Увод у статистику: Појам, Предмет и Основни Појмови, Šeme i konceptualne mape od Statistika

Preuzmite Увод у статистику: Појам, Предмет и Основни Појмови i više Šeme i konceptualne mape u PDF od Statistika samo na Docsity!

STATISTIKA

UVODNO PREDAVANJE

POJAM I PREDMET STATISTIKE

• Začeci statistike sreću se još u najstarijoj civilizaciji. U vreme kada su se narodi počeli udruživati u veće zajednice i stvarati države, cilj statistike je bio da ustanovi ratnu i ekonomsku snagu nacije i države.
• Sa stvaranjem političke vlasti razvijala se i ideja evidentiranja, tj. prebrojavanja stanovnika, utvrđivanja obima bogatstva i naseljene teritorije.
• Statistika je uglavnom zadovoljava potrebe administracije, vojske i privrede.
• Najnoviju etapu razvoja statistike kao metoda karakteriše njena primena u svim drugim naukama. Posebno je česta njena primena u poljoprivredi.

POJAM I PREDMET STATISTIKE

• Jedan od zadataka statistike je da ukaže na postupke prikupljanja, sređivanja i prezentacije podataka , kao i metode određivanja parametara skupova****. Ovom problematikom se bavi deskriptivna statistika****.
• Posle prikupljanja, sređivanja i prikazivanja podataka vrši se njihova analiza prema izabranom modelu i izvode zaključci. Ovom problematikom se bavi analitička statistika****.

STATISTIČKI SKUP

• Skup elemenata na kojima se izvesna pojava manifestuje zove se statistički skup ili statistička masa tj. populacija.
• Pojedinačni elementi iz kojih se skup sastoji, nazivaju se elementi, objekti ili jedinice skupa.
• Statistički skup treba definisati prostorno, vremenski i pojmovno.
• Prostorno definisati statistički skup znači odrediti ga u geografskom smislu.
• Vremenski definisati statistički skup znači utvrditi momenat ili period u kojem će se posmatrati jedinice.
• Prema vremenskoj komponenti statistički skupovi se dele na skupove stanja i skupove kretanja.
• Pojmovno definisati statistički skup znači odrediti obeležja koja mora imati element da bi bio uključen u određeni statistički skup.

MERNE SKALE

• Statistička obeležja se iskazuju na različitim vrstama skala i u različitim jedinicama mere.
• U praksi se koriste najčešće četiri merne skale: nominalna, ordinalna, intervalna i skala odnosa (proporcionalna).
• Nominalna i ordinalna skala se koriste kod atributivnih obeležja.
• Intervalna skala i skala odnosa se primenjuju kod numeričkih obeležja pa se nazivaju kardinalne skale.

MERNE SKALE

• Nominalna skala se koristi kod atributivnog obeležja kada između kategorija ne postoji uređenost.
• Posmatrani elementi se sortiraju po kategorijama kojima se dodeljuju brojevi , kao kodovi za razgraničenje, a ne kao pokazatelji kvaliteta modaliteta.
• Kategorije se mogu navesti bilo kojim redom, pa prema tome može im se pridružiti i bilo koji broj. (obeležje pol)

MERNE SKALE

• Za intervalnu skalu neophodno je da postoji fizička jedinica mere koja je prihvaćena kao standard.
• U ovom slučaju posmatrane jedinice se klasifikuju u odnosu na stepen posedovanja posmatrane karakteristike (kao kod ordinalne skale), ali je moguće i precizno odrediti rastojanje između klasa. (merenje temperature vazduha)

MERNE SKALE

• Skalu odnosa pored jedinice mere karakteriše i postojanje apsolutne nulte tačke.
• Kod ove skale može se iskazati proporcionalni odnos vrednosti obeležja, pa se naziva i proporcionalna skala.
• Ova skala je najpreciznija i najčešće korišćena merna skala za kvantitativne promenljive.

DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA

• Kumulativne frekvencije se dobijaju sukcesivnim sabiranjem naniže ili naviše apsolutnih ili relativnih frekvencija.
• Kod k umuliranja "ispod" (naniže), vrednost kumulante (k i ) pokazuje koliko je jedinica raspoređeno od najniže do posmatrane vrednosti obeležja.
• Kod kumuliranja "iznad" (naviše) , polazi se od poslednjeg člana u nizu frekvencija i ide prema prvom. U tom slučaju vrednost kumulante pokazuje koliko ima jedinica od najviše do posmatrane vrednosti obeležja.

DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA

• Tabela 1: Formiranje kumulanti od apsolutnih frekvencija