Preuzmite Retorika skripta (edukons) i više Skripte u PDF od Retorika samo na Docsity!
БЕСЕДНИК
Увод. Беседник.
Шта је важније у тројству беседник, беседа, аудиторијум? О томе имамо много различитих мишљења, али на крају се сви сложе у томе да само складно јединство сва 3 елемента гарантује успех. Чак и уколико је неко други сачинио говор (професионалац за односе са јавношћу, говор купљен преко интернета) на крају све ипак зависи од способности беседника да изложи беседу и од његове спремности да се прилагоди специфичним, често непредвидивим условима у којима се говори. А када нема екипу заиста све зависи од њега, његових особина и способности! Беседник је најчешће и састављач и казивач говора. За успешно испуњење оба задатка неопходно је да поседује низ особина духовних и физичких. Наравно, природа не обдари свакога збориом свих врлина. Увек се треба сетити Демостена који није био особа са добрим беседничким предиспозицијама, па је ипак постао један од најпознатијих говорника. Многа својства која треба да има добар беседник се могу стећи или усавршити, некад лаким кориговањем неких својих ограничења, а најчешће упорним вежбањем! Само се песници рађају, док се говорници стварају! (Цицерон)
Таленат.
Има беседника са урођеном способношћу да атрактивно говоре и без додатних знања, али има и изузетно успешних који су то постали упорним радом и вежбањем. Мали је број оних који су баш антиталенти за беседништво. На кратке стазе тешко постижу резултате само они који су лоше образовани и недовољно интелигентни. Свако просечно образован и просечно интелигентан у суштини поседује и таленат за беседништво. Учењем и вежбом недостатак надарености се може надокнадити! У томе се разликује класична реторика и паблик спикинг. Паблик спикинг је мање формалан, дозвољава већу слободу и поставља захтеве које беседник може лакше и брже остварити. Класична реторика очекује знатно већи степен надарености и образовања. Таленат се не сме запустити, јер и кад је највећи, губи се у нераду. (Толстој) Цицерон је сматрао да је вежба драгоцена, али недовољна ако недостаје природни таленат. Ипак је и сам одступио од таквог става кроз изреку да се говорник ствара!
Физичке особине.
Први утисак о беседнику слушаоци стичу пре него што проговори, док прилази месту са ког ће им се обратити и док се прирема за прву реченицу. Утисак се заснива на физичком изгледу. Физичка лепота и стас представљају привилегију , али то не значи да онај кога природа није усрећила спољашњим особинама неће моћи да има успеха као говорник, а ни да особа са лепом спољашношћу мора бити добар беседник. Нушић наводи пример Мирабоа који је био несимпатичан и ружан, а посао један од највећих беседника Француске револуције. Наполеона и Хитлера, такође, нису красили лепота и висина, али су били одлични говорници! Потребно је објективно сагледати своје физичке предности и мане, истаћи оно што је лепо и прикрити оно што није. Ту највише може помоћи облачење. Треба да буде у складу са приликом у којој се говори, темом и аудиторијумом; боље је бити мало формалније обучен, него претерано лежерно, а важно је изабрати одећу у којој се најпријатније осећаш, која даје осећај сигурности. Честа је појава код женских беседника да им дуга коса прекрива лице, током говора је често намештају – што одвраћа пажњу слушалаца. Треба избегавати и неуредну фризуру , јер ће слушаоци обраћати пажњу на фризуру, а не говор. Говорник који сакрива очи оставља утисак да је неискрен или несигуран. Очи морају бити доступне слушаоцима. Шминка треба да буде примерена. Сувише затамљене наочаре нису дозвољене. Покрети обрва доприносе сугестивности; али покрети морају бити у складу са речима које изговарамо. Скоро свако има проблема са сопственим глас ом када слуша његов снимак, обично је незадовољан. Некада има разлога за незадовољство, ако је (како дефинише Нушић) такав да постоје објективне тешкоће при формирању појединих гласова (шушкање, котрљајуће р) или при изговарању речи у целини (пискавост, тепање). Узбуђеном говорнику се често промене боја и квалитет гласа. У последње време се срећу проблеми артикулације који су резултат говорног немара: лењост усана, мрмљање, гутање слова и сл. Ипак, могућност да се ограничења коригују, а предиспозиције усавршавају, веће су него кад је реч о физичком изгледу! Леп глас представља само предуслов за успешан говорнички наступ, али не и услов. Неколико старих општих напомена: корисно је да поред говорника буде чаша воде; треба избегавати газирана пића пре наступа; вежбе дисања ојачавају плућа. Поред ,,стаса и гласа“, у физичке елементе јавног наступа се убрајају гестови, мимика, реторски положај – постација. Све су то елементи који се уче и не зависе од природних физичких предиспозиција.
СУГЕСТИВНИСТ (,,ГОВОР ИЗ СРЦА“)
Има људи који и без икакве вежбе убедљиво говоре о свим темама. Они који нису такви имају шансу: увежбавањем сугестивности. Чак и најбољи садржај, изванредно сачињен текст, ако је изговорен без емоција и млитаво, осуђен је на неуспех. Убедљивост може да се спонтано појави када је говорник уверен у оно о чему говори, због личног односа према предмету беседе. Поред урођене и спонтане сугестивности, могуће је развити и ,,стечену“ сугестивност. Употребом цезуре – паузе у говору. Омогућава наглашавање речи и реченица, подиже пажњу, може да изазове мук и узбуђење, позива слушаоце на размишљање. Гласовне варијације. Боље се, понекад, чује и упије оно што је прошаптано, него викнуто. Смењивање тихог и гласног, убрзаног и успореног темпа, доприноси сугестивности. Гестикулација и мимика, тзв.говор тела. Не смеју бити претерани, али увек већу штету наноси непостојање гестикулације. Осмишљени гестови стварају убедљивог беседника. ОБРАЗОВАЊЕ. Широка општа култура и богато образовање су неопходни. Познавање историје, политике, књижевности, уметности, филозофије – су то лепе особине које могу бити корисне, јер ће на основу њих он бити у стању да говор учини занимљивијим и уверљивијим. Своју општу образованост беседник не сме да исказује усиљено и првенствено са намером да је покаже, већ спонатно. У супротном, може изазвати отпор и реакцију типа: ,,прави се важан“. Опасност је нарочито изражена код непотребног и неадекватног коришћења латинских и других страних речи (које се често погршно изговоре). Образованост је особина за коју треба доста времена и стрпљења. На питање колико је дуго припремао један свој говор, Черчил је духовито и сликовито је одговорио да му је за то било потребно ,, 40 година“. Утисак образованости се може постићи употребом разноврсних збирки цитата, мисли, изрека итд. У таквим ситуацијама говорник мора бити веома пажљив како не би пограшно прочитао, цитирао или изговорио речи које му нису довољно познате.
ИНТЕЛИГЕНЦИЈА.
Амерички психолог Терстон је сводио интелигенцију на 7 фактора: способност речитости (лако проналажење речи, богатсво речника), способност разумевања, оперисање бројевима, меморисања, перципирања, резоновања и решавања проблема. Рот је указао да постоје различите врсте интелигенција:
1. Практична – решавање практичних проблема 2. Апстрактна – резоновање без извођења практичних консеквенци 3. Репродуктивна – склоност памћењу и репродуктовању постојећих знања 4. Креативна – изналажење нових решења. У беседништву се интелигенција показује као способност изналажења најбољих аргумената и елоквенција – способност да се то изрази на адеквативан начин. Без знања и образовања сама интелиенција не вреди много. Декрат је опомињао да није довољно имати добру памет, него је најважније да се она добро употреби. Геније неће бити добар беседник ако нема других квалитета, а просечно интелигентан хоће, уколико је свестан потребе да себе изграђује. ТЕМПЕРАМЕНТ И ВЛАДАЊЕ СОБОМ. У зависности од темперамента срећемо мирне или експлозивне, тихе или гласне говорнике. Хипократ је уочио 4 основна типа темперамента: колерици, сангвиници, флегматици и меланхолици. Добро је себе самопрепознати у некој од тих категорија. Колерици и сангвиници треба да умире свој беседнички хабитус, а флегматици и меланхолици да повећају динамику говора и сугестивност. Бес и гнев често одликују темпераментене особе. После свега што се десило последњих деценија, многи су постали ,,шетајуће бомбе“. Бес је велики непријатељ доброг говорника, а гнев је почетак лудила (Цицерон). Марк Твен је дао савет: када сте бесни бројте до 4, а када сте много бесни опсујте (али у себи). Неказана реч је златна – Толстој. Карактер личности представља најкарактеристичније особине појединца, али се везује и за моралне особине. На темперамент је лакше утицати, карактер је чвршћа и трајнија црта човекове личности.
- Џокер идеје (нека основна идеја) формулисана као изрека узвик или позив на коју коворник има право да се непрестано враћа.
- Поглед у слушаоце. Постоји стари глумачки савет, публику треба гледати мало изнад главе. Тако ће се стећи утисак да се успоставио визуелни контакт са аудиторијумом. У публици треба пронаћи неко „френдли фејс“ које климањем главе, осмехом показује разумевање. Пожељно је наћи их на различитим странама, па поглед преусмеравати.
- Увежбаност беседника. Корисно је говорити у друштву пријатеља, пред огледалом...
- Саветује се да беседник са собом понесе неку ствар, талисман, који му даје сигурност и психолошку стабилност (привезак, накит), али најбољи талисман је добар концепт.
- Увереност и самоувереност. Усправите се, гледајте слушаоце у очи и почните говорити самопоуздано као да вам је сваки од присутних дужан новац. На говорницу изађите сигурним кораком, говор не започињите одмах, дајте публици времена да се припреми и заинтересује. Добар почетак говора је један од најбољих терминатора треме.
- Вештачко смиривање помоћу седатива и алкохола није забрањено, али се мора водити рачуна о индивидуалним реакцијама и количинама.
- Вежбе дисања.
- Адекватно постирање. Сигуран, угодан, чврст беседнички положај, лако ослоњених руку на говорницу/сто/столицу даје додатну сигурност.
- Визуелна помагала, наручито павер поинт презентације. Основне идеје су исписане на слајдовима, али он је често убица сугестивности.
СЛУШАОЦИ
УВОД.
Лако је упропастити садржински сјајан говор, који ће изговорити солидан беседник, ако се беседа не прилагоди публици, на основу њене претходне анализе. Неопходно је да говорник добро промисли шта његове слушаоце у том тренутку повезује. Највећи проблем је што често нису довољно хомогени, ипак скоро увек је могуће открити неке особине које су заједничке за већину слушалаца: године, пол, образовање, професија, језик, верска припадност или националност, повод због ког су окутљени... Чак и када говорник пред собом има непријатењски аудиторијум са супротним ставовима, а при том има намеру да их убеђује у другачије виђење, говор треба започети неком идејом око које се могу сложити. САСТАВ АУДИТОРИЈУМА. Слушаоци представљају скуп појединаца различитих особина, али и групу којој је бар нешто заједничко:
- Животно доба слушалаца. Претежном узрасту се мора прилагодити вокабулар, дужина говора, степен формалности. Млади људи су прилично нестрпљиви, очекују јасне поруке; говор мора да садржи пошалице, занимљиви примери су императив. Старије је теже убедити, конзервативији су. Важно је ојачати аргументациону страну говора. Још Арисотел прави разлику између младог и старог аудиторијума: млади су склони жељама, страствени; стари су неповерљиви, више живе од успомена него наде...
- Политичка припадност. Степен толеранције на другачије, поготово политичко мишљење, у нашој култури је врло низак, а политика се толико уплела у све поре живота... Важно је да ли је аудиторијум претежно конзервативан или демократски, националистички или глобалистички, да ли су религиозни или атеисти.
- Величина аудиторијума. Што је већи број слушалаца то је могућност интеракције са њима мања. Од величине зависи да ли ће се користити видео-бим или ће им се поделити текст, да ли ће се говорити са микрофоном, како ће се остварити визуелни контакт, како ће им се одржавати пажња... Извесни писци праве разлику између публике и масе. Ле Бон истиче да људи различитог степена образовања, интелигенције у маси мењају своју природу и испољавају идентичне страсти и осећања. То објашњава ,,менталном заразом“ и осћајем непобедивости у групи. Маса најлакше схвата поједностављене поруке и слике. Њом се најлакше манипулише. Емоције, а не разум, владају масом. Појединац се у маси често понаша другачије. Морају се бирати снажне речи, а порука треба да буде сведена на паролу, узвик.
- У зависности од става према говорнику имамо пријатељски, непријатељски и неутрални аудиторијум. Најлакше је са пријатељским, али се таква публика не сме потценити. Пријатељство не трпи обмане. Неутрални захтева више напора. Беседник се
КАКО АНАЛИЗИРАТИ АУДИТОРИЈУМ.
Сагледавање особина слушалаца мора зхапочети пре самог говора, током његове приреме. Информације се могу добити од контакт особе – оног ко је говорнику упутио позив. Користан може бити разговор са оним ко је већ говорио пред тим или сличним аудиторијумом. Много може користити и ако се осмотри како аудиторијум реагује док неко други говори. Веома је важно знати какав је став о теми. Једна од важних одлика најбољих говорника је способност да се ,,у лету“ прилагоде слушаоцима. Начини на које се анализира пубилка током говора: непосредан упит слушалаца, могу се замолити да подигну руку уколико су чули за неки производ или појам, доживели одређену непријатност; могу се питати да ли су у браку, имају ли деце, да ли су задовољни постојећим системом образовања... Начин на који се највише присутних облачи открива да ли је у питању мање или више формалан аудиторијум, граја која се не стишава указује на незаинтересован или ,,натеран“ аудиторијум и сл. Лица слушалаца ће откривати заинтересованост, досаду, зачуђеност, неразумевање. Осмех је знак да говор тгреба наставити у том правцу. Зевање је знак замора или досаде, а исто и када почне накашљавање, дошаптавање... ПРИЛАГОЂАВАЊЕ СЛУШАОЦИМА. Говорник је тај који мора да се прилагођава слушаоцима, а не обрнуто. Никада се не смеју прекоревати слушаоци зато што им је пажња попустила, опомињати када почну да се дошаптавају. Проблем је у говорнику, а не њима, он мора нешто да промени у свом излагању. Стално се мора имати на уму главни циљ говора. Беседник мора у сваком часу знати шта жели да постигне својом беседом код слушалаца. Слушаоцима се мора приступити са поверењем и благонаклоношћу. Ко очекује да придобије симпатије публике, мора имати позитиван однос према публици, која ће то осетити. ПЕТ НАЈВАЖНИЈИХ САВЕТА.
1. Идентификујте се са аудиторијумом – сетити се свог искуства (,,ја сам део вас, ја вас разумем из свог искуства, имамо исте циљеве“) – поистовећивање са аудиторијумом. 2. Идентификујте аудиторијум са проблемом – питати их како они доживљавају одређен проблем, како су се осећали у некој ситуацији... 3. Респектујте публику. Комплиментирање аудиторијуму, поготово претерано публика може доживети као потцењивање њихове интелигенције. Наметање ставова силом неће донети добре резултате, не треба свађати са публиком. Разлике се превазилазе
добрим аргументима. Они ће много искреније усвојити поруку за коју им се учини да су је и сами имали у глави, а да ју је беседник само успео формулисати на прави начин. Због тога је беседништво вештина уверавања, а не наметања.
**4. Водите рачуна о очекивању слушалаца.
- Увек имајте на уму: публика никад није крва за неуспех говора.** А ако би се ово све требало свести на једну поруку она би представљала императив: пратите реакције слушалаца!
