski rad student može da brani kada položi sve ispite iz predmeta utvrđenih Nastavnim planom. Ocena sa diplomskog ispita ulazi u prosečnu ocenu studenta. UVODNE NAPOMENE Diplomski ispit PRAVILNIK O FORMIRANJU KONAČNE OCENE IZ PREDMETA ANATOMIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM MEDICINA
Konačna ocena se formira na osnovu predispitnih aktivnosti studenata
(rezultata kontinuiranog praćenja, provere i procene znanja tokom
nastave) i rezultata na završnom (usmenom) ispitu, shodno Pravilniku o
polaganju ispita i formiranju konačne ocene na Medicinskom fakultetu
(čl. 41 - 43 i 172 Statuta Medicinskog fakulteta u Nišu).
Rad i uspeh studenata izražava se poenima. Maksimalan broj poena je
100, 50 poena se može ostvariti predispitnim aktivnostima, a 50 poena
završnim ispitom. Na osnovnu ostvarenih poena formira se konačna
ocena prema odgovarajućoj skali (v. kasnije).
Ispit se može polagati preko dva kolokvijuma (posle prvog i posle
drugog semestra) ili u celini (nakon drugog semestra).
A. PARCIJALNO POLAGANJE ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA
Ispit se može polagati i preko kolokvijuma: I kolokvijum obuhvata gradivo prvog semestra, a II kolokvijum gradivo drugog semestra.
Konačna ocena na kolokvijumu formira se, kao i u slučaju ispita u celini, na osnovu rezultata predispitnih aktivnosti i rezultata završnog (usmenog) ispita.
- PREDAVANJA - do 3 odsustva: 1 poen(prisustvo i aktivnost): 0- 1 poen
3 predavanja odsudstva mora student kolokvirati gubi pravo da bi na dobio1,0 poen potpis, a propuštena na Katedri.
- PRAKTIČNA A) PROVERA ZNANJA NA VEŽBAMA NASTAVA: 0 ,5 do 1 (^2) :poena
- 100%preko pozitivnih 75% pozitivnih odgovora odgovora .......................... 21 ,0,5 poenapoena
- prekoprisustvo 51% vežbama pozitivnih .............................. odgovora......... 1 ,0 0 ,5 poenapoena
- nadoknaditi (osim u terminima seminara i provere znanja identifikacija) Uslov su za izlazak na ispit; do tri izgubljene vežbe student može uz kolokviranje u toku semestra; sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takođe uz kolokviranje, na kraju semestra pre njegove overe. B) PROVERA ZNANJA IDENTIFIKACIJA (Ruka, Grudni koš, Trbuh, Karlica u I semestru; Noga, Glava i vrat, CNS sa čulima u II semestru):
- ispitnih identifikacija. Ukoliko se jedna oblast ne položi u planiranom Nakon svake pređene od navedenih sedam oblasti sledi provera znanja terminu tokom semestra, onda se u okviru obaveznog praktičnog ispita polaže celokupno gradivo tog semestra. Minimalni prag prolaska po oblasti je 30%, a minimalni ukupni prag tokom semestra iznosi 51% od ukupnog broja poena.
- prosečanprosečan uspehuspeh 8467 - -100%................... 1083%.......................9 poenapoena
- SEMINARI (dva u I i dva u II semestru: opšta anatomija):*^ prosečan uspeh 51 - 66%.......................8^ poena
- test^1 - 2 poena provere pozitivan u redovnim terminima:* 1- 2 poena
- testUslov provere su za pozitivanizlazak na u ispit terminu; odr (^) žavaju se u terminima vežbi. nadoknade: 1 poen
- TESTOVI (Ruka i g IZrudni GRADIVA koš ; Trbuh i karlica u I semestru; Noga, -^ g prosečan lava^ i^ vrat; CNS uspeh 91 sa^ - čulima 100% ...............^ u II^ semestru 10 poena)*:^6 -^10 poena
- (^) - prosečan prosečan uspehuspeh 81 71 - 90%-80% ............................. 98 poenapoena
- prosečanprosečan uspehuspeh 6151 - -70%60% .............................. 76 poenapoena
- planiranim Uslov su za terminima izlazak na tokom ispit; ukolikosemestra se, onda neki (^) se uod njih okviru ne položi u obaveznog prag prolaska ispitnog po jednoj testa oblasti polaže je 30%, pod celokupno gradivouslovom. Minimalni da student osvoji 51% od ukupnog broja poena na testu..
- PRAKTIČNI - prosečan uspeh ISPIT 84 - *: 6100%...................... 8,5- 8 poena poena
- prosečanprosečan uspehuspeh 6751 - -83%........................ 766%....................... 6,5 poena poena
- Uslov je za usmeni ispit; njega su oslobođeni studenti koji su položili provere ispitnih identifikacija u redovnim terminima vežbi. Ukoliko student ne ostvari kredit na proveri ispitnih identifikacija na redovnim vežbama, u obavezi je da izađe na praktični ispit
- ISPITNI * Uslov je za izlazak na ispit; njega su oslobođeni studenti koji TEST (iz celokupnog gradiva)*: 5 poena su položili testove iz gradiva u redovnim terminima. Ukoliko je student položio provere ispitnih identifikacija u toku semestra i, po tom osnovu, oslobođen praktičnog ispita, onda je ispitni test uslov za izlazak na usmeni ispit. Minimalni prag prolaska po jednoj oblasti je 30%, pod uslovom da student osvoji 51% od ukupnog broja poena na testu.
KONAČNA OCENA NA KOLOKVIJUMU FORMIRA SE U VIDU
BROJA OSVOJENIH POENA (KREDITA), KAO ZBIR POENA
IZ PREDISPITNIH OBAVEZA I ZAVRŠNOG (USMENOG) ISPITA
I KREĆE SE U RASPONU OD 25,5 - 50 POENA
(ZA STUDENTE KOJI SU POLOŽILI KOLOKVIJUM):
- 45,5 - 50 poena i odgovara oceni 10 (odličan)
- 40,5 - 45 poena i odgovara oceni 9 (izuzetno dobar)
- 35,530,5 - - 40 poena35 poena ii odgovara oceni 8 (vrlo dobar)odgovara oceni 7 (dobar)
- 25,5 - 30 poena i odgovara oceni 6 (dovoljan)
KONAČNA OCENA NA ISPITU KOJI SE POLAŽE PREKO KOLOKVIJUMA
ODGOVARA ZBIRU OSVOJENIH POENA SA OBA KOLOKVIJUMA.
FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA
(KREDITA) VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI*:
- ocena 10 (odličan) za ostvarenih ................. ocena 9 (izuzetno dobar) za ostvarenih ...... 81 91 – – (^10090) ,5 poenapoena
- ocena 8 (vrlo dobar) za ostvarenih .............. 71 – 80 ,5 poena
- ocena 7 (dobar) za ostvarenih ..................... 61 – 70 ,5 poena
- ocena 6 (dovoljan) za ostvarenih ................. 51 – 60 ,5 poena
- (^) - ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 1 ocena 10 ................................ 22,5 0 - 25 poena- 25 poena
- ocena 9 .................................ocena 8 ................................. 19,516,5-- (^2219) poenapoena
- ocena 7 .................................ocena 6 ................................. (^1310) - - 16 12,5 poenapoena* *Ukoliko je student položio usmeni ispit, a ima minimalan broj poena iz predispitnih aktivnosti, neophodno je dati mu potreban broj poena da bi ostvario ukupno najmanje 25,5 poena (dovoljno da bi odgovarali ukupnoj oceni 6) B. P O L A G A NJ E I S P I T A U C E L I N I
- do 6 PREDAVANJA odsustva: 2 poena (prisustvo i aktivnost): 0- 2 poena
6 predavanja odsudstva morastudent kolokvirati gubi pravo da bi na dobio2,0 poena potpis, a propuštena na Katedri.
- PRAKTIČNA A) PROVERA ZNANJA NA VEŽBAMA: NASTAVA: 1- 24 poena
- 100%preko pozitivnih 75% pozitivnih odgovora odgovora ........................ 4 3 ,0,0 poenapoena
- prekoprisustvo 51% vežbama pozitivnih ............................ odgovora …..... (^) 1 2,,0 (^0) poenapoena
- može nadoknaditi (osim u terminima seminara i provere znanja Uslov su za izlazak na ispit; do šest izgubljenih vežbi student identifikacija) uz kolokviranje u toku semestra; sve ostale (izuzev jedne) mora nadoknaditi, takođe uz kolokviranje, na kraju semestra pre njegove overe B) PROVERA ZNANJA IDENTIFIKACIJA. (Ruka, Grudni koš, Trbuh, Karlica u I semestru; Noga, Glava i vrat, CNS sa čulima u II semestru):
- znanja ispitnih identifikacija. Ukoliko se jedna oblast ne položi u Nakon svake pređene od navedenih sedam oblasti sledi provera planiranom terminu tokom školske godine, onda se u okviru obaveznog praktičnog ispita polaže celokupno gradivo. Minimalni prag prolaska po oblasti je 30%, a minimalni ukupni prag u toku školske godine iznosi 51% od ukupnog broja poena.
- prosečanprosečan uspehuspeh 8467 - -100%....... 2083%......... 18 poenapoena
- prosečan uspeh 51 - 66%.......... 16 poena
- SEMINARI (dva u I i dva u II semestru: opšta anatomija): 2* - 4 poena
- testtest provereprovere pozitivan pozitivan uu redovnimterminu nadoknade terminima:: 4 2 poenapoena *Uslov su za izlazak na ispit; odr žavaju se u terminima vežbi.
- (^) (TESTOVIRuka i grudni IZ koš GRADIVA; Trbuh i karlica u I semestru; Noga - , prosečan glava i vrat; CNS uspeh sa 91 - čulima 100% ............... u II semestru 20 )*: 1 poena 2 - 20 poena
- prosečanprosečan uspehuspeh 8171 - -90%80% ............... 1............... 1 86 poenapoena
- prosečanprosečan uspehuspeh 6151 - -70%60% ............... 1............... 1 42 poenapoena
- uUslov planiranim su za usmeniterminima ispit tokom; ukoliko školske se neki godine od njih, onda ne položi se u okviru obaveznog ispitnog testa polaže celokupno gradivo.
- ISPITNI * Uslov je za izlazak na ispit; njega su oslobođeni studenti koji su TEST (iz celokupnog gradiva)*: 1 0 poena položili testove iz gradiva u redovnim terminima. Ukoliko je student položio provere ispitnih identifikacija u toku školske godine i, po tom osnovu, oslobođen praktičnog ispita, onda je ispitni test uslov za izlazak na usmeni ispit. Minimalni prag prolaska po jednoj oblasti je 30%, pod uslovom da student osvoji 51% od ukupnog broja poena na testu.
- PRAKTIČNI - prosečan uspeh ISPIT 84 - *: 13100%..................... 16- 16 poena poena
- prosečanprosečan uspehuspeh 6751 - -83%....................... 1466% ...................... 13 poenapoena
- Uslov je za usmeni ispit; njega su oslobođeni studenti koji su položili provere ispitnih identifikacija u redovnim terminima vežbi. Ukoliko student ne ostvari kredit na proveri ispitnih identifikacija na redovnim vežbama, u obavezi je da izađe na praktični ispit. Nastavnici i saradnici su dužni da evidentiraju predispitne obaveze uzimajući u obzir celu školsku godinu, a ne jednostavnim sabiranjem kredita iz oba semestra.
FORMIRANJE KONAČNE OCENE NA OSNOVU OSTVARENIH POENA (KREDITA)
-^ VRŠI SE PREMA SLEDEĆOJ SKALI ocena 10 (odličan) za ostvarenih ...............*: 91 - 100 poena
- ocenaocena 9 (izuzetno dobar) za ostvarenih8 (vrlo dobar) za ostvarenih............. ... 8171 - - 9080 ,5,5 poenapoena
- ocenaocena 7 (dobar) za ostvarenih ......6 (dovoljan) za ostvarenih .......................... 6151 - - 7060 ,5,5 poenapoena
- (^) - ZAVRŠNI (USMENI) ISPIT: 2 ocena 10 .................................. 455 - 50 poena- 50 poena
- ocena 9 ..................................ocena 8 .................................. 3933 - -44 poena38 poena
- ocena 7 ..................................ocena 6 .................................. 2620 - -32 poena25 poena*
- Ukoliko je student položio usmeni ispit, a ima minimalan broj poena iz predispitnih aktivnosti, neophodno je dati mu potreban broj poena da bi ostvario ukupno najmanje 51 poen (dovoljno da bi odgovarali ukupnoj oceni 6).
U ŠIREM SMISLU: U UŽEM SMISLU: DEFINICIJA ANATOMIJE
Anatomija je deo biologije koji
predstavlja nauku o svim ž ivim
bićima , koji istra ž uje ne samo oblike
tela ž ivih bi ća (morfologija) nego i
njihove funkcije (fiziologija), njihov
medjusobni odnos kao i odnos
prema okolini u kojoj ž ive.
antropotomija zootomija fitotomija
Anatomija je nauka
o građi čovečijeg tela.
"anatémnein"
- Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke
reči odvojeno "anatémnein",” ili “disekovati koja znači”. “seći
Nije dovoljno anatomiju smatrati
umetnošću disekcije.Anatomija nauka, koja proučava građu i Pre će biti da je
oblikovanje tela čoveka.
Makroskopska anatomija se zasniva na
prepoznavanju struktura golim okom.
saznanja o mikro- relacijama unutar tela^ Mikroskopska anatomija^ omogućuje
čoveka. Njen glavni elektronska mikroskopija. dodatak predstavlja
Glavni zadatak anatomije je da prepoznameđuzavisnost individualnih komponenti
unutar tela čoveka.
ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda
Praistorija
Mesopotamija
Tradicionalna medicina Indije
Tradicionalna medicina Kine
Stari Egipat
Medicina stare Grčke Medicina Grčke i Rima Srednji vek i renesansa Novi vek ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda
“Božanska jetra”
ISTORIJAT ANATOMIJE Medicina drevnih naroda ISTORIJAT ANATOMIJE Drevni Egipat – balsamovanje
ISTORIJAT MEDICINE Srednji vek Arapi prevode stare pisce, posebno Galena, a seciranje ljudskog tela je bilo zabranjeno verskim propisima ISTORIJAT MEDICINE Anatomija X veka Medicinska škola u Salernu (južna Italija) Konstantin Afrički (1020 - 1087) - na latinski jezik prevodio dela sa arapskog jezika - dela Hipokrata i Galena ISTORIJAT MEDICINE Anatomija u XII, XIII i XIV veku Otvaraju se medicinske škole i fakulteti u: ITALIJI – Bolonja, Padova, Napulj ENGLESKOJ – Oxford, Cambridgeu FRANCUSKOJ – Mompelje, Pariz ŠPANIJI – Valensija, Salamanki (anatomija se predavala samo kao teoretsko- sholastički) Mondino de Luzzi – 1314g. KOMPENDIJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) - na osnovu sekcije ljudskih leševa - 200 godina glavni udžbenik anatomije Sve do sredine XVI veka vladaju dogmatski Galenovi principi ISTORIJAT ANATOMIJE Od XVI veka do danas Pape Siksto IV (1441-1484) i Klement VII (1523-1534): Posebnom bulom odobrili da se anatomija može učiti sekciranjem ljudskih leševa. Od tada počinje ekspanzija u razvoju anatomije i medicine. ISTORIJAT ANATOMIJE Od XVI veka do danas Grade se anatomski amfiteatri – theatrum anatomicum Sale za sekciranje Anatomski institut Anatomski muzej Laboratorije Biblioteke Mrtvačnica za konzerviranje i čuvanje leševa Maceracija za spaljivanje skeleta Retgneski odsek Učionica za slušaoce sa anatomskim preparatima Leonardo da Vinci (1452-1529) bavio se anatomijom Svi ostali veliki slikari RENESANSE odlično poznaju anatomiju ljudskog tela ISTORIJAT MEDICINE Renesansa
ISTORIJAT ANATOMIJE Od XVI veka do danas Andreas Vesalius (1514-1564) - reformator anatomije ISTORIJAT ANATOMIJE Od XVI veka do danas TABULAE ANATOMICAE 1538. (sledbenik Galenske medicine i anatomije) DE HUMANI CORPORIS FABRICA LIBRI SEPTEM 1555. (oslobodio se dogmatizma Galena i počeo istraživati građu tela gledajući svojim očima) ISTORIJAT ANATOMIJE Od XVI veka do danas VESALA SLEDE: FALLOPIO, EUSTACCHIUS, HARVEY, MALPIGHI, LAEUWENHUEK, LOWER, BELLINI, BRUNER, KERKING, DOUGLAS, VATER, MORGANJI, HALLER....... ISTORIJAT ANATOMIJE Od XVI veka do danas U XVIII i XIX veku: GEORGE CUVIER 1769-1832. (uporedna anatomija), MECKEL, MILLER, WOLFF, RATHKE, HISS, BAER, HERWING, K.F. Wolff (1733-1794) - osnivač embriologije ISTORIJAT ANATOMIJE Od XVI veka do danas ANATOMIJA U XIX i XX VEKU svetlosna mikroskopija (XVII vek) elektronska mikroskopija rentgen (kontrastne metode) ultra zvuk skener magnentna rezonanca PODELA ANATOMIJE SISTEMATSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKA PLASTIČNA (slikarstvo, vajarstvo) UPOREDNA ILI KOMPARATIVNA KLINIČKA - HIRURŠKA
Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija conventional MRI shows 3D^ both nodes same reconstruction of node metastatic red nonmetastatic green MRI with superpara- magnetic nanoparticles in normal^ –^ signal node decreased but abdominal CT – fails to high in metastatic node differentiate between the 2 nodes CT - ANATOMIA ULTRAZVUK KOMPARATIVNA ANATOMIJA
(Npr. Istraživanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjače,
krokodila, ptica i sisara)
ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJI Leonardo da Vinci-a Plastična anatomija je u službi likovne umetnosti. Ima zadatak da prouči sve što je bitno za spoljni oblik tela i njegove promene kao i da na to upozori lekara (i umetnika). ANATOMSKI STAV ORIJENTACIJA U ANATOMIJI
Orijentacione linije i tačke (prirodne i konvencionalne) ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKE RAVNI
- Plana frontalia s. coronalia
- Plana horizontalia
- Plana sagittalia
3.1. Planum medianum
s. mediosagittalis
3.2. Plana paramediana
ORIJENTACIJA U ANATOMIJI ANATOMSKI PRESECI Frontalni presek Horizontalni presek Sagitalni presek ORIJENTACIJA U ANATOMIJI TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklatura ANATOMSKA NOMENKLATURA 5500 termina Osnova je latinski, a koriste se reči iz grčkog , hebrejskog i arapskog jezika ANATOMSKA NOMENKLATURA BAZEL (1895) – BNA JENA (1935) – JNA PARIZ (1955) – PNA – važi i danas sa dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998).
- TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva)
OSTEOLOGIJA (nauka o kostnom sistemu) Strukture skeletnog sistema ( systema skeletale) su: kosti zglobovi ligamenti 206 kostiju Osovinski skelet ( skeleton axiale ) 80 kostiju
- lobanja ( cranium )
- kičmeni stub ( columna vertebralis )
- grudna kost ( sternum )
- rebra ( costae ) Pridruženi skelet ( skeleton appendiculare ) - 126 kostiju
- Kosti gornjeg uda ( ossa membri superioris )
- Kosti donjeg uda ( ossa membri inferioris ) OPŠTA OSTEOLOGIJA 1. Duge kosti (ossa longa):
epiphysis proximalis
diaphysis
epiphysis distalis (humerus, ulna,
radius, femur, tibia i fibula)
2. Kratke kosti (ossa brevia):
(ossa carpi, ossa tarsi)
3. Pljosnate kosti (ossa plana):
(os occipitale, os parietale, os frontale,
os nasale, os lacrimale,
vomer, scapula, os coxae,
sternum, costae)
4. Nepravilne kosti (ossa irregularia)
(viscerocranium, vertebrae)
5. Pneumatične kosti (ossa pneumatica)
(cellulae mastoideae, sinus paranasales)
6. Sezamoidne kosti(ossa sesamoidea) (patella) OBLIK KOSTIJU I Zglobna: glava ( caput ) kolotur ( trochlea ) zglobna kvrga ( condylus ) II Nezglobna: 1. linearna: linija ( linea ) greben ( crista )
- okruglasta: kvržica ( tuberculum et epicondylus ) kvrga ( tuber, trochanter et protuberantia ) 3. oštra: bodlja ( spina ) nastavak ( processus ) SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Ispupčenja I Zglobna: zglobna čašica ( acetabulum et cavitas glenoidalis ) II Nezglobna: utisnuće ( impressio ) žleb ( sulcus ) pukotina ( fissura ) III Zglobna i nezglobna: jamica ( fovea ) jama ( fossa ) usek ( incisura ) SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Udubljenja I Prolazni otvori: foramen magnum II Otvori za ishranu kostiju: foramen nutricium III Kanal (canalis) IV Kanal koji ulazi u kost ali ne prolazi kroz nju (meatus) meatus acusticus internus SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Otvori
I Pokosnica (periosteum) površni sloj ( stratum fibrosum ) duboki sloj ( stratum osteogeneticum ) II Koštano tkivo: substantia compacta (90%) (površni sloj kosti) substantia spongiosa (10%) (dublji delovi kosti) endosteum III Koštana srž (medulla ossium): crvena ( medulla ossium rubra ) *kičmeni stub, grudna kost, rebra, karlica, lobanja žuta ( medulla ossium flava ) *posle 18. godine crvena koštana srž u dugim kostima biva zamenjena žutom želatinozna ( medulla ossium gelatinosa ) – u starosti GRAĐA KOSTIJU I Duge kosti: 1 - 2 nutritivne dijafizne arterije brojne male epifizne arterije ogranci periostalnih arterija II Kratke kosti: arterije periostalnog porekla III Nepravilne kosti: nutritivne arterije (najmanje 2) periostalne arterije IV Pljosnate kosti: periostalne arterije KRVNI SUDOVI KOSTIJU Arterije Pratilje nutritivnih arterija Nezavisne emisarne vene Vene ŽIVCI KOSTIJU Najbrojniji su na zglobnim površinama dugih kostiju, kičmenih pršljenova, u većim pljosnatim kostima, Prate nutritivne krvne sudove (vazomotorni nervi), Bogato su zastupljeni u pokosnici, zajedno sa periostalnim arterijama ulaze u kost, Nedostaju u slušnim koščicama OKOŠTAVANJE (OSTEOGENESIS) Osteogenesis membranacea Osteogenesis cartilaginea CENTRUM OSSIFICATONIS PRIMARIUM ET SECUNDARIUM
Primarni centar okoštavanja
Sekundarni centar okoštavanja
Zavise od: uzrasta pola fizičkih osobina zdravlja dijete rase genetičkih faktora endokrinih faktora ANATOMSKE VARIJACIJE
Ključna kost ( clavicula ) Ključna kost ( clavicula ) - gornja strana, pripoji Ključna kost ( clavicula ) - donja strana Ključna kost ( clavicula ) - donja strana, pripoji Lopatica ( scapula ) - zadnja strana Lopatica ( scapula ) zadnja strana, pripoji
Lopatica ( scapula ) - prednja strana Lopatica ( scapula ) prednja strana, pripoji
- Ključnica ( clavicula ) je primer:
a. kratkih kostiju
b. dugih kostiju
c. nepravilnih kostiju
TEST PITANJA
- Ključnica ( clavicula ) spaja sledeće kosti:
a. grudnu kost ( sternum ) i ramenicu ( humerus )
b. lopaticu ( scapula ) i ramenicu ( humerus )
c. grudnu kost ( sternum ) i lopaticu ( scapula )
- Lopatica (scapula) ima sledeće uglove:
a. angulus superior / inferior / lateralis
b. angulus superior / inferior / medialis
c. angulus medialis / lateralis / inferior
- Lopatica ( scapula ) je kost:
a. ramenog pojasa ( cingulum pectorale )
b. slobodnog dela gornjeg uda ( pars libera membri superioris )
c. pripada i jednom i drugom delu gornjeg uda
TEST PITANJA TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva) “May I please be excused? My brain is full!!” MOJ MOZAK JE PUN!
