Preuzmite Seminarski rad banka i više Maturalni radovi u PDF od Ekonomija samo na Docsity!
Sadržaj
I Nastanak i razvoj banaka II Pojam banke 2.1 Karakteristike banke 2.2 Poslovi banaka 2.3 Organi banke III Opšta podela banaka
- Centralna i emisiona banka
- Depozitne (komercijalne) banke
- Univerzalne banke (banke opšteg tipa)
- Specijalizovane i granske banke
- Poslovne banke
- Štedno-kreditne organizacije Poštanska štedionica Štedionica Štedno-kreditna organizacija Štedno-kreditna zadruga
- Ostale bankarske i finansijske institucije .
NASTANAK I RAZVOJ BANAKA
Prva faza počinje pojavom kovanog novca, tj. robovlasničkog perioda
(između VII i V veka pre nove ere) i traje sve do kraja XIV veka. Karakteristični
poslovi su menjački, založni i dr. Javljaju se prve privatne kuće (u Vavilonu)
poznate kao tezauri, tj. skladišta, gde je držana roba na čuvanju, uz mogućnost
davanja pozajmica drugima. Pozajmice su odobravane najčešće u naturalnom
obliku. Priznanice o deponovanoj robi počele su da cirkulišu kao sredstva za
obračun i plaćanje.
U antičkoj Grčkoj se razvija sarafski (menjački) posao. Tako nastaju
trapezari, bankari starog jelinskog doba, nazvani po stolovima na kojima su
obavljali svoj posao (trapeza – klupa, bank, trpeza). Već tada se razvija
zaduživanje na hipoteku, što je kasnije omogućilo pojavu komercijalnih kredita.
Tokom III veka pre naše ere, iz Grčke se menjački i zajmovni poslovi
prenose u Rim, gde dostižu svoj vrhunac. U Rimu tog perioda bankar se
nazivao "argentarius", a njegove knjige su služile kao javne isprave pred
sudom, u toku dokaznog postupka.
Drugu fazu , od XIV do kraja XVIII veka, obeležavaju specijalizovane
novčane ustanove.
Za prvu banku u istoriji bankarstva smatra se Casa di san Giorgio,
osnovana 1407. godine u Đenovi. Iz tog perioda poznata je Hamburška žiro
banka, osnovana 1619. godine.
Početkom XVII veka, u Amsterdamu se dešavaju značajni događaji u
razvoju bankarstva. Javljaju se i prvi problemi kvaliteta kovanog novca
(krivotvorenje).
Bank of England je osnovana 1694. godine po ideji Williama Petersona. Po
odobrenju kralja, osnivači su upisali novac potreban kralju za ratne pohode, uz
sticanje privilegije da daju zajmove i drugim ljudima u obliku bankovnih nota
(novčanica), kojima je garancija bilo kraljevo obećanje da će obveznice na
zahtev biti isplaćene u metalu.
Slično kao Bank of England, poslovala je i Banque Royale. Ova banka je
osnovana 1716. godine po ideji Johna Lawa. Uslov je bio da novoosnovana
banka preuzme dugove Krune, tako što su njeni poverioci isplaćivani bančinim
obveznicama, tj. obećanjima da će svakom imaocu obveznice, na njegov zahtev,
biti isplaćena minimalna vrednost u zlatu ili srebru.
Treća faza nastaje početkom XIX veka, najpre u Engleskoj a zatim i u
drugim zemljama, kada se banke osnivaju kao akcionarska društva ili
komanditna društva, sa velikim sopstvenim kapitalom. Ovaj tip banke se
održao do danas, postavši značajan privredni faktor. Njihovo početno osnivanje
vezano je za industrijalizaciju. Banke sve više napuštaju finansiranje države i
posvećuju se posredovanju (servisiranju) kreditnog i platnog prometa.
Zahvaljujući razvijenim mrežama filijala, uspevaju da koncentrišu ogromna
tuđa sredstva i stave ih na raspolaganje trgovini i industriji.
II POJAM BANKE
Pojam “banka” potiče od latinske riječi“banco”i označava klupu, tezgu (u današnjem smislu – šalter), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu na kojoj se vršila razmjena različitih oblika i vrsta novca i vršile novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom. Banka - Ima za cilj maksimalizaciju profita na uloženi kapital vlasnika. Stiče profit uz strogi nadzor društva jer uglavnom radi sa tuđim sredstvima. Postoje ograničenja u poslovanju u cilju zaštite javnog interesa. Cilj kontrole: jačanje povjerenja u banku. Predmet kontrole: opće performanse banke. Strožiji uslovi kod osnivanja banke. KARAKTERISTIKE BANKE
- trguje novcem kao specifičnom robom,
- trguje dugovanjima i potraživanjima,
- finansijski posreduje,
- preuzima rizik, ali se i štiti od njega,
- vrši sekundarnu emisiju novca
Banka može obavljati sljedeće poslove:
- Primanje svih vrsta novčanih depozita i drugih novčanih sredstava,
- Davanje i uzimanje kredita i finansijski lizing,
- Davanje svih oblika novčanog jemstva,
- Učešće, kupovina i prodaja instrumenata tržišta novca i kapitala za svoj ili tuđi račun,
- Usluge platnog prometa i prenosa novca,
- deviznim, devizno-valutnim i menjačkim poslovima;
- izdavanjem hartija od vrednosti i novčanih kartica;
- čuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanjem njima;
- kupovinom i prodajom hartija od vrednosti;
- (^) izdavanjem jemstva, garancija i drugih oblika jemstva;
- poslovima platnog prometa.
Историја [уреди]
Данас банке пружају разноврсне услуге, али оне заправо имају два главна задатка. Први је задатак примање улога од људи и чување њихова новца док им изнова не затреба; и други, да дају новац у зајам људима који су им за то вољни платити камату. Због тога је банкарство старо колико и историја. У старом Вавилону, Египту и Грчкој људи су се бавили банкарством. Храмови су обично били места где се улагао новац. У Риму је 210. године пре наше ере објављена уредба којом се на Форуму одређује место за мењаче новца. Међутим, у средњем веку узимање камата се сматрало грехом, па су неке земље забрањивале својим грађанима да оснивају банке. Наравно, неки су се људи и даље тиме бавили. Тако су у средњем веку мењачи новца у Италији обављали свој посао на улици, на клупи; клупа се на италијанском језику каже банцо, па је отуда и дошао назив "банка". Савремено банкарство први пут се јавило у Венецији 1587. године, када је основана Banco di Rialto. Та је банка примала улоге и дозвољавала улагачима да пишу чекове на новац што су га имали у банци. Године 1619. Banco del giro преузела је Banco di Rialto и давала признанице на уложено сребро и злато; те су признанице употребљаване као новац. Амстердамска банка, основана 1609, такође је издавала потврде које су употребљаване као "банчин новац". У Енглеској су златари истовремено били и банкари све до 1694. године, када је утемељена Енглеска банка, која је држала монопол на јавно банкарство у Енглеској све до 1825. године
III OPŠTA PODELA BANAKA
Zavisno od poslovne aktivnosti i sadržine konkretnih poslova kojima se neka banka pretežno bavi, moguće je banke razvrstati na više tipova (vrsta), ali su sledeći tipovi bankarskih i drugih finansijskih institucija najčešće u okviru bankarskog poslovanja:
- centralna ili emisiona banka
- depozitne banke (komercijalne banke);
- univerzalne banke (komercijalne banke);
- (^) specijalizovane i granske banke;
- poslovne banke;
- štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne službe
- ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja, fondova i dr.);
- međunarodne i regionalne banke i medunarodne finansijske organizacije. Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primer prema:
- ročnosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se bave odobravanjem kratkoročnih, srednjoročnih dugoročnih ili investicionih kredita;
- pravnoj formi, banke se razvrstavaju na; inokosne ili jednovlasničke banke, banke u vidu društava sa ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava, u vidu zadruga i u vidu javno-pravnih ustanova;
- regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne (mesne), oblasne (regionalne) i savezne banke
Ako neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu kreditno-monetamu sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka.
Centralna i emisiona banka prema svom poslovnom obeležju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novčane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlašćenja koje država zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te države. Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da određuje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi države. Stoga, ovakva institucija ima obeležje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost određenoj državi ističe u njenom nazivu. U Državnoj zajednici Srbije i Cme Gore nioje bilo centralne banke. Svaka država članica imala je svoju centralnu banku.
Depozitne (komercijalne) banke su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa primamim poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na štednju, i da ih usmeravaju za određene komercijalne aranžmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama. Ove banke su, po pravilu, organizovane kao institucije ili su u sastavu bankarskih asocijacija- holding banaka. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg Narodna banka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetame i devizne politike. Depozitne (komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao što su:
- devizni, devizno-valutni i menjački poslovi;
- izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao);
- čuvanje sredstava i hartija od vrednosti;
- kupovanje i prodaja hartija od vrednosti;
- izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao):
- poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).
Univerzalne banke (banke opšteg tipa) bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u obimu i širini samom veličinom banke i njenim potencijalom. I kod od ovih banaka depozitni posao predstavlja primami bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi u određenoj veličini.
Specijalizovane i granske banke bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obeležjima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje se bave: investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima, poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskim poslovima. Slično specijalizovanim bankama, i granske banke obavljaju sve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za određenu proizvodnu grupaciju preduzeća ili njihovo udruženje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obično poznaju po atributima: "investiciona' "privredna", "izvozna" i sl.
Poslovne banke se, po pravilu, razvijaju u zemljama tržisne ekonomije i najčešće se bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom.
Štedno-kreditne organizacije po svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i finansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novčanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje će obavljati štedno-kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju;
- poštanska štedionica,
- štedionica,
- štedno-kreditna organizacija i
- štedno-kreditna zadruga.
Ostale bankarske i finansijske institucije su usko specijalizovane institucije, čija je zajednička karakteristika da raspolažu, koriste i usmeravaju znatna finansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na finansijskom tržistu. Ove institucije, iako nemaju odlučujuću funkciju u finansijskom mehanizmu jedne države, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodna privredi i stanovništvu. Među ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navesti:
- novčane i robne berze;
- stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem;
- fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani drugi javni i društveni fondovi;
- ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica;
- poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala;
- ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa;
- ustanove koje se bave forftling i faktoring poslovima;
- ostale pomoćne finansijske organizacije (menjačnice, agencije. komisionari, posredničke ustanove i sl.).
IV FUNKCIJE BANKE
- Funkcije kreditnog posredovanja
- Funkcija novčanog izravnavanja
- Uslužna funkcija
- Preduzetnička funkcija
Funkcije kreditnog posredovanja
Prva i najvažnija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako što na jednoj strani banka uzima kredite ( od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu depozita i uloga na štednju), a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima. Posrednička funkcija banke u kreditiranju se jasno i u potpunosti odslikava u njenom bilansu. Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tuđi novac se vrednosno iskazuju u pasivi, a kreditni u aktivi bančinog bilansa. Razlika između kamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim klijentima i kamata koje od klijenata naplaćuju po kreditnim poslovima (tzv. negativne i pozitivne ili pasivne i aktivne kamate) se naziva kamatna marža i predstavlja bitan deo prihoda tj. dobiti banke.
Funkcija novčanog izravnavanja
Svojim posredovanjem banke deluju izravnjavajuće između tražilaca novca ne samo u finansijskom već i u prostornom i vremenskom smislu reči.
Uslužna funkcija
Banka obavlja i raznovrsne uslužne poslove za svoje klijente gde se ona ne javlja ni u ulozi dužnika ni u ulozi poverioca već naprosto pruža određene korisne usluge svojim klijentima, kao što su usluge u obavljanju platnog prometa ali i druge usluge neutralnog karaktera, kao što su: menjački poslovi, poslovi čuvanja poverenog novca te funkcija posredovanja u platnom prometu.
Preduzetnička funkcija
Banka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu kojih može dodatno da zaradi kao što su poslovi kupovine i prodaje efekata na berzi i u vanberzanskom prometu, kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi za sopstveni račun itd.
V VRSTE BANKARSKIH POSLOVA
Bankarski poslovi u bankarskoj literaturi grupišu se različito, što je rezultat različitih shvatanja pojedinih autora. U literaturi bankarski poslovi se najčešće svrstavaju prema njihovim zajedničkim osobinama na: aktivne, pasivne i neutralne bankarske poslove.
AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI
Aktivni bankarski poslovi su oni kod kojih se organizacija javlja kao poverilac svog klijenta (dužnika). U okviru aktivnih bankarskih poslova razlikuju se:
- ugovor o kreditu, lombard, relombard,
- eskont i
- reeskont.
Ugovor o kreditu
Ugovor o kreditu je pismena isprava kojom se banka obavezuje da će korisniku kredita staviti na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili na neodređeno vreme, za neku namenu ili bez namene, uz istovremenu obavezu korisnika da vrati dobijeni novac uz ugovorenu kamatu, u vreme i na način utvrden ugovorom. Samim tim, za ugovor o kreditu može se reći da je strogo formalan i da se zaključuje u pismenoj formi.
Eskont je prodaja određenih hartija od vrednosti njenom korisniku pre njegove dospelosti za naplatu, uz odbitak pripadajuće kamate od dana eskontovanja do dana dospelosti. Hartije od vrednosti obično su: menice, čekovi, varanti, uputnice i dr. Eskontovanje je veoma čest bankarski posao, koji se ogleda naročito u obliku meničnih potraživanja. Pri eskontovanju banka isplaćuje korisniku hartije od vrednosti, njen nominalni iznos sa pripadajućim kamatama, ali odbija nedospele kamate, svoju proviziju i troškove Banci najviše pogoduje eskontovanje onih hartija od vrednosti za koje je uverena da će ih u kratkom roku naplatiti.
Reeskont
Reeskont predstavlja posebnu vrstu ugovora o eskontu. Kod reeskonta kao ugovrne strane javljaju se dve banke, s tim što je jedna od njih ona banka koja je već zaključila ugovor o eskontu, odnosno ona je vlasnik hartije od vrednosti po tom osnovu, a druga banka kupuje te hartije od banke koja je obavila eskontovanje. Naime, kod reeskonta preprodaju se hartije od vrednosti između dve banke za potraživanja koja nisu dospela, pri čemu banka koja je obavila eskontovanje prodaje hartije drugoj banci obezbeđuje time sebi potrebna novčana sredstva.
PASIVNI BANKARSKI POSLOVI
Pasivni bankarskj poslovi su poslovi kod kojih se banka javlja kao dužnik u odnosu na svoje poverioce. U pasivne bankarske poslove spadaju:
- emisioni poslovi.
- izdavanje obveznica,
- izdavanje založnica.
- izdavanje blagajničkih zapisa.
- izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i
- ulog na štednju.
Emisioni poslovi
Pod emisionim poslovima podrazumevaju se oni poslovi u okviru kojih ovlašćena banka obavlja emisiju novčanica, kovanog novca i hartija od vrednosti. U našoj zemlji ove poslove obavlja Narodna banka Srbije i banke. Novčanice i kovani novac koje izdaje Narodna banka Srbije, pored karakteristika koje ima novac, imaju i sledeće osobenosti:
- nije im određen rok dospelosti,
- uvek im je zaokružen iznos vrednosti,
- pojedini primerci ne mogu da se oglašavaju za nevažeće.
Izdavanje obveznica
Obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da će licu naznačenom na obveznici, ili donosiocu, isplatiti određenog dana iznos naveden u obveznici, odnosno iznos anuitetskog kupona. Obveznice predstavljaju posebnu vrstu hartija od vrednosti, koje se izdaju radi prikupljanja slobodnih novčanih sredstava.
Banka može da izda obveznice na tri načina:
- u svoje ime i za svoj račun.
- u svoje ime i za tuđ račun,
- u tuđe ime i za tuđ račun. Kada banka izdaje obveznice u svoje ime i za svoj račun, ona je neposredni dužnik prema svakom imaocu obveznice. U slučaju kada banka izdaje obveznice u svoje ime i za tuđ račun, što je slučaj kod javnih zajmova, tada ona istupa kao komisionar i odgovoma je imaocima obveznica. Međutim, kada banka izdaje obveznice u tuđe ime i za tuđ racun, ona istupa kao zastupnik i nije neposredni dužnik za izdate obveznice. Obveznica može da glasi na ime i na donosioca, a novčani iznos na koji glasi označava se u dinarima. Apoene obveznica odreduje izdavalac. Kao imalac obveznice na ime smatra se lice na koje obveznica glasi, a ako je obveznica preneta indosamentom, imalac je poslednji indosator. Ukoliko obveznica glasi na donosioca, njen nosilac smatra se imaocem. Obveznicu može da upiše pravno i fizičko lice. Rok za upis obveznica ne može da bude duži od 90 dana. Međutim, ako se obveznice izdaju radi prikupijanja sredstava za namene koje su od opšteg značaja, može iznositi najviše 180 dana. Upisnik obveznice stiče pravo na obveznicu kada u celini uplati novčani iznos na koji obveznica glasi, koji se može uplatiti odjednom ili u ratama. Ako se otplata obavi u ratama, rok za otplatu prve rate ne može da bude duži od 90 dana od dana isteka roka za upis obveznice, s tim što rok za uplatu ostalih obveznica ne može da bude duži od dve godine. Svaka obveznica mora da sadrži sledeće bitne elemente:
- označenje da je obveznica;
- (^) naziv i sedište izdavaoca obveznice
- naziv, odnosno ime i prezime upisnika obveznice, odnosno označenje da obveznica glasi na donosioca;
- novčani iznos na koji obveznica glasi;
- visinu kamatne stope;
- rokove otptate glavnice i kamate;
- mesto i datum izdavanja obveznice;
- serijski broj obveznice;
- faksimil ovlašćenih lica izdavaoca obveznice. Sva prava iz obveznice moraju da budu na njoj označena. Ako se izdaje obveznica s garancijom, na njenoj prednjoj strani mora da bude označen naziv i sedište garanta. Poziv za upis obveznica obavlja se javnom objavom. Imalac obveznice ima pravo da u odredenom roku naplati novčani iznos na koji obveznica glasi, zajedno sa pripadajućom kamatom ako je bila predviđena. Kamata po osnovu obveznica plaća se unazad. Prenos obveznice koja glasi na ime obavlja se indosamentom. Nastale obveznice mogu da se amortizuju samo ako glase na ime. Pored navedenih izdavalaca obveznica, kod nas i Republika za pokriće svojih obaveza izdaje obveznice. Obveznice Republike izdaje Narodna banka Srbije u apoenima u određenim iznosima, koje glase na donosioca.
Izdavanje založnica
Bankarska založnlca je pismena isprava koju bankarska organizacija, hipotekama banka, izdaje klijentu kada mu na osnovu njegovih nepokretnosti odobrava kredit. Založnice glase na donosioca, imaju stalno ukamaćenje, duže rokove i neotkazive su, a za pokriće imaju založene nepokretnosti.
Potvrda o deponovanim sredstvima je pismena isprava o deponovanim sredstvima bez namene kod banke, sa rokom vraćanja dužim odjedne godine. Potvrdu o deponovanim sredstvima izdaje banka koja je primila novčana sredstva. Potvrda glasi na ime i sadrži sledeće podatke:
- označenje da je potvrda o deponovanim sredstvima kod banke;
- naziv i sedište izdavaoca potvrde;
- naziv korisnika potvrde;
- iznos na koji potvrda glasi;
- rok na koji su sredstva deponovana;
- visinu kamatne stope;
- (^) datum i mesto izdavanja potvrde;
- potpise ovlasćenih lica, kao i pečat izdavaoca potvrde. Prenos potvrde obavlja se indosamentom. a njen novi imalac stiče sva prava označena u potvrdi. Potvrda o deponovanim sredstvima može da služi kao sredstvo plaćanja, odnosno kao instrument obezbeđenja plaćanja ako je to predviđeno saveznim zakonom.
Ulog na štednju
Ulog na štednju je ugovor kojim lice koje raspolaže novčanim sredstvima (ulagač) predaje ova sredstva na čuvanje bankarskoj organizaciji, uz njenu obavezu da mu ih čuva i na njegov zahtev isplati u željenom iznosu, kao i da mu za korišćenje tih sredstava isplati ugovorenu kamatu. Ulog na štednju može da obavlja samo fizičko lice. UIog na štednju može da bude po viđenju, a takođe može da bude oročen. Ukoliko je štedni ulog ugovorom označen po viđenju, banka ima obavezu da odmah po prijemu obavi odgovarajuću isplatu. Međutim, ako je štedni ulog oročen, isplata štednog uloga obaviće se po isteku roka oročavanja. Štedni ulozi mogu da se uplaćuju na ime, na donosioca ili na šifru.
NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI
Pod neutralnim bankarskim poslovima podrazumevaju se bankarski poslovi kod kojih se banka ne pojavljuje ni kao poverilac, ni kao dužnik. U okviru neutralnih bankarskih poslova spadaju:
- ugovor o depozitu,
- ugovor o sefu
- devizni poslovi,
- klirinški poslovi i
- bankarske garancije.
Ugovor o depozitu
Kod sklapanja ugovora o depozitu banka se obavezuje da primi, a deponent da preda banci predmet depozita. Predmet depozita može da bude novac (novčani depozit), hartije od vrednosti, predmeti od zlata i drugih plemenitih metala i sl. (nenovčani depozit).
Kod novčanog depozita banka je dužna da deponentu plati odgovarajuću kamatu, jer ova novčana sredstva može da koristi u platnom prometu. Novčani depozit može da bude po viđenju ili oročen, sa otkaznim rokom ili bez njega. Novčani depozit. takođe može da ima i namenu. Kod nenovčanog depozita banka, po pravilu, ne koristi deponovane stvari i dužna je da ih deponentu vrati na njegov zahtev. Stvari koje se predaju na čuvanje mogu da budu otvorene i zatvorene. Za primljene stvari deponentu se izdaje posebna isprava.
Ugovor o sefu
Ugovor o sefu je ugovor po kojem se banka obavezuje da će korisniku staviti na raspolaganje sef za određeni period vremena, uz uslov da za to korisnik banci plati određenu naknadu Zaključenjem ugovora banka korisniku stavlja na raspolaganje odgovarajući sef i ključeve od njega. Banka ne može i ne sme da ima duplikat ključeva od sefa, a dužna je da korisniku ili njegovom punomoćniku omogući pristup sefu. Korisnik sefa dužan je da banci pravovremeno isplati ugovorenu sumu za korišćenje sefa.
Devizni poslovi
Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Zakonskim regulativama pod devizama smatraju se sva potraživanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzira na način raspolaganja (ček, menica, uputnica i dr.), kao i sve vrste efektivnog stručnog novca, osim kovanog zlatnog novca. Devize se ostvaruju poslovanjem sa inostranim partnerima, ali se takođe mogu kupovati i za dinarska sredstva, pod uslovima utvrđenim zakonskim regulativama. Devizna sredstva koja ostvare preduzeća prodajom robe ili usluga predstavljaju specifičan vid njihovog prihoda. Devizna sredstva mogu da se ostvare:
- (^) prodajom robe i usluga na stranom tržištu,
- dugoročnom proizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima,
- obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom,
- dobijanjem kredita iz inostranstva,
- emisijom hartija od vrednosti,
- obavljanjem drugih oblika poslovanja sa inostranstvom u skladu sa zakonskim propisima. Devize pripadaju onim organizacijama koje su ih ostvarile, i one ih mogu slobodno koristiti, ali pod kontrolom državnih organa. Građani i građanska pravna lica mogu slobodno da prime i unesu devize iz inostranstva, koje mogu slobodno prodavati ovlašćenoj banci ili stavljati na svoj devizni ulog. Platni promet sa inostranstvom obavlja se preko zakonom ovlašćenih banaka, i to u dinarima, u ugovorima utvrđenim konvertibilnim devizama, kao i u obračunskoj valuti (klirinški način plaćanja). Za svaku godinu Republička skupština utvrđuje zajedničku deviznu politiku, koja obuhvata; politiku unapređivanja i podsticanja izvoza robe i usluga i drugih oblika ekonomskih odnosa sa inostranstvom, zatim politiku uvoza, politiku zaštite domaće proizvodnje, politiku kursa dinara, deviznih rezervi, kreditnih odnosa sa inostranstvom, usklađivanje međusobnih odnosa republičkih i pokrajinskih samoupravnih interesnih zajednica za ekonomske odnose sa inostranstvom i politiku platnobilansnih ograničenja. Na osnovu postojećih propisa, pod kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se sledeće činidbe:
Banka može da da drugoj banci supergaranciju, kojom ona preuzima na sebe obavezu da će ispuniti obaveze plaćanja po garanciji koju je izdala druga banka, ako ta banka ne ispuni svoje obaveze po toj garanciji. Banka može da da supergaranciju drugim bankama do visine likvidnog kreditnog potencijala koji nije angažovan za pokriće datih garancija. Zavod za obračun i plaćanje dužan je da u korist poverioca naplati iznose koji su predmet garancije iz svih novčanih sredstava kojima raspolaže dužnik, garant, davalac ovlasćenja za davanje garancije i supergarant ukoliko dužnik ne isplati dugujući iznos. Međutim, naplata se može obaviti iz sredstava koja po zakonskim odredbama ne mogu da budu predmet izvršenja, a pri čemu treba poštovati redosled njihovog jemstva. Banka izdaje garancije i supergarancije najmanje u četiri primerka. od kojih po jedan poverilac i dužnik deponuju kod ovlašćene banke u sedištu gde imaju otvoren žiro račun, a po jedan zadržavaju za svoje potrebe. Garant daje garanciju i supergaranciju pod uslovima i po postupku koji su utvrđeni njegovim opštim aktom.
- http://www.studomat.ba/
1. http://smit.blog.rs/blog/smit/generalna/2009/11/25/nastanak-i-razvoj-banaka
