Preuzmite Skripta - antibiotici i više Skripte u PDF od Farmakologija samo na Docsity!
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
1. OPSTI PRINCIPI ANTIBIOTSKE TERAPIJE
Indikacija antibiotske terapije je potvrdjena bakterijska infekcija na osnovu klinicke slike, toka bolesti, antibiograma. Uspesno savladjivanje infekcije je moguce samo ako se na mestu infekcije u organizmu postigne aktivna. Suvise male doze ili nedovoljne doze su bez dejstva, a velike doze mogu biti opasne za insuficijenciju funkcije bubrega. Terapija se ne sme prekidati pre nego sto isceznu svi znaci akutne infekcije da bi se sprecio recidiv bolesti. Za primenu antibiotika u profilakticke svrhe vazi pravilo da ako se jedan efikasan, netoksican antibiotik koristi za preveciju infekcije specificnog mikroorganizma ili za eradikaciju infekcije neposredno posle njenog utvrdjivanja, hemioprofilaksa je uspesna, a ukoliko je cilj da se spreci kolonizacija ili infekcija svih mikroorganizama, profilaksa je neuspesna. Rezultat kombinovanja antibiotske terapije moze da bude: indiferentno delovanje – kada efekat zavisi od aktivnijeg leka, aditivno delovanje – kada efekat zavisi od oba leka podjednako, sinergisticko delovanje – kada efekat bude jaci zbog zbira oba leka, antagonisticko delovanje – kada efekat zavisi samo od jednog leka, a taj lek koci dejstvo drugog. Mehanizam sinergizma medju antibioticima su: blokiranje razlicitih procesa u metabolizmu bakterija ( sulfonamid I trimetoprim), inhibicija enzima koji inaktivise lek (amoksicilin I klavulanska kiselina), olaksavanje ulaska leka u celiju (aminoglikozidi I penicilini). Mehanizam antagonizma medju antibioticima je istovremena bakteriostatskih I baktericidnih antibiotika. Korisne kombinacije antibiotika su lecenje mesovitih bakterijskih infekcija, lecenje u cilju postizanja sinergizma, lecenje u cilju sprecavanja razvoja infekcije, lecenje u cilju smanjivanja toksicnosti, lecenje u cilju sprecavanja enzimske inaktivacije antibiotika. Osobe koje primaju terapijske doze antibiotika dozivljavaju promene u normalnoj mikrobioloskoj populaciji u crevima, respiratornom, genitourinarnom traktu, a posledica ovih promena je superinfekcije ciji su najcesci izazivaci enterobakterije, Pseudomonas, Candida albicans, gljivice...
2. MEHANIZAM DELOVANJA ANTIBIOTIKA Antimikrobni lekovi sprecavaju razvoj patogenih I drugih mikroorganizama u organizmu coveka, a ne ostecuju sam organizam u potpunosti, vec je ta toksicnost podnosljiva. Idealni antimikrobni lek bi morao da deluje samo na prouzrokovace infekcije, a da ne ostecuje ostale celije, tj da ima karakteristike selektivne toksicnosti. Ovi lekovi imaju karakteristican spektar antimikrobnog dejstva, neki deluju na gram-pozitivne, neki na gram-negativne bakterije, a oni koji su sirokog spektra deluju na rikecije, spirohete… Bakteriostatski antibakterijski lekovi inhibisu rastenje I razmnozavanje bakterija, a baktericidni antibakterijski lekovi ubijaju bakterije. Cetiri mehanizma delovanja antibiotika su: a) inhinbicija sinteze celijskog zida (pr: cefalosporini, penicilini), b) inhibicija funkcije celijske citoplazmatske membrane (pr: amfotericin B, nistatin, polimiksini), c) inhibicija sinteze proteina (pr: aminoglikozidi, hloramfenikol, eritromicini, linkomicini, tetraciklini), d) inhibicija sinteze nukleinskih kis. (pr: hinoloni, sulfonamidi, trimetoprim, rifampicin, pirimetamin).
CELIJSKI ZID sadrzi peptidoglikan koji se sastoji iz polisaharida I polipeptida. Polisaharidi sadrze N-acetil-glukozamin I acetilmuraminsku kiselinu, iste supstance koje sadrze bakterije. Penicilini (beta-laktamski lekovi) se vezzuju za proteine za vezivanje penicilina u celiji, pa inhibisu stvaranje peptidoglikana. Beta-laktamski lekovi deluju na one bakterije koje ne stvaraju beta- laktamaze, to su enzimi za razaranje antibiotika, a ukoliko ih stvaraju onda lekovi nemaju sposobnost da inhibisu stvaranje peptidoglikana. Neke supstance u bakterijama kao sto su klavulanska kiselina I sulbaktam vezuju beta-laktamaze I sprecavaju razaranje antibiotika. Sinteza PROTEINA se inhibise kada antibiotici deluju na ribozome u bakterijama. One imaju 70S ribozome, a svaki tip ribozoma ima svoje subjedinice na koje antibiotici deluju, npr aminoglikozidi, tetraciklini se vezuju za receptorni protein na 30S subjedinici bakterijskog 70S ribozoma, a hloramfenikol, makrolidi, linkomicini se vezuju za receptorni protein na 50S subjedinici bakterijskog 70S ribozoma, pa tako sprecavaju uvodjenje novih aminokiselina u peptidni lanac. Mehanizmi rezistencije prema antibakterisjkim lekovima koji razvijaju bakterije su: a) produkcija enzima koji razaraju lekove (pr: stafilokok produkuje beta-laktamazu) b) promena permeabilnosti c) promena u strukturi mesta vezivanja leka (gubitak proteina na 30S subjedinici) d) promena metabolickih puteva e) razvoj alternativnog enzima Poreklo rezistencije prema lekovima je genetsko ili negenetsko. Genetska rezistencija je hromozomska I ekstrahromozomska. Hromozomska mutacija nastaje najcesce zbog promena u strukturi receptora za lek, a ekstrahromozomska se prenosi pomocu plazmida koji imaju R faktore koji nose gene za rezistenciju. Negenetska rezistencija podrazumeva da se bakterije ne replikuju tj da se ne dele kao sto su npr izazivaci tuberkuloze.
3. PENICILINI Od svih prirodnih penicilina najvazniji je BENZILPENICILIN (penicilin G), u njemu je nosilac antibakterijske aktivnosti beta-laktamski prsten, a kada se ovaj prsten razgradi pod dejstvom beta-laktamaza, nastaje peniciloinska kiselina koja vise nema antibakterijsku aktivnost, ali sluzi za senzibilizaciju sa proteinima domacina. Vecina penicilina su u obliku natrijumovih I kalijumovih soli. Aktivnost benzilpenicilina se meri internacionalnim jedinicama, tako 1 IJ je aktivnost penicilina sadrzana u 0.6mikrograma standarda, a jedan miligram ciste natrijumove soli benzilpenicilina sadrzi 1667 IJ. Penicilini sprecavaju sintezu celijskog zida vezivanjem za PBP, blokadom transpeptidacije peptidoglikana I aktivacija autolitickog enzima u celijskom zidu. Penicilini (I cefalosporini) deluju baktericidno samo na one bakterije koje se razmnozavaju. Postoje 4 mehanizama rezistencije prema penicilinima:
- inaktivacija antibiotika pod dejstvom beta-laktamaze,
- modifikacija ciljnog proteina za koji se vezuje penicilin (PBP),
- poremeceno prodiranje leka do ciljnog PBP-a,
- prisustvo efluks-pumpe koja izbacuje antibiotik. Podela penicilina: a) benzilpenicilini I srodni penicilini (uskospektralni) BENZILPENICILIN (PENICILIN G) – parenteralno, PROKAIN-BENZILPENICILIN – depo, BENZATIN-BENZILPENICILIN – depo, BENZILPENICILIN+PROKAIN-BENZILPENICILIN – depo, PENICILIN V (Fenoksimetilpenicilin) – oralno.
Cefalosporini DRUGE generacije su: CEFAKLOR, CEFAMANDOL, CEFANICID, CEFUROKSIM, CEFPROZIL, LORACARBEF, CEFORANID, CEFOKSITIN, CEFMETAZOL, CEFOTETAN. Ovi lekovi deluju protiv anaerobnih bakterija, svih bakterija na koje deluju cefalosporini prve generacije, ali I na vise G- bakterija. Indikacije su infekcije respiratornog trakta, abdomena, karlice, na nogama dijabeticara. Nisu efikasni u terapiji meningitisa I pneumonije. Cefalosporini TRECE generacije su: CEFOPERAZON, CEFOTAKSIM, CEFTAZIDIM, CEFTIZOKSIM, CEFTRIAKSON, CEFIKSIM, CEFPODOKSIM, CEFTIBUTEN, MOKSALAKTAM. Prolaze krvno- mozdanu barijeru, a primenjuju se u terapiji teskih infekcija izazvanih Klebsiellom, Enterobacterom, Proteusom, Providenciom, Serratiom, Haemophilusom. Ceftriakson je lek izbora u terapiji gonoreje, teskih oblika lajmske bolesti, infekcijama S. pneumoniae, N. meningitidis, H. influenzae. Cefalosporin CETVRTE generacije je CEFEPIM koji deluje protiv Pseudomonasa, Stafilokokusa, Enterobakterija, Hemofilusa, Najserija, Streptokokusa pneumonije. Najcesci nezeljeni efekti cefalosporina su alergijske reakcije, koje se bolje podnose od alergija na penicilin, pa pacijenti koji su alergicni na penicil dobijaju cefalosporine. Neki cefalosporini (cefaloridin, cefalotin) ispoljavaju nefrotoksicnost. Parenteralna primena cefalosporina uzrokuje lokalne nadrazajne reakcije na mestu ubrizgavanja.
5. AMINOGLIKOZIDNI ANTIBIOTICI STREPTOMICIN, GENTAMICIN, TOBRAMICIN, AMIKACIN, NEOMICIN, KANAMICIN, SISOMICIN, NETILMICIN. Ovi baktericidni lekovi su amino seceri vezani glikozidnim vezama, njihov spektar su gram negativne bakterije I Mycobacterium tuberculosis, ne deluju protiv anaeroba, deluju tako sto inhibisu sintezu proteina na ribozomima osetljivih bakterija vezujuci se za 30S subjedinicu, veoma su neurotoksicni I nefrotoksicni. Rezistencija bakterija prema aminoglikozidima se razvija promenom povrsine celije, nedostatkom ili izmenom receptornog proteina 30S, bakterijskom produkcijom enzima koji vrse adenilaciju, acetilaciju, fosforilaciju aminoglikozida. STREPTOMICIN se izoluje iz kulture Streptomyces griseus (iz kojih se dobija vitamin B12), deluje baktericidno na G- bakterije, na mycobacterum tuberculosis (mada se u poslednje vreme razvila rezistencija). Indikacije su tuberkuloza kada se ovaj lek kombinuje sa ostalim antituberkuloticima, endocarditis lenta, infekcije enterokokama, streptokokama, bruceloze, tularemije, kuge… Nezeljeni efekti su ostecenja vestibularnog ili kohlearnog aparata zbog zahvatanja statoakusticnog nerva (poremecaj ravnoteze, vrtoglavica, nistagmus, poremecaj sluha), ostecenje funkcije bubrega, alergijske reakcije. Kontraindikovan je kod ostecenja sluha, alergije na ovaj lek, insuficijencije bubrega, trudnoce (intrauterino ostecenje statoakusticnog nerva). GENTAMICIN se izoluje iz kulture Mikromonospora purpurea, kao I streptomicin, ovaj lek je neaktivan kada se aplikuje oralnim putem, pa se daje parenteralno. Indikacije su sepsa, pneumonija, izazvane Pseudomonasom, Enterobacterom, Serratiom, Proteusom, Klebsiellom (uglavnom na G- bakterije). Kada se kombinuje sa penicilinom G, leci endokarditis koji je izazvan bakterijom Streptococcus viridans. Lokalnom primenom koristi se za terapiju inficiranih opekotina, rana. Nezeljeni efekti su ostecenje vestibularnog aparata, ostecenje bubrega, proteinurija, azotemija. Kontraindikovan je u trudnoci. AMIKACIN se koristi u terapiji infekcija koje su izazvane bakterijama koje su vec postale rezistentne na gentamicin, deluje na Mycobacterium tuberculosis, neftotoksican je I ototoksican.
6. ANTITUBERKULOTICI
Pet lekova prve linije koji se koriste u terapiji tuberkuloze su: IZONIAZID, RIFAMPICIN, PIRAZINAMID, ETAMBUTOL, STREPTOMICIN. Kombinovana primena izoniazida+rifampicina u toku 9 meseci prouzrokuje izlecenje u 95-98% slucajeva. IZONIAZID je baktericidni lek za sve bacile tuberkuloze koje se aktivno dele, inhibise sintezu mikolinskih kiselina koje su bitne komponente zida mikobakterijske celije, rezistencija prema ovom leku se razvija zbog promena u genu od koga zavisi razvoj mikobakterijske katalaze. Njegov analog je piridoksin, pa izmedju njih postoji kompetitivni antagonizam koji se desava u E. colli, a ne u mikobakterijama, zato visoke doze piridoksina ne ometaju antituberkuloticko delovanje izoniazida, a na taj nacin u terapiji tuberkuloze sprecavaju nezeljeni efekat – neuritis. Ovaj lek je najsire primenjeni lek u terapiji tuberkuloze. Nezeljeni efekti su nesanica, nemir, konvulzije (koji se sprecavaju davanjem piridoksina), ostecenje jetre, hemoliza. Kontraindikovan je kod bolesnika sa latentnom epilepsijom, alergijom, oboljenjima jetre, bubrega, neuritisom, psihozama. ETAMBUTOL je bakteriostatski lek u terapiji infekcije Mycobacterium tuberculosis koji inhibise sintezu arabino-galaktana – bitnu komponentu celijskog zida mikobakterija, uvek se primenjuje u kombinaciji sa drugim antibuberkuloticima, nezeljeni efekti su mu prolazno ostecenje vida, periferni neuritis, alergijske reakcije. RIFAMPICIN inhibise rastenje mikobakterija, G+ bakterije, ali i nekih virusa. Deluje tako sto inhibise RNK-polimerazu mikobakterija, pa nema pocetnog stvaranja lanca RNK. Na ovaj lek se brzo razvija rezistencija pa se kombinuje sa drugim antituberkuloticima. Nezeljeni efekti su gastrointestinalne smetnje, poremecaji funkcije jetre, pancitopenija, alergijske reakcije. Posto indukuje mikrozomne enzime (citohrom P450) povecava eliminaciju antikoagulantnih I kontraceptivnih lekova. PIRAZINAMID se primenjuje u terapiji tuberkuloze, prva 2 meseca, koristi se u kombinaciji sa drugim antituberkuloticima, retka je rezistencija prema ovom leku. Nezeljeni efekat je poremecaj funkcije jetre. Alternativni antituberkulotici (lekovi druge linije) su: etionamid, amikacin, fluorohinoloni (ciprofloksacin, ofloksacin), kapreomicin, cikloserin, para-amino-salicilna kiselina (PAS), viomicin, rifabutin.
7. TETRACIKLINI Deluju na G+, G- bakterije, rikecije, mikoplazme, hlamidije, spirohete, leptospire, amebe. Mehanizam delovanja je bakteriostatski tako sto se vezuju za 30S subjedinicu ribozoma I blokiraju dejstvo transportne RNK, pa se ometa sinteza peptida, proteina u bakterijskoj celiji. Rezistencija prema ovim lekovima se desava zbog smanjenog nagomilavanja leka u unutrasnjosti bakterija, zbog smanjenog ulaska leka, zbog povecanog izlucivanja leka, produkuju se proteini koji otezavaju vezivanje tetraciklina za ribozome, ili se produkuju enzimi koji ih inaktivisu. Indikacije su infekcije Mycoplasma pneumoniae, hlamidijama, rikecijama, spirohetama, u terapiji kolere, duodenalnog I zeludacnog ulkusa za iskorenjivanje Helicobacter pylori. Nezeljeni efekti oralne primene su muka, povracanje, prolivi, prekomerno rastenje I razmnozavanje Pseudomonasa, Proteusa, stafilokoka, klostridija, Candide albicans, a nezeljeni efekat parenteralne primene je ostecenje funkcije jetre. Kontraindikovani su u trudnoci I kod dece mladje od 8 godina jer se nakupljaju u kostima I zubima dece, mogu prouzrokovati deformitete, zastoj u rastenju, zutu prebojenost zuba… Za vreme upotrebe ovih lekova treba izbegavati intenzivno suncanje, jer na otkrivenim delovima
ima u visoj koncentraciji u celiji virusa. Ovaj aciklovir-trifosfat mehanizmom samoubilacke inaktivacije inkorporise se u virusnu DNK I inaktivise DNK-polimerazu ireverzibilno. Indikacije su terapija primarnih infekcija I recidiva genitalnog I labijalnog herpesa (oralnim putem), herpes simplex encephalitis, neonatalne infekcije (intravenskim putem). Lokalna primena je manje efikasna, a varicela zoster virus je manje osetljiv na ovaj lek. Nezeljeni efekti su nauzeja, dijareja, glavobolja. VALACIKLOVIR se koristi u terapiji rekurentnog genitalnog herpesa I herpes zostera.
- Lekovi protiv citomegalovirusa su: GANCIKLOVIR, VALGANCIKLOVIR, CIDOFOVIR, FOSKARNET, FOMIVIRSEN. GANCIKLOVIR ulazi u celiju kao ganciklovir-trifosfat koji inhibise DNK polimerazu citomegalovirusa, koristi se u terapiji citomegalovirusnog retinitisa, pneumonije, gastrointestinalnih lezija. Primenjuje se intravenski, posle prestanka leka, virus se ponovo replikuje pa se javljaju recidivi. Nezeljeni efekti su leukopenija, neutropenija, trombocitopenija, poremecaj funkcije bubrega, konvulzije. FOSKARNET se koristi u terapiji citomegalovirusnog retinitisa, infekcija sa herpes simplex virusom rezistentne na aciklovir, citomegalovirusnog kolitisa, ezofagitisa, infekcija sa varicela zoster virusom rezistentne na aciklovir. Nezeljeni efekti su glavobolja, halucinacije, grcevi, ostecenje bubrega, genitalne ulceracije, poremecaj metabolizma folata.
- Lekovi protiv influence su: AMANTADIN (I RIMANTADIN), ZANAMIVIR, RIBAVIRIN, INTERFERONI. AMANTADIN inhibise otkrivanje virusne RNK u influenca A virusu u inficiranoj celiji domacina cime sprecava replikaciju virusa. Ako se koristi pre nego sto se bolest razvije moze smanjiti rizik od infekcije za 50-90%. Nezeljeni efekti su gastrointestinalne tegobe, nervoza, nemogucnost koncentracije. RIBAVIRIN inhibise virusnu RNK polimerazu, primenjuje se u obliku aerosola kod dece sa bronhiolitisom, pneumonijom izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom a, oralno se primenjuje u terapiji virusnih hemoragicnih groznica, virusa hepatitisa B, C,. Kontraindikovan je u trudnoci, renalnoj isnuficijenciji, anemiji, srcanoj insuficijenciji. Nezeljene reakcije na aerosole su iritacija konjuktiva, bronhija, a nezeljene reakcije pri oralnoj primeni su hemoliticka anemija, depresija, razdrazljivost, kasalj, nesanica, ospe po kozi... INTERFERONI su podeljeni u 3 grupe: alfa, beta, gama. Oni deluju kao snazni citokin antivirusno, imunomodulatorno, antiproliferativno. Indukuju sledece enzime: proteinsku kinazu, oligoizoadenilatnu ciklazu, fosfodiesterazu. Koriste se u terapiji condyloma accuminata, hronicnog hepatitisa B, C, Kaposievog sarkoma u AIDS-u, laringealnoj papilomatozi. Nezeljeni efekti su neutropenija, anemija, groznica, mijalgija, osecaj umora.
- Lekovi protiv virusnog hepatitisa B, C su: LAMIVUDIN, ADEFOVIR, INTERFERON ALFA, PEGINTERFERON ALFA, RIBAVIRIN. LAMIVUDIN inhibise DNK kod HBV kao I kod HIV-a, ali su potrebne manje doze, posle dvonedeljne terapije ovim lekom stanje se poboljsava za 97%.
- Antiretrovirusni lekovi se dele u 5 grupa: a) Nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze: ZIDOVUDIN, DIDANOZIN, LAMIVUDIN, ZALCITABIN, STAVUDIN, ABAKAVIR. b) Nukleotidni inhibitori: TENOFOVIR. c) Nenukleozidni inhibitori revezne transkriptaze: NEVIRAPIN, DELAVIRDIN, EFAVIRENZ. d) Inhibitori proteaza: SAKVINAVIR, RITONAVIR, INDINAVIR, NELFINAVIR, AMPRENAVIR. e) Inhibitori fuzije: ENFUVIRTID. Zidovudin inhibise virusnu DNK polimerazu – reverznu transkriptazu, nastaje supresija produkcije HIV-a, smanjuje je broj oportunistickih infekcija, povecava se broj CD4+ Ly. Ovaj lek se
moze primenjivati I profilakticki kod HIV pozitivnih asimptomatskih osoba. Njegovi nezeljeni efekti su glavobolja, nemir, nesanica, dijareja, groznica, ospe po kozi. Tenofovir inhibise HIV reverznu transkriptazu, a nezeljeni efekti su nauzeja, dijareja, povracanje, flatulencija. Nenukleozidni inhibitori ne kompetuju sa nukleozidnim trifosfatima, ne zahtevaju fosfoliraciju da bi postali aktivni. Nevirapin se koristi za sprecavanje prenosenja HIV infekcije sa majke na novorodjence, a nezeljeni efekti su ospe po kozi, hepatitis, groznica, nauzeja, glavobolja, somnolencija. Proteaze se bitne za produkciju zrelih infektivnih viriona u toku replikacije HIV-a. Inhibitori proteaze uzrokuju nezeljene efekte – bufalo grba, poseban tip gojaznosti sa facijalnom I perifernom atrofijom, hiperlipidemiju, rezistenciju na insulin.
10. SULFONAMIDI Oni revezibilno blokiraju sintezu folne kiseline-antifolati, sintetisani su od osnovne supstance sulfanilamida, inhibisu G+ bakterije, G- bakterije, Chlamydia trachomatis, crevne bakterije (E.colli, Klebsiella, Salmonella, Shigella, Enterobacter), deluju samo na one bakterije koje same stvaraju folnu kiselinu, interesantno je da stimulisu rast rikecija! Ovi lekovi su analozi paraaminobenzoeve kiseline (PABA) koja je bitna za sintezu folne kiseline I razmnozavanje baterija, tako da oni kompetitivnom inhibicijom istiskuju PABA sa mesta vezivanja u bakterijama, vezuju se za ta ista mesta, izazivaju bakteriostatski efekat. Primenjuju se u kombinaciji (najcesce trimetoprim I sulfometoksazol). Oralni sulfonamidi koji se resorbuju su SULFIZOKSAZOL, SULFAMETOKSAZOL SULFADIAZIN, SULFADOKSIN. Sulfizoksazol I Sulfametoksazol se koriste za infekciju mokracnih puteva. Sulfadiazin u kombinaciji sa pirimetaminom je lek prvog izbora u terapiji akutne toksoplazmoze. Oralni sulfonamid koji se ne resorbuje je SULFASALAZIN koji se koristi u terapiji ulcerativnog kolitisa, enteritisa, inflamatornih bolesti creva. Sulfonamidi za lokalnu primenu su SULFACETAMID-NATRIJUM (konjuktivitis), MAFENID-ACETAT (opekotine). Nezeljeni efekti su groznica, ospe po kozi, fotosenzibilizacija, urtikarija, nauzeja, povracanje, dijareja, stomatitis, konjuktivitis, artritis, hepatitis, poremecaji urinarnog trakta, poremecaj hematopoeze. 11. HINOLONI I UROANTISEPTICI Fluorirani HINOLONI se koriste u terapiji sistemskih infekcija, deluju na G+ I G- bakterije, enterobakterije, na intracelularne patogene (legionella, chlamydia trachomatis, mikobakterije), protiv pseudomonasa, neisseriae, haemophilusa, campylobactera. Inhibisu DNK-girazu, zaustavljaju sintezu bakterijske DNK. To su sledeci lekovi: CIPROFLOKSACIN, FLEROKSACIN, OFLOKSACIN, SPARFLOKSACIN, KLINAFLOKSACIN, TROVAFLOKSACIN. Indikacije za fluorohinolone su urinarne infekcije (izazvane pseudomonasom), bakterijske dijareje (izazvane eserihijom, sigelama, salmonelama, kampilobakterom), gonokokne infekcije, uretritis, cervicitis, infekcije mekih tkiva, kostiju, zglobova. Nezeljeni efekti su nauzeja, povracanje, dijareja, glavobolja, vrtoglavica, nesanica, ospe po kozi, ostecenje jetre, fotosenzibilizacija, ali produzuju QT interval u EKG-u! HINOLONI su baktericidni lekovi koji se koriste u terapiji infekcija urinarnog trakta, deluju na G- bakterije, to su NALIDIKSINSKA KISELINA, PIPEMIDNA KISELINA, OKSOLONSKA KISELINA.
sive bebe kod novorodjencadi (povracanje, cijanoza, depresija disanja, cirkulatorni kolaps). LINEZOLID je predstavnik grupe oksazolidinona, deluje protiv G+ bakterija, stafilokoka, streptokoka, enterokoka, Listeriae monocytogenes. On inhibise sintezu proteina, odobren je za terapiju infekcija izazvanih polirezistentnim bakterijama (Staphylococcus aureus – rezistentni na meticilin, Pneumokok – rezistentni na penicilin, Enterokok – rezistentni na vankomicin), izaziva nezeljene efekte trombocitopeniju, neutropeniju. MAKROLIDI – predstavnik je ERITROMICIN, a njegovi polusintetski derivati su KLARITROMICIN, AZITROMICIN, ROKSITROMICIN. Eritromicin deluje bakteriostatski, inhibise sintezu proteina, vezuje se za 50S subjedinicu ribozoma na mikroorganizmu. Lek je izbora u terapiji infekcija korinebakterijama (difterija, korinebakterijska sepsa), indikacije su jos repiratorne, okularne, neonatalne, genitalne infekcije prouzrokovane hlamidijama, pneumonije izazvane Mycoplasmom I Legionellom. Koristi se kao zamena za peniciline u streptokoknim I pneumokoknih infekcijama kod osoba koje su preosetljive prema penicilinima. Nezeljeni efekti su anoreksija, nauzeja, povracanje, dijareja, akutni holestatski hepatitis. Rezistencija na eritromicin nastaje zbog smanjenja prolaska kroz celijsku membranu, zbog indukovanog enzima metilaze koji smanjuje vezivanje leka, zbog mutacije 50S subjedinice. Klaritromicin se koristi u terapiji infekcije parazitima Mycobacterium avium, M. leprae, Toxoplasma gondii. Azitromicin deluje protiv Mycobacterium avium, Toxoplasmae gondii.
14. ANTIPARAZITARNI LEKOVI Ovi lekovi se dele u 4 grupe: a) insekticidni I pedikulocidni lekovi, b) lekovi protiv suge, c) fungicidni lekovi, d) lekovi protiv crevnih parazita (antihelmintici). Insekticidi su otrovni za vasi, bube, stenice, muve, komarce. Tu spadaju HEKSAHLOROCIKLOHEKSAN, HLORFENOTAN (ddt), MALATION, PERMETRIN, a insekticidi biljnog porekla su PIRETRINI, ROTENON, NIKOTIN. Heksahlorocikloheksan (lindan) se nalazi u koncentraciji od 1%, u obliku masti, kremova, sampona deluje protiv Pediculosis corporis capitis et pubis. Nezeljeni efekti su lokalna iritacija ili razdrazljivost, nervoza, nesanica, ako se resorbuju preko koze. Malation je inhibitor holinesteraze, deluje protiv Pediculosis capitis u obliku losiona. Permetrin je neurotoksicni otrov koji deluje protiv Pediculus humanus, Phthirius pubis, Sarcoptes scabiei. Lekovi protiv suge su BENZIL-BENZOAT, HEKSAHLOROCIKLOHEKSAN, KROTAMITON, SUMPOR. Fungicidni lekovi su masne kiseline I njihove soli, benzoeva kiselina, salicilna kiselina. Masne kiseline koje se koriste protiv dermatomikoza su propionska kiselina, natrijum-propionat, undecilenska kiselina, kaprilna kiselina. Indikacije za masne kiseline, benzoeve kiselina, salicilne kiseline su Tinea pedis, Tinea capitis. Lekovi koji menjaju pigmentaciju koze su oni koji smanjuju pigmentaciju koze – hidroksihinon, monobenzon, oni koji uzrokuju repigmentaciju – trioksalen, metoksalen. ANTIHELMINTICI: ALBENDAZOL blokira preuzimanje glukoze u larvama I odraslim stadijumima osetljivih parazita, prazni depoe glikogena, smanjuje sintezu ATP-a. Indikacije su: askarijaza, trihurijaza, ankilostomijaza, strongiloidijaza, ehinokokoza, neurocisticerkoza. Nezeljeni efekti su epigastricni bol, dijareja, glavobolja, vrtoglavica, nauzeja, nesanica. Kontraindikacije su deca ispod 2 godine
starosti, graviditet, ciroza jetre. BITIONOL se koristi u terapiji protiv Fasciolae hepaticae. Kontraindikovan je kod dece ispod 8 godina, u ostecenjima jetre. Nezeljeni efekti su dijareja, anoreksija, povracanje, vrtoglavica, glavobolja, urtikarija, ospe po kozi. DIETILKARBAMAZIN inhibise mikrofilarije, menja njihovu povrsinsku strukturu, cini ih osetljivim. Indikacije su filarijaze, lojaze, tropske eozinofilije. Nezeljeni efekti su glavobolja, anoreksija, osecaj slabosti, povracanje, vrtoglavica, pospanost. IVERMEKTIN paralise nematode, artropode tako sto pojacava GABA-ergicku transmisiju. Indikacije su onkocercijaza, filarijaza, stongiloidijaza. Nezeljeni efekat je Mazott-eva reakcija (nastaje zbog ubijanja velikog broja mikrofilarija – manifestuje se groznicom, glavoboljom, vrtoglavicom, slaboscu, ospom, dijarejom, hipotenzijom, tahikardijom)… Kontraindikovan je u trudnoci, u kombinaciji sa barbituratima, benzodiazepinima, valproinskom kiselinom. MEBENDAZOL ometa preuzimanje glukoze, inhibise mikrotubularnu sintezu. Indikacije su infekcije parazitima Enterobius vermicularis, Ascaris lumbicoides, Trichuris trichiura, Ancylostoma duodenale, Ehinokokus… Nezeljeni efekti su nauzeja, dijareja, povracanje, ospe po kozi, groznica, eozinofilija, neutropenija. Kontraindikovan je u trudnoci, ostecenjima jetre, kod dece ispod 2 godine. METRIFONAT se koristi u terapiji infekcija sa Schistosoma haematobium tako sto inhibise holinesterazu, pa paralise zrele jedinke. Kontraindikovan je u trudnoci. Nezeljeni efekti su povracanje, dijareja, abdominalni bolovi, bronhospazam, znojenje, glavobolja. NIKLOSAMID se ne resorbuje iz GIT-a, koristi se u terapiji infekcija parazitima Taenia saginata, Taenia solium, Hymenolepsis nana. Ne sme se primenjivati sa alkoholnim picem, a nezeljeni efekti su glavobolja, ospe po kozi, verigo, urtikarija, OKSAMNIKIN ima jedinu indikaciju - infekciju sa Schistosoma mansoni. Kontraindikovan je u epilepsiji, trudnoci. Nezeljeni efekti su vrtoglavica, pospanost, povracanje, dijareja, urtikarija, mokraca oranz do crvene boje. PIPERAZIN se koristi u terapiji askarijaze, izaziva mlitavu paralizu parazita tako sto deluju na GABA-ergicku transmisiju. Kontraindikovan je u trudnoci, epilepsiji, oboljenjima jetre, bubrega. Nezeljeni efekti su nauzeja, povracanje, dijareja, glavobolja, vrtoglavica, somnolencija, poremecaj koordinacije skeletnih misica. PRAZIKVANTEL povecava propustljivost celijske membrane za kalcijum, izaziva prvo kontrakciju, a onda paralizu parazita. Indikacije su sistozomijaza u svim oblicima, tenijaza, neurocisticerkoza, paragonimijaza… Kontraindikacije su ocna cisticerkoza, trudnoca, spinalna neurocisticerkoza. Nezeljeni efekti su glavobolja, vrtoglavica, pospanost, povracanje, mijalgija, groznica, konvulzije, meningizmi… PIRANTEL-PAMOAT inhibise holinesterazu, izaziva paralizu parazita. Indikacije su infekcije parazitima Enterobius vermicularis, Ascaris lumbricoides, Ancylostoma duodenale. Nezeljeni efekti su povracanje, dijareja, grcevi, vrtoglavica, pospanost, glavobolja, nesanica. TIABENDAZOL se koristi u terapiji infekcije parazitima Strongyloides stercoralis, Kutane larve migrans, Visceralne larve migrans. Nezeljeni efekti su vrtoglavica, anoreksija, povracanje, dijareja, glavobolja, hiperglikemija, bradikardija, hipotenzija, konvulzije… Kontraindikacije su trudnoca, bubrezna insuficijencija.
15. ANTISEPTICI I DEZIFICIJENSI ANTISEPTIK ubija bakterije ili sprecava njihovo razmnozavanje, primenjuje se na zivo tkivo. DEZIFICIJENS ubija bakterije na predmetima ili u bolesnickim izlucevinama. GERMICID je svaka supstanca koja ubija mikroorganizme, pa tako postoje baktericidi, fungicidi,
