Preuzmite Procesne pretpostavke i više Skripte u PDF od Građansko procesno pravo samo na Docsity!
1. PROCESNE PRETPOSTAVKE?
Procesna pretpostavka je činjenica od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi zasnivanje, tok I okončanje postupka. Procesne pretpostavke su uslovi koji treba da postoje da bi procesni odnos bio punovažno zasnovan, da bi se punovažno razvijao I punovažno okončao. Procesne pretpostavke se dele na: Procesne pretpostavke u pogledu stranaka, Procesne pretpostavke u pogledu suda, Procesne pretpostavke u pogledu sporne stvari,
Procesne pretpostavke koje se tiču stranaka su:
- Postojanje stranke (stranka treba da postoji u trenutku podnošenja tužbe, da nije izmišljena);
- Stranačka sposobnost (sposobnost stranke da bude nosilac procesnih prava i dužnosti, odnosno da bude stranka u postupku, poistovećuje se sa pravnom sposobnošću);
- Parnična sposobnost (sposobnost stranke da punovažno preduzima parnične radnje);
- Uredno zastupanje (da zastupnik ima potreno ovlašćenje za zastupanje);
- Procesna legitimacija (stranka treba da ima ovlašćenje da vodi konkretnu parnicu).
Procesne pretpostavke koje se tiču suda su:
- Medjunarodna nadležnost domaćeg suda,
- Sudska nadležnost,
- Stvarna nadležnost,
- Mesna nadležnost,
- Pravilan sastav suda,
- Objektivnost suda.
Procesne pretpostavke u pogledu sporne stvari su:
- Dopuštenost redovnog pravnog puta (da u pravnoj stvari treba da se pruža pravna zaštita u parničnom, a ne u nekom drugom sudskom postupku);
- Litispendencija (da o jednoj istoj pravnoj stvari između istih stranaka o istom zahtevu istovremeno ne teče parnica kod istog, ili drugog suda);
- Presuđena stvar (da konkretna pravna stvar već jednom nije bila pravnosnažno presuđena);
- Sudsko poravnanje (da između istih stranaka o istom zahtevu nije zaključeno sudsko poravnanje),
- Formalna urednost podneska,
- Pravni interes,
- Blagovremenost,
- Vođenje prethodnog postupka. Sud po službenoj dužnosti u toku čitavog postupka pazi da li su ispunjene sve potrebne procesne pretpostavke. Stranke imaju pravo da ukažu na procesne smetnje.
Ako procesne pretpostavke ne postoje, sud će odbaciti tužbu. Ako tužbene pretpostavke ne postoje, sud će odbiti tužbeni zahtev.
2. VREDNOST PREDMETA SPORA?
Povodom svog sastava, sud odmah po prijemu tužbe ocenjuje vrednost predmeta spora, na osnovu navoda tužbe i činjenica koje su sudu poznate. Sud postupa brzo i na način prikladan predmetu utvrđivanja tačnosti označene vrednosti u tužbi. To je potrebno da bi se već na početku parnice znalo
- da li sudi sudija pojedinac ili veće(znači, obavezan elemenat tužbe je vrednost predmeta spora). Značajna je zbog određivanja stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije, za određivanje spora male vrednosti, visine sudske takse itd. Pravila o određivanju vrednosti predmeta spora su: Ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate,
ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev. Ako se zahtev odnosi na buduća davanja koja se ponavljaju , vrednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina. Ako jedna tužba protiv istog tuženog obuhvata više zahteva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu , nadležnost se određuje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Ako zahtevi u tužbi proizlaze iz raznih osnova ili su istaknuti protiv više tuženih , nadležnost se određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela. Ako se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa , vrednost se računa prema jednogodišnjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zaključenom na kraće vreme. Ako se tužbom zahteva samo davanje obezbeđenja za izvesno potraživanje ili ustanovljenje založnog prava , vrednost predmeta spora određuje se prema iznosu potraživanja koje treba da se obezbedi. Izuzetno, ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraživanja koje treba da se obezbedi, kao vrednost predmeta spora uzeće se vrednost predmeta zaloge. Ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos , a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos , kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos. U drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos , merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi. Ako je tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost predmeta spora, sud će, najkasnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način da proveri tačnost označene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora.
3. STVARNA, MESNA I FUNKCIONALNA NADLEŽNOST?
U objektivnom smislu – delokrug poslova koje jedan parnični sud vrši u ostvarivanju svoje funkcije. U subjektivnom smislu – zakonom utvrđeno pravo jednog parničnog suda da reši jedan građanskopravni spor ili da preduzme određenu radnju u postupku. Nadležnost je procesna pretpostavka koja se tiče suda.
Stvarna nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da, u zavisnosti od prirode spora, sudi u
prvom stepenu. Kriterijumi na osnovu kojih se određuje stvarna nadležnost mogu biti vrsta predmeta spora, svojstvo subjekata, vrednost predmeta spora. Stvarna nadležnost ne može se ugovarati, ona je propisana zakonom. Stvarna nadležnost je određena vrstom spornih stvari koje su podeljene raznim sudovima iste vrste. Stvarna nadležnost regulisana je Zakonom o uređenju sudova.
Sudovi opšte nadležnosti su: osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud.
Sudovi posebne nadležnosti su: privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom;
Ako tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji niti u nekoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište. Ako tuženi pored prebivališta ima i boravište u nekom drugom mestu, a prema okolnostima može da se pretpostavi da će tu duže vreme da boravi, opšte mesno nadležan je i sud boravišta tuženog. Za suđenje u sporovima protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i njihovih organa, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište njene skupštine. Za suđenje u sporovima protiv pravnih lica, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište, prema izveštaju Agencije za privredne registre. Za suđenje u sporovima protiv državljanina Republike Srbije koji stalno živi u inostranstvu, gde je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica, opšte mesno nadležan je sud njegovog poslednjeg prebivališta.
Posebna mesna nadležnost: Isključiva mesna nadležnost je posebna mesna nadležnost koja nije određena prema prebivalištu odnosno boravištu, ili sedištu, nego prema nekom drugom kriterijumu, najčešće prema vezi između suda i predmeta spora. Za suđenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovima zbog smetanja državine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, isključivo je mesno nadležan sud na čijem području se nalazi nepokretnost. Ako je za suđenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu i brodu, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadležan domaći sud, isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice, odnosno vojne ustanove. Za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvršnog postupka, odnosno u toku i povodom stečajnog postupka, isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi izvršni, odnosno stečajni postupak, odnosno sud na čijem području se nalazi sud koji sprovodi izvršni postupak, odnosno sud na čijem se području sprovodi administrativno izvršenje.
Izborna mesna nadležnost – ova pravila omogućavaju tužiocu da izvrši izbor između opšte mesno nadležnog suda i nekog drugog suda određenog zakonom. Tužilac može da izvrši izbor do podizanja tužbe. Za rešavanje bračnih sporova (spor radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništenja braka, ili razvoda braka); Za rešavanje sporova iz radnih odnosa ako je tužilac zaposleni, za suđenje je nadležan pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem se području rad obavlja ili se obavljao i dr.
Pomoćna mesna nadležnost – omogućava da se utvrdi koji je sud mesno nadležan kada se ne može primeniti pravilo o opštoj mesnoj nadležnosti.
Sporovi protiv materijalnih suparničara – ako za sve materijalne suparničare ne postoji ista mesna
nadležnost, mesno je nadležan sud koji je mesno nadležan za jednog od njih;
Maternitetski i paternitetski sporovi – ukoliko je domaći sud nadležan jer tužilac ima prebivalište
u Srbiji, mesno je nadležan sud na području na kome ima prebivalište i dr.
Delegacija nadležnosti Nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi (celishodna delegacija).
Predlog za delegaciju nadležnosti posle pripremnog, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu stranka može da podnese samo ako je razlog nastao ili je stranka za njega kasnije saznala. Predlog stranke za delegaciju nadležnosti, nadležni sud prvog stepena će da dostavi na izjašnjavanje protivnoj stranci sa nalogom da se izjasni o predlogu u roku od tri dana od dana dostavljanja. O predlogu stranke za delegaciju nadležnosti odlučuje nadležni sud prvog stepena rešenjem protiv koga žalba nije dopuštena, u roku od osam dana od dana prijema predloga. O zahtevu nadležnog suda prvog stepena odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.
Funkcionalna nadležnost je pravo i dužnost jednog suda, odnosno organa u okviru suda ili
odeljenja suda, da sprovede određeni postupak ili deo postupka ili obavi pojedine poslove u vezi sa određenom pravnom stvari. U parničnom postupku sudi veće ili sudija pojedinac. U prvom stepenu sporove sudi veće, osim ako zakonom nije propisano da sudi sudija pojedinac. Ako veće sudi u prvom stepenu, sastavljeno je od jednog sudije predsednika veća i dvoje sudija porotnika. Sudija pojedinac sudi u: imovinskopravnim sporovima, stambenim sporovima, sporovima zbog smetanja državine, sporovima o autorskim i srodnim pravima, sporovima o objavljivanju informacije i odgovora na informaciju, sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola (topografije poluprovodničkih proizvoda) i prava oplemenjivača biljnih sorti, sporovima zbog diskriminacije, sporovima zbog povrede prava ličnosti, sporovima povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica, sporovima povodom kolektivnih ugovora, potrošačkim sporovima, sporovima povodom štrajka.
Ako sudi u drugom stepenu u sednici veća ili na raspravi sud odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija. Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija. Sud rešava sukob nadležnosti i odlučuje u svim ostalim slučajevima u veću stavljenom od troje sudija.
ISKLJUČENJE IIZUZEĆE
Instituti isključenja i izuzeća omogućuju odstranjivanje određenog sudije od suđenja u konkretnoj parnici kada postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost i objektivnost, odnosno kada se nalazi u određenoj vezi sa nekim od učesnika u postupku, ili predmetom postupka Izuzeće - sudija je dužan da se uzdrži od suđenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. Isključenje - sudija ne može da vrši sudijsku dužnost kada nastupi neki od zakonom taksativno propisanih razloga.
Razlozi za isključenje sudije:
- Ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
- Ako je kao akcionar vlasnik više od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, član privrednog društva ili član zadruge, ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dužnik;
- Ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili mu je supružnik, odnosno vanbračni partner, srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
U slučaju nedostatka aktivne ili pasivne stvarne legitimacije dolazi do odbijanja tužbenog zahteva!
Procesna legitimacija
Procesna legitimacija predstavlja ovlašćenje za vođenje jedne konkretne parnice i ona pokazuje ko je ovlašćen da vodi konkretnu parnicu i protiv koga, da bi bilo dopušteno pružanje pravne zaštite u toj parnici. Može da bude aktivna i pasivna.
Tužilac treba da dokaže da je ovlašćen da pokrene konkretnu parnicu protiv konkretnog tuženog sa konkretnim tužbenim zahtevom. Tuženi treba da bude pasivno procesno legitimisan – da bude upravo ono lice protiv koga je dopušteno voditi konkretnu parnicu.
Pripada strankama koje su stvarno legitimisane i odsustvo ove procesne pretpostavke dovodi do odbacivanja tužbe!
**5. ROKOVI I ROČIŠTA?
- Rokovi**
Rok je vreme odredjeno za preduzimanje pismene parnične radnje i vreme u kojem se radnja još ne sme izvršiti (dilatorni rok).
Ako rokovi nisu određeni zakonom, određuje ih sud s obzirom na okolnosti slučaja, u skladu sa vremenskim okvirom..
Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.
Kao prvi dan roka određenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka. Rok određen na mesece ili godine završava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka. Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana. Odnosi se i na rok u kome po posebnim propisima mora da se podnese tužba, kao i na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava.
Podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka.
Dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan podnošenja sudu. Ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je podnet u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti. Ako je podnesak upućen elektronskom poštom, kao vreme podnošenja sudu smatra se vreme koje je naznačeno u potvrdi o prijemu elektronske pošte. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na vojnoj službi i ostala lica koja se nalaze u službi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan podnošenja sudu. Za lica lišena slobode dan predaje podneska zavodu za izvršenje krivičnih sankcija smatra se kao dan podnošenja sudu. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen nenadležnom sudu pre isteka roka, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka, smatraće se da je podnet na vreme, ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca. Odredbe se primenjuju i na rok u kome po posebnim propisima tužba mora da se podnese, kao i na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava.
2. Ročišta
Ročište je deo postupka, odredjeno vreme i mesto u kojem se, u prisustvu procesnih subjekata, vrše usmene parnične radnje (na ročištu se ne vrše pismene radnje). Pod pojmom rasprave ne treba razumeti samo dijaloge, suprostavljanja.Tu su i sva razmatranja, izlaganja, saslušanja i uopšte ispitivanja jedne stvari. Sud odredjuje predmet izvodjenja rasprave na ročištu i radnje koje će se na ročištu obaviti. To može biti pripremno ročište, odredjeno za preispitivanje i pripremu procesnog materijala o kojem će se tek u daljem postupku temeljno raspravljati. Najvažnije je ročište za glavnu raspravu- ročište na kojem se raspravlja o osnovnim pitanjima bitnim za odlučivanje o zahtevu tužbe. Značajno je i ročište za javnu raspravu pred instancionim sudom. Za sprovodjenje dokaza uvidjajem izvan suda, radi saslušanja procesnog subjekta, koji ne može da dodje pred sud ili povodom obezbedjenja dokaza, odredjuje se posebno ročište. Ročište se održava radi rasprave o predlogu za donošenje dopunske presude, predlogu za povraćaj u predjašnje stanje i predlogu za ponavljanje postupka.
Ročište određuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka, u skladu sa vremenskim okvirom. Protiv rešenja o određivanju ročišta nije dozvoljena žalba. Sud će na ročište blagovremeno da pozove stranke i ostala lica čije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv će stranci da dostavi podnesak koji je dao povod za određivanje ročišta, a u pozivu će da se naznači mesto, prostorija i vreme održavanja ročišta. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu će da se navedu stranke, predmet spora, kao i radnja koja će da se preduzme na ročištu. Sud će u pozivu za pripremno ročište ili prvo ročište za glavnu raspravu da upozori stranke na zakonske posledice izostanka sa ročišta, kao i na dužnost da obaveste sud o promeni adrese. Sadržina poziva je ista za sve učesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku, ako zakonom nije drugačije propisano.
Sud može da uputi strankama i drugim učesnicima u postupku poziv za ročište ili obaveštenje o otkazivanju ročišta putem elektronske pošte, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim načinom pozivanja moguće da sud primi povratni podatak da je lice poziv, odnosno obaveštenje primilo.
Ročište se, po pravilu, održava u sudskoj zgradi. Sud može da odluči da se ročište održi izvan sudske zgrade ako nađe da je to opravdano. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Sud može izuzetno da odloži ročište ako je to potrebno radi izvođenja dokaza ili zbog sprečenosti sudije. Prilikom odlaganja ročišta , sud će uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne može da bude duži od jedne trećine prvobitno određenog vremenskog okvira. Kad se ročište odloži, sud će odmah da odredi mesto i vreme održavanja odloženog ročišta. Protiv rešenja o odlaganju ročišta nije dozvoljena žalba.
3. Vraćanje u pređašnje stanje
Ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje. Ako se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje postupak se vraća u ono stanje u kome se nalazio pre propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo.
Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo da se izvrši propuštena radnja. Predlog mora da se podnese u roku od osam dana, računajući od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje, od dana kad je za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja ne može da se traži vraćanje u pređašnje stanje.
Sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi.
Stranka je dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio. Sud može da odluči da zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovao svojom krivicom.
Tužilac će da naknadi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.
Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog.
Stranka koja povuče pravni lek dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove nastale povodom pravnog leka.
Svaka stranka snosi svoje troškove ako je parnica okončana sudskim poravnanjem ili poravnanjem posle uspele medijacije, osim ako se stranke drugačije ne sporazumeju ili ako je to posebnim zakonom drugačije propisano. U parnične troškove ulaze troškovi poravnanja koje je pokušano, a nije uspelo i troškovi medijacije koja je pokušana, a nije uspela.
Ako u izlučnoj parnici bude usvojen tužbeni zahtev za izlučenje stvari, a sud utvrdi da je tuženi kao poverilac u izvršnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava trećih lica na ovim stvarima, sud će da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove.
Suparničari snose troškove na jednake delove. Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova naknaditi svaki od suparničara. Suparničari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za troškove dosuđene protivnoj stranci. Za troškove prouzrokovane posebnim parničnim radnjama pojedinih suparničara ostali suparničari ne odgovaraju.
Javni tužilac ako učestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu troškova, ali ne i pravo na nagradu. Troškovi u postupku koje bi trebalo da snosi javni tužilac isplatiće se iz sredstava javnog tužilaštva. Svaka stranka snosi svoje troškove koji su nastali učestvovanjem javnog tužioca u postupku. Troškovi koje je javni tužilac imao povodom svog učestvovanja u postupku (član 214) padaju na teret sredstava javnog tužilaštva.
Odredbe o troškovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo. U tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.
O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja. Stranka je dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu. Zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči.
O zahtevu za naknadu troškova sud će da odluči u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak pred tim sudom. U slučaju usmenog objavljivanja presude ili rešenja kojim se nalaže naknada troškova, sud može da odluči da će iznos troškova da odmeri u pismeno izrađenoj presudi, odnosno rešenju, ako rešenje treba da se dostavi strankama. U toku postupka sud će posebnim rešenjem da odluči o naknadi troškova samo ako pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. Ako povlačenje tužbe ili pravnog leka nije izvršeno na ročištu, kao i u drugim slučajevima kada je odluka doneta izvan ročišta, zahtev za naknadu troškova može da se podnese u roku od osam dana od dana dostavljanja obaveštenja o povlačenju tužbe, odnosno dostavljanja odluke.
Sud u delimičnoj presudi ili međupresudi može da odluči da se odluka o troškovima donese uz konačnu odluku.
Ako sud odbaci ili odbije pravni lek, odlučiće i o troškovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. Ako sud preinači odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tužbu, odlučiće o troškovima celog postupka. Ako se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suđenje, ostaviće se da se o troškovima postupka povodom pravnog leka odluči u konačnoj odluci. Sud može da postupi i ako odluku protiv koje je izjavljen pravni lek samo delimično ukine.
Odluka o troškovima sadržana u presudi može da se pobija samo žalbom na rešenje ako se istovremeno ne pobija i odluka o glavnoj stvari. Ako jedna stranka pobija presudu samo u pogledu troškova, a druga u pogledu glavne stvari, drugostepeni sud će jednom odlukom da odluči o oba pravna leka.
Troškove postupka za obezbeđenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeđenje dokaza. Ona je dužna da naknadi i troškove protivnoj stranci, odnosno postavljenom privremenom zastupniku. Ove troškove stranka može naknadno da ostvaruje kao deo parničnih troškova, prema uspehu u parnici.
2. Oslobađanje od plaćanja troškova postupka
Sud će da oslobodi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove. Oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja takse i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa. Sud može da oslobodi stranku i samo od plaćanja takse, u skladu sa posebnim zakonom. Prilikom donošenja odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka sud ceni sve okolnosti, a naročito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava i prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice.
Odluku o oslobađanju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Stranka koja zahteva oslobađanje od troškova dužna je da uz predlog navede činjenice i podnese dokaze kojima se činjenice potvrđuju. Ako je to potrebno i sam sud može po službenoj dužnosti da pribavi potrebne podatke i obaveštenja o imovnom stanju stranke koja traži oslobađanje, a može o tome da sasluša i stranku. Protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena posebna žalba.
Sud će u toku čitavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomoć kad je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (član 168. stav 2), ako je to nužno radi zaštite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom. Sud je dužan da odluči o pravu na besplatnog punomoćnika u roku od osam dana od dana podnošenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja žalbe drugostepenom sudu.
Specifični elementi – tužbeni zahtev, činjenice, dokazi, vrednost spora.
Fakultativni elementi – pravni osnov tužbe i tužbeni predlog.
Može da sadrži i druge parnične i materijalnopravne radnje tužioca (predlog za obezbeđenje dokaza; zahtev za izdavanje privremene mere obezbeđenja; zahtev za obezbeđenje parničnih troškova; zahtev za dosudu troškova postupka itd.) ili izjavu umešača o mešanju u parnicu.
Tužilac koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu, dužan je da u tužbi imenuje punomoćnika za primanje pismena. A ukoliko to ne učini tužba se odbacuje. U tužbi tužilac nije obavezan da navede i svoje pravno shvatanje o tužbenom zahtevu (pravni osnov), a kad ga navede – sud njime nije vezan. Tužbom se određuju i granice raspravljanja, izviđanja i odlučivanja.
Tužba se podiže kod nadležnog suda. Njenim podizanjem nastupaju određena procesnopravna i materijalnopravna dejstva, odnosno ta dejstva nastaju i dostavljanjem tužbe tuženom.
Tužba se može povući i preinačiti, dopuniti i ispraviti (precizirati), a tužilac se može odreći tužbenog zahteva u kom slučaju se tužba smatra povučenom (fikcija o povlačenju tužbe; tzv. kvalifikovano povlačenje – za razliku od običnog).
8. TUŽBENI ZAHTEV?
Tužbeni zahtev ( petitum ) nije zakonom određen i uzima se da je to tužiočeva tvrdnja da iz činjenica navedenih u tužbi proističe pravna posledica o kojoj sud treba da odluči. Svaka tužba mora imati zahtev i on mora biti određen, dozvoljen i moguć. Tužbeni zahtev je predmet spora. O njemu sud raspravlja i odlučuje. Kada govorimo o tužbenom zahtevu, onda mislimo na tužiočevu tvrdnju o pravnoj posledici o kojoj tužilac traži presudu. O njegovoj sadržini do danas nema saglasnosti – u teoriji i praksi. U osnovi postoje dva shvatanja: materijalnopravno (civilističko) i procesnopravno.
Po prvom, bitni elementi tužbenog zahteva jesu : pravna posledica čije izricanje tužilac traži; činjenice iz kojih se izvodi ta posledica i materijalnopravna norma na kojoj je zasnovana.
Po drugom, bitni elementi tužbenog zahteva su : činjenice i pravna posledica koja se iz njih izvodi.
Svi zahtevi se mogu svrstati u tri sadržaja po vrsti zaštite: kondemnatorni (osudjujući) - traži se da se tuženi osudi da se nešto čini ili ne čini (da preda stvar, da plati novčanu svotu, da dozvoli prolaz preko svog zemljišta); deklaratorni (utvdjujući) - traži se da se sudskom odlukom utvrdi postojanje ili ne postojanje nekog pravnog odnosa,odn.istinitost ili neistinitost isprave (da li je zaključen ugovor o prodaji, da ne postoje tudja stvarna prava na nepokretnosti, da je istinit potpis na ispravi); konstiutivni (preobražajni) - traži se da se izrekne neka promena u sferi pravnih odnosa, tj.da se postojeći odnos ukine ili izmeni ili da se uspostavi novi(da se brak razvede, da se umanji iznos ugovorne kazne, da se utvrdi konkursni rok). Sud je vezan tužbenim zahtevom u subjektivnom i objektivnom smislu – ne sme postupkom obuhvatiti nikog ko u tužbi nije označen kao parničar, niti može suditi mimo ili preko postavljenog zahteva.
9. VRSTE TUŽBI?
Sadržina tužbenog zahteva u pravnoj nauci služi kao osnov za klasifikaciju pojedinih vrsta tužbi. Prema sadržini pravnog osnova na kome se tužba zasniva, u teoriji građanskog procesnog prava, tužbe se dele i nazivaju prema pravnoj posledici na koju su usmerene.
Tužba je: nasledna , ako se njom ostvaruje neko pravo na osnovu nasleđa; tražbena , kad se ostvaruje neko potraživanje iz obligacioniih i kvaziobligacionih odnosa (npr., naknada štete); stvarna , kojom se ostvaruje neko stvarno pravo, i dr.
Prema prirodi prava, povodom kojeg se traži pravna zaštita, tužbe se dele na:
stvarnopravne (reivindikaciona, konfesorna, publicijanska), tražbenopravne, porodičnopravne, naslednopravne, stečajne, izvršne, u užem smislu procesne ( tužba za poništaj presude izabranog suda) i druge.
U parničnom procesnom pravu važna je podela tužbi po sadržaju pravne zaštite, koja se tužbom traži:
1. za osudu na činidbu (kondemnatorna) - Kondemnatornom tužbom se traži od suda da se tuženi osudi na odredjenu činidbu (činjenje) ili nečinjenje( trpljenje i uzdržavanje).U obligacionom pravu to je: davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje, a u izvršnom postupku je:plaćanje, davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Za podnošenje kondemnatorne tužbe dovoljna je tvrdnja tužioca, da je povredjeno neko njegovo pravo, pa je tuženi dužan da otkloni nastale posledice ili da uspostavi pravnost, koju nalaže pravni red.; 2. za utvrdjenje (deklaratorna) - Ovom tužbom tužilac može tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Ako takva tužba bude usvojena, presuda neće obavezivati tuženog ni na kakvu činidbu, niti će na osnovu te presude moći da se traži prinudno izvršenje, jer sadrži samo utvrđenje suda, deklaraciju o postojanju odnosno nepostojanju nekog prava ili pravnog odnosa, ili o istinitosti odnosno neistinitosti neke isprave. Tužbe za utvrđenje označavaju se još i kao pozitivne (kad se traži da sud utvrdi pravo – postojanje prava ili pravnog odnosa ili istinitost isprave), i kao negativne (da pravo ili pravni odnos ne postoji odnosno da je isprava neistinita). 3. za preobražaj (konstitutivna) - Ona sadrži zahtev za promenom jednog prava, kad promena ne može da se ostvari voljom pravnog subjekta, nego samo pravnosnažnom sudskom presudom, jer samo ona pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke pod kojima se promena može zahtevati. Promena na koju je tužba usmerena može se sastojati u izmeni ili bližem određivanju sadržine pravnog odnosa; u prestanku jednog pravnog odnosa, ili, u prestanku jedne procesne situacije.
10. PRESUDA?
Pojam
Presuda je pojedinačni sudski akt kojim se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se odnosi na glavnu stvar i sporedna traženja. Pre nego što donese odluku sudija je dužan da utvrdi činjenično stanje, odnosno činjenice za koje sud smatra da su važne za
Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude. Sud je dužan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka roka od osam, odnosno 15 dana.
Pisano izrađena presuda mora da sadrži: uvod, izreku i obrazloženje, pouku o pravnom leku i potpis sudije ili predsednika veća i pečat.
Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća, odnosno sudije pojedinca, ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, vrednost predmeta spora, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, dan kad je presuda doneta i dan kada je presuda objavljena. Izreka presude sadrži odluku suda o usvajanju ili odbijanju zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. U obrazloženju sud će da izloži: zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, činjenično stanje koje je utvrdio, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drugačije propisano. U obrazloženju presude zbog propuštanja, presude na osnovu priznanja, presude na osnovu odricanja, presude zbog izostanka izneće se samo razlozi koji opravdavaju donošenje ovakvih presuda. Presuda ne sadrži obrazloženje ako su se stranke odrekle prava na pravni lek, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Pravnosnažnost presude
Presuda koja više ne može da se pobija žalbom postaje pravnosnažna. Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu. Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. Pravnosnažnost presude vezuje se za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave. Sud je vezan za svoju presudu čim je objavljena. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.
11. VRSTE PRESUDA?
Prema sadržini: osudjujuća (kondemnatorna), utvrđujuća (deklarativna), preobražajna (konstitutivna).
Prema celovitosti: potpuna delimična.
Prema okončanju spora: konačna, madjupresuda.
Prema držanju stranaka: na osnovu priznanja, na osnovu odricanja, na osnovu propuštanja,
na osnovu izostanka,
Prema pravu: materijalnopravno zasnovane procesnopravno zasnovane.
1. Osuđujuća (kondemnatorna) presuda Presuda kojom se tuženik obavezuje na činidbu. Činidba se može sastojati od činjenja, propuštanja ili trpljenja. To je zapovest države tuženom da izvrši činidbu. Dospelost činidbe – da bi bila doneta kondemnatorna presuda, činidba mora da bude dospela do zaključenja glavne rasprave. Ako nije – preuranjena tužba. Izuzetno se može doneti presuda za buduće činidbe: za zakonsko izdržavanje, predaja stvari date u zakup, pre isteka zakupa. Paricioni rok – je rok za dobrovoljno izvršenje osuđujuće presude, nakog čijeg proteka ona postaje izvršna i pogodna za prinudno izvršenje. Osuda na protivčinidbu kod kondemnatorne presude se ne može prinudno izvršiti. 2. Utvrđujuća (deklaratorna) presuda Deklaratornom presudom se odlučuje tako da sud u presudi određuje sadržinu prava. Svaka presuda kojom se odbija tužbeni zahtev je deklarativna. Ova presuda nije podobna za prinudno izvršenje. 3. Preobražajna (konstitutivna) presuda Preobražajno presudom sud usvaja zahtev za zasnivanje, promenu ili prestanak jednog pravnog odnosa. Njome je izrečena pravna promena koja nastupa pravosnažnošću. Ove presude se samoizvršavaju. 4. Delimična presuda Ako od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo za neke postoje uslovi za konačnu odluku ili ako su samo za deo jednog zahteva ispunjeni uslovi za konačnu odluku, sud može u pogledu tih zahteva, odnosno dela zahteva, da zaključi raspravu i donese presudu ( delimična presuda). Delimičnu presudu sud može da donese i kad je podneta protivtužba, ako postoje uslovi za donošenje odluke samo o zahtevu tužbe ili zahtevu protivtužbe. Sud će prilikom odlučivanja da li će da donese delimičnu presudu, naročito da uzme u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji ispunjava uslove za donošenje odluke. Delimična presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja. 5. Međupresuda Ako je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i visinu tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar ispunjava uslove za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da presudom samo utvrdi postojanje osnova tužbenog zahteva (međupresuda ). Do pravnosnažnosti međupresude sud će da zastane sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. Međupresuda ima dejstvo samo u postupku u kome je doneta. 6. Konačna presuda Konačnom presudom sud odlučuje o osnovu i visini tužbenog zahteva. 7. Presuda na osnovu priznanja Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtev, sud će bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom usvaja tužbeni zahtev ( presuda na osnovu priznanja ). Sud neće da donese presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolažu. Donošenje presude na osnovu priznanja odložiće se ako je potrebno da se o ovim okolnostima prethodno pribave obaveštenja.
da bude duži od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, da se proveri da li je tuženi uredno pozvan. Ako se u određenom roku utvrdi da je tuženi bio uredno pozvan, sud će da donese presudu zbog izostanka.
Presuda zbog izostanka nije isto što i presuda zbog propuštanja!
11. Dopunska presuda Ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima mora da se odluči presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude. (dopunska presuda) Sud će, bez održavanja ročišta da odbaci neblagovremen, odnosno odbije neosnovan predlog za dopunu presude. Ako stranka ne predloži donošenje dopunske presude u roku, smatraće se da je tužba u tom delu povučena. Ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zbog toga što prvostepeni sud nije presudom odlučio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, žalba se smatra kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. 12. REŠENJE?
Rešenjem se, po pravilu, odlučuje o procesnopravnim pitanjima, primenom procesnopravnih normi na činjenice određene procesnim pravom.
Sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća. Rešenje koje je na ročištu objavljeno dostaviće se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah da traži izvršenje ili ako to zahteva upravljanje postupkom, u roku od osam dana od objavljivanja.
Sud je vezan za svoja rešenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako zakonom nije drugačije propisano.
Ako se rešenje ne dostavlja pismeno , ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno.
Rešenja koja sud donosi izvan ročišta saopštavaju se strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja.
Rešenje mora da bude obrazloženo ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba.
Vrste rešenja: upravljanje postupkom, za okončanje postupka, kojima se odlučuje o tužbenom zahtevu I sva ostsla.
13. ŽALBA PROTIV PRESUDE?
Rok za izjavljivanje žalbe
Stranka može da izjavi žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u zakonu nije drugačije propisano. U meničnim i čekovnim sporovima rok za žalbu je 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Pojam
Žalba protiv presude je redovan pravni lek protiv nepravosnažnih prvostepenih presuda. Dopuštena je protiv svih prvostepenih presuda. Pravo na žalbu ima značaj ustavne garancije kojom se svakom jamči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu.
Blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom. ( suspenzivno dejstvo ). O žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud. ( devolutivno dejstvo ).
Žalba protiv prvostepene presude kojom se fizičkom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ne odlaže izvršenje (izuzetak od suspenzivnog dejstva).
Žalba mora da sadrži:
- označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;
- izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;
- razlog žalbe;
- potpis podnosioca žalbe.
Ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu. Ako žalba po svom sadržaju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud će žalbu da dostavi drugostepenom sudu ne pozivajući podnosioca žalbe da je dopuni, odnosno ispravi.
U žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi , osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave.
U žalbi ne mogu da se ističu materijalnopravni prigovori.
Žalbeni razlozi
Presuda može da se pobija zbog:
- bitne povrede odredaba parničnog postupka;
- pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
- pogrešne primene materijalnog prava.
Presuda zbog propuštanja i presuda zbog izostanka ne može da se pobija zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu da se pobijaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.
Postupak po žalbi
Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
Prvostepeni sud će neblagovremenu , nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu da odbaci rešenjem, bez odlaganja.
Žalba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje.
Žalba je nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.
Odgovor na žalbu
