Preuzmite Psihijatrija 2- Skripta- FASPER i više Rezime u PDF od Psihijatrija samo na Docsity!
NEVENKA TADIC PDM
1. Kriterijum normalnosti
- Procena u odnosu na nazadovanje
- U odnosu na onoga ko procenjuje i donosi sud
- U odnosu na osobu koju prrocenjujemo
- U odnosu na merila statističkog proseka
- U odnosu na prilagođenost i neprilagođenost
2. Normalno i patološko kod dece i mladih u poremećaju ponašanja Potrebno je razlikovati stvaralačko prilagođavanje od nestvaralačkog, odnosno od potčinjavanja. Zato dobro ili loše prilagođavanje mora biti određeno, kako u odnosu na prilagođavanje prema sebi- autoplastično , tako i u odnosu na druge- autoplastično , da bi se procenilo njegovo pojedinačno psihološko i društveno značenje i vrednost. 3. Normalno i patološko u odnosu na prilagođavanje Prilagođenost - normalno - znači odsustvo sukoba, kako unutar sklopova ličnosti, tako i između osobe i društva. Neprilagođeno - patološko - se obično traži u pojedinačnoj osobi, u njenoj užoj društvenoj sredini, a manje u širem društvu. 4. Dva najglobalnija kriterijuma za razlikovanje normalno - patološko Patološko bi predstavljalo nesposobnost mlade osobe da obzirom na uzrast: − Zadovoljava svoje osnovne biološke, osećajne, saznajne i društvene potrebe − Da nadzire svoju agresivnost, depresivnost i strepnju − Da izdrži osujećenja − Da se trajno ili barem najčešće ponaša na društveno prihvatljiv način i ne oštećuje druge − Da ostvaruje dobre i trajne društvene odnose sa drugima − Da ostvaruje pozitivne i stvarne društvene ciljeve − Da se poistovećuje sa etičkim vrednostima − Da ostvari svoje biološke datosti Vidljiva jačina simptoma mora biti procenjena u odnosu na snage sistema ličnosti da izdrže unutrašnji ili spoljni sukob koji je pojavu izazvao. 5. Težišne godine − U elektrokortikalnom sazrevanju. − To su godine - prva, treća, šesta, jedanaesta, u kojima se bioelektrične promene završavaju. − Ove etape odgovaraju razvojnim fazama - − Prelasku od malog deteta ka predškolskom - 3-6 god. − Školskom 7.god. − Početku puberteta 11-12 god.
6. Nasledne karakteristike ličnosti
Naslednost – heritabilnost Veća nasledljivost je za intelektualne sposobnosti → govorne, saznajne, prostorne i asocijativne. Nasledljivost crtra ličnosti se mnogo teže procenjuje – zbog uticaja spolj. sredine. Obeležja ličnosti naslednog porekla su:
- Energetski kapacitet, 2) Osećajnost, 3)Sklonost ka strepnji,
- Impulsivnost, 5)Agrsivnost
7. K-ke vulnerabilne dece
- Niže energetske mogućnosti
- Manje krepka i delatna deca
- Manje zainteresovana i poverljiva
- Odnos sa roditeljima je slabiji Povišena povredljivost CNS-a koja je najveća u prva 3, a zatim do 6. meseca embrionog života, za vreme stvaranja neuroblasta, iz kojih se stvaraju neuroni. 8. 1Po Hartmanu koje f-ja učestvuju u procesu prilagođavanja Hartman - govori o “prilagodljivosti” deteta i o autonomnim funkcijama ja koje postoje i pre iskustva sa stvarnošću i koje predstavljaju delove ja bez sukoba. Značajan činilac u povišenoj povredljivosti je nemogućnost da se odgovori na draži i da se nadziru rasterećenja. 9. Koji su po Frojdu pokazatelji jačine Ega Jak Ego dobro kontroliše unutrašnju realnost i uspešno izlazi na kraj sa slepim prohtevima ličnosti, uz istovremeno jasno i pouzdano uviđanje spoljnih mogućnosti. Meh. odbrane jakog Ega su takođe, postojani i uspešno funkcionišu. 10. Da li se nagoni svesno opažaju Nagoni nemaju kvalitet da bi bili opaženi od svesti. Tek predstava o nagonu, npr. vidna slika/slušni utisak mogu postati svesni. Najpoznatije osvešćenje se postiže kroz reči. Mentalni sadržaj koji je povezan sa govornim ili čulnim pamćenjem dobija potrebna svojstva da bi mogao dopreti do svesti, a drugi uslov da misao dopre do svesti je da bude katektirana.
- Na kom nivou psihosex. razvoja se javlja fiksacija kod konverzija falusni nivo 12. Fiksacija falusne faze Fiksacija (zadržavanje) falusnih svojstava u odraslom dobu ometa put ka konačnoj genitalizaciji i dalje mogućnost za razvoj neuroza, u prvom redu konverzivno-histerične neuroze. 13. Objasni pojam preobjekta − Objekt predstavlja osobu, deo tela, predmet i sve ono sto sluzi ulaganju nagonske energije i zadovoljenju nagonskog cilja. − Može biti spoljašnji, unutrašnji i deo vlastitog tela. − U preobjektnom stadijumu dete živi u svetu bez objekta. U toj fazi dete ne razlikuje ja od ne-Ja a grudi majke opaža i doživljava kao deo samog sebe. − Beba ne razlikuje objekte, ni majku, mada ona odgovara na njene signale. Ona odašilje znake koji postižu svoj cilj. Ona ne opaža objekt, ali doživljava rasterećenje od neprijatnosti, npr. od gladi onda, kada je odgovoreno na njen znak-plač. − To je uslov da se prepozna objekt i uspostavi odnos sa objektom. Špic - preobjektni stadijum - Psihoanaliza – stadijum primarnog narcizma Špic - stadijum preteče objekta - Psihoanaliza – anaklitički stadijum Špic - objektni stadijum - Psihoanaliza - oralni stadijum
Sekundarni: (paranoidno - šizoidni)
- Projekcija,
- POunutrenje,
- Cepanje, a u depresivnoj se pridružuju: Idealizacija, Poricanje Projektivna identifikacija, Manične odbrane, prisilne odbrane i potiskivanje koje je izgubilo posebno značenje koje je davala psihoanaliza. 17. Projektivna identifikacija – ciljevi ( Bion -majka kontejner) Melani Klajn opisujući depresivnu poziciju, M. Klajn uvodi nov mehanizam odbrane - projektivna identifikacija – koja počiva na shvatanju o fantazmima, projekciji, pounutrenju, cepanju i zavisti. Zahvaljujući cepanju u Ja veliki deo mržnje prema delovima vlastite ličnosti upravljen je i projektovan u druge. Ja deteta je zaplašeno jer objekat-majka koju doživljava svemoćnom kao i sebe, može biti opasna, preplavljena nasiljem i mržnjom koje joj je ono projektovalo. Majka svoju mržnju zbog želje za odmazdom može ubaciti, projektovati nazad u dete. Ovaj deo majke dete u fantazmima doživljava kao progonitelja. Pošto je progoniteljski deo majke ponovo pounutren on deluje iznutra, u Ja deteta. Ovo ponovno pounutrenje objekta koji su projektovani napolje u druge osobe, uslov su za uspostavljanje narcističkog odnosa sa objektom. Putem projekcije Ja se oslobađa loših unutrašnjih delova. Objekat u koji je dete projektovalo loše delove postaje progonitelj koji sa svoje strane sada projektuje u dete loše sadržaje. Dete projektuje u druge i svoje dobre delove, Ideaj Ja, tada teži da izbegne odvajanje od objekta ili da ga idealizuje. Zahvaljujući ovim stalnim projekcijama i pounutrenjima koji se odvijaju u fantazmima i zahvaljujući fantazmima o svojoj svemoći dete ima doživljaj da poseduje spoljašnji objekat. Objekat postaje predstavnik ja. Bion – odojče projektuje u grudi, zatim u celu majku deo svojih sadržaja. Ako je majka sposobna da “sanjara” sa svojim detetom, da prepozna šta se u njemu događa, sadržaj koji dolazi iz odojčeta podleže obradi. Majka postaje kontejner sadržaja koji je dete u nju projektovalo i misli o njima. Ovako promišljen, izmenjen, ublažen i oslobođen neprijateljski sadržaj dete može da pounutri ponovo. Ovo je put ka jačanju ja i stvaranja aparata za mišljenje deteta. Ciljevi projektivne identifikacije: Da se otarase svog lošeg dela Da poseduje objekt u koji je ubacio svoj deo Da izbegne odvajanje od deteta
18. Projektivna identifikacija kod adolescenata Postoji, kod psihotičnih čija je ličnost prepunjena zavišću i pohlepom. Kako su strepnja i neprijateljstvo jaki, projektovani delovi se cepaju na mnogo komada. Projektovanje ovih komadića u spoljašnji objekt stvara utisak da su i objekti koji primaju raspadnuti. Objekat je sad ispunjen neprijateljskim delovima. Svet se doživljava kao da je nastanjen zastrašujućim i neobičnim bizarnim objektima. Delići ličnosti i objekti se ujedinjuju u uzajamno-razornu vezu, značaj u nastanku psihoza i border-lajna.
- Mehanizmi odbrane identifikacija sa agresorom i projektivna identifikacija I. Mehanizam odbrane projektivne identifikacije – M. Klajn je uvela projektivnu i. Kao nov mehanizam odbrane. Počiva na njenim shvatanjima o: Fantazmima, Projekciji, Pounutrenju, Cepanju i Zavisti.
II. Mehanizam odbrane identifikacije sa agresorom – A. Frojd : Poistovećenje sa moćnim, dobrim, Pountrenje sa neprijateljskim i nedruštvenim porukama koje nesvesno upućuju roditelju.
20.. Imitacija (kada se javlja) Pored poistovećenja koje pomaže jasnijem odvajanju sebe od drugih i sticanju identiteta, vrlo je bitna i imitacija (oponašanje) koje se više ne svrstava u nesvesne mehanizme odbrane. Javljaju se u drugoj godini života. 21. Razlika primarne i sekundarne identifikacije na kom uzrastu se javlja Početno, prvobitno poistovećivanje (primarna identifikacija) deluje u prvim mesecima i godinama života (do
- g.), najosetljivijoj i uticajima najpodložnijoj razvojnoj fazi. Dete pounutri i prvobitno se poistoveti sa čulnim utiscima (dodirnim, zvučnim, svetlosnim, mirisnim...) koje mu upućuju najbliže osobe. Sveukupna davanja roditelja su prvo pounutrena, a zatim, ili istovremeno, poistovećena sa sobom. Ne treba zaboraviti da je ovo faza razvoja u kojoj ne postoji jasna granica između JA i NE-JA, unutrašnjeg i spoljašnjeg. U rvoj fazi sekundarne ili strukturirajuće identifikacije, od 3 -5 god. života, nastavlja se uobličavanje JA i Nad JA. Dete je u to vreme manje zavisnije od drugih objekata nego u fazi primarne identifikacije. Donekle je uspostavljen unutrašnji nadzor nad unutrašnjim i spoljnim podsticajima i dete delimično ili sasvim usvaja osećanja, ponašanja, govor, polni identitet... Nakon puberteta JA, snabdeveno vlastitim iskustvima, manje se podvrgava spoljnim slikama i uzorima, a više se oslanja na svoja vlastita iskustva, sisteme vrednosti i delom izgrađen JA ideal. Ako su učvršćenja u prethodnim fazama razvoja jaka, omladinac teže dostiže ili i ne dostiže ravan nezavisnosti i poistovećivanja i ostaje izrazito zavisan od roditeljskih slika.
- Prednosti i nedostaci identifikacije sa moćnim i neodoljivim roditeljima Prednosti : Vodi dete do osećanja vlastite moći, što je uobičajeno i poželjno, Nedostaci : Prejako poistoveć. Kao zaštita od gubitkasvemoćnog roditelja vodi dete ka pogrešnoj slici u jedinstvu sa roditeljem i u strah od svakog odvajanja, prekida odnosa, osamostaljivanja i stvaranja svoje osobenosti. U slučaju gubitka ovakvog odnosa dete ispoljava : duboku strepnju, osećanje bezpomoćnosti, depresivne sadržaje... Nazadovanje izazvano strepnjom odvajanja može biti duboko i voditi ka povlačenju i autizmu, naročito mlađeg deteta, ili će voditi do poricanja gubitka. 23. Adhevzivna identifikacija E.Bick - uvodi pojam „adhevzivna identifikacija“, čije je obeležje zavisnost i potreba za slepljivanje sa površinom objekta, kako bi se izgradila „psihička koža“. “A-I“ predhodi pounutrenju delimičnog objekta.
- Prvobitno i naknadno potiskivanje Potiskivanje ima zadatak da spreči prodiranje mentalnih predstava o nagonima i nagonske težnje u svesnost kao i spoljna zbivanja koja bi mogla da pokrenu strepnju.Razlikujemo prvobitno i naknadno potiskivanje Prvobitno - koristi se rano da se obuzdaju prvobitni izdanci ono i pre njihovog dopiranja do praga svesnosti. Naknadno - koristi se sa ciljem potiskivanja sadržaja koji su već tokom razvoja bili u ravni svesnog i protiv uticaja i delovanja nad-ja. Frojd:Potiskivanje se koristi na psihičke predstavnike pulzije i ovi psihički predstavnici, neprihvatljivi za ja, postaju odbačeni izvan svesnog u prvi stadijum koji je frojd nazvao primarno potiskivanje.ubuduće, svaki događaj, svako uzbuđenje, svaka ideja koja je bila povezana sa potisnutim psihičkim predstavnikom putem asocijacije, trpeće sa svoje strane potiskivanje, isto tako i nizovi ideja, koji proizilaze i koji su povezani sa predstavnikom pulzija, biće odbačeni iz svesnog procesom koji je nazvan sekundarno potiskivanje.
30.. Razlozi neuspeha u školi Niska intelektualna sposobnost, Telesni nedostaci i bolesti, Povišena zamorljivost, Nedovoljna individualizacija nastave za učenike sa osećajnim smetnjama i posebnim teškoćama, naročito u prvim razredima, Prolazni neuspeh, kao posledica prolaznih osećajnih teškoća koje dete ima u grupi drugova, odnosima sa nastavnikom, u porodici, mladići i devojke sa ljubavnim partnerom, Neurotični odgovori, stanja neuroze, mogu da zakoče velike količine energije u rešavanju unutrašnjih sukoba, da umanjuju ulaganja u intelektualne delatnosti, smanjuju pobude i volju za učenje i da dovedu do slabog uspeha. 31. Uzroci intelektualne inhibicije Neurotični sukob Početni psihotični procesi
- Intelektualne inhibicije neurotičnog porekla su aktivne. Kočenje intelektualnih delatnosti je funkcionalno a cilj mu je da se izbegne neurotična strepnja. Kod histeričnih se ispoljava kao intelektualna slabost, smetnje pamćenja i nedostatak sećanja, odnosno kao smetnja učenja i smetnja zadržavanja naučenog.
- Intelektualna inhibicija psihotičnog porekla je – složenija i pasivna, pored navedenih simptoma se javljaju i smetnje razumevanja, koncentracije pažnje i siromaštva intelektualnih stvaranja. Psihotični učenik nema uvid u svoju neuspešnost i sklon je da poriče.
- Razvojna odstupanja, prognoza i poremećaji Odstupanja osećajnog, saznajnog i društvenog razvoja koja su pretežno ili isključivo konstitucionog ili urođenog porekla. Prognoza : Iako su izazvana pretežno urođenim činiocima, to ne znači da su konačna i da nisu moguća preinačavanja i otklanjanja bilo spontano ili u stručnu pomoć. Poremečaji : Odstupanja od opštih obrazaca sazrevanja, Odstupanja u posebnim oblastima razvoja: Razvoj pokretnosti, Opažanje sadašnjih draži, Razvoj govora, Saznajni razvoj, Usporeni ili preuranjeno razvijeni obrasci društvenog ponašanja, Prerano razvijena ili dugo odložena zanimanja za polnost, Nepostojanost ili usporen ili ubrzan razvoj sposobnosti za nadziranje osećanja strepnje, depresije, radosti, besa i ljutnje. 33. Navedite prirodu razvojnih odstupanja. Zašto ona ne moraju ukazivati na patologiju Posledica su nedovoljno poznatih i neispitanih unutrašnjih činilaca, ali olakšana ili podstaknuta spoljnim činiocima. Usporen ili ubrzan razvoj neke sposobnosti može biti posledica uzajamnog delovanja snažnih konstitucionalnih sklonosti, neprometnosti čula i velike osetljivosti na delovanje spoljnih uticaja koji urođenu sklonost mogu ili podstaći ili ometati i otkloniti. Na sličan način mogu da deluju prerano rođenje, porođajne povrede i komplikacije, ometenost čula, telesna oboljenja, koji pojačavaju neku urođenu sposobnost ili sklonost.
34. Sisanje prsta
- Normalno na uzrastu do nekoliko meseci,
- Do puberteta i kasnije: 1. Usporeni razvoj telesne šeme; 2. Nazadovanje i fiksacija; 3.Usporen razvoj ja; 4. Produženje autoerotske faze. 35. Dve funkcije uzimanja hrane Zadovoljstva koja proizilaze iz zadovoljenja biološkihpotreba za hranom Zadovoljstva koja proizilaze iz dodira sa dojkom, odnosno objektom preko sluzokože usne šupljine i kože oko usta, zadovoljstvo od uzimanja spoljnih objekata, igre usnicama, mljackanja, gutanja... Preko usta dete koje u prvim danima i nedeljama je nedovoljno pokretno uspostavlja prve odnose sa spoljnim svetom i na taj način ga ispituje. 36. Uzroci anoreksije, razlika primarna i sekundarna Uzroci: Organski Psihički Psihosomatski Kulturni činioci. Jedan od ključnih uzroka je u izmenjenim odnosima prema sopstvenom telu Primarna-rana-konstitucionalna: Dugotrajnija je i uporna, uzroci : rane psihosomatske razgradnje manjkavost instinkta samoodržanja Ukoliko nije reč o ranoj anoreksiji uzroke neuzimanja hrane treba tražiti u izmenjenom odnosu dete-majka i dete-okolina odnosno sekundarnoj anoreksiji. Ako je dojka kao parcijalni objekat ili majka kao ceo objekat doživljena kao loša zbog njenih krutih stavova, povišene agresivnosti, preterane popustljivosti, plašljivosti, depresivnosti dete će aktivno ili pasivno odbijati da uzima hranu koju mu ona daje. Odbijanje hrane uznemirava već bojažljivu i preterano agresivnu majku, koja se lako osujećuje i koja odgovara novim povećanjem agresivnosti, a preterano popustljiva majka još je popustljivija i traži načine da umilostivi dete da jede. 37. Ličnost majke anoreksičnih devojčica povišena bojažljivost agresivna (lako se osujećuje) odgovara novim povećanjem agresivnosti preterano popustljiva majka biva još popustljivija i traži načine da umilostive dete da jede majka koja ne prihvata materinstvo ako je i sama anoreksična ili detinjasta ograničava dete u sticanju nezavisnosti i kretanju zbog svoje prisilnosti nameće detetu krute obrasce obučavanja mokrenja i defekacije. 38. K-ke ja i nad-ja mladih sa mentalnom anoreksijom Karakterisrike ja: Nedovoljno ustrojeno Slabašno Od unutrašnjih sukoba se brani cepanjem, izdvajanjem, nazadovanjem i projekcijama u sopstveno telo
42. Prognoza gojaznosti Tri oblika gojaznosti: Gojaznost bez osećajnih smetnji. Gojaznost kao odgovor na potrese i sukobe odvajanja, razvod roditelja, operativni zahvati postepeno se povlači nakon otklanjanja sukoba. Trajna gojaznost koja se javlja u okviru dubljih osećajnih poremećaja (neuroza, psihoza, karaktera) ili gojaznost koja je prvobitnog porekla, a osećajne smetnje su naknadnog. Može da bude način odbrane od psihotične razgradnje. Terapija: Dijeta Nagrada / kazna Uvid u stavove i emocije Psihosocijalne promene Grupna th Porodična th Edukacija 43. Dinamika gojaznosti Uzroci su mnogostruki i često udruženij: Konstitucionalni (urođena proždrljivost, sklonost gojaznosti) dete je gojazno bez obzira na količinu unešene hrane. Hormonski Psihički Društveni Konstitucionalni činioci se često prepliću sa psihičkim - primećeno je da su deca gojaznih roditelja češće gojazna pa se postavlja pitanje da li je reč o konstituciji ili oponašanju, poistovećivanju... Pretpostavlja se da upravljanje apetitom, koje je jednom bilo poremećeno, teško može da se dovede u red, čak i onda kada je spoljna draž (npr. – uporni zahtevi majke na uzimanju hrane) prestala. 44. Bruksomanija Obredi uspavljivanja (2-3 god.), zatim postepeno izčezavaju. Obredi su posebne radnje i postupci sa svojim ili tuđim telom i predmetima za vreme uspavljivanja kao što je sisanje palca, usana, jezika, trljanja delova tela, uvrtanja pramena kose, držanje majke za ruku dok se ne uspava. Neka deca traže da im majka peva, čita, priča priče... Ovi delovi tela i predmeti imaju f-ju prelaznog objekta. Ukoliko se zadrže duže ove potrebe predstavljaju znak sporog i mogućeg nesklada razvoja ja u celini. Škrgutanje zubima ( bruksomanija ), govorenje u spavanju ( somnilogija ) i smejanje tokom spavanja, pokreti kao što su ritmije glavom i telom koji se često javljaju zajedno i pre 3. god. predstavljaju načine rasterećenja od povišene napetosti i strepnje. Ove radnje obično ne remete ritam spavanja i ako nisu praćene promenama u EEG-u i dr. simptomimane mogu se smatrati patološkim.
- U kojoj fazi spavanja se javljaju noćni strahovi Oko 70-80% noćnih strahova nailazi u prvoj fazi noćnog spavanja, u prvoj fazi rem spavanja. “Sporo” NREM spavanje traje 70 – 120 min. “Brzo” REM spavanje traje 10 – 15 min. Kako noćno spavanje odmiče faze “sporog” spavanja postaju kraće a REM faze duže. Za vreme “sporog” spavanja češće se javljaju umokravanja, mesečarenja, noćni strah...
- Dve funkcije u napadu noćnog straha ( Pavor Nocturnum ) 1.Da se zadovolji unutrašnja i delimično zabranjena želja (npr.privuče pažnja neke osobe) 2.Da se izdrži kazna zbog zabranjene želje (trpnja od straha).
- Mehanizam odbrane kod noćnog straha Pomeranje, Projekcija u snu, Poistovećenje sa agresorom, mehanizmi koji se viđaju i kod fobija, pa neki autori noćni strah izjednačavaju sa fobijama
- Razlika noćnog strah – fobija Noćni strah se razlikuje od fobija po tome što odbrane ja, u prvom redu potiskivanje, uspevaju da spreče prodiranje nesvesnih sadržaja i sukoba u budnom stanju.
- Uzroci i psihodinamika smetnji spavanja
- Psihički uzroci: očiglednu ulogu imaju sukobi spoljnjeg i unutrašnjeg porekla koji izazivaju strah. Spoljni sukobi i neprijatna iskustva kod mlađe, ali i kod starije dece, iz prethodnog ili prethodnih dana, npr. grube kazne, napuštanje, osujećenja, neuspeh u školi... mogu biti neposredni uzrok smetnjama spavanja. Neprijatna iskustva i sveže povrede preplavljuju ja uzbuđenjima koje ne može da sadrži i poveže, te ove ometaju njegove funkcije i održavanje spavanja.
- Sveža povređujuća i osujećujuća iskustva pokazuju težnju da se ponavljaju u snovima. Kroz ponavljanje povrede u snu psih. aparat uči kako da ovlada strepnjom koju izaziva povreda. Neprijetna snovna iskustva mogu da ožive stare potisnute sukobe.
- Uzroci i psihodinamika smetnji spavanja mogu biti i mnogo složeniji i dublji i voditi poreklo iz nerešenih sukoba, svojstvenih svakoj fazi razvoja.
- Nerešeni unutrašnji sukobi preedipalnog porekla na mlađem uzrastu su: strah od odvajanja, osećanje krivice zbog oralnih, analnih agresivnuh i erotskih želja.
- Starija deca: unutrašnji sukobi preedipnog, edipnog ali i novijeg doba: osećanje krivice i stida zbog nagonskih težnji – agresivnih prema roditelju istog pola, bratu, sestri, a libidnih preme roditelju suprotnog pola.
- Pijaže – vrste snova kod dece Snovi koji ispunjavaju nezadovoljene želje i potrebe. Npr. deca često sanjaju kako primaju poklone, putuju.. Snovi kroz koje se ostvaruju neostvarene želje bez vidljive simbolike. Snovi koji svesno predstavljaju nešto drugo. Snovi koji predstavljaju neki neprijatan događaj, ali sa prijatnim ishodom (kao u igri). Sošmarni snovi ispunjeni strahovima iz kojih dete može da izvlači zadovoljstva ili su bolni. Snovi kažnjavanja ili samokažnjavanja. Snovi koji su izraz organskog podražaja. Pijaže i M.Klajn - dečiji san je blizak igri.
- Da li se razlikuju dečaci i devojčice koji se umokravaju po osobinama ličnosti Devojčice pokazuju: Više težnji ka nezavisnosti Takmičenju sa dečacima Ambicioznije su Dečaci: Pasivniji: Zavisniji - naročito od majki Manje agresivni: Skloni povlačenju i samoobezvređivanju
Depresivni odgovor - plač kroz bešiku - na gubitak objekta ili odbacivanje Izraz moći i snage, nadmoći nad okolinom Suparnički i osvetnički čin Zamena za polno samozadovoljavanje... Za dečake je čin muškosti, simbol snage i način poistovećenja sa muškom slikom a kod devojčice mokrenje u stajaćem položaju jenačin poistovećenja‚sa muškom ulogom ili takmičarski stavovi u igri među polovima.
- Simbolička f-ja enureze kod devojčica Devojčica se oseća uskraćena, zbog toga što nema muški polni ud i činom mokrenja poriče svoj nedostatak. Za nju umokravanje predstavlja suparnički i osvetnički čin. U edipovom periodu dečaci doživljavaju strah od kastracije. S jedne strane dečak treba da izađe iz stanja bebe i uđe u svet muškosti, a s druge strane nailazi na zabrane od strane porodice da zadovolji svojegenitalne potrebe. Ova dvojnost odnosa podstiče nazadovanje dečaka na ovom stadijumu koji nesvesno zadovoljava kroz mokrenje. U pubertetu umokravanje može predstavljati zamenu za polno samozadovoljavanje. Dečaci dožive erekciju u toku mokrenja i postoji veza između mokrenja i izbacivanje semena.
- Najpoznatije tehnike lečenja enureze Bihejvioralne intervencije: Važbanje da se ostane čist Stimulisanje da se ostane suv Raspored korišćenja toaleta Uvežbavanje kontrole zadržavanja mokraće Obeležavanje donjeg veša Porodične intervencije: Porodična terapija (sistematska) Psihoterapija: Terapija kroz igru Lekovi: Imipramin Bihejvioralna terapija: Trening suvog kreveta – Azrim je autor, dušek sa dva sloja, dete se umokri, ustane, promeni posteljinu i nastavlja da spava. Pozitivna praksa – dete se samo presvuče, stavlja se da leži 3 minuta pa se dovodi u WC, pokušava da urinira, pa se ponovo vrati u krevet. Tako 8 do 20 puta. Urinoalarm tehnika – jedna od uspešnijih, stav roditelja treba biti neutralan. Uslovno preplavljivanje – dete pred spavanje napiti vodom. Kontrola bešike – daje mu se mnogo vode tokom dana, pa se pokušava sa kontrolom bešike. Tehnika buđenja – dete bude roditelji i teraju ga da urinira.
- Fobija od defeciranja Fobija se ispoljava kao jak strah, praćen fiziološkim promenama. Javlja se onda kada dete ima potrebu za pražnjenjem i kada oseti prva grčenja čmarnih i drugih mišića ili pokreta creva ili kada roditelji pokušaju ili nagoveštaj stavljanja na sud. Dete je zaplašeno, plačljivo, na sve načine se brani da izbegne ovu radnju. Zadržavanje izmeta može da traje danima, kod neke dece potrebno je pražnjenje veštačkim putem što pojačava strah i nemir.
Obeležja ličnosti : povišena plašljivost, povišena zavisnost, nesigurnost, od roditelja, pasivnost, zakočena i pritajena agresivnost, osećajna nezrelost, smanjena podnošljivost na zahteve okoline, dvojnost osećanja prema ocu. Uzroci – mnogostruki. Uloga roditelja: rano stavljanje na noćni sud, prisila i stega, preterano zaštićavanje deteta i zadržavanje u detinjastom položaju u porodičnoj grupi, neprijateljstvo u odnosima, stroge kazne na propuste, iskrivljena opažanja i fantazmi o samom izmetu i činu. Organski činioci: oštećenja cns-a, organski megakolon (zadržavanje izmeta nekoliko dana pa se smenjuje nevoljnim prežnjenjem), mala telesna težina i visina, polipi creva, bolesti crevnog trakta. Prognoza i tok: povoljan odnos između roditelja i deteta, nakon otkrivanja i otklanjanja stava koji izaziva poremećaj, ima pozitivan učinak na tok i prognozu.
- Averzivna terapija kod enkompreze, kada se koristi Kazna – time out: ograničavanje aktivnosti koje dete voli, uklanjanje lutke koju dete voli na neko vreme, teranje na odlazak u WC posle jela...
- ENKOMPREZA – tehnike lečenja Medicinske:
- purgativi (lekovi za čišćenje), klistiri i čepići, u slučaju zatvora,
- promena ishrane (dijete). Bihevioralne intervencije:
- samokontrolisanje (nadzor,praćenje),
- raspored korišćenja toaleta,
- ohrabrivanje – nagrađivanje za čist veš,
- ohrabrivanje – nagrađivanje za korišćenje toaleta,
- time out,
- igra sa kupatilom,
- biofidbek,
- obeležavanje donjeg veša. Porodične intervencije: porodična terapija. Psihoterapija:
- terapija kroz igru,
- kognitivno-bihevioralna.
- Kada je indikovana psihodinamska psihoterapija kod hiperkinetičkog sindroma Terapija igrom – psihodinamska psihoterapija: za mlađu decu:
- rešavaju nisko samopoštovanje,
- za anxiozne depresije,
- ljutnju na autoritete,
- frustraciju – agresiju. za stariju decu: psihoterapija podrške. Ostali tretmani: najčešće su dijetalne intervencije, neki smatraju da ovaj sindrom nastaje zbog trovanja olovom – živom, ali ređe da ovo trovanje može izazvati trajnije simptome.
Najefikasniji lek kod hiperkinetičkog sindroma? R i t a l i n Psihostimulansi (ritamin,......., cylert.) Triciklični antidepresivi (nokpamin, tofralin) Ostali lekovi (klonidin, tirodazin)
Psihoterapija hiperaktivnog poremećaja Bihejvioralne intervencije: U kući / van kuće (ordinacija) Psihoedukacija Vežbe pažnje „posebno vreme“ - vreme koje roditelji kao deo terapije provode sa detetom (15-20 min. dnevno) u međusobnom spontanom druženju i interakciji Obeshrabrujuće (stimulativne) tehnike (nagrade-kazne) Tehnike relaksacije U školi
- Redukcija stimulansa (situacije koje izazivaju nepažnju, impulsivnost ili hiperaktivnost, npr. stavljanjem deteta da sedi na neko mirno i tiho mesto)
- Promena mesta sedenja (pomeranje da sedi što više napred u prvi red ili što dalje od dece koja su previše aktivna ili se potpuno može promeniti raspored sedenja u učionici)
- Povećanje broja zadataka (obaveza) i stimulativnosti zadataka
- Reagovanje u zavisnosti od ponašanja deteta u cilju oblikovanja njegovog ponašanja Psihoterapija: Kognitivno-bih. intervencije self talk samoposmatranje rešavanje problema korak po korak od strane detetas terapija kroz igru Napomena – specifična lečenja se često kombinuju u paket intervencija
- Latencija Stadijum mirovanja nakon edipne-falusne faze. Počinje nakon 5.–6. godine i traje do ulaska u pubertet. Uništenje(m) edipovog složaja i oslobađanje energije potrbne za druge delatnosti ja , na primer intelektualne. To je faza u kojoj je libidna energija oslobođena za intelektualne delatnosti, za stvaranje prijateljstva, bavljenje umetnošću i drugim višim delatnostima. U ovoj fazi su mehanizmi potiskivanja i poistovećivanja posebno živi. Kako dete ne može da pobedi roditelja istog pola poistovećuje se sa njim. Posebno mesto zauzimaju reaktivne formacije koje stvaraju snažna protivulaganja (kontrainvestiranja).
- Psihodinamika i uzroci preteranih masturbacija Patološka masturbacija ima sledeće odlike: Učestala, Prisilna obeležja, Isključivi vid polnog zadovoljenja, Zavisnost koja odvlači veliku ili svu količinu libida. Patološka je jer otežava i onemogućava dalji razvoj polnosti, pa i prilagođavanja. Preterano samozadovoljavanje u mladosti ima dublje uzroke: Preterno podsticanje, zavođenje i prerano upućivanje na polnost od strane roditelja i drugih osoba. Slabi odnosi sa roditeljima i drugima. Izraz strepnje i poremećaja obj. odnosa, prvenstveno sa majkom Izazivaju: Jaka strahovanja i strepnju Osećanje krivice i stida Hipohondrične tegobe Dalje slabljenje društvenih veza
- Uzroci masturbacije Dete dosta rano otkrije da neki delovi tela obezbeđuju zadovoljstvo, bilo da ih dodiruje drugi ili ono samo. Tokom prve godine dolazi do stezanja butina, ljuljanja, trljanja polnih delova rukama... koji obezbeđuju podražaj genitalnog aparata kod neke dece. Dodirivanje polnih organa, u prvo vreme slučajno, a kasnije sa ciljem, ima funkciju ispitivanja tela, da bi nakom otkrivanja zadovoljstva postalo namerna radnja koja obezbeđuje polno zadovoljstvo. Primarna : tokom prve godine. Sekundarna : u falusnoj fazi (3-5 god.). Nabreknuće i podizanje polnog uda kod dečaka i dražice kod devojčica koji se mogu javiti oko 1 god. u budnom stanju, spavanja, sisanja praćene su uznemirenošću, plačem, ukrućivanjem tela, promenom boje lica, crvenilom, znojenjem... čini se kao da erekcija izaziva prijatnost i podseća na sladostrašće (orgazam). Posle izvesnog vremena dolazi do smanjenja napetosti. Ova prvobitna samozadovoljavanja traju do 2 god. kada se učestalost masturbacija smanjuje pa se opat povećava sa ulaskom u falusnu fazu. U fazi mirovanja ponovo dolazi do polnih zanimanja i radnji a u pubertetu do novih oživljavanja pretežno na polnim organima.
- Poremećaji psihosex. identiteta u detinjstvu i adolescenciji Pojačana polnost Smanjena polnost Promene u izboru objekta zadovoljenja - polno samozadovoljavanje, homoseksualnost, fetišizam, zoofilija. Promene u načinu nagonskog zadovoljenja - voajerizam, ekshibicionizam, sado - mazohizam, tranveztitizam, transeksualizam. Ostali poremećaji - rani pubertet, polna nazrelost, urođeni nedostaci...
Ponovno javljanje na kasnijem uzrastu znak je nazadovanja koje je izazvano nekim spoljašnjim ali i unutrašnim činiocima. Ako se autoagresivne radnje zadržavaju dugo znak su vezivanja i učvršćenja u određenoj fazi razvoja i zastoja afektivnog sazrevanja. Tada su vidljive promene u razvoju Ja, poremećaj telesne šeme, nedovoljna razlučenost između Ja i ne-Ja, nedovoljna svesnost o sebi.
- Karakteristike osoba koje su pokušale smoubistvo Deca i omladina koja pokušavaju samoubistvo ne ispoljavaju posebna psihopatološka obeležja na osnovu kojih bi se mogao dijagnostifikovati samoubilački poremećaj kao zasebna klinička celina. Sledeća obeležja ličnosti ove podgrupe mladih mogla bi biti povezana sa samoubilačkog ponašanja: smanjena sposobnost za govorno saopštavanje unutršnjih sadržaja i misli, sklonost ka prelasku na radnju, nemogućnost mentalne obrade telesne napetosti, preterano korišćenje mehanizma intelektualizacije i racionalizacije koje ne uspevaju da spreče agresivne težnje i ublaže mrzovoljnost, samoljubivost i strepnju, žalost i neprijateljstvo prema sebi i prema svetu.
- Koje poremećaje svrstavamo u poremećaje navika Patološko kockanje (kod odraslih), Patološko podmetanje požara (piromanija), Patološka krađa (kleptomanija), Patološko čupanje kose (trihotilomanija).
- Razlike između neuroza i poremećaja navika Poremećaji navika spadaju u specifične por. ponašanja koji se karakterišu ponavljanim postupcima koji nemaju jasnu racionalnu motivaciju. Pacijent saopštava da je patološko ponašanje povezano sa impulsima koje on ne može da kontroliše. U neurozama konflikti su nesvesni, a o njihovom postojanju zaključujemo na osnovu ponašanja pacijenta.
- Anksioznost po različitim stavovima Strepnja ili teskoba ili strah (bojažljiv, plašljiv) O. Rank → porođajno poreklo. Smatra da je rođenje prva opasna ,doživljena okolnost koja predstavlja povredu i jak stres za dete kako u fiziološkoj, tako i psihičkoj ravni. Iskustvo rođenja je izvor doživljavanja strepnje u toku kasnijeg života. S. Frojd → posledica neposrednog pretvaranja libida zbog osujećenja i potiskivanja polnog nagona, da bi kasnije, sasvim izmenio svoje shvatanje i izjavio da strepnju izaziva unutrašnja napetost. Libidnog i agresivnog porekla i da zapravo strepnja pokreće potiskivanje. M. Kajn → strepnju prvobitno dovodi u vezu sa sukobima između nagona života i smrti koji se odvijaju u okviru ono, a zatim sa paranoidno-šizoidnom pozicijom i projekcijom agresivnih težnji u bliske objekte, što je izvor strepnje progonjenja i sa depresivnom pozicijom koja je izvor depresivne strepnje. Strepnja je za nju unutrašnjeg porekla. M. Maler → strepnja je izazvana prekidom simbiotskog odnosa između detete i majke i doživljavanjem nastajanja, a zatim procesima odvajanja i individuacije koji se odvijaju u 3 faze. H. S. Salivan → smatra da bojažljiva i nesigurna majka neposredno, putem empatije, pogleda, glasa prenosi strepnju na svoje dete.
- Teorije nastanka anksioznosti Teorija učenja Dete koristi strepnju da bi se povuklo iz normalnih društvenih međuodnosa i međudelovanja. Zastrašujuća iskustva mogu izazvati strepnju. Kako su iskustva strepnje neprijatna pojačavaju se izbegavajući odgovori koji treba da smanjuju strepnju. Ovi neprilagođeni odgovori menjaju ponašanje i društvena međudejstva. Egzistencijalistička škola Strepnja nije naučeno iskustvo, već je prirodno stanje organizma koje se javlja od početka života kao deo ljudskog postojanja i podstrekač za rešavanja osnovnih pitanja čoveka... Istinsko ljudsko postojanje se suočava i podnosi egzistencijalnu strepnju. Kulturna psihijatrija Različito se objašnjava. Govori se o osnovnoj strepnji koju dete iskusi zbog osećajne nesigurnosti i neprijateljstva koje dolazi iz spoljne sredine, ravnodusnošt, nemoralnih ponašanja odraslih, prevelike ili premale odgovornosti... Hornaj
- Klinički oblici ispoljavanja strepnje Povremeni napadi strepnje izazvani povredama Jaka strepnja se javlja u napadima nakon jedne ili više ponovljenih povreda (hiruški zahvat, u stanju visoke temperature, psihički stres). Ovi odgovori traju najčešće za vreme povrede i nastaju kada se dete oseća bespomoćnim i nezaštićenim. Praćeni su razdražljivošću nesanicom, zastrašujućim snovima i depresijom. Nastupi strepnje isčezavaju otklanjanjem osnovnog uzroka odnosno povrede. I pre nastupa strepnje kod ove dece postojala je povišena spremnost da se odgovori na stres, povišena osećajna osetljivost i zabrinutost. Napadi strepnje bez vidljivog povoda Jednom ili više puta tokom dana dete-omladinac postaje uznemiren, veoma uplašen, ukočenog pogleda, širokih zenica, smetnji disanja, srca, probavnog i mokraćnog sklopa i sa znojenjem. Sve počinje naglo i traje par minuta do pola sata. Najčešće bez vidljivog povoda. Neposredni povodi napada strepnje su smrt u porodici ili bliskoj okolini, neprijatna iskustva sa osobama, životinjama... Ličnost ove dece : povišena nesigurnost, zavisnost, plašljivost, osećanje krivica, neprijateljstvo prema drugima, a porodična atmosfera je kruta i agresivna. Simptomi postepeno isčezavaju ili se organizuju u prave neuroze. Kod mlađe dece ispoljava se vikanjem, besom, pokretima tela... Hronična strepnja Neka deca su trajno u stanju ošenivanja opasnosti, zabrinutosti, zaplašeni su, lako se trzaju, napetu su, ponašaju se kao da ih opasnost vreba sa svih strana. Čest je tremor prstiju, grickanju noktiju i usana... Hronična strepnja osiromašuje međuljudske odnose osobe, smanjuje težnje, remeti saznajne procese... Iz hronične strepnje mogu se razvijati, u početku nesistematizovane a kasnije i sistematizovane fobije. Strepnja od odvajanja Kada majka napusti svoje dete uzrasta 6-8 mesecimakar i na kraće vreme u fazi simbiotskog odnosa i kad je u prisustvu nepoznate osobe dete ispoljava * strepnju od odvajanja*. Dete doživljava odsustvo majke kao opasnost jer se bez nje oseća bespomoćnim i preplavljeno je strepnjom. Strepnja je posledica odvajanja i nezadovoljenja njegovih unutrašnjih potreba na koje može da odgovori samo majka kao stalni objekt. Tri načina ispoljavanja strepnje :
- Pre 3 meseca reč je o stanju fiziološke napetosti i trpnje. Teškoća se javlja kao posledica poremećene unutrašnje energetske ravnoteže u telu.
- Posle 3 meseca zahvaljujući tragovima pamćenja doživljenih neprijatnih iskustava pojavljuje se odgovor straha koji je vezan za objekt iz okoline.
