Preuzmite Skripta stilovi u arh i više Rezime u PDF od Savremena arhitektura samo na Docsity!
IDEJA-PRAVAC-STIL (pravac u arhitekturi koji se toliko razvio da je postao stil) MANIR (stvaranje se svodi na nekoliko uvežbanih obrazaca, bez učešća uma i intuicije) MI: Oslobađanje od Turaka 1880.godina SVET: Industirjska revolucija; Piranezijeve predstave zatvora (crteži fantastične strukture)
18.vek19.vek: eklekticizam = Habs, tehnička arh. 20.vek doba „izma“ moderna (secesija, čikaška škola) 1972.postmoderna rušenje Prutt Igoa u Sent Luisu 21.vek arhitektura sada
Stari vek: Egipat , Mesopotamija, Persija Grčka: Krit, Mikena; -Arhajski period -Klasični period Rim
Srednji vek:
• 4 - 5.vek: Ranohrišćanska
• 6 -15.veka: Vizantija
• 9 -11.veka: Preromanika
• 11 – 2/2 12veka: Romanika
• 13 – 15 veka: Gotika
• 7 – do danas: Islamska arhitektura
Novi vek:
• 15-16. vek: Renesansa
• 17 – ˝ 18 veka: Barok
• 2/2 18. veka: Klasicizam
• 19. vek: Eklekticizam
• 19/20 vek: Secesija, Jugend stil, ostali
• 20.vek: Modernizam: doba „izama“:
Oblikovanja:
- Kubizam; neoplatika; objektivizam; ekspresionizam.
Funkcije i konstrukcije:
• Futurizam; purizam; funkcionalizam; empirizam i neoempirizam; konstrutivizam; Internacionalni
stil; brutalizam Postmodernizam: dekonstruktivizam, moderni ekpresionizam; High-Tech
• 17- ½ 18.veka: Barok i Rokoko (18.vek)
• U umetnosti klasicizam: 2/2 18.veka
Selinkić smatra da savremena arhitektura počinje od Piranezijevih predstava zatvora (polovina 18.veka), a Dobrojević ½ 19.veka (ali ne izričito).
Eklekticizam (Arhitektura XIX veka)
Grčka reč kojom se označavaju filozofi starog veka koji nisu bili u stanju da stvore nove pravce i nov osnov, već su prisvajali neki od postojećih pravaca i škola. Eklekticizam je pojava nazadnjaštva, kopiranje istorijskih stilova, arhitektura se svod na ukrašavanje fasada.
Razlog nastajanja: Buržoazija želi da izrazi svoju moć preko reprezentativnih, monumentalnih objekata. Kapital i proizvodnja u prvom planu, arhitektura nije pitanje kojima se ljudi bave.
Nove tipologije: Zbog društvenih promena kultura nije više prisutna samo na dvorovima, postaje dostupna svima, zbog čega dolazi do građenja novih reprezentativnih objekata: muzeji, galerije, biblioteke, berze, parlamenti, palate pravde, banke, pozorišta, univerziteti, zatvori, bolnice, škole. Za različite namene primenjuju se različiti stilovi iz prošlosti: muzeji = antika, renesensa crkve = gotika, vizantijski i starogrčki stil parlament = barok kasarne i vojno-administrativne zgrade = gotski zamkovi i utvrđenja
Zasluge eklekticizma: Proučavanje istorijskih stilova i stvaranje nauke o stilovima. Istraživanja nisu vršena da bi se na osnovu istorije steklo novo iskustvo, već da bi se stilovi kopirali i prilagođavali novim potrebama života. Razvoj arheologije: istraživanja Vinkelmana; otkrivanje gradova Pompeje i Herkulanuma.
Vidovi eklekticizma: Način na koji se koriste istorijski stilovi pri rešavanju zadataka. Osnovni vidovi eklekticizma su: klasicizam, akademizam, larpurlarizam, romaticizam, manirizam, formalizam, (ruskinizam).
Klasicizam Glavne karakteristike: dvodimenzialnost mišljenja, jaka izraženost arhitektonske plastike i stubovi – što više to bolje – pravilnost, simetrija, zlatni presek, modularni sistem. Služi se uzorima starogrčke, rimske i helenske arhitekture. Klasicizam prilazi rešenju problema spolja, a ne iznutra i ostaje u okvirima eklekticizma. U Nemačkoj predstavnik Šinkel.
Akademizam Najviši oblik eklekticizma. Proučava se na akademija i stvoren je kao težnja buržoazije da se suprostavi razvoju tehnike i njenom uticaju na umetnost. Akademizam je stvorio ograničeno, dvodimenzijalno shvatanje arhitekture: ukrašavanje fasada, isticanje pročelja zgrada kao glavne od svih fasada, monumentalni kič. Zanemareno je da je arhitektura ustvari umetnost prostornog oblikovanja.
Larpurlarizam Umetnost radi umetnosti, samom sebi svrhu bez ikakve idejne ili sadržajne podloge. Nema opravdanja zbog čega se neki element koristi i koja je njegova svrha, već se postavlja samo sebe radi, u cilju produbljivanja umetničkih utisaka. Načičkanost Njujorških oblakodera to najbolje dokazuje. Los se pita, kada bi se i dopustilo da neka figuralna plastika može sama za sebe predstavljati umetničku vrednost, može li čovek običnim čuom vida, hodajući ulicama grada, da spoji i likovno doživi na spratovima, iznad krovnog venca ili na samom krovu postavljene ornamente.
Romanticizam Sam izraz romanticizam označava osećajnost, strast i zanos umetnika, koji se odvraća od stvarnosti i beži u prošlost uglavnom u srednji vek. Romanticizam karakteriše nagomilavanje motiva: zabati, kule, strelnice, razni ispadi ornamentike i ukras. Oslobađanje od matematičko-simetričnog reda stvari. Romantizam i klasicizam su dva suprotna vida eklekticizma (klasicizam je objektivno delanje kreatora u granicama jedne strogo određene discipline, dok je romantizam subjektivno iživljavanje kreatora u zamišljenom delu). Šinkel je primer arhitekte koji dejstvuje u oba pravca.
Manirizam Manus na latinskom znači ruka. U eri manirizma nema novih otkrića, sve se više ili manje zasniva na ranije stečenom znanju, na praksi i radu, ruka stvara, a ne um i kreativnost. U Italiji traje kroz ceo XIX i proteže se delimično na XX vek. Može biti lični (važi za umetnika) i epohalni (važi za čitav pravac).
ARHITEKTURA XIX/XX veka
Arts&Crafts Javlja se u Engleskoj i odatle se širi na ostatak Evrope i Severne Amerike. Naziv dobija tek posle izložbe Arts&Crafts 1887. godine, iako je pokret postojao i pre. Osnivači pokreta su Vilijam Moris i Džon Raskin. Nastaje zbog prezira prema materijalističkom društvu, protiv svođenja radnika na mašinu, vraćanje na zanat, protiv industijske proizvodnje koja ubija kreativnost. Bave se izradom stvari za enterijer: tapeta, ćilima, zavesa, nameštaja.
razvoj pokreta:
1. faza (usmerena na slikarstvo) – Džon Raskin pod uticajem arhitekte Pjudžina i filozofa
Karlajla koji su protiv materijalističkog društva
• Protiv podele rada, svođenja radnika na mašinu
• Delo „ Sedam svetiljki arhitekture “
• Polovinom XIX veka se priključuje slikarskom pokretu, čiji je cilj osnivanje slikarske škole
koja bi izražavala duboke ideje i osećanja Prerafaelizam- pravac (škole kojoj se priključuje) usmeren na slikarstvo: uzor im je renesansa (Rafaelo Santi), linearnost, kolorit, erotični elementi, dekorativni efekti, glavne su karakteristike pravca. Pripadnici: Hant. Mile, Raskin, Roseti.
2. faza (usmerena na zanat) – Vilijam Moris (naručuje kuću od Filipa Veba)
• Red House (Filip Veb) - naziv dobija zbog crvene opeke; delo koje utiče na dalju Morisovu
karijeru (Veb je isto za zanat); lokalni materijali, tradicionalni način gradnje, uklapanje sa lokalnom kulturom, uklapanje u okolinu.
• Moris osniva preduzeće „Moris, Marshal, Fokner & Co“ koje kasnije reorganizuje i menja
naziv u „Moris & Co“
• Bavi se slikanje i pisanjem. Utopijska verzija zemlje „Nigde“ mu je najznačajnije delo:
-brišu se razlike sela i grada -velika dostignuća XIX veka se napuštaju, vetar i voda su izvor energije; -društvo bez novca, svojina, zločina, kazne zatvora, parlamenta. (osnova za vrtne gradove koji se temelje na zanatskoj zadruzi)
Primeri i predstavnici u arhitekturi i urbanizmu:
• Šo: minimilizirane, klasicističke kuće; obnavlja stil kraljice Ane (XVIII vek); zeleno
predgrađe Bredford park (London)
• Ebenizer Hauard, Model vrtnog grada (1898)
-treba da objedini prednosti života u selu i života u gradu i ponudi rešenje za probleme prouzrokovane ubrzanom urbanizacijom, depopulacijom sela i nekontrolisanom gradnjom u suburbanim zonama -naselje podignuto uz industrijsku zonu sa uslovima zdravog života i rada -veličina vrtnog grada je ograničena za 50.000-70.000 stanovnika i ne može se širiti -naselje je okruženo poljoprivrednim pojasom -ceo atar naselj je kolektivna svojina i služi za korišćenje celoj zajednici -zemljište sa kućom se samo iznajmljuje -Konstruktivisti su protiv decentralizacije i formiranja vrtnih gradova, jer je njima u interesu samo kapital i proizvodnja
• Arturo Soria i Mata: model linearnog grada (španski urbanista)
-jedna široka ulica -dugačka koliko god je potrebno -mogućnost izgradnje uz postojeće saobraćajnice
• Vrtni grad Lečvort prvi vrtni grad, nastao kao modifikacija Hauardovog vrtnog grada koji
je prvi put izložen u njegovoj knjizi 1898.
• Vojsej: primenjuje Vebova načela poštovanja tradicionalnih postupaka i lokalnih materijala.
Karakteristike njegovih kuća: prepuštene strehe, nosači luka od kovanog gvožđa, beli grubo malterisani zid, horizontalni prozori sa kosim ispustima, dimnjaci.
• Rejmond Anvin i Bari Parker: vrtno predgrađe Hemsted, London
• Čarls Reni Mekintoš : Arts&Crafts, neogotika, Art Nouveu
Glazgovska četvorka (Mekintoš, Margaret Mekdonald, Frensis Mekdonald, Herbert Mekner). Bave se izradom svećnjaka, satova, ogledala. Žene uglavnom rade ormariće za posuđe, kabinetske ormariće, dekorativni deo posla, muškarci zadušeni za izgradnju i nameštaj.
Umetnička škola u Glazgovu (1896-1909): stil neogotika + Raskinova tradicionalistička linija koja smatra da savremeni materijali (gvožđe, staklo) nikad neće zameniti kamen jer im nedostaje masivnost. Škola je odraz čitavog Mekintošovog stvaralaštva i prolazi kroz sve njegove stilske faze: Staklo i čelik za etelje (iako im se protive, potrebno je osvetljenje za njih). Neogotičko: šiljci, zabati, tornjići. Biblioteka: strogo geometrijsko oblikovanje; cela od tamnog drveta; prelaz između Art Nouveau i Art Decoa; konstrukcija - uticaj Japana.
Kraj Arts&Crafts 1914. izbijanjem I svetskog rata- jer se posle rata trebao obezbediti krov nad glavom.
Bidemajer Nastaje u Nemačkoj (kod nas je prisutan na teritoriji do Save i Dunava). Stil koji se odnosi više na uređenje stanova i vrtova nego na arhitekturu. Uzdizanje kulta stanovanja srednje klase, oslanjajući se na zanastvo. Traje od 1814-1848 tipičan bidemajer, u drugoj polovini 19. veka i početkom 20. neobidemajer. Nemački bieder =jednostavan, ispravan, pristojan, poštovanja vredan. Građani bogatstvo i društveni položaj žele da izraze i preko uređenja sopstvenog doma:
- Nameštaj: stilizacija karijatida, labudova, delfina kao podupirača stolova i stolica. Izrada tipskih garnitura za tršezarije, spavaće sobe, radne sobe, salone
- Vrtovi: građanski vrtovi u gradovima, ukrasni deo vrta (ruže, senice); manji voćnjak i povrtnjak (imaju ih imućniji); izrada predmeta za ukrašavanje vrtova: životinje, patuljci, kugle
- Slikarstvo: enterijer, priroda, portreti, autoportreti, prisutni su dekorativni elementi: nakit draperije, arhitektonska dekoracija i kulise
Secesija Javlja se na prelazu 19. na 20. vek, kao odgovor protiv eklekticizma, zbog želje za stvaranjem novog stila koji odgovara modernom društvu. „Svaka epoha u građevinarstvu ostavila je za sobom svoj stil, zašto nismo voljni da pokušamo, da li bi se mogao pronaći stil odgovarajući našem dobu.“- Šinkel Više bavi oblikovanjem, nego funkcijom i konstrukcijom. -Ornamentika: lišće, cveće, ljudska i životinjska tela -Valovita linija = osećaj pokreta -Neobične boje, kontrastne ili u harmoniji -Skeletni sistem, materijali: kamen, beton, gvožđe, staklo -Poslednji broj časopisa Ver Sacrum 1903 = završetak najuspešnijeg doba secesije -Izdaje novi časopis koji propagira „povratak prirodi“ vrednosti vrtnog grada
- Secesija - Austrija, časopis Ver Sacrum (Sveto Proleće)
- Jugendstil - Nemačka, časopis Jugend
- Art Nouveau - Francuska
- Modern Style - Engleska
- Stile Florale - Italija
- Katalonski modernizam (modernisme Catala) – Španija
predstavnici secesije: AUSTRIJA Kultura koja je nekad bila prisutna samo na dvorovima prodire na trgove i postaje dostupna svima. Izgradnja pozorišta, muzeja, univerziteta. Stvara se potreba za novim stilom, koji bi odgovarao novom vremenu i načinu života. Pokret osnivaju Olbrih, Hofman i slikar Mozer.
• Oto Vagner
- Poštanska štedionica , Beč (1904) -tanke uglančane ploče belog mermera pričvrščene za fasadu aluminijskim zakivcima -ulaz, rukohvati, balustrade od metala, metalni delovi u enterijeru -staklena sočiva u podu=prodiranje svetlosti u podrum
Casa Batllo (kuća Batljo) kuća od kostiju
BELGIJA
• Viktor Orta, koristi čelik kao organsko tkivo kojim poništava nepokretnost kamena
Kuća Tasel, Brisel, 1892 Narodni dom, Brisel, 1897-
HOLANDIJA
• Henrik Petrus Berlage , glavni pokretač nove holandske arhitekture
Berza Amsterdam, Južni Amsterdam
XX vek, Modernizam Oblikovanje:
1. Kubizam
2. Neoplastika
3. Objektivizam
4. Ekspresionizam
Funkcije i konstrukcije:
1. Futurizam
2. Purizam
3. Funkcionalizam
4. Empirizam i neoempitizam
5. Konstruktivizam
6. Internacionalni stil
7. Brutalizam
8. Japanski metabolizam
Futurizam Italija 1909- 1909 - kada Marineti objavljuje manifest futurizma u časopisu „Figaro“ 1914 - I svetski rat u kom stradaju gotovo svi predstavnici protiv: secesije, masivnih, bogato ukrašenih zgrada koje služe kao manifestacija autoriteta, teških oblika kao što su kubus, piramida, ukrašavanja i dekoracije za: čelik, staklo, AB, žicu; mehanizaciju i tehnologiju, struja, lift, auto, avion, lokomotiva, spiralne konstrukcije koje su dinamične (za razliku od piramide=statična); autoputeve, divovske elektrane, nova rešenja gradova, oble i eliptične linije (dinamika), mehanizaciju, promenljivost, nestalnost.
1. Filipo Marineti
Manifest futurizma 1909. u časopisu Figaro; 11 tačaka, veliča mašine, mehaničku brzinu, trkački auto i njegovog vozača, rušenje akademskih institucija, a 11. tačaka je o arhitekturi: fabrike, mostovi, avioni...
2. Umberto Boccioni (Bočioni)
manifest u slikarstu i vajarstvu-dinamika, žica, čelik, staklo
3. Antonio Sant'elia
Ideja futurističkog grada - Citta Nuova 1914. Saobraćajnice u više spratova shodno vrstama saobraćaja, pešaci se kreću po metalnim mostovima, pokretnim trakama, autoputevi, luke, tržnice, aerodrom, železnicka stanica. Ništa od ovoga nije izvedeno, ostaje na idejnom nivou
(kao i sve u arhitekturi futurizma). Manifest arhitekture futurizma 1912. „Naše kuće će trajati kraće od nas i svaka generacija će morati da gradi za sebe nove“
Kubizam Raščlanjivanje predmeta iz okoline na osnovne geometrijske oblike: kubus, prizmu, valjak i ponovo sklapanje, prikazivanje iz svih uglova.
- analitički = lomljenje oblika do apstraktnog
- sintetski = jednostavni planovi, kolaž -U arhitekturi: borba protiv eklekticizma i secesije, isticanje osnovnih oblika koji su bili sakriveni dekoracijom ranijih epoha
1. Analitički kubizam: bez osećanja za celinu; elementi i isečci zamenjuju raniju arhitektonsku
plastiku i prelamaju zidno platno (skupi su i predstavljaju višak)
2. Sintetizujući kubizam: uočavanje arhitektonike sklopa, izbočine i udubljenja, punog i praznog,
odnos punog zidnog platna, otvora, staklenih površina Komponovanje plastike zgrade spolja i iznutra. Utiče na neoplastiku i purizam.
ČEŠKA
Ranokubizam = narodni dekorativizam
1. Josef Gočar
2. Pavel Janak
AUSTRIJA
Adolf Los Ima kubistička zapažanja u arhitekturi, udobni, raskošni enterijer; svedena fasada bez ornamenata. -Protiv: secesije, Anri van de Veldea i J.M. Olbriha, ornamenata jer su oni gubljene vremena, materijala, povlače za sobom mukotrpan rad zanatlije. Prvi je postavio problem koji će Le Korbizje rešiti razvojem slobodne osnove. Tek mali deo arhitekture predstavlja umetnost: grobnice i spomenici, OSTALO TREBA DA SE ISKLjUČI IZ UMETNOSTI I DA SLUŽI SVRSI. -Eseji: Ornament i zločin; Arhitektura -U arhitekturi: Spajanje pravilnosti geometrijske mase sa praktičnošću nepravilnog volumena, bela prizma (preteča internacionalnog stila). -Raumplan (plan volumena); u preseku podela spratova na terase; igra i preplitanje mase, više stepeništa, dinamika; osnova kvadratna
1. Vila Štajner, Beč (1910), bela jednostavna prizma bez ukrasa. Vila Rufer, Beč (1912)
2. Projekat vile za venecijanski Lido , spoj storgo geometrijske mase sa praktičnošću
nepravilnog volumena
3. Naselje Heuberg, Beč : Raumplan= kocka se preobražava u stepenasti presek, masovna
stambena izgradnja posle I svetskog rata; staklenici sa povrćem= urbana strategija opstanka posle rata
4. Vila Moller, Beč (1928), Vila Mueller kod Praga (1930)
Los utiče na purizam; purizam na internacionalni stil
Neoplastika Ogranak kubizma, nauka o plastičnoj vrednosti predmeta u prostoru koji se stepenuje bojama. Nastaje u Holandiji, vezana za rad grupe De Stajl, 1917-1931 , rad grupe završava se smrću Van Dezburga; časpois „Stijl“
1. Teo van Dezburg - pokretač časpoisa i arhitekta
2. Pit Mondrijan - slikar
3. Gerit Tomas Ritveld - arhitekta; njegova stolica je 3D projekcija neoplasticističke estetike
4. Jakob Johan Piter Oud - arhitekta; na njega utiče Berlage; kuće u Vajsenhofu
• Redukcija na jednostavne oblike i funkcije: crvena, žuta, plava + bela, crna
• Slikarstvo: podela ravni na polja koja se boje
• Arhitektura: apsolutno čiste mase i boje; složen sklop kubističkih masa ispoljava sastavne
delove građevina: magacine, stepeništa, poslovno krilo, dimnjaka, u vidu razgolićenih plastičnih obilka Neoplastika utiče na purizam.
• Podela arhitekture prema Ozefantu: utilitarna i slobodna (jedino ona ima vrednost - crkve,
spomenik, nadgrobni spomenik)
• 5 tačaka Le Korbizjeove arhitekture:
1. Stubovi koji izdižu objekat iznad tla
2. Krovna bašta koja nadoknađuje zauzeto zemljište
3. Slobodno oblikovanje osnove
4. Podužni prozori
5. Slobodno oblikovanje fasade
Le Korbizije (Šarl Eduard Žanere)
• Uticaji socijalizma
• Na njega utiču: Garnijeov industrijski grad, dostignuća inžinjerstva: brod, avion, auto; radi kod
Ogist Perea (Ab skelet). brutalizam u slikarstvu, objektivizam
• časopis „L'Espirit Nouveau“ i knjiga „Ka pravoj arhitekturi“
• Oblikovanje: pravilna geomtrija tela (pre jedino u renesansi); beton – teška masa koja guši+
boja- dobija se prostor i svih 5 tačaka oblikovanja u purizmu ( se predhodne strane)
• Modulor je proporcijska mera koju je Le Korbizije koristio pri projektovanju (kao i Vitruvijem
čovek). Visina: čovek sa podignutom rukom, h= 2.25m
• Dom Ino: interpretacija Enebrikove AB konstrukcije; uticaj Perea; skeletna konstrukcija,
izgradnja standardizovanih kuća kao domina (serijske kuće); osnova: stubovi na ploči, baš kao domine
• Kuća Citrohan: 5 tačaka, predhodno spomenutih; kuća može da se standardizuje poput
auta (serijska proizvodnja; citroen = citrohan)
• Paviljon L'Espirit Nouveau: za izložbu dekorativne umetnosti u Parizu; tipska stambena
jedinica Immeuble Ville
• Vila Savoja, Poasi: Le Korbizije i bratanac Pjer Žanere; 5 tačaka
• Konkurs za sedište Lige naroda u Ženevi: Korbizije i Pjer Žanere, 1.nagrada, odbijen jer nije
predao projekat u odgovarajućem formatu; nakon konkursa postaje poznat
1926. Le Korbizije se udaljava od ideje purizma i prestaje da veruje u nesumnjivu dobit tvorevina industrijske revolucije. Pod uticajem je brutalizma u slikarstvu. Stanovanje - regionalni izraz; monumentalnost, ali ne odbacuje u potpunosti ideju estetike mašina.
• Savremeni grad (Ville Contemporaine); plan Vojsin=plan Pariza
-grad za 3 miliona stanovnika, hijerarhijski podeljen -centar poslovne kule od 60 spratova=centar moći -stanovanje kule sa 20-ak spratova u vidu zatvorenih i otvorenih blokova (na stubovima), terase sa vrtovima; stanovanje za radnike je u predgrađu, odvojeno zelenim pojasom
• Ozareni grad (bezklasni), zone:
- poslovna
- zona transporta=železnički i avio saobraćaj
- satelitska naselja=obrazovanje
- zona hotela i ambasada
- stanovanje
- zeleni pojas
- laka industrija
- skladišta i teretni saobraćaj
- teška industrija
• Cite Industriale: uticaji linearnog grada Miljutina
• Planovi za Alžir: stanovanje ispod i iznad saobraćajnica na velikim parcelama, na kojima
stoje 2 spratna objekta
• Čandigar, nova prestonica Pendžaba, Indija 1951-
-projektuje upravne zgrade: monumentalnost postignuta bez primene klasicizma -palata guvernera, skupština, vrhovni sud
• L'Unite d' Habitation, Marsej (Marsejski blok) 1947-
-masivna betonska zgrada, brutalizam, ćelijska struktura; balkoni sa brisolejima
• Palata Ujedinjenih Nacija, Njujork, 1952 sa Nimejerom
• Notr Dame du Haute, Ronšan 1950-
• Manastir La Turet kod Liona: dominikanski manastir, beton; 1960
• Centrosojuz, Moskva: staklena fasada nepraktična zbog zime; 1933
Funkcionalizam Nastaje u Evropi, Americi i najznačajnije Rusiji (posle Oktobarske revolucije). Osnovno načelo je funkcionalnost (za razliku od eklekticizma i secesije gde je to načelo zapostavljeno). Nije samo prolazna stvar, predstavlja trajnu vrednost, otkriće.
1. kod organizacije prostora objekta: podstiče proučavanje svake prostorije sa gledišta korisnika
2. materijal mora da odgovara u pogledu strukture, ispune i komponovanja zidnog platna
3. oblik - na osnovu funkcije u objektu dobija se tehnička forma koja se dalje oblikuje ne bi li oblik
bio i likovni izraz; bez ornamenata=mnogo vremena, rada, materijala
4. organizacija izvođenja objekta: pri izvođenju objekta uvek postoje gubici u novcu, vremenu,
materijalu, a funkcionalizam nastoji da to smanji. Npr: ukidanjem ornamenata štedi se na vremenu izvođenja, novcu i materijalu
• Saliven: forma sledi funkciju (iako ima ornamente na objektima)
zgrada Auditorijuma u Čikagu (1887-9); Wainright Building; Guaranty Building
• Adolf Los
• Bauhaus: sprema učenike za funkcionalno rešavanje zadataka
• Rajt: projektuje od unutra ka spolja
• Le Korbizije: kuća je mašina za stanovanje
• Mis van de Rohe: navodno je protiv funkcionalizma, ali njegovi stavovi to opovrgavaju „Prostor
treba oblikovati da bude praktičan i ekonomičan, a funkcija će se prilagoditi njemu“ (praktičan i ekonomičan = funkcionalizam)
• Oskar Nimajer
• Dobrović
Neki današnji arhitekti smatraju da je arhitektura umetnost i da ne treba da se bave funkcionalizmom: O Geri, Ričard Mejer, Stiven Hol.
Konstruktivizam Ističe prednost konstrukcije objekta kao najpodesnijeg sredstva svrhovitosti iz koje rezultuje tehnički oblik, utemeljen na racionalnom shvatanju i sagledavanju prostora. Javlja se u Rusiji 1917-. posle Oktobarske revolucije; kada ideje više nisu u skladu sa realnim mogućnostima u Rusiji, arhitektura se vraća na eklekticizam.
• Posle revolucije dolazi do reorganizacije društva-socijalizam. Dolazi do eksperimentisanja u
arhitekturi kako bi ona bila u skladu sa novim društvenim poretkom.
• Arhitektura: mora biti ekonomična, bez dekora, novi oblici su laki i neobični, funkcionalnost,
isticanje konstrukcije, nosivosti, linija, proporcija
• Uticaji: futurizam i tehnička arhitektura, protiv suprematizma
• Fetišizam mašina: formalna predstava mašina = mašinski naturalizam (javlja se kod nekih
arhitekata), objekti su u obliku dinamo-mašine, parnog kotla, balona
•..1 Grupa OSA
-naučno razrađena podloga arhtikture, svrhovitost je glavni cij braća Vesnini, Lenjigradska pravda = kanonsko delo konstruktivizma, 6x6m, stepenište, liftovi, slova, isticanje spratova; -bave se stanovanjem za radnike: dom komuna, standardizacijom i projektovanjem radničkih klubova, trakastih naselja -arhitektura: tehnička -spoljašnjost: sklop samostalnih delova; uslovljena funkcijom -težnja za isticanjem strukturalnih elemenata
•..2 Grupa ASNOV
-tehničko-mehaničku formu ne smatra dovoljnom, ukoliko nije i umetnički oblikovana ne smatra je za vrednost Meljnikov, paviljon SSSR 1925. u Parizu; El Lisicki -arhitektura tehnička ali i ima umetničku vrednost (bliski Korbizijeovim purističkim stavovima) Tataljin, Spomenik III internacionali (1919-20) preko 300m, dve spirale između kojih lebde 4 velika prozirna volumena i svaki od njih se rotira Miljutin, Linearni grad (1930) šest paralelnih traka (zona): železnička, industijska, zelena zona sa autoputevima, stanovanje, park sa sportskim objektima, poljoprivredna
Brutalizam '50-'70. uticaj Le Korbizijea - L'Unite d Habitation -oblikovanje: glomazni geomatrijski oblici, vidljiva je konstrukcija, funkcija i sadržaj. -materijal: beton, nekad se ostavlja i tekstura oplate (neobrađen beton=beton brut), opeka, grubo tesani kamen, čelik, staklo -socijalna utopija: veliki stambeni blokovi (kao L'Unite) koji često postaju mesta kriminala, vandalizma
• Alison i Piter Smitson
-Robin Hud Gardens, London: stambeni blok sa 213 stanova (uzor L'Unit d Habitation), javlja se kriminal pa se smatra za promašaj -Univerzitet u Šefildu 1953
• Stirling i Gouan
-grade fakultete -staklo i opeka, po tome se razlikuje od brutalizma Smitsonovih koji koriste beton
• Louis Kahn
-elementarne geometrijske forme i kompozicije -stilovi: brutalizam i internacionalni stil -monumentaln objekti: potreba Amerike posle II svetskog rata, kao svetske sile -inspiracija: arhitektura prošlosti -beton, opeka, svetlost (posvećuje joj veliku pažnju) Salk Institut, La Jolla, California 1965 Nacionalni parlament, Dhaka, Bangladeš 1959 Biblioteka akademije Philips Exeter (opeka) Projekat gradske većnice, Filadelfija Medicinski istraživački centar, Pensilvanija
• Minoru Jamasaki
WTC , Njujork, otvoren 1973 (Internacionalni stil) Pruitt Igoe, Sent Luis, Misuri stambeni betonski blok, rađen '50 godina, vremenom se tu javlja kriminal i postaje nepopularan. Srušen 1972. i smatra se da je time završen moderizam.
Završava se moderna i nastupaju:
1. Postmodernizam
2. Neoracionalizam (pripada postmodernizmu)
3. Dekonstruktivizam
4. Moderni ekspresionizam
5. High-tech
Postmodernizam Javlja se kao reakcija na modernizam (koji je podbacio, dokaz: rušenje Pruitt Igoe u Sent Luisu). Prvi primeri postmodernizma javljaju se jos '50. godina, intenzivno se razvija '70.
• „Less is a bore“ – Venturi. Vraćanje na stilove prošlosti, mešanje redova stubova (dorski
+jonski+korintski+tosanski+kompozitni)
• Protiv modernistiških shvatanja da je tehnologija toliko uznapredovala da ne postoji potreba za
dekoracijom i da se forma objekta dobija komponovanjem osnovnih geometrijskih oblika i zoniranja u urbanizmu, protiv masovne proizvodnje; odsustvo konteksta i nasleđa.
• Legitimiše se isključivo formalinim – površinskim obeležjima, a ne konstruktivnim,
organizacijskim ili društveno-kulturnim.
• Razumljiva reakcija na pritiske modernizacije i beg od tendencije savremenog života da bude
pod vlašću naučno-industrijskog kompleksa.
1. Paolo Portogezi: Bijenale u Veneciji 1980.
-Prvo Bijenale arhitekture -Direktor Portogezi -Tema: Prisustvo prošlosti (La presenta del passato) -Učesnici: Frenk O. Geri, Robert Venturi, Arata Izosaki, Rem Kolhas, Franko Purini -Delo: Strada nuovissima (Najnovija ulica) 20 postmodernističkih fasada (10 u jednom, 10 u drugom nizu=ulica); manifest postmoderne
2. Džejms Stirling: Nova državna galerija u Štutgardu 1980-
-Prickerova nagrada, inspiracija: Šinkelov Altes muzej u Berlinu
3. Čarls Mur: Piazza d' Italia, Nju Orleans parafraza fontane Di Tevi i svih 5 redova stubova
4. Majkl Grejvs: Portland zgrada, Oregon , 1979-82; loš odnos prema okolini; kao modernista
član grupe „Njujork 5“, kao postmodernista-neoistoricizam
5. Ričard Mejer: Visoki muzej u Atlanti 1980-
bela arhitektura, član Njujork 5 (grupa modernista), postmodernista
6. Filip Džonson: zgrada Sony, Njujork 1984, granit na fasadi
7. Mis van de Rohe: Nova nacionalna galerija, Berlin '60. godina, nastavlja se na inženjerstvo
gvožđa i stakla 19. veka; za njega je postmodernizam kultura dekadentnosti
8. Robert Venturi:
Kuća za njegovu majku, Česnat hil , Pensilvanija Guild House, Filadefija , dom za stare, antena na krovu: simbol starosti koja mnogo vremena provodi uz TV -knjige: „Složenost i protivrečnost u arhitekturi“, „Pouke iz Las Vegasa“ -nadahnuće: gradske fasade u Italiji -Voli: barok, rokoko, manirizam, složenost, protivrečnost, nedoslednost, nekonvencionalne i iskrivljene oblike, bogatstvo značenja, zagonetnost, dvojnost. -Ne voli: modernu arhitekturu koja želi da prekine sa tradicijom „Manje je više“, „Ili-ili“ „Svojim delima ne želimo da menjamo svet, već želimo samo da ga obogatimo.“
Neoklasicizam Arhitektura ne može da menja društvo i mora biti shvaćena van političkog, ekonomskog i društvenog konteksta. Treba uspostaviti ponovni odnos sa tradicijom i memorijom, istorijski elementi se ponovo upotrebljavaju, ali ne oponašaju se, već se kreativno interpretiraju.
.1 Aldo Rosi Piazza Nuova, Peruđa; Gallaratese, stambeni blok u okolini Milana
pripadnik grupe Tendenza (neo-racionalistički pokret); izrađuje projekte prema istorijskim arhitektonskim elementima koji podsećaju na racionalne
.2 Đorđo Grasi pripadnik grupe Tendenza
Moderni ekpresionizam
1. Ero Sarinen: luk u Sent Luisu
2. Jorn Utzon, Opera u Sidneju : simbol Australije
tumačenja: školjke, jedro, koliba korišćenje arhitektonskih brodova, razgranata krovna konstrukcija, dinamičnost ovalnih linija i površina, nema principa spolja, proizilazi iz unutrašnjosti
Dekonstruktivizam
• Iskrivljene površine, diskontinuitet, dislokacija, segmentisanost, zasecanje, haotičnost
• Uticaji: futurističke i konstruktivističke vizije, analitički kubizam (lomljenje oblika do
apstraktnog), ekspresionizam
• Protiv: „forma sledi funkciju“, „čistoća forme“,; „iskrenost prema materijalu“ (ova tri stava su
shvatanja modernizma). Protiv postmodernog prihvatanja eklekticizma i ornamenata.
COOP HIMMELBLAU Austrijska firma; kompleksni nedefinisani prostori, stilska ograničenja -UFA bioskopski centar, Drezden -Muzej Groningen, Holandija
• Srpsko-vizantijski stil (i eklekticizam) kraj XIX, početak XX veka
• Secesija: početak XX veka pa do kraja I svetskoga rata
• Socijalistički estetizam: posle II svetskog rata do '90. godina
• Socijalistički realizam: kratko posle II svetskog rata
• Moderna: kraj '20. godina XX veka
• Postmoderna: '80. godina
• Turbo-folk: '90. godina
- crkva Svetog Georgija u Smederevu (barokno pročelje i zvonik)
- crkva Svetog Spiridona u Trstu (secesija)
- Preobraženska crkva u Pančevu
- Vaznesenska crkva u Beogradu
Srpsko-vizantijski stil Javlja se u 19. i traje do početka 20. veka. Oslobađanjem od Turaka Srbi teže ka strvaranju nacionalnog tila (prisećaju se vremena Dušanovog carstva). Podrazumeva dekorisanje fasada. Ovaj stil ima dosta mešanja i sa secesijom.
1. tipološkki eklekticizam: u zavisnosti od karaktera koji želi da da objektu, arhitektura se okreće
prošlosti kao nekom imaginarnom muzeju iz kog izvlači neki od modela i prilagođava ga potrebama
2. sintezni eklekticionizam: na nov način se kombinuju motivi, principi, rešenja iz različitih
istorijskih perioda Tri faze:
1. Objekti malo podsećaju na uzore: samouki graditelji (polovina 19.veka)
2. Sličnost sa uzorima raste sa malo primesa elemenata stilova van istočnog pravoslavlja
3. U potpunosti se podržavaju elementi srednjovekovne umetnosti, nakon njihovog izučavanja
• Milan Kapetanović i Milorad Ruvidić Paviljon KSHS, izložba u Parizu 1900
• Branko Tanazević Paviljon Kraljevine Srbije, izložba u Torinu 1911
1. Branko Tanazević Telefonska centrala, Beograd 1908-10 (moravski stil+secesija)
2. Momir Korunović stara zgrada Pošte, Beograd (moravski stil)
3. Petar Popović Zgrada Načelstva u Vranju, 1908
4. Bogdan Nestorović i Aleksandar Deroko Hram Svetog Save na Vračaru, 1935-
(učestvuje i Konstantin Jovanović); Branko Pešić od 1985. kada se nastavlja gradnja
Akademizam
1. Aleksandar Bugarski , Narodno Pozorište, Beograd, 1868 (više je romantizam)
Stari Dvor, Beograd 1882 (viši stepen akademske discipline ali preovladava romantizam)
2. Konstantin Jovanović , Narodna banka, Beograd, 1889
palata Nikole Spasića u Knez Mihajlovoj; Semperov đak (renesansa)
3. Nikola Nestorović i Branko Tanazević Tehnički fakultet, Beograd
4. Nestorović, Tanazević, Đorđević Univerzitetska biblioteka, Beograd
5. Palve Ilkić Narodna skupština, Beograd
6. Rusi koji imigriraju u Srbiju zbog Oktobarske revolucije, grade u imperijalnom klasicizmu:
Nikola Krasnov Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede i voda, Ministarstvo šuma i rudnika
7. Baumgarten Palata Generalštaba, 1928
Secesija Javlja se početkom 20.veka (do kraja I svetskog rata) Dekorativni stil, čelik, beton, staklo, novi materijali, ornamenti
.1 Viktor Azrijel Robna kuća, Beograd 1907; čelik, staklo, jedinstven prostor
.2 Nikola Nestorović i Andra Stevanović zgrada Beogradske zadruge
.3 Stevanović, Đorđević Akademija nauke i umetnosti, Beograd
.4 Jovan Ilkić konkurs za hotel Moskva
- mesto, objekat izveden po njegovom ali dosta izmenjenom projektu; keramika na fasadi
.5 Deže Jakab , Sinagoga i Gradska Kuća u Subotici (mađarska secesija)
.6 Nikola Nestorović , Okružno Nagelstvo u Kragujevcu (danas Okružni sud), podignuta
početkom XX veka, po projektu našeg najpoznatijeg graditelja sa kraja XIX i početka XX veka; u duhu eklektičkog akademizma, sa elementima bečke secesije
.7 Jože Plečnik , Crkva Svetog Antuna, Beograd 1929-
Moderna Javlja se od '20.godina 20. veka do kraja II svetskog rata (sa dolaskom komunista na vlast). Moderna kod nas kasni zbog:
• Srbija tek izlazi iz ratova (Balkanski, I svetski rat), nerazvijena sredina, nepostojanje
arhitektonskih programa za primenu materijala visoke tehnologije
• Kasnog direktnog kontakta srpskih arhitekata sa evropskom modernom
Vraćanje arhitekata sa studija iz inostranstva, rad inostranih arhitekata, izložbe, učestvovanje u međunarodnim manifestacijama osnivanjem CIAM-a.
• Dva ugla posmatranja :
1. vizuelni: estetika lebdećih ravni; preklapanje planova; prožimanje prostora; ravni krovovi;
slobodni plan; čiste primarne boje; trakasti prozori
2. ideološki: neophodnost zadovoljavanja elementarnih životnih potreba, putem
funkcionalistički koncipiranih naselja, stanova, pratećih objekata, predmeta svakodnevne upotrebe; bezornamentalnost
Časopis Zenit (1921-6) : u okviru zenitizma, pravca koji obuhvata sve umetnosti (slikanje, vajanje, arhitekturu...). Osnivač je Ljubomir Micić (pesnik, kritičar, slikar, političar). Objavljuju Tatljinov spomenik III Internacionali; El Lisicki, Pikaso, Majakovski, Maljevič, Kandinski, Maholi-Nađ, Jesenjin.
Prva Zenitova medjunarodna izlozba nove umetnosti 1924.
• Odbacuju tradiciju, fascinirani sadašnošću, okrenuti budućnosti
• Polazište: kriza društva, ekonomskog sistema, kulture zasnovane na tom sistemu (imaju
rušilačkiu stav prema postojećem kulturnom sistemu)
• Ima elemente: ekspresionizma, konstruktivizma, futurizma, dadaizma
• Nastajanje srpske moderne je umekšano i pospano zbog: društvene klime, konzervativne
sredine, obrazovanja i socijalnog statusa arhitekti. Kod nas su arhitekte pripadale srednjem i višem sloju, obrazovani su u konzervativnim školama (za razliku od svetskih predstavnika, izuzetak je Gropijus, koji su pripadali nižem ili srednjem sloju i koji su ulagali veliki napor da postanu to što jesu)
• Nije nastala zbog stvarnih društvenih potreba ili eksperimentisanja umetnika, nego je nameće
intelektualna elita u želji za bržom modernizacijom života
• Nema: manifesta, ideologa, pokreta, teorije, deklarisanog raskida sa tradicijom, agresivnog
nastupa i skandala (npr. Le Korbizije i plan Vojsin-rušenje Pariza=skandal)
Hronologija (važne godine za našu modernu):
• 1925 : poseta izložbi međunarodne dekorativne umetnosti, Pariz
Branislav Kojić: II Jugoslovenski paviljon , u folklornom stilu: to je bila prodavnica narodnih rukotvorina
• 1927 : Zloković završava sopstvenu kuću : kubična masa, ravan krov, modernistički
likovni izraz. Prvobitno rešenje: viševodni krov, drvene žaluzine, sokl od tesanog kamena; uzor mu je Los
• 1928 : Izložba Čehoslovačke arhitekture u Beogradu : presek arhitektonskog
stvaralaštva Čehoslovačke i prvoj četvrtini 20. veka (izlagana dela funkcionalista) Osnivanje CIAM-a (dovodi do osnivanja Grupe arhitekata modernog pravca): treba izmeniti trenutnu arhitektonsku praksu, arhitektura treba da bude u skladu sa novim tehnologijama, ekonomijom, društvom, potrebama
• 1928-34 Grupa Arhitekata Modernog Pravca , članovi:
• Milan Zloković
• Branislav Kojić
• Jan Dubovi
• Dušan Babić
• Dragiša Brašovan
• Momčilo Belobrk
Radnički dom , Novi Sad, kod mosta Duga Banovina ( Izvršno veće ), Novi Sad, 1939 Pošta , Novi Sad, 1958-62 arhitektura posle II sv.rata (tzv. arhitektura višeg standarda)
4. Tabaković Đorđe
Tanurdžićeva palata , Novi Sad, 1934 Zgrada Klajn , Novi Sad, 1932 Sokolski dom , Novi Sad; danas Pozorište mladih Dom novosadske trgovačke omladine Crveni krst Novi Sad
5. Lazar Dunđerski
Galerija Matice Srpske , Novi Sad; nije baš modernizam Vila Mirić , Novi Sad, 1931; jedno on prvih dela internacionalne arhitekture u Vojvodini Vila Gutman , Novi Sad, 1933
6. Branislav Kojić
paviljon Cvijeta Zuzorić , Kalemegdan, 1928 Hirurško-urološka klinika , Beograd Vila na Topčiderskom brdu , Beograd; neizvedeno delo Vila za umetnike na Topčiderkom brdu , Beograd; neizvedeno delo
7. Jan Dubovi
Kuća Gošić , Beograd, 1928 Astronomska opservatorija na Zvezdari , Beograd
Socijalistički realizam Pokušaj ostvarivanja utopije boljševičkog socijalizma Rusije. Javlja se posle II svetskog rata, do sukoba Tita i Staljina '48. Pred II svetski rat opet se pomodno nekritički preuzimaju evropski uzori od sredine u kojoj se vrši agresivna propaganda.
• Nije ostavio dublje tragove jer ne traje dugo
• Stambene zgrade: ogoljene, racionalizovane
• Javni objekti: forsirani monumentalni klasicizam, bez duha
• Bogdan Nestorović , zgrada Prizad-a, BG, danas Tanjug 1939.
• Gojko Todić , Ministarstvo građevine, BG, 1942; danas Apelacioni sud
(oba u duhu neoklasicizma)
• Branko Petričić , Dom Sindikata, BG
Socijalistički estetizam posle II svetskog rata pa do '90-ih godina
• Javlja se u slikarstvu, vajarstvu, arhitekturi, književnosti
• Govor je metafore, alegorije, podrazumevanja konteksta
• Nema elemenata koji mogu da naruše dominaciju KPJ i zasniva se na principima estetizma
(da bude lepo) i na taj način služi svetu, a u našem narodu kao lažna slika tolerancije, slobode, modernog naprednog društva u nastajanju
• Stambena arhitektura: suzbijanje klasnih razlika, svi su radnici: diplomate, profesori, vozači,
čistači ulica i to su oni u državnoj službi, koji su dobijali državne stanove. Problem su privatnici i nezaposleni koji nemaju prava na taj stan, pa dolazi do bespravne divlje gradnje (nema infrastrukturu).
• Izgradnja državnih stanova (1946-71) potpuno opremljenih u lamelama 4-10 spratova i kulama
do 20 spratova za hiljade i hiljade nepoznatih korisnika + veliki parkinzi oko objekata koji izoluju jedan od ostalih + izgradnja svih propratnih sadržaja: škole, obdaništa, ambulante, rekreativne površine. Rezultat: MAŠINE ZA SPAVANjE. „Srećni život u kolektivu“; izolovanost, hladnoća, monotonija dovodi do psiholoških problema ljudi.
• Arhitekte nisu postavljali „nezgodna pitanja“
1. zašto se godinama gradi 1 tip objekta?
2. kakvi su efekti ove arhitekture na stanovništvo?
3. zašto se koristi sistem prefabrikacije kada su drugi sistemi jeftiniji?
4. zašto stanari uništavaju zajedničke prostore: stepeništa, hodnike, liftove? itd
• Dva procesa socijalističkog estetizma:
1. nastavljanje moderne koja je prekinuta ratom i socijalističkim realizmom
2. novi tokovi u umetnosti
Predstavnici:
1. Pokušaj nastavljanja moderne:
Milorad Pantović , Beogradsko sajmište 1957. -Hala 1: kružna osnova, rebrasta lučna konstrukcija, igra svetlosti i senke, raspon 106m -Pantović, Branko Žeželj, Milan Krstić, Boško Petrović -tri ogromne hale, velikih raspona Nikola Dobrović , zgrada Generalštaba, Beograd 1954-63.
2. Novi tokovi u umetnosti:
Bogdan Bogdanović memorijalna arhitektura: spomenici, spomen-groblja, memorijalni parkovi, nekropole Njegova arhitektura je čista estetika u službi totalitarnog režima: na njegovim memorijalima se ne vidi da su ljudi stradali ne samo od strane neprijatelja, nego i od strane Titovih komunista pri preuzimanju vlasti kada je rat bio završen. Sve je estetizovano, ušuškano tako da se ne zna istina i ne postavljaju „nezgodna“ pitanja. Njegova arhitektura ne nastaje iz trenda, već iz dubine kreativne ličnosti. Uticaji:
.1 Plečnik: eklekticizam i njegovo traganje za čistom formom
.2 Engleski vrtovi 18, 19. vek: vrtovi sa statuama, hramovima, izvorima; suprotnost od
pravilnih francuskih i italijanskih vrtova
.3 Politički uticaji: ne postavlja „nezgodna“ pitanja
.4 Nadrealizam: apstraktno
• Spomenik Jevrejskim žrtvama, BG; konkurs; njegov prvi spomenik
• Spomen groblje, Sremska Mitrovica
• Memorijalni park Dudik, Vukovar: po uzoru na Plečnikov spomenik Davorinu Jenku
• Jasenovački cvet: žrtvama hrvatskog fašizma, na osnovu forme (cvet) ne može se naslutiti
da je u Jasenovcu bio jedan od najstrašnijih genocida Srba, Jevreja i Roma
• Partizansko spomen groblje, Mostar
• Slobodište, Kruševac
• Nepobeđeni, Prilep
Mihajlo Mitrović
• Ne uklapa se: po svom temperamentu, buntovnom karakteru, postavljanju nezgodnih
pitanja, ne prihvata stege i ograničenja
• Uklapa se: generacijski i po finalnom proizvodu u arhitekturu socijalističkog estetizma i
visoko estetizovanim objektima
• Četiri faze:
1. Uticaj brazilske škole: lokalna varijanta internacionalnog stila (Nimajer, Rino Levi,
Artigas); objekti na stubovima, brisoleji, kružni i parabolični završeci povučenih poslednjih spratova.
2. Brutalizam: Luis Kan, Kenzo Tange; masivne forme, grubi materijal: beton-brut,
nemalterisana opeka Geneks centar , BG Garni hotel Putnik , BG dve stambene zgrade , BG, obe u opeci
3. Kritički regionalizam: savremeno shvatanje i unošenje lokalnih vrednosti u modernu
arhitekturu Hotel Omorika, Tara
4. Postmodernizam
