Preuzmite skripta za upravno pravo i više Ispiti u PDF od Upravno pravo samo na Docsity!
1. POJAM I PREDMET UPRAVNOG PRAVA?
Pod pojmom upravnog prava razlikuje se upravno pravno kao: a) grana pravnog sistema – je skup pravnih normi kojima se uređuje problematika uprave u najširem smislu b) (^) upravno pravo kao grana pravne nauke – izučava pravne norme koje regulišu upravu. Predmet upravnog prava je podložan stalnim društvenim promenama, promenama u razvoju države i obuhvata javnu upravu. Razlikuje se uža (klasična i tradicionalna) i šira (moderna ili savremena) koncepcija o premetu upravnog prava. Po užem shvatanju upravno pravo sadrži pravne norme koje primenjuje uprava vršeći upravnu vlast. Po širem shvatanju upravno pravo sadrži pravne norme koje uprava primenjuje vršeći ukupnu upravnu delatnost. Klasična koncepcija podrazumeva da predmet upravnog prava obuhvata pravne norme koje regulišu osnivanje i ukidanje organa koji vrše upravnu vlast, proceduru vršenja te vlasti, upravni nadzor i dr. Moderna koncepcija predmeta upravnoa prava na upravu gleda kao na javnu službu. Neki teoretičari su za negativno određivanje predmeta upravnog prava, smatraju da ga čine pravne norme koje ostanu kada ostale pravne discipline utvrde svoje predmete. Neki teoretičari su pokušali da kombinuju pozitivno i negativno shvatanje predmeta upravnog prava smatrajući da sadrži one pravne norme kojima se uređuje organizacija i delatnost uprave izuzimajući pravne norme koje sadrže druge pravne discipline. Pod pojmom upravnog prava se podrazumeva skup opštih pravnih normi koje izučavaju javnu upravu a pod predmetom upravnog prava podrazumevaju se pravne
norme koje uređuju organizaciju i funkcionisanje javne uprave, nadzor i kontrolu nad upravom kao i pravo lokalne samouprave u domenu njegove komplementarnosti sa upravom
2.NASTANAK I RAZVOJ UPRAVNOG PRAVA?
Upravno pravo je relativno mlada naučna disciplina koja se pojavljuje u 18.veku u Francuskoj kada je buržoazija imala cilj da ograniči monarha. Na anglo-američkom prostoru se pojavljuje tek početkom 20.veka. Kod nas se pojavljuje krajem 19.veka ali tek 1930.g. se može reći da je pravno definisan sistem uprave. U današnje vreme primećuje se značajan politički uticaj na razvoj ove oblasti prava što za uticaj ima nedovoljnu samostalnost uprave u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast.
3.ODNOS UPRAVNOG PRAVA PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA? Upravno pravo i ustavno pravo - U nekim segmentima ova dva prava obuhvataju pravne norme koje regulišu organizaciju i funkcionisanje uprave (znači isti predmet) stim da upravno pravo još i detaljno razrađuje ovu problematiku. Iz ustava proističu sve druge pravne norme, ustavom se bavi ustavno pravo a sve druge pozitivno-pravne nauke(pa i upravno pravo) se bave i proučavanjem zakona. Up i građansko pravo - Ova dva prava se međusobno razlikuju. Građansko pravo izučava imovinsko i robno-novčane odnose a upravno pravo obuhvata norme koje regulišu upravno-pravne odnose ali može izučavati i neke imovinsko-pravne odnose
(to je dopunski predmet upravnog prava). Bitnija razlika je u karakteru odnosa pošto
se građansko pravo oslanja na princip slobodne volje subjekata u nekom građansko- pravnom odnosu jer su stranke jednake i ravnopravne u izjavi volje dok je kod upravno-pravnog odnosa jedan od subjekata jače volje u odnosu na drugi koji je državni organ ili organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja. Up i radno pravo - Upravno pravo obuhvata i norme koje regulišu radne odnose u državnim organima pa i druga pitanja kao što je upravna inspekcija. Odnos između ova dva prava je najčešći kod uređivanja radno-pravnog statusa zaposlenih u organima uprave. Up i krivično pravo - Ova dva prava se dosta razlikuju ali dodirne tačke su kod prekršaja i disciplinskih delikata kao i kod krivične odgovornosti službenika koji rade u organima uprave. Prekršajni postupak je sličan upravnom postupku – primenjuju se mnogi instituti krivičnog prava ali se i analogijom iz krivičnog zakona regulišu pravne praznine koje postoje u prekršajima. Up i poslovno pravo - Ove dve grane prava su jasno odvojene a ipak njihova veza je jačala jačanjem državne intervencije u oblasi ekonomije. Još direktniju vezu predstavlja ustavna i zakonska mogućnost da se privrednim subjektima može poveriti određena javna ovlašćenja naročito javnim preduzećima. Najveća razlika kod ova dva prava je to što se poslovno pravo oslanja na građansko pravo a upravno pravo je vezano za državnu strukturu. Up i prekršajno pravo - Odnos ove dve pravne grane je pitanje karaktera prekršajne norme jer se polemiše da li je to upravno-pravna norma pošto o njoj odlučuju organi državne uprave. Danas prekršajno pravo dobija karakter posebne grane prava, osamostaljuje se, jer je prekršaj specifičan delikt. Ova dva prava se najviše zbližavaju na području inspekcijskog nadzora. Up i nauka o upravi - Pošto upravno pravo ne može svojim normama da reguliše ukupnu problematiku upravnog prava zato se stvorila nauka o upravi koja proučava upravu sa politikološkog, sociološkog, ekonomskog i dr. pravnog aspekta. Upravno pravo pravnim normama uređuje upravu a nauka o upravi izučava činjenice koje su u vezi sa upravom a nisu pravnog karaktera. Dodirna tačka im je problemi uprave. Up i pravo lokalne samouprave - Lokalna samouprava se proučavala u okviru upravnog prava ali povećanjem njenog značaja ona počinje da se izučava kao samostalna naučna disciplina. Dodirna tačka im je što su suštinski obe vezane za ostvarivanje prava građana a razlikuju se u tome što uprava obezbeđuje direktno interes države kao opšti interes a lokalna samouprava obezbeđuje interes građana kao lični interes. Up i pravna informatika - Dodirna tačka ovih pravnih grana je u tome što pravna informatika izučava tehnička sredstva koja se primenjuju u materiji regulisanja normi upravnog prava
4. Upravno-pravni odnos, upravno-pravna norma, upravno-pravna stvar? Uprvno-pravni odnos: pravni odnos u koji stupa uprava, s jedne strane , i građani i njihovi kolektiviteti, sa druge strane, u procesu obavljanja upravne delatnosti. Javna vlast uvek nastupa sa autoritetom. Upravno pravni odnos mora da ima određene karakteristike: mora da bude snabdeven javnim ovlašćenjem koje je uvek u
Običajno pravo: nastaje dugotrajnim ponavljanjem nekog ponašanja u određenoj sredini. Kod nas nema naročiti značaj kao izvor UP jer njegova primena postoji samo onda kada imamo pravnih praznina. Pravila struke: tehnička pravila su pravila struke. Ako pravni propis propisuje da se jedno pitanje može rešiti po pravilima struke, tada ta pravila imaju značaj opšteg pravnog akta kojim treba da se reši neko pitanje.
11. Osnovna načela o drž.organizaciji od značaja za upravu? Načelo podele vlasti: Postoji i načelo jedinstva vlasti ali je ono nazadno, znači da su svi organi odgovorni parlamentu. Načelo podele vlasti se vezuje za 18 vek i Francusku. Ovo načelo se može sprovesti na razne načine: - Parlamentarni sistem: sistem u kome postoje kohabitacija različitih vrsta vlasti i njihova uzajamna međuzavisnost. - Predsednički sistem: osnovna specifičnost je nepostojanje vlade, već postoje samo ministri a predsednik je u isto vreme šef države i vlade (kancelarijski sistem).
Podela vlasti kod nas podrazumeva da zakonodavnu vlast vrši parlament, izvršnu vlast predsednik i vlada, sudska vlast pripada sudovima. Razlikuju se sledeće državne funkcije:
- zakonodavna (vrši Narodna skupština)
- izvršna (vrši vlada, izvršni organi i predsednik Republike)
- sudska (vrše rodovni i ustavni sudovi)
- upravna (vrše organi uprave i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja)
Načelo ustavnosti i zakonitosti: pod ustavnošću podrazumevamo da svi akti niže pravne snage moraju biti u skladu sa ustavom sadržinski ( u materijalnom smisku). Zakonitost podrazumeva da svi pravni aki niže pravne snage od zakona moraju biti u skladu sa zakonom u sadržinskom smislu (u materijalnom smislu). Garancije sprovođenja ustavnosti i zakonitosti su:
- objavljivanje propisa (vocatio legis), propisi stupaju na snagu najranije 8 dana od objavljivanja
- zabrana retroaktivnog delovanja zakona
- pravo na žalbu, protiv rešenja organa u prvom stepenu može se izjaviti žalba nadležnom drugostepenom organu
- prilikom donošenja nekog upravnog akta, organ uprave se mora u preambuli pozvati na konkretan zakonski propis 12. Pojam uprave? Tradicionalno za upravu se koristi izraz administracija, javna uprava ili državna uprava. Shvatanje uprave samo kao jedne od više državnih funkcija je klasično, tradicionalno shvatanje. Pojam uprave u materijalnom smislu -ispituju se osnovne odlike akta ili radnje državnog organa. Tu se uprava određuje kao trajna i planska delatnost određenog državnog organa, koji ima za cilj zadovoljavanje neke ljudske potrebe, ali taj cilj mogu, u ime države ostvariti zakonodavni, sudski i upravni organi, pa je potrebno izvršiti distinkciju među
njima. Ako se jasno precizira državna delatnost koji obavljaju organi uprave onda se radi
o formalnom pojmu uprave. Pojam uprave u formalnom smislu U formalno negativnom smislu državna uprava karakteriše se kao delatnost van drugih državnih funkcija, izvan zakonodavne i sudske funkcije. Po formalno-pozitivnom shvatanju uprava se smatra kao jedna funkcija države, koja obuhvata subjekte, postupak, kontrolu obavljanja upravne funkcije i odgovornost za materijalnu štetu pričinjenu nezakonitim radom organa uprave. U materijalno-negativnom smislu uprava je državna delatnost, koja nije ni zakonodavstvo, ni sudstvo. U materijalno-pozitivnom smislu postoji dva shvatanja: restriktivno i ekstenzivno-deskriptivno. Po restriktivom shvatanju uprava je skup pojedinačnih akata, karakteriše elemenat autoritativnosti, donose se radi zadovoljavanja državnih interesa. Po ekstenzivno-deskriptivom shvatanju uprava je delatnost koja se obavlja van državne vlasti, a propisima je stavljena u nadležnost upravnih organa. Po formalnom gledištu upravna delatnost je sve ono što obavljaju organi uprave. Po materijalnom shvatanju upravna delatnost je samo jedna od funkcija države. Novija shvatanje uprave obuhvata upravnu delatnost i javnu upravu.
13. Subjekti koje vrše upravnu delatnost? Upravnu delatnost mogu da obavljaju državni i nedržavni subjekti. Državni subjekti: - organi uprave - državni neupravni organi - upravne organizacije - (^) neupravne organizacije upravna aktivnost je njihova osnovna delatnost
Nedržavni subjekti:
- javna preduzeća
- javne službe
- organi lokalne samouprave
njihova osnovna delatnost nije upravna delatnost, njima se upravna ovlašćenja mogu zakonom poveravati od strane države. Neke pojedinačne upravne poslove se ne mogu poveravati nedržavnim organima (izdavanje pasuša,lične k). Specifičnosti organa uprave:
- autoritativno postupaju- oni sa pozicije vlasti nameću određeno pravilo ponašanja
- neposredno štite javni interes- istupaju u interesu države
- direktno primenjuju fizičku prinudu
- osnivaju se na specifičan način, po pravilu zakonom i Ustavom
- izričito se Ustavom i zakonom propisaju njihove nadležnosti. 14. Javna uprava? Javna uprava postoji radi zaštite javnih interesa u jednoj državi.
savesno izvrše. Neka ovlašćenja državnim organima se ne mogu poveriti (upravni poslovi
u oblasti odbrane i unutrašnjih poslova). Državni organi posle poveravanja poslova zadržavaju odgovornost za njihovo izvršavanje, vrše:
- nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja, ako imalac javnih ovlašćenja ne vrši poverene poslove, nadzorni državni organ ima obavezu preuzimanja konkretnog posla ili preuzimanja celog poverenog posla državne uprave
- nadzor nad zakonitosti akata imalaca javnih ovlašćenja– nezakoniti pravni akt mora da se uskladi sa pravnim poretkom ili se stavlja van snage. Državni organi samo privremeno daju svoje poslove nedržavnim subjektima, mogu i da im oduzmu, i da predaju drugom nedržavnom organu. Postoji dva načina poveravanja javnih ovlašćenja:
- decentralizacija uprave- ako se upravne funkcije prenesu sa centralnih organa na lokalne organe
- dekoncentracija uprave- kada centralni organi formiraju isturano odeljenje koja obavljaju neku upravnu funkciju Imaoci javnih ovlašćenja imaju jednaka prava i dužnosti kao organi državne uprave. Javna ovlašćenja se mogu poveriti svim organizacijama, pojedincima se ne može vršiti poveravanje javnih poslova 17. Javne službe? Pod ovim terminom se podrazumevaju aktivnosti koje se vrše radi zadovoljavanja nekog opštek društvenog interesa, javna služba podrazumeva neku vrstu pružanja javne usluge koja je namenjena zadovoljavanju neke potrebe građana u opštem odn javnom interesu. Poslovi javnih službi se mogu obavljati u svim organizacijama čiji osnivači mogu biti pravna i fizička lica, a posenbo država i teritorijalne zajednice. Prema Zakonu o javnim službama Srbije pod javnim službama se smatraju ustanove i preduzeća. Obrazuju se posebnim zakonom. Organi javnih službi su direktor (organ rugovođenja), upravni odbor (organ upravljanja koji imenuju osnivači, utvrđuje poslovnu politiku, donosi statut, imenuje direktora) i nadzrni odbor (vrši nadzor nad upotrebom materijalnih sredstava javne službe, kontroliše poslovanje). Nad radom ovih organizacija vrši se upravni i stručni nadzor koji vrše inspekcijske službe.
18. POJAM I OBELEŽJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE
Organi državne uprave su vrsta državnih organa koji obavljaju upravnu delatnost kao osnovnu delatnost u ime države (finasiraju se iz budžeta- nisu samostalni, njima rukovodi pojedinac, raspolažu rešenjima kojima mogu vršiti fizičku prinudu-policija). Razlikuju se od državnih organa po vrsti i karakteru delatnosti jer je obavljaju kao osnovnu delatnost. Podela državnih organa je na zakonodavne i izvršne organe. Struktura državnih organa: - predstavnički organi (Narodna skupšrina)
- izvršni organi (Vlada i predsednik Republike)
- sudski organi (sudovi i tužilaštva)
- upravni organi (organi državne uprave) Organi državne uprave obavljaju : autoritativne poslove – koji se nameću subjektima
da ih moraju izvršiti (donošenje upravnih akata, vršenje upravnih radnji, upravnog
nadzora) i neautoritativne poslove – poslovi stručnog karaktera (oblikovanje politike
Vlade, usklađivanje razvoja u određenim oblastima i dr.). Organi državne uprave obrazuju se zakonom i imaju stvarnu (određije se propisima o vrsti poslova koje obavlja uprava) i mesnu nadležnost (određuje se propisima kojima je
izvršena teritorijalna podela drž. organizacije). Sukob nadležnosti rešava Vlada ili rukovodilac organa drž. uprave.
19. NAČELA I PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVAJU ORGANI DRŽ. UPRAVE
Rad organa drž. uprave je javan, organi drž. uprave su dužni da poštuju ličnost i dostojanstvo stranaka. Načela za organizovanje organa drž. uprave podrazumevaju pravila koja se odnose na državnu upravu, njih potpisuju izvršni organi a zasnovana su na
ustavnim načelima, principima upravnog prava i standardima definisanim u državama Evropske unije. Principi na kojima se zasniva organizovanje drž. uprave su:
- (^) načelo podele vlasti- pre svega
- funkcionalni princip – stvaranje organizacionih jedinica državne uprave prema vrsti poslova koje obavljaju
- teritorijalni princip – formiranje ovih jedinica u zavisnosti od teritorije na kojoj se obavljaju poslovi drž. uprave
- inokosni princip – gde odluke donosi pojedinac- starešina
- hijerarhijski princip – odnos viših (pretpostavljenih) i nižih (potčinjenih) organa
- centralizacija – obavljanje upravnih poslova preko sistema organa drž. uprave
- decentralizacija – podela nadležnosti sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave
- (^) koncentracija – obavljanje upravnih poslova u sedištu centralnog organa
- dekoncentracija – obavljanje poslova centralnih organa preko organizacionih jedinica koje su dislocirane na teritoriji države Postoji aktivna i savetodavna uprava u zavisnosti od poslova koje obavljaju organi drž. uprave:
- aktivna uprava izvršava autoritativne poslove i kontrolu nad različitim drž. subjektima
- savetodavna uprava pruža stručnu pomoć aktivnoj upravi- 20. VRSTE ORGANIZACIONIH OBLIKA DRŽAVNE UPRAVE Državnu upravu čine organi koji vrše upravnu delatnost u sistemu državne organizacione strukture kao i posebne upravne organizacije, a nedržavnu upravu čine nedržavni subjekti kojima je zakonom država poverila vršenje nekih upravnih javnih ovlašćenja. Na osnovu teritorijalnog nastanka razlikujemo republičku, pokrajinsku, gradsku i opštinsku upravu. Vrste organizacionih oblika državne uprave:
- osnovni organi državne uprave - njegovi osnovni oblici su ministrastva (vrše upravne
poslove) Organi u sastavu ministrastva su: - uprava (obavlja upravne poslove u jednoj, užoj oblasti- izvršne, sa njima povezane inspekcijske i stručne poslove)
23. MESTO I ULOGA DRŽAVNE UPRAVE U FUNKCIONISANJU UPRAVE
Kod nas osnovni oblik za obavlajnje poslova su ministarstva i ona obavljaju sledeće poslove:
- (^) učestvuju u oblikovanju politike Vlade (pripremaju nacrt zakona, drugih propisa i opštih akata)
- primenjuju zakone, pravne propise i opšte akte koje usvaja Narodna skupština i Vlada
- prate stanje u određenim oblastima iz svog delokruga i preduzimaju potrebne mere ili ih predlažu Vladi
- pripremaju pravne propise ukoliko smatraju da pojedina pitanja iz njihovog delokruga treba urediti zakonom, pripremaju materijal i nacrte i dostavljaju Vladi na dalju proceduru
- rešavaju u upravnim stvarima- donose upravna akta koja odlučuju pravima, obavezama i pravnim interesima građana i pravnih lica u upravnom postupku
- (^) vrše nadzor – inspekcijski nadzor( ispituju sprovođenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom i izriču mere na koje su ovlašćeni), unutrašnji nadzor (to je nadzor nad radom, inspekcijskoi nadzor preko upravna inspekcija i drugi oblici nadzora uređeni posebnim zakonom. Nadzorom nad zakonitošću rada ispituje se sprovođenje zakona i drugih opštih akata, a nadzorom nad svrsishodnošću rada delotvornost i ekonomičnost rada i svrsishodnost organizacije poslova).
- staraju se o javnim službama – da njihov rad bude u skladu sa zakonom
- obavljaju stručne poslove (izrada analitičkih,informativnih, statističkih i drugih materijala za potrebe Vlade i Narodne skupštine)
- podstiču i usmeravaju razvoju oblastima svog delokruga prema politici Vlade 40. Osnovna načela oranizacije državne uprave? Organizacija je vrlo značajna za ostvarivanje zadataka državne uprave. U vezi sa tom organizacijom postoje određena načela:
- Načelo podele rada – podela se vrši po više osnova, funkcionalana podela rada (podrazumeva definisanje zadataka u okviru upravne delatnosti), resorna podela (delatnosti koje se moraju obaviti u određenoj delatnosti, resori u državnoj upravi), horizontalna podela ( raščlanjivanje određenih poslova), operativna podela (direktna realizacija podzadataka u okviru datog zadatka)
- (^) Načelo koordinacije – podrazumeva korelaciju i saradnju pri izvršavanju određenih zadataka i vršenja određene upravne delatnosti a između organa istog nivoa teritorijalne organizacije.
- Načelo centralizacije i decentralizacije – centralizacija (upravljanje iz jednog centra, predstavlja hijerarhiju i da su svi organi podređeni jednom centru), decentralizacija ( povlačenje poslova sa organa centralne vlasti na niže organizacione celine)
- Načelo koncentracije i dekoncentracije – koncentracija ( praksa de se odluke donose što bliže vrhu državne hijerarhije tj centralnim organima), dekoncentracija (donošenje odluka od strane podređenih organa, koji su potčinjeni višim organima)
- Načelo diferencijacije i profesionalizacije – diferencijacija (striktno preciziranje poslova koje obavljaju upravni radnici), profesionalizacija (stručnost u obavljanju ovih poslova)
41. Principi u organizaciji državne uprave? Postoje različiti principi na osnovu kojih se formiraju organi državne uprave a njihov osnovni cilj je kako obaviti što uspešnije svoju osnovnu delatnost: 1. (^) Realni, teritorijalni i personalni princip - - Realni pr polazi od vrste poslova koje treba da se u njoj obavljaju i praktično označava stvarnu nadležnost u obavljanju istih ili sličnih poslova. Na osnovu njega se obrazuju posebni organi uprave za obavljenje određenih poslova. Postoje dve varijante ovog principa: Resorni (zasniva se na sličnosti poslova i formiraju se na taj način što se grupišu srodni poslovi), funkcionalni (obrazovanje organa državne uprave na bazi grupisanja sličnih radnih operacija.. - Teritorijslni pr označava obrazovanje organa državne uprave prema području na kojem oni treba da vrše svoju delatnost. - (^) Personalni pr označava povezivanje organa državne uprave prema poslovima koje obavljaju. 2. Inokosni i kolegijalni princip- polazi od ovlašćenja u donošenju odluka - Inokosni: odluke i akte donosi jedno lice koje je straešina organa uprave. Funkcioner poseduje sva ovlašćenja ali i potpunu odgovornost. Nedostatak što ukupan rad zavisi od jednog čoveka, ali se odluke donose brže. - Kolegijalni: kada organom uprave rukovodi više lica, na čelu uprave je kolegijum. Nedostatak je moguća neefikasnost u odlučivanju, komplikovano donošenje odluka. 3. Hijerarhijski princip i subordinacija – - Hijerarhiski pr polazi od odnosa nadređenosti i podređenosti organa, postoji obaveza podređenog organa da postupa po naredbama nadređenog - Subordinacija – podrazumeva obavezu potčinjenog organa da izvršava naloge nadređenog organa. Postoji „granica subordinacije“ što znači da nadređeni starešina ne može izdavati nezakonite naloge a ukoliko se to ipak desi potčinjeni ima pravo da uloži „prigovor nezakonitosti“. Postoji opšti i posebni režim subordinacije, opšti važi za sve organe i potčinjeni je dužan da izvršava samo zakonite naloge subordinacije. Po posebnom režimu potčinjeni je dužan da izvršava sve naloge nadređenog organa (policija i vojska). U okviru oba režima postoji apsolutna granica subordinacije, a to je slučaj kada izvršenje naloga nadređenog organa predstavlja krivično delo, tada je potčinjeni u obavezi da ne izvrši nalog a ukoliko ga potčinjeni izvrši on će biti oslobođen krivične odgovornosti. 4. Princip centralizacije i decentralizacije – nisu međusobno suprostavljeni ali su alternativa jedan drugome - Centralizacija je upravljanje iz jednog centra, nalizi za izvršenje određenih poslova dolaze sa jednog mesta, odakle se i vrši kontrola. Nadležnost centralnih organa se prostire na teritoriji cele države.
Osnovni princip rukovođenja organom državne uprave je monokratski princip,
rukovođenje od strane jednog lica.
45. Pojam uprave? Istupaju autoritativno, nameću određeno ponašanje drugim subjektima i to tako što donose upravna akta i vrše upravne radnje. Direktno ostvaruju opšti interes, primenjujući pravne propise. Osnivaju se na poseban način, uvek zakonom. Nadležnost im se utvrđuje zakonom. Obrazuju se na monokratskom principu, nemaju svojstvo pravnog lica ali
imaju određeni stepen samostalnosti i nezavisnosti u svom funkcionisanju.
46. Pojam i vrste upravne delatnosti? Uži pojam – odlučivanje o konkretnim pravima i obavezama u upravnom postupku Širi- ukupna delatnost uprave. U okviru upravnih delatnosti upravlja obavlja sledeće poslove: - (^) Rešava u upravnim stvarima - Vrši upravni i inspekcijski nadzor - Izvršava zakone, druge opšte akte i pravne propise - Priprema nacrte propisa - Učestvuje u oblikovanju politike vlade - Prati stanje u određenim oblastima - Stara se o javnim službama - Podstiče i usmerava razvoj 47. Subjekti koji vrše upravnu delatnost? Upravnu delatnost obavljaju pre svega organi državne uprave ali to mogu činiti i posebne organizacije koje poseduju izvorna ovlašćenja za obavljanje ove delatnosti. Organima uprave je obavljanje upravne delatnosti osnovna funkcija, a da bi je drugi obavljali treba im preneti ovlašćenja. Ti drugi organi upravnu delatnost obavljaju kao sporednu delatnost. Javna ovlašćenja za obavljanje upravne delatnosti mogu dobiti i subjekti koji nisu upravni ali i nedržavni subjekti (javna preduzeća, javne ustanove, agencije)npr Agencija za privatizaciju. 48. Oblici upravne delatnosti? Organi državne uprave obavljaju autoritativne i neautoritativne poslove. Autoritativni su oni poslovi koji se obavljaju sa pozicije vlasti a gde spada: donošenje upravnih akata, vršenje upravnih radnji i obavljanje upravnog nadzora, a posebno inspekcijskog nadzora. Neautorativni su oni oslovi koji se ne obavljaju sa autoritetom vlasti, već su stručne prirode. Aktivnosti državne uprave pojavljuju se u tri vida: - Izvršna (direktna primena pravnih propisa u upravnom postupku) - Nadzorna (vršenje kontrole nad radom uprave) - Organizirajuća (analiza stanja u određenim oblastima) 49. Pojam akata uprave?
To su svi akti koje donose organi uprave i sve radnje koje oni vrše, sve što radi uprava. Izraz „akt uprave“ treba razlikovati od izraza „upravni akt“ jer je upravni akt samo jedan od akata uprave. Pod pravnim aktima uprave se podrazumeva izjava volje organa državne uprave kojom se želi proizvesti pravno dejstvo. Pravni akti se dele:
- Opšti pravni akti- sadrže generalno pravilo ponašanja (normativni akti), odnose se na neodređen broj lica.
- Pojedinačni pravni akti- akti koje donosi uprava a odnose se na određeno lice i na određenu situaciju (upravni akti, upravni ugovori)
- Upravni akt- izjava volje organa državne uprave, kojim se neki upravni propis primenjuje na konkretan slučaj.
- Upravni ugovori – akti poslovanja dvostranog karaktera imaju imovinsko-pravni odnos. 50. Upravni propisi? Su opšti pravni akti koje organi uprave donose kao normativne akte, a kojima se propisuje neko opšte pravilo, koje se odnosi na neodređeni broj lica i na neodređeni broj slučajeva. U upravne propise spadaju:
- Neredba (nalaže se određenim službama da postupe na određen način)
- Pravilnik (akt kojim se detaljno razrađuje neka odredba pravnih propisa)
- Obavezna instrukcija(uređuje pravila postupanja organa u primeni pravnih propisa, obaveznog je karaktera)
- Uputstvo (propisuje se način obavljanja određenih poslova upravnog karaktera, internog je karaktera)
- (^) Stručno uputstvo (pravila stručnog karaktera)
- Objašnjenje (sadrži mišljnje prilikom primene određenih propisa) 51. Upravni akt (pojam i karakteristike, u teoriji, odnos sa drugima aktima)? Pojam: upravni akt je osnovni pojedinačni pravni akt koji donosi organ državne uprave u
obavljanju svoje upravne delatnosti. On je izjava volje uprave. Karakteristike: upravni akt poseduje određene karakteristike kao što su:
- Konkretnost (konkretno pravo nekog subjekta)
- (^) Autoritativnost (zakonito i celishodno, stručno i efikasno donošenje upravnog akta)
- Pravno dejstvo (podrazumeva neposredne promene koje on izaziva)
- Zasnovanost na zakonu (on se može donositi samo ako postoji pravni osnov za njegovo donošenje)
- Izvršnost (on se može prinudno izvršiti)
- Donošenje (podrazumeva situaciju u kojoj se rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima nekog subjekta)
- Donosilac (upravnog akta ne može biti pojedinac već samo organi i organizacije.
Upravni akti u teoriji: Pojavio se u 19 veku. Ovaj pojam se vezivao za upravni spor. Kod nas se prvi put spominje 1952 u Zakonu o upravnim sporovima.
57. Upravni ugovori? Je dvostrani upravni akt. Razlikuju se od privatno-pravnih ugovora po teme jer su vrsta javno-pravnih ugovora. Predmet ovih ugovora je javna služba. 58. Upravne radnje? Osnovni oblici kroz koje se ispoljavaju upravne radnje du: - Dokumentovanje – evidentiranje određenih činjenica - Saopštavanje – obaveštavanje određenih subjekata o nekim činjenicama. - Primanje izjave – - Upravne mere
