Skripta iz Radiologije, Skripte od Radiologija

Preuzmite Skripta iz Radiologije i više Skripte u PDF od Radiologija samo na Docsity!

Radiologija Po ispitnim pitanjima

Radioloska fizika

1.Osobine X zraka X zraci su elektromagnetni talasi, talasnih duzina od 10nm do 0,01nm. Krecu se pravolinijski, brzinom svetlosti (3x10^8 m/s). Prostiruci se pravolinijski, X zracenje opada sa kvadratom rastojanja(npr. Ako rastojanje poraste 2x, intenzitet zracenja opada 4x). S obzirom das u X zraci EM talasi, a ‘paketic’ energije je foton, sledi da je X zrak foton, pa se njegova energija moze izraziti kao proizvod Plankove konstante I frekvencije talasa. X zraci nastaju kao reziltat interakcije jako brzih elektrona (otpusteni termoemisijom sa katode rtg cevi) I atoma mete sa kojim se sudaraju(anoda). U zavisnosti od nacina na koji ti elektroni interaguju sa metom, imamo 2 vrste X zracenja: karakteristicno I zakocno. Karakteristicno: eletroni sa visih orbital predju na nize, usled interakcije dolazeceg elektrona sa elektronom u orbitali atoma mete. Jonizuje se pa zbog toga electron prelazi sa vise na nizu I usled toga se emituje energija kao foton. Ovaj prelaz se oznacava indeksom α, a zatim se to prethodno upraznjeno mesto popuni opet sa elektronom sa visih orbitala (β). Ovo zracenje se emituje na tacno odredjenim vrednostima energije; sto je veci atomski broj materijala mete, veca energija, spektar je linijski. U rendgenskopiji se koristi osobina X zraka-Fluorescencija. Biolosko dejstvo:crvenilo koze 2.Rendgenska cev X zraci u njoj nastaju kada brzi elektroni oslobodjeni sa katode bombarduju metu na anodi od volframa ili molibdena. Rtg cev, visokonaponski transformator I ulje su smesteni u kuciste rtg uredjaja. Visokonaponski transformator je elektronski uredjaj kojim se mrezne vrednosti napona (220V) transformisu u vrlo visoke vrednosti napona (nekoliko desetina kV). Kuciste je ispunjeno visoko rafinisanim uljem koje prestavlja elektricni isolator I provodi toplotu sa rtg cevi. U staklenoj cevi od borosilaktnog stakla (pireksa), tolerantnoj na vrlo visoke temperature (do 3000 stepeni) nalaze se katoda I anoda, a u cevi je vakuum. On je neophodan da bi putanja elektrona bila pravolinijska (kada ne bi postojao, elektroni bi se rasprsili I promenili putanju, pa ne bi imali energiju za stvaranje X zraka). Katoda je zica od volframa u obliku spirale I obloge za fokusiranje emitovanih elektrona. Pri prolasku struje, zica se zagreva I emituje elektrone (termoelektronska emisija). Na 2000 stepeni, elektroni u spoljasnjim ljuskama atoma volframa vibriraju I dostizu dovoljno veliku energiju da napustaju atome tj.emituju se I formiraju oblak oko zicanog vlakna. Oblogama za fokusiranje na cijim krajevima nastaje jako negativno elektrostaticko polje, elektroni se odbijaju I fokusiraju ka anodi. Pozitivno naelektrisana anoda ih privlaci I tako usmereni elektroni se ka njoj krecu velikom brzinom. Anoda se sastoji od mete- volframovog diska koji je postavljen u blok od bakra (bakar odvodi toplotu). Prema obliku anode, razlikujemo cevi sa stacioaranom I rotirajucom anodom. Stacionarna je male snage, koristi se u stomatologiji. Rtg cev ima zastitu(haubu, tuto-oklop), ima 3 otvora -2 su za prihvat zavrsnica visokonaponskih kablova, sirina X zraka se regulise.primarnom branom. Hauba je iznutra oblozena olovom (3mm) da bi se sprecio izlaz X zraka. 3.Nastanak X zraka -opisano u 1. I 2. Pitanju

Ekran – moze biti klasican(fluorescentna table(karton 35x35)) ili danas cesce: elektronski pojacivac slike (ESP). ESP je stakleni balon u kome je vakuum. Na katodnom kraju je primarni ili ulazni ekran(premazan cink- sulfidom ili jod-cezijumom). Na ulaznom ekranu, svaki X zrak stvori oko 5000 fotona, pa se rtg zraci transformisu u svetlosne. Na drugom kraju ulaznog ekrana je fotokatoda (amonijum-cezid). Na anodnom kraju fluorescentni sloj svetluca I daje vernu sliku koja je pojacana do 10000 puta. Na ESP se nadovezuje TV kamera koja je povezana sa TV monitorom koji daje konacnu sliku (sve zajedno se naziva TV lanac) Stativ-nosac rtg cevi sa haubom, postoji stubni I plafonski. Komandni sto-metaln sanduk u kome se nalaze svi potrebni aparati za ukljucivanje I iskljucivanje rtg aparata, za promenu jacine I napona struje. Kablovi- specijalni visokonaponski prenose struju od transformatora do katode. Imaju centralni provodnicki deo, troslojni isolator (guma plastika I savitljive metalne kosuljice (mehanicka zastita unutrasnjih delova) 7.Detektori rtg slike (film, kompjuterizovana radiografija, digitalna I skopija) Film se sastoji od emulzije sa kristalima srebra (AgBr). Kada se izloze svetlosti, granule srebro broma apsorbuju opticku energiju I prolaze kroz slozene fizicke procese. Svako zrno koje apsorbuje dovoljnu kolicinu fotona ima centralno zrno koje predstavlja centar razvoja slike. Kada se film razvije, centralno zrno precipitira promenu zrna u metal srebra. Sto vise svetla doalzi u odredjenu regiju filma, vise zrna je ukljuceno, a posle razvoja filma, film se hemijski fiksira odstranjivanjem preostalih kristala Fluoroskopija- posmatraju se pokretni organi u realnom vremenu: a)kada je pokret tkiva od znacaja u dg b)intraoperativna c)minimalno invazivne procedure d)angiografije Kompjuterizovana-umesto filma, koristi se ploca sa fosforom osetljivim na svetlost I umesto razvijanja filma, koristi se specijalni laserski skener ili citac koji prevodi sliku u digitalni oblik (koristi se softver). Digitalna- kasete sa filmom I folijama su zamenjene elektronskim receptorima, koji registruju neapsorbovano zracenje, a zatim se u racunaru oni obradjuju numericki. 8.Pojacivacke folije To su kartoni/plastike koji se sa jedne srane premazani kristalima soli inertnih teskih metala koji kada se obasjaju X zracima svetlucaju, fluoresciraju. Postoji vise vrsta: a)Folija za kasete- Ca-volframat, Ca-sulfid, Zn-silikat (plavo-ljubicasto) b)folija retkih zemalja- Gadolinijev sulfid (zeleno) c)ekranske: Ba-platinocijanid, Zn-kadmijum sulfid (zuto-zeleno) Folije se lepe na prednju I zadnju stranu kasete. Postoji prednja I zadnja folija, ne smeju da se zamene mesta, posto je premaz na prednjoj tanji (ako bi zadnja bila napred, do prednje ne bi stigli X zraci) Sastoje se od kristala. Sto je krupniji ristal I deblji sloj premaza, pojacivacka moc je veca, ali je manja ostrina filma.

Bez folija se snimaju: zubi, dojke I nosne kosti Prednost: manja ekspozicija, veca rezolucija slike 9.Pravila I zakonitosti geometrijske projekcije RTG slike Rtg zraci su oblika konusa, kupe. Sredisna linija zracnog snopa od vrha kupe se naziva centralni zrak.RTG slika je crno-bela manifestacija konusne projekcije koja nastaje sumacijom svih slojeva kroz koje su prosli X zraci. Velicina slike zavisi od rastojanja izmedju objekta I filma I velicine fokusa cevi. Tamnina slike je veca ukoliko je veci atomski broj, gustina I debljina. Kontrastnost predstavlja suprotnost izmedju tamnih I svetlih povrsina. Predstavlja razliku optickih gustina dve susedne povrsine osvetljenog I obradjenog filma. Ostrina slike: prikaz kvaliteta periferne konture slike. Zavisi od velicine fokusa cevi, F-O I O-Fi rastojanja, upadnog ugla, pokreta za vreme ekspozicije, fotografskih neostrina ( folije, kasete). 10.Projekcioni efekti Pod projekcionim efektom podrazumevamo projektovanje delova tela ili organa na filmu ili ekranu pri ekspoziciji X zracima u odredjenim uslovima Efekat sumacije : nastaje kada se dve senke slabijeg intenziteta nadju jedna ispred druge na putu X zraka. Tada ce dati zbirnu senku veceg intenziteta. Primer:ukrstanje prednjih I zadnjih okrajaka rebara Efekat pokrivanja/superpozicije: nastaje kada se dve senke razlicitog intenziteta nadju u istoj projekciji. Tada ce senka veceg intenziteta pokriti senku manjeg intenziteta. primer: srcana senka pokriva promenu u plucima koja je u njenoj projekciji Efekat bljestanja/brisanja: transparencija (svetlina) gasa ‘brise’ senku drugog tkiva koje se naslo u projekciji. primer:gasna kolekcija kolona ‘brise’ kostnu strukturu ilijacnih kostiju. Tangencijalni efekat : X zraci pri prolasku krivinom zaobljenog tela bivaju jace apsorbovani, dajuci sumacijom projekciju debljeg sloja primer:kosti lobanje

11. Interpretacija rtg slike (senke, svetline, LOVIHO) a)zaglavlje: istice o cemu je rec(npr radiografija pluca), u kojoj projekciji(polozaju) npr.PA (NAPOMENA: polozaj je PA, AP… stav:lezeci,sedeci, stojeci) b)Nalaz:utvrdjuje se da li postoji patoloski supstrat (patoloske senke, svetline) Svetlina oznacava prisustvo gasa I vidi se kao crno na snimku. Senka nastaje kod povecane apsorpcije X zraka I vidi se kao belo na snimku. Postoji 3 intenziteta senki :

1. Senka intenziteta mekih tkiva
2. Senka intenziteta kosti(kalcijuma)
3. Senka intenziteta metala Koristi se pravilo LOVIHO: L-lokalizacija O-oblik (ogranicenost) V-velicina I-intenzitet H-homogenost

2.Osnovni elementi ultrazvucne slike UZ prikaz se analizira na monitoru I dokumentuje u digitalnoj ili analognoj formi. Promene se opisuju kao ehogene (bele) ili anehogene(crne), sa dijapazonom novoa sive skale izmedju te dve krajnosti. Strukture u kojima se sa parenhimom izmenjuju mnogi slojevi veziva ili masnog tkiiva su vrlo reflektne, dok podrucja ispunjena tecnoscu su anehogena ( ciste). Svako tkivo ili paroloska promena imaju svoju karakteristicnu ehogenost koja moze da se poredi sa ehogenoscu drugih tkiva. 3.Primena UZ u radioloskoj dg Pregled mekih tkiva: srce, karlica I reproduktivni organi, bubrezi, jetra, pancreas, zucna kesa, stitasta zlezda, krvni sudovi , u trudnoci za odredjivanje starosti I pola fetusa. 4.UZ karakteristike ciste Ciste su supljine ispunjene tecnoscu. MOgu bii makro (1-6 cm) I mikro (<3mm).Mogu biti multiple ili solitarne. Na UZ se vide kao anehogene formacije, koje su okrugle/ovalne, sa glatkim ivicama I imaju posteriorno pojacanje, 5.UZ karakteristike solidnih promena Kao LOVIHO, samo je ovde I zamenjeno sa E (ehogenost). Bice primera u specijalnom delu.  6.CT:aparat, princip dobijanja slike CT omogucava stvaranje slika poprecnih preseka tela vertikalno na uzduznu osu, pri cemu se posmatra jedan tanak sloj tkiva. Proces skeniranja se obavlja u gentriju, gde se nalaze RTG cev I system detektora. RTG zraci koji stignu do detektora (oni koji se nisu apsorbovali) stvaraju u njima elektricne impulse koji se konvertuju u numerice signale. Oni se prenose do kopmjuterske konzole, gde nakon obrade dobijamo slike, tomograme, u sivoj skali. Tomogram se sastoji Iz velikog broja elemenata slike, koji predstavljaju odredjen volume tkiva (piksela). Atenuacioni broj svakog od njih se moze elektronski izmeriti, ten a taj nacin dobijamo numericke razlike u apsorpcionim karakteristikama pojedinih tkiva. To se izrazava u internacionalnim Haunsfildovim jedinicama I krece se na skali od -1000 (vazduh) do +1000(kost), dok nulta vrednost odgovara void. Promene se opisuju kao izodenzne ( ista gustina merenog I okolnog tkiva), hiperdenzne (veza gustina) I hipodenzne(manja). CT tehnike koje se koriste su : sekvencijalne (single slice), spiralna I multislajsna (MSCT). MSCT+veliki dijapazon preciznh rekonstrukcija slike u svim ravnima preseka uz isticanje struktura koje su od interesa za konkretan pregled. Postoji 7 generacija CT skenera 7.Primena CT-a u rtg dijagnostici Neuroradioloska- trauma, infarkti, krvarenja, paraziti, degenerativna I demijelinizirajuca Pluca, bubreg, jetra, pancreas, creva, slezina.. 8.MRI:aparat I princip dobijanja slike MRI predstavlja tehniku prikazivanja telesnih struktura bez upotrebe jonizujuceg zracenja, Princip rada: jezgra atoma ce se u stalnom magnetnom polju postaviti tako da svojom magnetnom osom budu paralelna magnetnim linijama sila spoljasnjeg magnetnog polja. Spoljasnjim emitovanjem radiofrekventnog talasa dolazi do poremecaja u ovoj orijentaciiji koji traje kratko vreme da bi se zatim paralelnost ponovo uspostavila. Upravo taj poremecaj koji nastaje pod dejstvom spoljasnjeg RF mozemo meriti I registrovati kao signal. Signal zavisii od gustine protona I

od vremena relaksacije T1 I T2 (parametric povratka sistema nukleusa u normalu nakon ekscitacije). Iz velikog broja signala, kompjuterski se stvara MR slika. Aparat: magnet uz koji su postavljene spirale, odgovarajuce radiofrekventne transmitere I receptorske delove I dodatne delove koji sluze za analizu signala, slike, deponovanje I dokumentovanje podataka.

9. Primena MRI u RTG dg Vaskularne promene, trauma, tumori..

KARDIOVASKULARNI SISTEM

1.RTG anatomija srca a)Stojeci stav, PA polozaj Uocavamo desnu I levu konturu. Donja kontura se gubi u senci dijafragme, a od gornje se vidi samo mali deo (teme aortnog dugmeta), dok se ostali deo sumira sa senkom medijastinuma. Na konturama uocavamo lukove koji odgovaraju pojedinim srcanim supljinama I krvnim sudovima. Desna kontura : 2 stalna I jedan nestalni luk: donji-iznad desne hemidijafragme odgovara desnoj PK, iznad njega se nalazi drugi luk-v.cavae superior (kod mladjih skoro potpuno zaravnjen) ili kontura ushodne aorte (kod starijih ima jaci konveksitet). Naziva se jos I vaskulni luk. Granica izmedju lukova je plitki usek Iznad vaskulnog luk, moze ponekad da se vidi jos jedan konkavan koji odgovara brahiocefalicnim krvnim sudovima. Leva kontura:3 luka: donji I gornji su konveksni, srednji je konkavan Donji luk odgovara levoj komori, najduzi je I najkonveksniji luk na levoj konturi, Srednji konkavni- srcani zaliv, mogu se videti dva manja luka –donji je leva PK, gornji stablo plucne arterije. Pulmonalni je duzi I konkveksniji. Gornji konveksni odgovara distalnom delu aorte- aortno dugme. b)Stojeci stav, prednje desni kosi Prednja kontura:tri luka : donji je kratak skoro zaravnjen, odgovara levoj komori, srednji je dugacak I konveksan odgovara desnoj komori, gornji odgovara ushodnoj aorti. Ovde se vidi I retrosternalni prostor (svetlina) Zadnja kontura: isto tri luka : donji :desna PK, srednjii : leva PK, gornji: gornja suplja vena. Ovde se vidi retrokardijalni prostor. Ovuda prolazi jednjak. Na prednjem zidu jednjaka postoji lucno udubljenje koje se naziva aortno korito, a ispod je otisak bronha c)Stojeci stav, prednje levi, naziva se jos I polozaj cetiri supljine Na prednjoj konturi: 3 luka: donji: desna komora, srednji:desna PK(aurikula), gornji:ushodna aorta Zadnja kontura: 3 luka: donji: leva komora, srednji: leva pk, gornji ushodna aorta U ovom polozaju se vidi I aortni prozor. To je svetlina koju obrazuju svetla traka traheje, bifurkacija traheje I desnog glavnog bronha, koji ogranicava senka ascedentne aorte, aortnog luka, descedentne aorte I gornja kontura leve pretkomore.

7.Koarktacija aorte Srcana senka je aortne konfiguracije I ponekad se na levom gornjem luku moze videti znak broja 3 ( Lianov znak). Gornji deo broja 3 pripada prestanoticnom delu luka aorte, uvuceni deo mesto same koarktacije, a donjI deo broja 3 poststenoticno dilatiranom delu. Ukoliko je bolesnik stariji od 6 godina, vide se I osteoliticki defekti ( uzure – Resslerov znak) na zadnjim okrajcima rebara( od 3. Do 8. ), nastale kao posledica pulzacija I povecanog pritiska u zadnjim interkostalnim arterijama (kolateralni sistem).

8. I 9. Mitralna insuficijencija I mitralna stenoza- prica se mitralna konfiguracija srca 
9. I 12. – Aortna insuficijencija I stenoza- prica se aortna konfiguracija  13. Aneurizma aorte (torakalne) U PA I LL projekciji se vidi prosirenje medijastinalne senke u zoni u kojoj se aneurizma nalazi. Slica nalaz postoji kod medijastinalnih tumora. Ct daje kompletnu radiolosku sliku: lumen aorte I aneurizme, trombozirani delovi aneurizme, kalcifikati, precizne spoljasnje dimenzije, promene I odnos sa okolnim strukturama. I.V. se daje contrast. Moze I MRI. Indirektni rtg znaci su uzure na rebrima, sternum I kicmenim prsljenovima izazvanim pritiskom. 14.RTG oboljenja perikarda Normalno se perikard ne vidi. Izliv: kada je kolicina tecnost manja od 300 ml. vidi se uvecanje SSS uz trouglast oblik I tupe kardiofrenicne uglove (ugao koji grade SSS I kupola dijafragme). Tupi su zbog prisustva tecnosti u njima. Kada je kolicina tecnosti veca od 600ml, srcana senka postaje zaobljena (globularna), a kardiofrenicni uglovi ostri. Pneumoperikard : gas u perikardu, svetlina oko SSS, ogranicena uzanom trakastom senkom ili linearnom ( parijetalni perikard). Hidropneumoperikard: gas+tecnost : donji delovi SSS kao izliv, gornji- znaci gasa ( hidroaericni nivo) Kalcifikati u perikardu: posle perikarditisa, prezentuju se senkama intenziteta kalcijuma, nepravilnog krpicastog oblika. Moze biti zahvacen citav perikard ( srce u oklopu- ‘Panzer hertz’) Konstriktivni perikarditis : concretio perikard.(srasli visceralni I parijetalni list)- ako zahvati celu kesu, onda je SSS smanjena, ovalna,smanjene kontraktilnosti. Ako zahvati pojedine delove, onda je izduzena SSS, zaravnjen srcani zaliv, smanjena kontraktilnost. Accretio cordis ( parijetalni list srastao sa okolinom) – prividno pomeranje SSS navies za vreme inspirijuma, jer adhezije zadrzavaju srce. 15. Bolest srcanog misica – kardiomiopatija Veoma varijabilna rtg slika, bez obzira na vrstu kardiomiopatije, sto se odnosi kako na velicinu senke, tako I na njen oblik. U praksi je prihvacen termin ‘miopatska konfiguracija’ koju odlikuje priblizno trouglastoblik, zaravnjeni srcani lukovi, tupi kardiofranicni uglovi. Radioloski nalaz je identican ranoj fazi eksudativnog perikarditisa (kolicina tecnosti do 300 ml)

16. I 17. Dekompenzacija levog srca I edem pluca Opisani su zajedno posto je edem posledica dekompenzacije. Javljaju se Kerley B linije, koje su najraniji znak dekompenzacije. To su septalne linije, koje nastaju zbog nagomilavanja tecnosti u interlobularnim septama. Vide se kao linearne senka, debljine oko 1 mm, duzine do 2 cm, horizontalnog toka od zida grudog kosa ka medijalno, lokalizovane neposredno iznad kostofrenicnih ugova. Kerley A su slicne, ali nisu horizontalne vec usmerene ka hilusu, duzine 2-6 cm. Povecanjem kolicine tecnosti razvija se slika sa pojavom obostranih (uglavnom simetricnih) senki intenziteta mekog tkiva, nepravilnih oblika, nehomogenih I nejasno ogranicenih. Lokalizacija moze biti dvojaka: ili su dominantno zahvacena srednja I donja plucna polja, ili je distribucija promena slicna leptiru sa rasirenim krilima, jer su promene lokalizovane parahilarno. 18. Plucna embolija a)rtg slika kod zacepljenja stabla, desne I leve plucne arterije Ako bolesnik prezivi, obisno se razvija akutno I subakutno plucno srce. RTG znaci: povecana SSS, ispunjen srcani zaliv,(dilatacija plucne arterije). Postembolusno, oskudan plucni crtez ili potpuno nedostaje. Preokluzivni segment je prosiren. b) RTG slika kod zacepljenje vecih parenhimskih grana plucne arterije (lobarne ili segmentne) Oni delovi pluca koji one snabdevaju krvlju, vide se kao svetla polja bez vidljivog plucnog crteza. Ukoliko postoji I plucni zastoj, moze se razviti slika plucnog infarkta (senka trouglastog oblika).

Respiratorni sistem

19.Rendgengrafija, rendgenskopija,CT (definicija metode, prednosti I ogranicenja) Rendgengrafija- tehnika pregleda zasnovana na apsorpciji X zraka Rendgenskopija- nastaje u realnom vremenu CT-pogledati 6. Pitanje u okviru UZ, CT, MRI Prednosti rendgengrafije: film registruje fine promene I detalje, daje 10X vise detalja od rendgenskopije (veci contrast I ostrina) I film je trajni document (sudsa ekspertiza), manje zraci, pa je metoda izbora za decu I trudnice. Ogranicenje: film je dvodimenzionalna slika Rendgenskopija: omogucava prostornu lokalizaciju patoloske promene, kao I uvid u njen odnos sa okolnim strukturama. KOristi se za pregled svih pokretnih organa I sistema. Ogranicenje : I pacijent I radiolog se izlazu produzenom delovanju jonizujuceg zracenja CT:prednosti – uz pomoc slajsova (MSCT) moguca je rekonstrukcija slike u svim ravnima uz isticanje struktura od interesa. Ogranicenje: velika doza zracenja 20.Rendgen anatomija na PA I profilno PA:Meka tkiva zida grudnog kosa daju zajednicku senku mekih tkiva koja se najbolje vidi sa strana grudnog kosa. Unutar te senke mogu se videti nepravilna rasvetljenja (npr subkutani emfizem), senke intenziteta Ca (limfne zlezde) ili senke intenziteta metala (pace-maker) Transparencija donjih delova plucnih polja je smanjena u odnosu na gornje I srednje zbog superpozicije pectoralis majora I dojki. Razlika je izrazitija kod zena. Svaka nedoumica iz PA se resave koriscenjem LL ili CT (npr lipom zida grudnog kosa moze izgledati kao promena na plucima)

24.Segmentne senke: def. I dif dg Trouglasta senka sa vrhom prema hilusu, a bazom prema periferiji. Nosi jos I naziv parenhimski ili plucni trougao.Dif dg: segmentna pneumonija, atelektaza, infarct pluca *trouglasta senka bazom oslonjena na sredisnju senku, a vrhom prema lateralnom toraksnom zidu odgovara medijastinalnom izlivu nosi naziv ‘pleuralni trougao’ 25.Lobarne senke: def I dif dg Homogena senka koja zahvata lobus. Pneumonija, atelektaza…

26. Sindrom jednostrano zasencenog plucnog krila : def I dif dg Zasencenje elog jednog hemitoraksa. Dif dg: pneumonija, atelektaza, stanje posle pulmektomije, masivni pleuralni izliv, fibrotoraks (adhezije izmedju parijetalne I visceralne pleure) *napomena : gledati traheju, ako je gurnuta u suprotnu stranu moze da bude npr izliv, ako je povucena ka toj strani, moze da bude atelektaza. 27.Prstenaste senke :def I dif dg U unutrasnjem centralnom delu se nalazi transparencija sa ili bez nivoa tecnosti unutar nje. Dif dg: emfizematozne bule, bronhiektazije, ipraznjene ciste,apsces, kaverna, bronhogene ciste, Wegenerova granulomatoza 28.Sindrom jednostranog ‘svetlog’ plucnog polja :def I dif dg Povecano rasvetljene celog hemitoraksa Dif dg: urodjene: agenezija pluca, agenezija pectoralisa majora, kongenitalni emfizem.. Stecene:emfizem, velika pneumatocela (vazdusna cista), pneumotoraks.. 29.Pneumonija : podela I rtg nalaz Moze daa bude krupozna I bronhopneumonija. Krupozna : u crvenoj I sivoj hepatizaciji, svi delovi pluca su uniformno zahvaceni zapaljenjem, sto se vidi kao homogena senka ( u fazi razvoja I resorpcije je nehomogena). Pleuralne pregrade zaustavljaju zapaljenje -> senka pneumonije je ostro ogranicena konturom pleure. Najcesca lokalizacija :donji desni lobus Postoji znak negativnog vazdusnog bronhograma (javlja se jos I kod bolesti hijalinih membrane, radijacionim pneumonitis, sarkoidozi, plucnog edema) Bronhopneumonija: senka pneumonije je mrljasto –trakasta, nehomogena Nije ostro ogranicena prema okolnom plucnom parenhimu. Predilekciono mesto -> posterobazalni delovi pluca ( parakardijalni trougao ( Ditmar-Rumpertov trougao)). Komplikacije pneumonije: Apsces (prstenasta senka sa hidroaericnim nivoom) 30.TBC pluca: definicija I rtg nalaz Hronicno infektivno granulomatozno zapaljenje izazvano Mycobacterium tuberculosis. Primarna TBC: jednostrano uvecanje hilusnih ili paratrahealnih limfnih zlezda, sa desne strane, postoji I konsolidaciono zariste ( rtg kao bronhopneumonija). Mogu biti spojene trakastom senkom porekla inflamiranih limfnih sudova (primarni afekt). POnekad je jedina rtg manifestacija pojava pleuralnog izliva. Sekundarna TBC: promene su uslovljene putem sirenja. Hematogena diseminacija: milijarna (1-3 mm senke), mikronodulusne (3-5) i acidonodularne ( 5-10 mm ). Multiple okrugle senke intenziteta mekih tkiva, veci broj u vrhovima pluca.

Sirenje putem bronha: eksudacija-mekotkivne, nepravilne, nehomogene senke. Kazeozna nekroza:okrugle transparencije, prstenaste senke bez nivoa tecnosti u njima Fibroza: linearne I trakaste senke. Tkivni oziljak: kao apikalno zadebljanje pleure (pleuralna kappa),Pulmonalno zariste moze biti prozeto kalcijumom.

31. Karcinom bronha: podela I rtg 1.Ca bronha centralnog tipa (glavni/lobarni/segmentni bronh) Rtg slika: atelektaza, opstruktivni pneumonitis 2.Ca bronha perifernog tipa (subsegmentni bronh) Podela :

1. Sa lokalizacijom na periferiji
2. sa centralnom (hilusnom) lokalizacijom
3. Pancoast-Tobias karcinom (vrh pluca + osteoliza rebara) Rtg sllika : A)Kruzna ili tumorska senka: neostro ocrtana ( corona radiate);lobulirana, nehomogena, nepravilna B)prstenasta senka – debeli zidovi, nejednaka debljina zida, ekscentricna svetlina sa zupcastim zasencenjima od unutrasnjeg ruba prstena 32. I 33. Pitanje su u okviru 31. 34.Metastaze u plucima : podela I rtg nalaz 1.Pecataste I topovska djulad- ostro ogranicene I homogene senke, intenziteta od mekog tkiva do kalcijumske gustine, dimenzija kruznih ili tumorskih senki(najcesce su )- javljaju se kod Ca bubrega, seminoma testis, sarcoma mekih tkiva I kostanog sistema
4. Milijarna karcinoza pluca- milijarne senke razlicite velicine, u srednjim I donjim plucnim poljima(Ca dojke, stitaste, posebno ginekoloske regije) 3.Lymphangitis carcinomatoza: intersticijalni crtez za Kerley linijama ( Ca dojke, posebno Ca digestivne cevi) Svi gore navedeni nastaju hematogenim putem! Intersticijalni crtez u plucima sa Kerley linijama+ hilusna/medijastinalna limfadenopatija ->sekundarna infiltracija pluca usled limfoma ili leukoza (limfogena propagacija) 35.Pleuralni izliv: def I rtg nalaz Pluralni izliv predstavlja nakupljanje tecnosti u pleuralnom prostoru Rtg podela: 1. Slobodan :a) tipican (Ellis Damoiseau linija (visa iviza uz zid grudnog kosa) b)masivni ( pleuralni prozor) (dif dg za jednostrano svetlo plucno krilo) 2.Ucauren (‘fantom tumor’) 36.Pneumotoraks:def I rtg nalaz Prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru Etiologija: spontani I traumatski Rtg:prosiren hemitoraks, avaskularna svetlina uz lateralni zid grudnog kosa. Linija pneumotoraksa (konveksna upolje je visceralna pleura). Smanjena je transparencija kolabiranog plucnog krila, potisnut je medijastinum I traheja na suprotnu stranu, dijafragma nanize.

40.Benigne stenoze jednjaka Mogu nastati usled oziljavanja, radijacije, nakon prolaska korozivnih supstanci, kod sklerodermije (u okviru CRESTa), ahalazija I benigni tumori Ahalazija rtg: jednjak u celini dilatiran, vretenasto se zavrsava ( misji rep), konture su glatke I pravilne Benigni tumori: minus u senci kontrasta. 41.Karcinom jednjaka Tri radioloska tipa

1. Egzofitni- raste sa zida u lumen jednjaka 2.Skirusni, infiltrativni – cirkularno raste, zahvata cirkumferenciju jednjaka
2. ulceraticni- daje defekt (ulceraciju) u malignom tkivu ( plus u minusu) Rtg: medularni karcinom daje ivicne lakunarne defekte u punjenju, neravnih nazubljenih ivica, koji stenoziraju lumen jednjaka Skirusni daje obostrano suzenje lumena jednjaka, nepravilnih nazubljenih ivica sa umerenom dilatacijom lumena proksimalno 42.Gastroezofagealni refluks Radi se dinamski pregled, sa kontrastom u Trendelenburgovom polozaju Ima tri stepena: 1.vracanje kontrasta u donjoj trecini jednjaka 2.vracanje do luka aorte
3. vracanje iznad luka aorte 43.Hijatusne hernija a) kratki jednjak- kongenitalni/stecen, kardija I deo zeluca su iznad dijafragme u grudnom kosu b) klizajuca (najcesca)- deo zeluca sa ezofagogastricnim spojem prolazi kroz hijatus u grudni kos c) kotrljajuca (paraezofagealna)- spoj kardije I zeluca je na svom mestu, ispod dijafragme, a kroz hijatus prolazi deo zeluca d) kombinovana Obicno ima okruglast, ovalan ili kupast izgled. Njena gornja kontura je nekad neravna. Postoje I indirektni znaci: vazdusni mehur u forniksu je smanjen I deformisan, postojanje prstenaste senke sa ili bez nivoa tecnossti iza srca, nabori sluznice su u pravcu hijatusa. 44.Ca zeluca Rtg:
4. Egzofiticni – isto kao kod jednjaka
5. Skirusni—moze da zahvati razlicita podrucja, pa I ceo zeludac. Raaste cirkularno, manje ili vise simetricno, suzava lumen koji je takodje nepravilnih-nejasnih ivica ( radioloska slika pescanog sata)
6. Ulcerativni oblik- krater, nisa sirokog ulaza, nepravilnih rubova, rigidnog okolnog zida, koja ne prominira van kontura zeluca. CT ima znacajnu ulogu

45.Pepticka bolest Nisa je glavni I direktni znak ulkusa I moze se pojaviti u razlicitim delovima zeluca. Rt se moze prikazati u reljefu sluzokoze an face ili kao ivicna profilna nisa. Kada se gleda an face, daje okrugli ili ovalni depo kontrasta oivicen svetlim haloom. Ova svetla zona potice od edematozne sluzokoze koja oivicava nisu. Ivicna ili profilna se projektuje kao plus u senci kontrasta. Prema obliku moze biti ovalna, trouglasna, nalik pupoljku, zaobljene I glatke konture. Edematozna sluzokoza oko nise se prikazuje u vidu tanke vertikalne svelte linije (Hamptonova linija). Taj znak je karakteristika benignosti nise. Nisa u penetrantnom ulkusu u stojecem stavu prikazuje se u 3 sloja: iznad barijumskog mleka se vidi sloj tecnosti, a iznad njega gas. Takva nisa se naziva Handekova I po pravilu je benigna. Indirektni znaci: spazam naspram ulkusne nise u vidu useka na velikoj krivini (incizura vodilja), kardiospazam, spazam antruma I pilorospazam, hipersekrecija 46.Stenoza duodenuma Uzroci : prepreka u lumenu ili process u zidu duodenuma. Npr ako je zucni kamenac izbacen u duodenum, polip zeluca na dugoj peteljci moze preci u duodenum, oziljne promene kod postbulbarnog ulkusa. Tumori duodenuma, limfogranulomatoza I Kronova bolest su takodje moguci uzroci. 47.Polipozne promene u gitu Dovesce do minusa u senci kontrasta. Ako je an face videce se kao ovalni, okrugli minus u senci kontrasta, ako je profilno videce se kao izrastaj u lumenu koji je vratom vezan za sluznicu zeluca.

48. Maligni tumori tankog creva Karcinom je redak, ako se javi, javlja se u gornjem delu jejunum. Vidi se kao konstriktivna lezija, suzenje lumena nastaje zbog ciiirkularne lakune, lumen je ekscentricno polozen I nepravilan, reljef je zbrisan, ima ulceracija nepravilnih oblika. Sarkomi (leiomiosarcoma)- nepravilna polipoidna lezija koja prosiruje lumen creva I moze da ulcerise. Limfosarkom- javlja se u vise oblika- polipozni, nodularni I infiltrativni 49. Kronova bolest Rtg : Nalaz nije patognomonican.Najcesce promene sun a terminalnom ileumu( hipermotilitet, spazam, nepravilnosti reljefa mukoze). Kasnije reljef dobija pseudopolipozni izgled zbog uvecanja limfnog tkiva Pajerovih ploca. Vide se ulceracije I edem okolne sluznice. Karakteristicne su lezije na preskok. Dif dg: ulcerozni colitis, ileocekalna TBC, infiltrativni karcinom 50.Ileus Potpuni prekid u pasaz creva. Nativni snimak: vijuge su distendirane gasom I nivo tecnosti u njima postoji. Na snimku treba obuhvatiti I deo dijafragme zbog prikaza moguceg pneumoperitoneuma. Ako zahvati tanko crevo: vise hidroaericnih senki, centralno I vide se Kerkringovi nabori. Ako je u pitanju kolon: manje senku, bocno postavljene, prepoznaju se haustre. Ako ileus duze traje, onda se u peritoneumu nagomilava tecnost, pa u stojecem stavu dobijamo sliku u kojoj gasom rastegnute vijuge ‘plivaju’ na tecnosti. Ako dodje do perforacije- vide se hidroaericne senke slobodne u trbusnoj duplji. 51.Ulcerozni colitis Akutni I fulinantni oblik (ovde se irigografija ne radi)- vidi se dilatacije (sigmoidni I transverzalni kolon).Delovi kolona su napeti gasom zid kolona je zadebljao, ponekad se vide I pseudopolipozna formacije ka lumenu. U akutnom stadijumu-vidi se spasticnost I nazubljenost kontura. U daljem toku, haustre se smanjuju, neravne , zaravnjene ili potpuno nestaju. Na reljefu se vide ulceracije nastale zbog gnoja, sluzi I krvi – vidi

Radiologija hepato-bilijarnog sistema, pankreasa I slezine

53.Rtg metode pregleda jetre, zucnih puteva, pankreasa I slezine Ultrazvuk je prva metoda pregleda Jetra- Tehnika pregleda: pacijent lezi na ledjima, kazemo mu da duboko udahne. Pri dubokom inspirijumu, pregledaju se subkostalne regije jetre I analizira parenhim. Zatim se pacijentu kaze da se okrene na levi bok da bi se pregledali gornji I lateralni delovima. U tom polozaju se analizira I stanje hilusa, vene porte I zucnih puteva. Nekada zbog gasnih kolekcija, nismo u mogucnost da vidimo interkostalni pristup kada ga mozemo prikazati kroz medjurebarne prostore. UZ anatomija jetre: smestena je u desnom hipohondrijumu, homogene sitnozrnaste ehostrukture sa srednjim intenzitetom ehoa, tj nesto je ehogenija ( svetlija od bubrega sa kojim se uporedjuje). Cine je desni I levi lobus, koji su maksimalne velicine u AP dijametru 15, odnosno 6 cm, glatkih I pravilnih kontura. Koriste se I CT I MR.Ct ima znacaj za dg tumora jetre. Zucna kesa(UZ)- vidi se kao anehogena, kruskolika formacija sa tankim zidom, jasno izrazenim posteriornim pojacanjem(koje se javlja iza svih supljina ispunjenih tecnoscu), nalazi se u desnom hipohondrijumu. Zucni putevi (intrahepaticni) se normalno ne vide, vide se ukoliko su dilatirani. Pankreas( UZ) vidi se kao potkovicasta struktura lokalizova ispred velikih retroperitonealnih krvnih sudova, homogene sitnozranste structure, ehogenosti vece ili jednake ehogenosti jetre. Slezina (UZ)- manje ehogena od jetre I izrazito homogena; (CT)-moguca dg velikog broja oboljenja slezine 54.Difuzne bolesti jetrinog parenhima

1. inflamatorne 2.metabolicke 3.vaskularne Inflamatorne – najcesci su akutni I hronicni hepatitis, kao I ciroza jetre Akutni hepatitis- jetra je edematozna, na UZ je hipoehoogenija, veca I zaobljenih kontura Hronicni – UZ sliak zavisi od stadijma I tezine bolesti, pa nekada postoji gotovo normalan nalaz, dok je nekad parenhim ehogeniji. Javljaju se I sekundarni znaci- splenomegalija I zadebjlanje zida zucne kese Ciroza – UZ SLIKA ima 4 stadijuma 1.hepatomegalija sa ocuvanom ehogenoscu 2.pojava fibroze 3.pojava mikronodusa, nepravilne konture, zatiim splenomegalija I asciites 4.retrahovana, skvrcena jetra, ascites I sekundarni znaci (splenomegalija, dilatacija vene lienalis I v. portae) Metabolicke:statoza-masna infiltracija, moze biti fokalna ili difuzna.Jetra je svetlija (vise bela), ehogenija, nekada I voluminoznija Vaskularne: zastojna, kardijalna jetra, nastaje zbog insuficijencije desnog srca I staze krvi u venskom sistemu 55.Fokalne lezije jetre Benigni I maligni tumori(opisani u sledecim pitanjima), ciste, apscesi

56.Benigni tumori jetre Hemangiomi su najcesci- ovalnog su oblika, ehogeni I treba ih razlikovati od metastaza. 57.Maligni tumori jetre Najznacajniji primarni su hepatocelularni karcinom I holangiokarcinom. Struktura im jenehomogena, a granice neravne. Metastaze- vide se kao multiple ehogene, hipo ili izoehogene ovalne promene sa haloom(lice na sliku mete) 58.Traume jetre CT je izbor za trauma jetre. Laceracije-iregularne linearne ili granajuci hipodenzni delovi Hematomi-hipodenzne promene Akutni hematom/krvarenje-hiperdenzna promena 59.Upalne promene zucne kese Akutno zapaljenje- zadebljanje zida (>4mm), raslojavanje zida (pojava anehogene linije duz konture zida), distenzija zucne kese Hronicno- zucna kesa se prezantuje smanjenjem volume, ehogenijim zidovima,a nekada I talozenjem kalcijuma ( porcelanska zucna kesa). Najcesce udruzeno sa kalkulozom. 60.Kalkuloza zucne kese Kalkulusi se pomeraju pri pomeranju pacijenta. Vide se kao hiperehogene structure, najcesce multiple iza kojih se nalazi akusticni far.

61. Tumori zucne kese Beningni ( polipi) – na UZ – male ehogene, ostro ocrtane promene uz zid zucne kese Maligni- adenokarcinom I od sekundarnih maligni melanoma (metastaze) 62.Tumori zucnih vodova Holangiokarcinom- homogena masa srednje ehogenosti sa perifernim hipoehogenim haloom.Iregularnih ivica. 63.Pankreatitis Akutni- uvecan, hipoehogen pancreas, nekada I sa tecnim kolekcijama u parenhimu Hronicni- nehomogen, dilatiranog duktusa. U parenhimu se mogu videti kalcifikacije. 64.Tumori pankreasa Najvaznija indikacija za MR. Karcinom na UZ- hipoehogena, nepravilna, nejasno ogranicena promena u nekom delu pankreasa koji postaje voluminozniji u zahvacenom segment. Proksimalno od tumora se vidi dilatacija duktusa pankreatikusa. Ako je zahvacena glava pankreasa, nastaje opstruktivni ikterus. Na MR se salje radi preoperativnog staging sa procenom operabilnosti. 65.Traume pankreasa CT: hipodenzna laceracija, heterogeno parenhimsko povecanje, kolekcija tecnosti ( hematom) koji komunicira sa pankreasnim duktusom.