Preuzmite Psihologija 3. deo i više Beleške u PDF od Razvojna psihologija samo na Docsity!
58. VOĐE I VOĐSTVO: POJAM I VRSTE VOĐSTVA
Vođstvom se naziva istaknut uticaj jednog ili više pojedinaca na ostale. Postoji u svim strukturalnim grupama i u nekim nestrukturalnim(pokreti,masa), ali ne i u potpuno nestrukturalnim skupinama (publika,mnoštvo)Vođe su i pojedinci koji imaju viliki uticaj na nauku, umetnost, tehniku, ideje... Prema sredstvima koja koriste i odnosu prema podanicima razlikujemo: -demokratske -autokratske vođe Postoji i podela na:
- formalne vođe
- neformalne vođe - javljaju se pored formalnih kad formalni ne obavljaju uspešno sve funkcije rukovodjenja. Onaj ko vrši delatnost koju je formalni vođa zanemario postaje neformalni vođa u toj aktivnosti. Prema vrstama delatnosti kojom rukovode:
- poslovođe u proizvodnim organizacijama
- rukovodioce psihoterapeutskih grupa
- predsedavajuće diskusionih grupa... Prema načinu sticanja položaja vođe :
- postavljene
- izabrane
- u grupi iznikle vođe Razlikujemo i:
- vođstvo u malim radnim grupama - nema hijerarhijskog sistema vođstva, jer nema više vođa
- vođstvo u organizacijama - ima više vođa koji se stepenuju prema moći (u proizv.organizacijama postoje poslovođe, pa njima nadređeni rukovodioci pogona, pa direktori. Postoje razlike i u sadržaju i u načinu rukovođenja. 59. LIČNOST I SITUACIJA KAO DETERMINANTE VOĐSTVA
Ranije se smatralo da vođe postaju pojedinci sa određenim osobinama. Smatralo se da će osoba koja je u jednoj grupi postala vođa i u drugim grupama to postati. Berd utvrđuje 80 karakteristika kod 20 vođa, ali se samo mali broj od tih osobina javlja više puta (inteligencija, inicijativnost, smisao za humor i ekstravertiranost). *ekstravertiranost - Okrenutost prema društvu više nego samom sebi (lat.) Man je naveo 7 osobina vodja :1. inteligencija, 2 .samopouzdanje, 3. fleksibilnost, 4. dominantnost,
5. ekstravertnost, 6. interpersonalna osetljivost, 7. manja konzervativnost Analizom SITUACIONIH FAKTORA
- prema ekstremnom situacionom shvatanju, svaki član grupe može da bude vođa. Kad se nađe na položaju vođe, osoba se ponaša u skladu sa tom ulogom, čak i ako je bila povučena i neinicijativna
- manje ekstremno shvatanje, u raznim situacijama razne osobe se pokazuju pogodne za vođu, one koje poseduju osobine koje zahteva situacija. Situacione varijable od kojih zavisi vođstvo: 1. zauzimanje položaja vođe - osoba koja je na položaju vođe se ponaša onako kako se od nje oč 2. vrsta grupe - u formalnim grupama su predviđeni položaji vođa na koje pojedinac dolazi na osnovu obrazovanja, staža, preporuka. U neformalnim grupama vođa svoje ponašanje mora podesiti prema željama i interesima članova grupe. Bitna je i veličina grupe - veća grupa prihvata veću moć vođe, dok u sasvim malim grupama vođa i nije potreban 3. sastav i osobine članstva - inteligencija članova grupe, njihova autoritarnost, homogenost... 4. ciljevi grupe i zadaci rukovodilaca Nedostatak je što se nedovoljno razmatraju se faktori van grupe (kulturna tradicija, ideologija..)
Zaključak: vođstvo zavisi od interakcije situacionih faktora i crta ličnosti , mada se veći značaj daje prvom. Ličnost je značajna, ali koje će osobine i načini ponašanja biti važni zavisi od uslova u kojima deluje grupa.
60. NAČINI RUKOVOĐENJA: DEMOKRATSKO I AUTOKRATSKO
Levin je eksperimentalno proučavao efekte 3 načina rukovođenja:
- autokratski - vođa sam planira aktivnost, donosi odluke, članovima ne saopštava planove, sam svakom određuje kratkotrajne zadatke (hvali i grdi bez obrazloženja) Na autokratsko rukovođenje članovi su reagovali apatičnošću i pasivnošću. Produktivnost je visoka, ali samo kad je vođa prisutan. Postoji i izražena agresivnost prema vođi
- demokratski - vođa donosi odluke na osnovu savetovanja sa članovima grupe, članovima nudi alternative za akcije, a oni sami biraju zadatke i saradnike Posledica je najveće zadovoljstvo clanova grupe i najbolji odnosi među članovima. I produktivnost je dobra, ali ne kao i u autokratski vođenoj grupi
- (^) laissezfaire - vođa se što manje meša, rukovođenje liberalno, prepušta se članovima da cilj ostvare kako hoće, za učinak nisu ni nagrađeni ni kažnjeni Ovo rukovođenje je imalo najmanju produktivnost, a i manje su članovi bili zadovoljni
Demokratsko rukovođenje odlikuje:
- uključivanje članova u planiranje zadataka
- podsticanje samostalnosti i individualnog doprinosa
- uvažavanje ličnosti i potreba svakog člana Autokratsko rukovođenje katakteriše: -centralna uloga vođe, koji sam sve rešava od kojeg članovi i delatnost grupe u potpunosti zavise -naglašavanje poslušnosti i pokoravanja -razvijanje osećanja ugroženosti i nesigurnosti članova da bi se povećala njihova zavisnost od vođe Nove varijante autokratskog načina rukovođenja su: - paternalizam (koji između vođe i članova stvara odnos sličan odnosu oca patrijarh.porodice i njenih članova. Vođa nastoji da ga članovi dožive kao osobu koja se stara o njima i šititi ih). - tehnika prodaje (svoju punu vlast vođa obezbeđuje pokazivanjem pažnje prema članovima, ljubazno i demagogijom, ubedjujuci clanstvo da je autokratski najbolji nacin rukovodjenja. **64. MANJINSKI IDENTITET: spoljašnji i unutrašnji kriterijumi manjinske pripadnosti
- Spoljašnji** kriterijumi manjinske pripadnosti - kad članovi neki društvaimaju odredjene zajednicke osobine (boje kože, starosti, etniciteta, zajedničkih osobina) i ponašaju se slično prema svim pripadnicima te kategorije. To postepeno dovodi do svesti o posebnom položaju i interesima i razvija se osećanje pripadnosti manjinskoj grupi. Može doći do organizovanja takve grupe, formiranja normi, vrednosti, ciljeva, ali ne mora. 2. Unutrašnji kriterijumi manjinske pripadnosti - da bi manjina postala soc.entitet, mora među članovima grupe da postoji svest o soc.relevantnim karakteristikama koje ih razlikuju od ostali Osećanje pripadnosti (manjinski identitet) se stvara tek kada pripadnost kategoriji ima soc.posledice, poseban tretman od strane drugih.
- pripadnici kategorije (crvenokosi, niski, levoruki, debeli) nisu "članovi manjina", jer su te osobine značajne samo za njihov privatni život. Nema štetnih grupnih posledica koje slede iz levorukosti ili mucanja, niti se iz te osobine mogu izvesti njihove druge zajedničke osobine.
- pripadnici manjine, međutim, (Romi, bivši zatvorenici) imaju karakteristike koje mogu biti soc. relevantne. Oni mogu postati manjinska grupa i u psih.smislu i za njih se vezuju negativni stereotipi
Međutim, ne prihvataju svi pripadnici manjinske grupe međusobnu povezanost i različitost od drugih soc.kategorija. Prihvatanje manjinskog identiteta zavisi od toga kako pripadnici manjine opažaju svoju odvojenost, da li je granica koja ih deli od ostalih "neprobojna" ili promenljiva.
To zavisi od 3 uverenja koja oni imaju o sebi:
- da je njihova "posebnost" prisilna i trajna i da je nemoguće napusti grupu (boja kože, jezik, poreklo). To što će neko postati lekar, advokat, menadžer neće sprečiti, u mnogim važnim soc.situacijama, da ga drugi vide kao pripadnika manjine.
Mane: zašto se frustracije prenose na nacionalni, a ne klasni plan ili na klasične žrtvene grupe (Jevreje, Rome)? Kako individualne frustracije dovode do kolektivne agresije? Berkowitz kaže da je soc.uslov koji utiče na pokretanje kolektivnog nasilja relativna depr (osećanje da smo, u odnosu na druge ljude, uskraćeni za željeni objekat). Kritika: Zašto se agresija ne ispoljava prema članovima iste grupe, nego prema drugim grupama? Kako individualna osećanja depresije prerastaju u kolektivnu agresiju?
68. MEĐUGRUPNI KONFLIKTI: ŠERIFOV PRISTUP (konflikt realnih interesa)
Teorija realističkog konflikta interesa se zasniva na pretpostavci o postojanju realnih, oštrih i nepomirljivih konflikata međugrupnih interesa. Šerif pruža odgovor na pitanje na koje prethodna teorija nije uspela da odgovori – Koje će se grupe međusobno porediti? Kaže da će se porediti one grupe među kojima postoji konflikt interesa, tj. koje se takmiče oko postizanja istovetnih ciljeva. Kada se grupa formira njeni pripadnici sebe psihološki distanciraju od pripadnika drugih grupa. Prema drugim grupama se, ako postoji sukob interesa, razvija distanca i neprijateljstvo. Dakle, postojanje dve rivalske grupe koje se nadmeću za isti cilj koji je samo jednoj dostupan, dovoljan je uslov za međugrupno neprijateljstvo. Iako Šerifova teorija ima nedostatke, ona donekle objašnjava međunacionalne odnose na tlu bivše Jugoslavije.
69. SOC.IDENTITET I PROMENE SOC.STRUKTURE (Tajfelov model)
Tajfel prihvata Šerifovu tezu da socijalni i ekonomski uslovi koji stvaraju rivalstvo među grupama vode negativnim stavovima o rivalskoj grupi. Sopstvena grupa se uvek favorizuje u odnosu na druge. Prema Tajfelu , sama dihotomija moja-tuđa grupa ima jači uticaj na ponašanje njihovih pripadnika, nego realno rivalstvo oko interesa i dovoljna je da izazove soc.diskriminaciju. Grupe će uvek nastojati da postignu superiornost, što je izvor stalne kompetitivnost. Psihološki proccsi kategorizacije i soc.poređenja su direktno „odgovorni" za grupno ponašanje, mnogo više nego takmičenje oko stvarnih, konkternih interesa. Socijalni (drustveni) identitet može biti i značajniji od ličnog. Grupa može promentiti svoj status prevrednovanjem. To se postiže razlicitim drustvenim kretanjima, a cesto je povezano sa razvojem novih grupnih ideologija, mitova i predstava (o „slavnoj istoriji", „vekovnoj kulturi", ,,slobodarskom duhu".
70. SOC.STEREOTIPI: POJAM I DEFINICIJE
Prelazak iz kategorije (plavooki, visoki..) u grupu (belci,crnci..) zahteva socijalni konsenzus oko podele ljudi u kategorije. Kad postoji soc.konsenzus, informacije se često ne proveravaju, jer postoji slaganje pripadnika društva o toj pojavi i ne razmatra se alternativno objašnjenje. Rom ili policajc se svrstavaju u kategorije iz kojih se dalje brzo mogu izvući drugi zaključci o tim osobama, čak i ako ih ne poznajemo kao osobe. Kategorizacija vodi nastanku stereotipa. Stereotipi mogu biti i pozitivni i negativni. Negativni su povezani sa predrasudama .Kad postoje neprijateljska osećanja prema drugoj grupi, postoji snažan emocionalan poriv da se održi podela ljudi. Etničke stereotipije su rigidna, uprošćena shvatnja Nisu a priori ni dobre ni loše, nego služe lakšoj orjentaciji u složenom svetu. Imaju i kognitivnu i afektivnu i konativnu komponentu. Crtež je pokazan prvom subjektu u nizu, a on ga je onda opisao sledećem i tako redom. Crtež je prikaziva vagon u metrou Njujorka u kome su stajala 2 čoveka, belac i crnac, za koje je izgledalo da
se svađaju. Beli čovek je imao otvoren brijač zadenut za pojas. Priča poslednjeg subjekta u nizu je bila: «U vagonu su jedna Jevrejka i Crnac koji drži brijač u ruci. Žena ima bebu i psa. Voz ide i ništa se važno ne dešava.«
71. SOC.STEREOTIPI : INDIVIDUALNE I SOC.FUNKCIJE STEREOTIPA
Postoje 4 osn.funkcije soc.stereotipa: Na individualnom nivou :
- Kognitivna funkcija - stereotipije se formiraju, jer pružaju pojednostavljenu, relativno stabiln sliku sveta i lakše snalaženje. Pomažu nam da svrstamo pojedinačne pojave u kategorije
- Funkcija očuvanja vrednosti - razlikuje se neutralna i vrednosno zasićena soc.kategorizacija -neutralna stereotipija je »Crnogorci su visoki«. Ako smi indiferentni prema Crnogorcima susret sa više niskih Crnogorca uticaće da promenimo stereotip -ako je soc.kategorizacija vrednosno zasićena, susret sa neodgovarajućom osobinom znači pretnju našem sistemu vrednosti. Informacije se selekcionišu da bi bile u skladu sa vrednosti **Na soc.nivou:
- funkcija soc.uzročnosti** - kad postoji potreba za razumevanjem složenih, stresnih, događaja u društvu. Stereotipi služe da bi se oslobodili nagomilane agresivnosti, oni daju opravdanje neprijateljskog odnosa prema drugoj grupi. -antisemitizam zasnovan na uverenju da Jevreji imaju neobičnu moć zla u svetu; moderni antisemitizam da Jevreji kontrolišu i komunizam i kapitalizam i da im je cilj da ovladaju svetom 2. funkcija opravdavanja akcija protiv drugih grupa. Npr: -misija Evropljana, misija belog čoveka (19.v) kao opravadavanje porobljavanja neevrop. naroda 3. funkcija diferencijacije - pozitivnom diferencijacijom sopstvene od tuđih grupa u situacijama kada je ta diferencijacija narušena ili kada ne daje prednost sopstvenoj grupi -podela na varvare i civilizovane narode; demokratske narode i autoritarne...
72. ISPITIVANJE ETNIČKIH STEREOTIPA
Kac i Brejli su izvršili Ispitivanje na grupi studenata jednog amer.univerziteta. Formirali su 3 grupe ispitanika: prva grupa je imala da označi karakteristične osobine 10 nacija. Ispitanici su birali sa jedne liste osobine koje su smatrali karakterističnim za pojedine nacije, odnosno 5 najizrazitijih osobina ovih naroda Druga grupa ispitanika je, koristeći skalu od 1 do 10, procenjivala poželjnost svake od označenih osobina. Treća grupa 10 etničkih grupa ređa prema preferenciji, prema tome koliko im je sklona. Pokazalo se da veliki broj ispitanika svakoj od nacija pridaje određene karakteristike, tj. da postoje stereotipi. Stereotipi su postojali ne samo prema narodima sa čijim pripadnicima su ispitanici imali dodira, nego i onim koje su malo ili nimalo poznavali. U relativno velikom procentu kao osobine Amerikanaca označene: vrednoća, inteligencija, ambicioznost, progresivnost; Italijana: smisao za umetnost, impulsivnost, vatrenost, nagao temperamenat, muzikalnost; Crnaca: sujevernost, lenjost, lakomislenost, muzikalnost, razmetljivost.
Postoje 2 dimenzije stereotipija :
- određenost (broj osobina kao karakterističnih za njih)
- uniformnost (proširenost) Između dveju ovih karakteristika postoji pozitivna korelacija.
racionalne. Neracionalne kategorije se čak lakše i češće formiraju od racionalnih. One su zasićene emocijama i uporno se održavaju. c. agresivnost kao reakcija na nezadovoljenje potreba - ljudi agresivno reaguju kad dođe do ometanja zadovoljenja njihovih potreba, a ta agresivnost se često ispoljava prema etničkim, rasnim ili verski
75. TEORIJE O POREKLU PREDASUDA
Olport razlikuje 6 grupa teorija o predrasudama.
1. Teorije opravdane reputacije - uzrok nenaklonosti i predrasuda prema nekim narodima su stvarne razlike između njih i nas. Rasističke koncepcije 2. Fenomenološke teorije - predrasude se javljaju zato što se te grupe vide kao nosioci negativni osobina - kod velikog dela amer.belog stanovništva postoje predrasude prema crncima 3. Psihodinamičke teorije - predrasude su posledica unutrašnjih osobina onih koji imaju predrasude
- Instinktivistička koncepcija izvor predrasuda vidi u urođenoj agresivnosti ljudi. Međutim,ustano da agresivnost nastaje zbog sprečavanja zadovoljenja potreba, a nije univerzalni poriv
- Frustraciona teorija ističe da soc.frustracija nastaje zbog nemogućnosti zadovoljenja nekih potreba (frustracije u školi, porodici, poslu). Frustracije vode ka agresivnosti. 4. Situacione teorije Poreklo predrasuda vide u situaciji u kojoj se pojedinac nalazi: -u prenošenju stavova sredine u kojoj pojedinac živi (na jugu Amerike deca od malih nogu slušaju predrasude o Crncima) -nezaposlenost izaziva ekon.kompeticiju, a izlaz iz situacije se traži u okrivljavanju neke grupe -povećana soc.mobilnost (kada niži slojevi u većem broj prodru u više slojeve, javljaju se predrasude prema onima koji žele da se uspnu u društ.hijerarhiji) 5. Kulturološke teorije - kao izvor predrasuda naglašavaju norme i vrednosti određene kulture. Za razliku od situacionih, izvor predrasuda nije prolazna, već trajna karakteristika određ.društva. 6. Društveno-istorijske teorije - izvor predrasuda vide u celokupnom društ-istorijskom procesu (npr.antisemitizam se ne može objasniti samo zbivanjem u nac.Nemačkoj, nego uzimajući u obzir da je antisemitski stav postojao kod Nemaca kroz vekove). Neke od ovih teorija ističu značaj klasne borbe. Povlašćena klasa širi predrasude iz ekon. razloga («inferiornost» kolonijalnih naroda opravdava zadržavanje vlasti nad kolonijama, rasne teorije koje opravdavaju eksplataciju drugih rasa, španski konkvistadori pljačkali zemlje Sred. i J.Amerike i ubijali domoroce navodeći da Indijanci i nisu ljudi u istom smislu kao Španci..). 76. PSIHOLOŠKI SADRŽAJ NACIONALIZMA
Etničke predrasude dolaze do punog izražaja u okviru etnocentričkog i šovinističkog nacionalizma Postoje 2 određenja pojma nacionalizma :
- koje izjednačuju nacionalizam sa nacionalnom svesti
- nacionalizam kao stanje svesti u kom je lojalnost nac.državi iznad svih ostalih lojalnosti (karakterističan je izraziti ponos na svoju naciju i uverenje u njenu izuzetnost i svetsku misiju
Nacionalizam je ideologija nacionalne države i uključuje mnoge stavove i vrednosti.
Kac razlikuje 3 grupe stavova i vrednosti koje čine sadržaj nacionalizma:
- one koji naglašavaju suverenitet i autoritet države. Država se postavlja kao najviša vrednost i legitimni izvor odluka koje važe za sve podanike. Nac.simboli treba da doprinesu učvršćenju ovak uverenja. Često se država postavlja kao biće koje je iznad naroda, kao posebni i večni entitet
- stavovi i vrednosti kojim se naglašavaju neke institucije nac.države. Koje će se to institucije biti zavisi od društ. i polit. sistema ( američki nacionalizam ističe slobodu konkurencije, građ.demokratiju, američki način života, razvijenost tehnologije).
- stavovi i vrednosti kojim se ističe kulturni identitet (kulturno nasleđe, jezik, običaji). Ovi stavovi su deo nac.svesti i karakteristični su za mnoge oblike nac.vezanosti. Ali, tek kad isticanje ovih vrednosti postane ekstrenmo, kad se karakteristike vlastite nacije ocenjuju radi se o nac.šovinizmo
77. OBLICI NACIONALNE VEZANOSTI
KAC određuje vrste nac.svesti prema istorijskoj fazi razvoja u kojoj se nalazi nac.država:
- nacionalizam društava koja tek nastoje da stvore nac.državu. Njima nacionalizam služi da objedini stanovništvo i teritoriju i da očuva suverenost. Formiraju se institucije i kulturni identitet
- (^) nacionalizam razvijenih društva u periodu širenja njihove moći, posebno onih u kojima postoji i eksploatacija dela sunarodnika i kolonija. Da bi svi slojevi dali podršku eksploataciji, nastoji se razviti uverenje o vlastitoj superiornosti nad narodima kojima se vlada.
- nacionalizam birokratsko-tehnokratskih društava, kapitalističkih i socijalističkih. Sa privrednim razvojem i podelom rada manje se naglašava kulturni i nac.identitet, a više moć i snaga države
- nacionalizam država u kojima vladajući sloj gubi moć. Naglašava se kulturni identitet, tradicija i istorija, a opasnost za nac.vrednosti se vidi u unutrašnjim neprijateljima Kac ne objašnjava razlike u psih.sadržaju obliksa nac.vezanosti među pripadnicima istog društva GICKOV razlikuje oblike nac.vezanosti prema tome da li je lojalnost prema naciji jedina ili postoje i druge vrste lojalnosti. 1. isključiva vezanost za naciju - etnocentrički ili šovinistički nacionalizam. Nema vezanosti za bilo koju vrednost osim nacionalističke. Druge nacije su potencijalni neprijatelji. Pretpostavlja se da ima koren u autoritarnim osobinama ličnosti 2. istaknuta, ali ne isključiva vezanost za naciju - nac.idealizacija, patriotizam ili umereni nacionalizam. Takođe je nac.lojalnost primarna, ali se postoje i druge vrste vezanosti. 3. višestruka vezanost (internacionalizam) - postoji vezanost za čovečanstvo, ono što se smatra humanim, vrednim i zajedničkim za sve narode. Ne isključuje osećanje vezanosti za vlastitu nac.zajednicu, ali ona nije primarna. 4. nepostojanje nac.vezanosti
ROT i HAVELKA su ispitivali omladinu Srbije, a istraživanja su potvrdila postojanje 3 osnovna oblika nac.vezanosti:
- onaj koji ističe primarnu važnost vezanosti za vlastitu naciju
- onaj koji ističe istovremenu vezanost i za naciju i za čovečanstvo u celini (najrašireni
- odnos za koji nac.vezanost nema značaja
78. ISTRAŽIVANJA NAC. IDENTIFIKACIJE I NACIONALIZMA U NAS
Nac.identifikacija pod određenim društvenim, polit. i ekon okolnostima može imati veliki značaj za pojedinca. Na prostoru bivše Jugoslavije, sve do samog njenog raspada, pojedincima je bila značajnija identifikacija sa Jugoslavijom i Evropom, nego sa republikama i pokrajinama. Međutim, od 1989. značaj jug.pripadnosti drastično opada među Slovencima i Albancim na račun nacionalne pripadnosti. Istraživanje sprovedeno 1993. u Srbiji bez Kosova, pokazuje da je nac.pripadnost i na vrhu proriteta srpske populacije. Daleko iza nje su profesionalna, generacijska i klasna pripadnost. Primat nac.identifikacije nad drugim vrstama pripadnosti je karakterističan za tradicionalistički usmerene kategorije stanovništva: najmanje obrazovane, starije generacije, radnike, seljake i penzionere. Te grupe se takođe visoko kotiraju na skali autoritarnosti, tako da postoje i psihološke predispozicije jake nac.identifikacije. Veza između primarnosti nac.identifikacije i šovinističkog nacionalizma se najviše vidi u konkretnim stavovima o drugim nacijama: Negativne stereotipe o Hrvatima prihvata 80% ispitanika koji kažu da su izrazito vezani za srpsku naciju, a petina onih koji to nisu. Takodje, stereotip da su svi Albanci primitivni mnogo više prihvataju oni kojima je pripadnost naciji važ od onih kojima nije važna. Međutim, i veliki broj onih koji nemaju jaku nac.identifikacij prihvata ovaj stereotip, što pokazuje da je on već ukorenjen u našoj kulturi. Nac.identifikacija je povezana sa etničkom distancom (osećanje psih.udaljenosti i odbacivan drugih etničkih grupa). Mogućnost da stupe u brak sa pripadnikom nacije sa kojom je srpska u sukobu odbacuje tri puta više onih koji su izrazito vezani za svoju naciju od onih koji nisu. Jako vezivanje za nac.grupu uz predrasude o drugim nacijama je često odbrambeni mehanizam, nastojanje pojedinca da se oslobodi osećanja inferiornosti i frustracija. Ipak, veza između jačine nac.identifikacije i negativnih stavova prema drugim nacijama je, među srpskom populacijom, pre umerena nego visoka !!! Nac.identifikacija ne znači uvek
- niveliranje, simplifikacija - glasine sadrže sve manje podataka i detalja što se dalje prenose. To je posebno izraženo u početku, dok je kasnije gubljenje podataka usporeno. Nivelisanje sadržaja nije slučajno, zadržavaju se oni detalji koji doprinose da se potvrdi ono što se želi
- usklađivanje sadržaja glasina sa shvatanjima onih koji ih prenose (asimilacija). Menja se sadrž nekih delova da bi celo saopštavanje postalo povezana zaokružena celina. Iskrivljavanje se često vrši da bi se nešto što je nedorečeno do kraja objasnilo.
- akcentuacija, isticanje pojedinih detalja. Ističu se detalji koji su neobiči, koji privlače pažnju.
