Rad u programu Microsoft Project, Rezime od Poslovna strategija

Preuzmite Rad u programu Microsoft Project i više Rezime u PDF od Poslovna strategija samo na Docsity!

MS PROJECT 2010

Mr Dušan Marković

1. UVOD

Microsoft Project na prvi pogled liči na neki poboljšani “task menadžer”. Možete da sastavljate liste poslova koje ćete zatim da dodajete pojedinačnim ili timskim resursima. Možete da vezujete cene sa poslovima i resursima da biste mogli da pratite budžet i potrošnju. MeĎutim glavni zadatak Microsoft Project-a nije ispomoć u izradi liste poslova. Primarni zadatak ovog programa je da služi vremenskom planiranju projekta. Vi unosite procenjene vrednosti promenljivih, na primer vreme trajanja poslova, resurse dodeljene pojedinim poslovima, utrošak radnog vremena i ograničenja u vezi sa početkom i završetkom posla, a na osnovu njih MS Project izraĎuje vremenske planove. Ako ne shvatite način na koji Microsoft Project proračunava vremenske planove, nećete moći da efikasno koristite program u upravljanju projektima. Kada shvatite koncept na kome se baziraju izračunavanja plana, Project će Vam ne samo pomoći pri upravljanju projektom, već će za Vas pronaći slučajeve nedovoljno ili previše dodeljenih resursa, izračunaće prekoračenja cena i pomoći Vam svojim informacijama pri donošenju bitnih odluka u cilju uspešnog dovršenja projekta. Pomoću MS Project-a možete da radite već ranije poznato mrežno planiranje metodama CPM ili PERT. Osnovni izgled radnog prostora MS Project-a dat je na slici 1.

Sl. 1 Izgled radnog prostora MS Project

Sl. 3 Izbor tekućeg dana

Project koristi tekući datum u izračunavanju odstupanja od plana, osim u slučaju kada je u polju Status Date naveden neki drugi dan. Ako želite da se izveštaji izračunavaju od odreĎenog dana (na primer, od zadnjeg dana finansijske godine), datum treba da se upiše u polje Status Date. Taj datum možete menjati u toku projekta kad god poželite. Izbor kalendara je jedan od bitnih faktora pri upravljanju projektom. Project koristi ovaj kalendar za proračun vremena potrebnog za izvršenje projekta. Postoje tri podrazumevana kalendara:  Standard – standardni kalendar sa radnim vremenom od 8 pre podne do 5 posle podne, počevši od ponedeljka zaključno sa petkom  Night Shift – kalendar treće smene sa radnim vremenom od 11 uveče do 8 ujutru, od ponedeljka zaključno sa subotom  24 – satni kalendar u kome je radno vreme 24 sata, svih sedam dana u nedelji.

Izaberite tip kalendara koji najbliže odgovara planiranom načinu odvijanja radova. Detaljnije definisanje kalendara daće se u sledećoj stavci.

Priority - prioritet jednog projekta je subjektivno odreĎen nivo važnosti tog projekta u odnosu na druge projekte. Možete izabrati bilo koji broj izmeĎu 0 i 1000 kojim ćete označiti njegovu važnost. Prioritet projekta ima svrhu kada vodite više projekata koji koriste zajedničke resurse. Projekti sa višim prioritetom imaju prednost prilikom rasporeĎivanja resursa.

Statistics – statistika projekta, koja ima smisla kada je projekat u fazi realizacije. Podaci koji će se prikazati u okviru za dijalog Project Statistics slika 4) su samo za pregled – nijedan podatak ne možete da izmenite.

Sl. 4 Project Statistics

2.2. Određivanje radnog vremena (definisanje kalendara)

Kao što je bilo rečeno Project koristi nekoliko tipova kalendara. Svakom projektu na kojem radite Project dodeljuje kalendar. Kalendar projekta odražava radno vreme projekta. On sadrži broj radnih sati koji će se dnevno provoditi na projektu i definiše radne i neradne dane u nedelji. Standardni kalendar podešen je na 40-satnu radnu nedelju: od ponedeljka do petka od 8:00 ujutru do 5:00 posle podne, sa prekidom od jednog sata za ručak. Praznici nisu uvršteni u standardni kalendar. Ako Vam ovakav raspored radnog vremena ne odgovara, možete da izmenite parametre standardnog kalendara, izborom Project → Change Working Time. Otvoriće se okvir za dijalog Change Working Time slika 5.

Sl. 5 Dijalog Change Working Time omogućava izmene parametre kalendara

Sl. 6 U kartici Schedule dijalog prozora Options možete promeniti radne sate standardnog kalendara

Da biste promenili podrazumevane radne sate u standardnom kalendaru, pritisnite dugme Options u

vreme zadato na kartici Calendar okvira za dijalog Options , izaberite opciju Create New Base Calendar ili Ako želite da primenite neki od postojećih kalendara kao osnovu za novi kalendar, izaberite opciju Make Copy of Calendar. Sa padajuće liste izaberite kalendar na bazi kojeg želite da napravite novi. d) Pritisnite dugme za pokretanje postupka izrade kalendara. e) Uredite kalendar po svojoj želji kao što je opisano pre.

Nemojte zaboraviti da unesete sve praznične dane za sve vreme trajanja projekta što će vam biti vrlo važno za sva planiranja i vremena i resursa.

2.3 Unošenje aktivnosti projekta U Projectu Gantov dijagram je podrazumevani prikaz. Ovaj prikaz se sastoji od liste aktivnosti u levom oknu prozora i Gantovog dijagrama u desnom oknu. slika 8)

Sl. 8 Prikaz Gantovog dijagrama za unos aktivnosti

Vertikalna siva linija koja razdvaja ova dva okna može se pomerati a samim tim i prikazati dodatne podatke odnosno dodatne kolone kao što su Start , Finish , Predecessors i Resource Names. Pomeranje ove linije vrši se na taj način tako što postavimo pointer miša na nju i pointer se preobrazi u dvostruku strelicu levo – desno. Pritiskom levog tastera miša i njegovim držanjem možete mišem pomerati vertikalnu sivu liniju levo – desno. Vrste aktivnosti u Gantovom dijagramu:

a) Zbirna aktivnost je aktivnost koja sadrži podaktivnosti. Project automatski sabira u zbirnu aktivnost vremena trajanja i troškove podaktivnosti. Te vrednosti se nalaze u levom oknu Gantovog dijagrama. (slika 8) b) Podaktivnosti su poslovi relativno manjeg obima koji se uklapaju u zbirnu aktivnost ali mogu egzistirati i kao samostalne aktivnosti. (slika 8) c) Ponavljajuće aktivnosti su one koje se u toku projekta ponavljaju u pravilnim vremenskim intervalima. (slika 8) d) Aktivnosti od posebnog značaja su one koje obeležavaju završetak faze projekta i obično nemaju vremena trajanja ( Milestone slika 8)

2.3.1. Strategije unosa aktivnosti

Za planiranje aktivnosti koje čine projekat možete usvojiti jedan od dva opšte prihvaćena pristupa problemu izrade liste aktivnosti. Prvi pristup, na principu od vrha prema dole, pravite listu glavnih aktivnosti ili faza projekta koje treba završiti da bi projekat bio uspešan. Stavljajući na listu prvo glavne aktivnosti, svaku od njih možete da razložite u manje, lakše savladive delove. Listu sa upisanim podaktivnostima možete dalje da razmatrate i da i njih eventualno dalje razložite. U jednom trenutku aktivnosti postaju toliko usitnjene da postaju beznačajne sa aspekta praćenja i upravljanja. Drugi način izrade liste aktivnosti je po principu “odozdo prema vrhu”. Po tom metodu, pravite listu svih aktivnosti nižeg nivoa, obično po njihovom hronološkom redosledu. Zatim umećete zbirne aktivnosti i grupišete aktivnosti koje su za njih vezane. Ovakav način je pogodan za male projekte kod kojih detaljno poznajete aktivnosti i želite da ih grupišete po nekom logičnom redosledu.

Opšti savet je da aktivnosti razložite na što manje delove one aktivnosti koje sadrže najviše rizika za ometanje napredovanja projekta ili koje najviše utiču na uspeh projekta. Tako ćete lakše uočavati pojavu problema i rešavati ih.

2.3.2 Unos aktivnosti

Jednostavni unos aktivnosti se vrši na sledeći način:

Izaberite prvu ćeliju u tabeli Gantovog dijagrama u koloni aktivnosti ( Task Name ) i u nju upišite naziv aktivnosti. Pritisnite taster Enter da bi se fokus pomerio na sledeći red. Project automatski upisuje vreme trajanja na jedan dan (to je po tekućoj podešenosti) i postavlja znak pitanja kao oznaku procenjene vrednosti u koloni ( Duration ). TakoĎe se automatski upisuje datum početka aktivnosti i to početni datum projekta u koloni ( Start ) i datum završetka aktivnosti kao izračunata vrednost datuma početka i vremena trajanja u koloni ( Finish ). Možete nastaviti sa unosom sledećih aktivnosti po redu i do kraja projekta pa tek posle ispraviti pojedinačna vremena trajanja aktivnosti.

2.3.2.1 Izmene upisanih aktivnosti

Nakon što ste oformili listu aktivnosti, verovatno ćete želeti da nešto izmenite. Možete da izmenite tekst u ćelijama, podesite širinu kolona i visinu vrsta, da pomerate, kopirate, umećete i brišete aktivnosti. Da biste vršili izmene koristeći polje za unos, uradite sledeće:

a) Izaberite ćeliju čiji sadržaj želite da menjate. b) Postavite pokazivač na sadržaj polja za unos tako da on postane kursor u obliku slova I. c) Postavite kursor na mesto gde želite da menjate. d) Kada završite izmene, pritisnite taster Enter na tastaturi da biste prihvatili promene, ili da biste promene odbacili pritisnite taster Esc na tastaturi.

c) Izaberite red u koga želite da aktivnost premestite ili kopirate. d) Birajte dugme Paste.

TakoĎe možete da izaberete nekoliko susednih redova povlačenjem krstastog pointera preko njihovih zaglavlja. Da biste izabrali redove koji nisu susedni, držite pritisnut taster Ctrl dok birate redove.

2.3.2.5 Razvrstavanje aktivnosti na nivoe

Project omogućava da svoje aktivnosti razvrstate u nivoe. Takva organizacija ima više prednosti jer može da:

a) Zbirnu aktivnost razložite na više podnivoa. b) Zbirnu aktivnost prikažete istovremeno sa svojim podaktivnostima. c) Pomerate, kopirate ili brišete cele grupe aktivnosti. d) Primenjujete numeraciju WBS (detaljna šema radova)

Osnovni postupak u razvrstavanju aktivnosti su uvlačenje odnosno isturanje aktivnosti čime stvarate podaktivnosti odnosno zbirne aktivnosti. Možete da stvorite nekoliko nivoa podaktivnosti. Kada uvlačenjem označite da neka aktivnost pripada nižem nivou, aktivnost koja se nalazi iznad nje postaje zbirna.

2.3.2.5.1. Formiranje podaktivnosti

Da biste formirali podaktivnosti od već unetih aktivnosti, jednostavno ih selektujte i aktiviraje na toolbaru ikonu sa strelicom udesno (slika11.). Ovim postupkom ćete aktivnost koja se nalazi iznad nje pretvoriti u zbirnu aktivnost. Ukoliko želite da neke podaktivnosti vratite u obične aktivnosti, selektujte ih i onda sa toolbara koristite strelicu ulevo. Tada će podaktivnosti postati obične aktivnosti a aktivnosti iznad iz zbirnih pretvoriće se takoĎe u obične (slika11 i slika12).

Sl. 11

Sl. 12 Dodavanje podaktivnosti

2.3.2.5.2. Prikazivanje i skrivanje nivoa aktivnosti

Jedna od prednosti organizovanja aktivnosti u različite nivoe je u tome što možete odabrati da ne prikazujete niže nivoe, a možete ih i prikazati ako želite da se koncentrišete na neku odreĎenu aktivnost ili grupu aktivnosti. Kada formirate zbirnu aktivnost, dugme za sakrivanje podaktivnosti pojaviće se ispred njenog imena (kvadrat sa znakom minus slika 12.). Pritisnite ga ili dugme Hide Subtasks (znak minus na toolbaru slika 13.) na paleti alatki da biste ukinuli prikazivanje svih aktivnosti nižeg nivoa, tom prilikom znak minus se pretvara u znak plus. Kada se podaktivnosti ne prikazuju, možete bolje da sagledate glavne delove projekta. Dugme ispred imena aktivnosti znak plus ako pritisnete ili pritisnete dugme Show Subtasks (ili znak plus na toolbaru slika 13.), ponovo će se prikazati aktivnosti nižeg nivoa. Za upravljanje prikazivanjem nivoa aktivnosti možete koristiti meni View , kojim možete i da prikažete sve aktivnosti ili do odreĎenog nivoa bez potrebe da idete jednu po jednu. Meni Show otvoriće se ako pritisnete dugme Outline na toolbaru (slika 1 4 .)

Sl 13.

Sl 14. Meni Show

2.3.3 Unos aktivnosti od posebnog značaja

Ranije je rečeno za aktivnosti od posebnog značenja da im je vreme trajanja jednako nuli. Dakle ako unosite takvu aktivnost ili već unetu aktivnost želite da prestavite kao aktivnost od posebnog značenja unesite u vreme trajanja ( Duration ) vrednost nula i akcija će automatski poprimiti oblik Milestone (slika 15.)

Sl. 15 Aktivnost od posebnog značenja

Sl. 18. Predstavljanje ponavljajućih aktivnosti na Gantovom dijagramu

2.3.4.1. Revizija šeme ponavljanja

Da biste izvršili izmene šeme ponavljanja, izaberite zbirnu aktivnost dvostrukim pritiskom levim tasterom miša i otvoriće Vam se okvir za dijalog Reccuring Task Information. Izvršite željene izmene i pritisnite dugme OK. Izmene će biti sprovedene na svakom dešavanju te aktivnosti.

2.3.5. Detaljnije podešavanje aktivnosti

Već ste u prethodnim tačkama uneli pojedine aktivnosti. MeĎutim da biste izvršili detaljnije izmene ili podešavanja aktivirajte sa menija Task → Informations , ili jednostavno dvoklik levim tasterom miša na aktivnost. Tom prilikom otvoriće se dijalog prozor prikazan na slici 19.

Sl. 19. Izgled dijalog prozora Task Information

Sa slike se vidi da se ovaj dijalog prozor sastoji od šest kartica i to General , Predecessors, Resources, Advanced, Notes, Custom Fields. a) Kartica General daje osnovne informacije o aktivnosti i to naziv aktivnosti (Name) i vreme trajanja aktivnosti (Duration). Vreme trajanja aktivnosti u samom projektu može biti različitih jedinica. Tekuća vrednost je 1d (1 dan), ali može biti i minut, sat, dan, nedelja, mesec. Potrebno je da u prostor za unos brojne vrednosti trajanja osim brojne vrednosti upišete odgovarajuće slovo i to za (minut – m, sat – h, dan-d, mesec-mo). Stavka Percent Complete predstavlja procentualni unos izvršenja aktivnosti. Ona će se kasnije detaljnije proučiti. Tu je i deo za upis prioriteta aktivnosti. Ove vrednosti se kreću od 0 – 1000 a tekuća vrednost je 500. Akcija sa najvećim prioritetom ima i najveći broj. Treba naglasiti da je ovo ipak subjektivna ocena

projektanta. Dva padajuća menija Start i Finish definišu datum početka i datum završetka aktivnosti. Ako zadate samo dužinu trajanja aktivnosti preko stavke Duration , Project će automatski uneti u Start , datum početka projekta dok u Finish će biti izračunati datum završetka i to Start + Duration. Opcija Hide task bar Vam omogućava da sakrijete grafikon u Gantovom dijagramu, dok opcija Roll up Gantt to summary modifikuje izgled zbirne akcije. b) Kartica Predecessors služi za unos veza izmeĎu aktivnosti koje će se kasnije obraditi. c) Kartica Resources služi za dodeljivanje resursa pojedinim aktivnostima i obraĎivaće se kasnije u odelju o resursima. d) Kartica Advanced služi za detaljnije podešavanje osobine aktivnosti (slika 20.)

Sl 20. Kartica Advanced u dijalog prozoru Task information

Možete dodeliti aktivnosti osobinu da treba da se završi odreĎenog krajnjeg datuma ( Deadline ). Ukoliko stoji oznaka NA to znači da krajnji rok ne postoji u suprotnom morate izabrati odgovarjući datum. Osim ove osobine, postoji mogućnost i zadavanja tipa početka ili završetka aktivnosti, kao i njihov datum. ( Constraint type i Constraint date: ). Kada unosite novu aktivnost uvek je tip ograničenja da aktivnost počinje ( As Soon as possible ) – što je pre moguće. Kada se pojedinačnoj aktivnosti dodele resursi onda ( Task type i Effort driven ) imaju svoju ulogu i biće kasnije obraĎeni u odeljku o resursima. Svakoj aktivnosti može se pridodati već ranije definisani kalendari ( Calendar ). Detaljna šema aktivnosti WBS code služi za definisanje aktivnosti projekta. Project automatski unosi brojne vrednosti po redu u rasućem redosledu. e) Kartica služi za unošenje beležaka kao i za unos objekata iz drugih programa na primer (MS Excel, MS Word). Unos u ovu karticu nije neophodan već samo onda kada smatrate da to treba uraditi.

2.3.6. Numerisanje detaljne šeme aktivnosti

Ako koristite detaljnu šemu aktivnosti ( WBS ) da biste definisali aktivnosti projekta i radne operacije, možete da u tabeli aktivnosti prikažete kolonu sa brojevima iz te šeme. Da bi se prikazala kolona sa WBS numeracijom uradite sledeće:

g) Ponovite opcije od d do f za svaki dodatni nivo koji želite da definišete. Ako ne definišete dodatne nivoe, Project će primeniti prvu definiciju za sve nivoe koristeći znak za razdvajanje. h) Proverite da li je prvo polje za potvrdu opcija potvrĎeno, ukoliko želite da Project numeriše automatski svaku novu unetu aktivnost. i) Proverite da li je drugo polje za potvrdu opcija potvrĎeno, ukoliko želite da Project proverava jedinstvenost svake numeracije. j) Pritisnite dugme OK da biste primenili novu definiciju numeracije u koloni Oznaka.

2.4. Povezivanje aktivnosti u projektu

Project ne služi samo za pravljenje spiska aktivnosti. Sve unete aktivnosti morate povezati tako da bi se dobio jedan dinamički plan rada. Kada se napravi dinamički plan on se automatski ažurira kada se aktivnosti odlažu ili završe pre roka dajući Vam jasnu sliku potrebe u resursima u svakom trenutku. Povezivanje aktivnosti ide po samom tehnološkom procesu rada na samom projektu. Uvek morate znati koja aktivnost prethodi a koja zavisi i koja od aktivnosti može paralelno da se izvršava. Kod povezanih aktivnosti, ona koja mora prva da počne ili prva da se završi naziva se prethodna aktivnost, a ona koja zavisi od prethodne naziva se naredna aktivnost. Definisanje veza izmeĎu aktivnosti nije uvek tako jasno kao što zvuče termini prethodni i naredni. Najprisutnija veza je tipa “zavšiti da bi se počelo”. To je veza u kojoj naredna aktivnost ne može da počne dok se prethodna aktivnost ne završi. MeĎutim, sve veze se ne uklapaju u ovaj princip. U MS Projectu možete da definišete četiri vrste veza izmeĎu aktivnosti.

a) Završiti da bi se počelo ( FS Finish to Start )

To je podrazumevana vrsta veze u Projectu i istovremeno najčešća. Njena osobina je da jedna aktivnost ne može da počne dok se druga ne završi (slika 23.).

Sl. 23. Veza završiti da bi se počelo

b) Početi da bi se počelo ( SS Start to Start )

Kod ovog tipa veze, jedna aktivnost ne može da počne ako nije počela i druga. Umesto da čeka da se prethodna aktivnost završi, naredna aktivnost može da počne odmah ili vrlo brzo nakon početka prethodne (slika 24.), na primer kontrola u toku proizvodnje delova.

Sl. 24. Veza početi da bi počelo

U ovom slučaju aktivnost br. 3 može početi istovremeno kad i aktivnost br. 2 ili kasnije. Ako

doĎe do pomeranja početka aktivnosti br. 2 automatski dolazi i do pomeranja aktivnosti br. 3.

b) Završiti da bi se završilo ( FF Finish to Finish )

U ovom tipu veze jedna aktivnost ne može da se završi dok se druga aktivnost ne završi. Datumi

početka ovde nisu važni za vezu. Bitno je da se prethodna aktivnost završi pre ili istovremeno sa

narednom (slika 25). Na slici 25 se aktivnost pakovanja odvija paralelno sa kontolom ali se može završiti samo ako se prethodna aktivnost kontrola završila.

Sl. 25. Veza završiti da bi se završilo

c) Veza početi da bi se završilo ( SF Start to Finish )

Kod ove veze datum završetka jedne aktivnosti zavisan je od datuma početka druge aktivnosti (slika 26)

Sl 26. Veza početi da bi se završilo

U ovom slučaju početak pakovanja direktno uslovljava vreme završetka kontrole nekih proizvoda. Da biste odredili koja aktivnost je prethodna a koja naredna, postavite sebi ovo pitanje: ako se datum početka ili završetka jedne aktivnosti izmeni, da li će to uticati na drugu aktivnost? Na termin naredne aktivnosti uvek utiče izmena termina prethodne.

2.4.1 Uspostavljanje veze

Uspostavljanje veza između aktivnosti u Projectu može se uraditi na nekoliko načina i to :

a) Koristeći komande sa menija i paleta alatki b) Pomoću okvira za dijalog Task Information ili tabele aktivnosti. c) Postupkom povlačenja i otpuštanja mišem.

Neki od ovih načina su zavisni od toga u kom se prikazu nalazite i od redosleda kojim birate aktivnosti da biste ih povezali.

a) Povezivanje aktivnosti pomoću komandi sa menija i paleta alatki

aktivnosti, razdvojte podatke separatorom koji je predviĎen za vaše regionalno podešavanje. Kada Vam je potrebno unošenje odlaganje početka aktivnosti onda se iza slovne oznake za tip veze dodaje znak plus i broj dana odlaganja (slika 27).

Sl. 27. Uspostavljanje veze primenom tabele Task Entry

Povezivanje aktivnosti primenom Task Information dijaloga

Otvorite dijalog Task Information sa izborom ikonice Information sa toolbara kartice Predecessors da biste definisali prethodne aktivnosti za datu aktivnost. Task Information možete otvoriti na već ranije poznate načine. (2.3.5.1)

1. Izaberite polje Task Name i pritisnite strelicu u njemu da biste otvorili listu aktivnosti. Sa liste izaberite prethodnu aktivnost. (slika 28.)

Sl. 28. Dodeljivanje prethodne aktivnosti sa odlaganjem

2. Da biste podatak potvrdili pritisnite taster Enter. Ako želite da poništite unos, pritisnite dugme sa crvenim X u polju za unos.
3. Da biste promenili tip veze izaberite polje Type i pritisnite strelicu u njemu da biste otvorili listu sa tipovima veze i sa nje izabrali vezu po svojoj želji.
4. Izaberite polje Lag i pomoću strelica nagore ili nadole podesite vreme odlaganja ili preklapanja aktivnosti. Pozitivni brojevi označavaju vremenski razmak aktivnosti, a negativni preklapanje.
5. Ponovite postupke od 1-4 ako želite da dodate još prethodnih aktivnosti.
6. Pritisnite dugme OK da bi se veza uspostavila i zatvorio okvir za dijalog Task Information.

Unošenje veza izmeĎu aktivnosti preko Task Information je pogodno i za izmene već uspostavljenih veza aktivnosti.

Povezivanje aktivnosti preko Task Form

Prikaz Task Form omogućava da vidite tabelu aktivnosti, Gantov dijagram i formular Task Form sa dodatnim podacima o aktivnostima. Formular Task Form pojavljuje se na donjem delu ekrana. Aktiviranje task Forma moguće je uraditi na tri načina:

1. Izaberite Windows → Split.
2. Izborom ikonice Detalji Tool baru

3. Izborom pogleda Task Form na View baru

Prilikom aktiviranja prikazuje se pogled na resurse i prethodne aktivnosti. MeĎutim ovde ćete promeniti pogled na prethodne i sledeće aktivnosti. Pritisnite desni taster miša dok je pointer bilo gde unutar formulara Task Form. Pojaviće se pomoćni meni sa raznim opcijama prikaza, i izaberite Predecessors & Successors (slika 29 ). Da biste definisali prethodnu aktivnost, uradite sledeće:

1. U tabeli za unos aktivnosti izaberite onu za koju želite da definišete kao prethodnu aktivnost, ili u formularu Task pritisnite dugmad Previous ili Next dok ne doĎe do aktivnosti koju želite.
2. Izaberite polje sa rednim brojem aktivnosti ili polje Predecessor Name da biste odabrali prethodnu aktivnost (slika 30).
3. Pritisnite dugme OK na formularu Task da bi potvrdili svoj izbor. Kada pritisnete OK , Project će ispisati ime aktivnosti ukoliko ste Vi uneli njen redni broj, odnosno upisaće redni broj ako ste Vi uneli naziv aktivnosti.
4. Ako želite da umesto podrazumevane uspostavite neku drugu vrstu veze, izaberite polje Type, pritisnite strelicu u njemu i sa padajuće liste izaberite tip veze.
5. Da biste uneli vreme razmaka ili preklapanja aktivnosti, izaberite polje Lag i pomoću strelice nagore ili nadole, u njemu unesite pozitivnu ili negativnu vrednost.
6. Ponovite korake 2-5 da biste uneli više prethodnih aktivnosti
7. Pritisnite ponovo dugme OK na formularu Task da biste snimili učinjene promene.

Sl. 29 Izbor pogleda za prethodne i naredne aktivnosti