Сеобе - Милош Црњански, Lektire od Srpski jezik

Preuzmite Сеобе - Милош Црњански i više Lektire u PDF od Srpski jezik samo na Docsity!

„Сеобе”

Милош Црњански

Марија Костић III-

Милош Црњански (1893-1977) је један од највећих писаца у 20. веку. Рођен је октобра 1893. године у Чонграду, у Аустроугарској (данас Мађарској), у осиромашеној грађанској породици. Милош Црњански је основну школу завршио у српској вероисповедној школи код учитеља Душана Берића у Темишвару. Матурирао је у темишварској гимназији код католичких фратара пијариста. Даље школовање наставио је у Бечу, а тамо га је задесио и Први светски рат те је тада и мобилисан у редове Аустроугарске војске. Борио се у Галицији и у Италији. Када је рат завршио, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а потом је краће време радио на месту професора у једној гимназију такође у Београду. Прву песму „Судба“ Црњански је објавио у сомборском дечјем листу „Голуб“ 1908. године. 1912. у сарајевској „Босанској вили“ штампанa је његова песма „У почетку беше сјај“.

У Југославију се вратио 1965. године. Током 60-их година је добио бројне књижевне награде. Црњански је такође био познат као велики љубитељ спорта. Бавио се фудбалом, веслањем, једрењем, боксом, мачевањем и скијањем. Међутим, фудбал је био његова највећа спортска љубав, а био је ватрени навијач Црвене звезде.Његова највећа жеља је била да одигра једну утакмицу у репрезенатцији Југославије и да на свом дресу носи број девет. Преминуо је 30. новембра 1977. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. На Калемегдану је 25. октобра 1993. године, 100 година од рођења Милоша Црњанског, подигнута његова биста која је дело вајарке Дринке Радовановић.

Дела

Поезија : „Лирика Итаке”„Одабрани стихови” Приповетке, есеји и путописна проза : „Приче о мушком” „Ирис Берлина”„Љубав о Тоскани” „Књига о Немачкој” Романи: „Дневник о Чарнојевићу” „Сеобе” „Роман о Лондону” Драме : „Маска” „Конак” Мемоари: „Ембахаде”

О делу

Инспирацију за свој роман Милош је нашао у мемоарима Симеона Пишчевића, који је био један од српских официра, који је ратовао за Аустроугарску и написао је мемоаре. Милош је био подстакнут догађајима из мемоара и успео је да те неке догађаје преобрази и преформулише и стави их између корица своје књиге. Ово је историјски,психолошки и поетички роман, али такође и роман стања, а не роман збивања.

Композиција романа

Има десет поглавља у овом роману, а наслови поглавља представљају стихове једне лирске песме.Цео роман представља коментар ове лирске песме.Прво и последње поглавље има исти наслов „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда”. Осим тога што су повезани насловом, они су повезани и тематиком.Такође и друго и девето поглавље су повезани, затим и треће и осмо, као и четврто и седмо и на крају пето и шесто. Црњански је направио кружну композицију. Роман почиње у пролеће 1744. године, тренутком када се Вук Исакович буди из сна и у магли види бескрајни плави круг и у том кругу звезду, а завршава се тако што се Вук Исакович и лето 1745. године враћа и лежи тако што улази у сан и поново види бескрајни плави круг и у њему звезду. Милош је користио кружну компзицију, зато што сеобе представљају стално кретање и стално враћање на исто.

Ликови

У роману „Сеобе” имамо три главна лика: Вука Исаковича, његовог брата Аранђела и његову супругу госпожу Дафину. Вук Исакович Аранђел Исакович

Вук Исакович- ратник, ово му није први рат, он учествује у неколико ратова за Аустроугарску. Њега осликава немирни дух неустрашивог војника, склоног ратничким подвизима, окршајима, јуришањем, борбом и надом за бољим и лепшим животом. Уједно је и дисциплинован и одговоран, брижан када је у питању његов народ, строг и осећајан према својим војницима. Међутим, његовом главом се непрестано смењују бројне мисли, чежње, снови, идеали. Он је супруг, отац, брат, стога, машта о бољем и сигурнијем за све, не само за себе.Његово име Вук, везано је за земљу, у Словенској митологији вук је света животиња. Вук има статус божанства, све оно што су били словени, снага, неукротивост, посвећеност природи.Од осталих животиња Вука симболишу и медвед, гусан и јелен.

Госпожа Дафина - чудна и променљива, немарна према деци, жељна мужа и његове пажње и љубави, а притом чулна, вреле крви, незасита љубави и страсти. Зато су њени поступци према деверу јасни, односно мотивисани су њеним темпераментом. И онда када учини прељубу, иако је њена љубав према мужу била не тако велика, она се ипак каје, осећа гађење и презир због онога што је учинила, чак постаје равнодушна према себи и свом избору – била његова или деверова, свеједно јој је. Осећај кривице учиниће да Дафина уништи плод у себи, да данима крвари и болује и на крају умре. Дафину се симболзују жабе, змије, пужеви, мишеви.

Љубавни троугао

Вук – Дафина - Аранђел

Док је Вук на ратишту, у Земуну, где му је смештена породица, а о којој се брине његов брат, Аранђел, одиграва се чудна, неоубичајена ситуација. Погледи, успутни додири и све већа близина Вукове жене, Дафине и његог девера Аранђела завршиће се прељубом и грехом, где њих двоје проводе ноћ заједно. Дафина је одавно очарала девера, у његове мисли и срце се увукла попут неког анђела, привиђења, са нестварном лепотом, свежином и чулношћу. Њена личност се открива полако и постепено, док се физички изглед открива јасно и наглашено

• витка, млада, здрава, једра, снажна, висока колена, снажне ноге, велике и модре очи, дуге трепавице и повијена уста, лепо држање и чудноват осмех. Таква лепота увукла се у мисли Аранђела. Такође имамо сцену у роману када се приказује Вук у рату и зец који му претрчава пут пуна је симболике, јер претрчавање зеца је знак несреће и Вук је размишљао о томе да им се мост не сруши или не испадне пртљаг, али никако није мислио на прељубу Дафине са Аранђелом.

Симбол круга

У роману „Сеобе” Милоша Црњанског уочавамо симболику круга, односно кружног кретања – просторног, временског и мисаоног – главних јунака романа. Аутор започиње и завршава роман поглављем са истим називом, једним од најлепших у нашој књижевности: „Бескрајни плави круг. У њему звезда.” Главни јунак романа Вук Исакович са својим Славонско-подунавским пуком креће у рат из Петроварадина, пролази кроз Мађарску, Аустрију и Немачку, да би се на крају романа вратио на полазну тачку, правећи кроз радњу романа просторни и временски круг. На пут полазе у пролеће 1744. године а враћају се у пролеће 1745. , чиме се затвара и временски круг.

Хвала на пажњи!