студијски програм стоматологија, Rezime od Oralna medicina

Preuzmite студијски програм стоматологија i više Rezime u PDF od Oralna medicina samo na Docsity!

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ

В О Д И Ч З А С Т У Д Е Н Т Е

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

ДЕНТАЛНА МЕДИЦИНА

Бањалука, 201 8.

УВОДНА РИЈЕЧ ДЕКАНА

САВЕЗ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНСКОГ

ФАКУЛТЕТА

ССМФ је организација чији је основни циљ заштита права и интереса студената на свим студијским програмима на Медицинском факултету и побољшање услова студирања. Једна од главних улога и настојања ССМФ-а је унапређење наставног процеса. Можемо се похвалити чињеницом да важимо за једну од најорганизованијих студентских организација на овим просторима. Поред тога ССМФ ради и на анимирању студената омогућавајући им да се укључе и активно дјелују кроз шест секција, тако да данас имамо око 2000 чланова од чега је преко 100 активних чланова. Реализујемо бројне пројекте од значаја за јавно здравље као и бројне хуманитарне акције. Нарочито смо поносни на чињеницу да је наша екипа прве помоћи актуелни државни првак из пружања прве помоћи, а кроз секцију годишње прође око 100 полазника. Кроз секцију за научно – истраживачки рад омогућавамо нашим студентима да се баве научно- истаживачким радом те да посјећују конгресе и семинаре широм свијета, а ускоро ћемо бити и домаћини једног таквог конгреса. Спортска секција броји око 80 активних чланова и може се похвалити бројним медаљама са Унивезијада, Медицинијада и Унивезитетских спортских игара. Журналистичка секција концентрише свој рад првенствено на часопису студената Медицинског факултета „Лимфа“, која има концепт студентског часописа те студентима служи као својеврстан информатор о дешавањима на Медицинском факултету, али и обрађује бројне теме из области медицине, културе, спорта, како на домаћем, тако и на иностраном нивоу. Битно је напоменути да на факултету постоји још једна организација, Комитет за мећународну размјену студената Медицине РС (САМСИК) захваљујући чијем дјеловању наши студенти имају прилику да путују, стичу нова познанства, а при томе обављају стручну праксу у престижним свјетским клиничким центрима. Имајући све ово у виду, студирање на Медицинском факултету у Бањалуци представља врло динамичан и занимљив подухват. Иако је учење на првом мјесту сигурно вам неће недостајати дружења и забаве.

Срећно! Предсједник Савеза студената Медицинског факултета Александар Кошпић

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ МЕДИЦИНСКОГ

ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ

Универзитет у Бањој Луци основан је 07. новембра 1975. године. Приликом оснивања у саставу Универзитета било је пет факултета: Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни и Економски и три више школе. Медицински факултет основан је 1978. године.

Универзитет у Бањој Луци данас има 16 факултета са 52 студијска програма на којима ради око 650 професора, 400 асистената и 450 административних службеника. Тренутно на Универзитету студира око 17.000 студената. До сада је на Универзитету у Бањој Луци дипломирало више од 19.000 студената, 700 специјалиста, 650 магистара и 300 доктора наука.

Медицински факултет Бањалука је основан 17. марта 1978. године рјешењем Скупштине општине Бањалука број: 01-012-33/ (Сл.гл.бр.3/78), а на иницијативу Универзитета у Бањој Луци, да образује стручњаке са високом стручном спремом и стручним називом доктор медицине. Прво предавање је одржано 15. новембра 1978. године. Министарство образовања, наyке и културе Владе Репyблике Српске је 05.02.1994. године разматрајући по захтјеву Универзитета у Бањој Луци о предмету оснивања студијског програма стоматологија на Медицинском факултету у Бањој Луци, а на основу члана 12. Закона о универзитету (Сл.гл.РС бр. 12/93) донијело је рјешење којим се утврђује да Медицински факултет у Бањој Луци испуњава услове прописане Законом о универзитету за оснивање студијског програма стоматологија. Образовање доктора стоматологије на овом студијском програму почело је школске 1994/95. године. Након успјешног рада студијског програма медицина и студијског програма дентална медицина Медицински факултет покреће иницијативу за оснивање студијског програма Фармације на приједлог Универзитета у Бањој Луци. Рјешењем Министарства образовања, науке и културе Републике Српске од 17.7.1995. године број: УП-02- 07/95 основан је студијски програм фармације на Медицинском факултету у Бањој Луци за профил магистар фармације. Настава на овом студијском програму почела је школске 1995/96. године. У оквиру свог рада Медицински факултет организује и обавља наставни и научно-истраживачки рад за образовање и усавршавање

стручњака са високом и највишом стручном спремом из области медицинских наука. Организује и обавља научно-истраживачки рад за стицање стручног степена специјалисте и научног степена магистра у области медицинских наука, те научног степена доктора медицинских наука у складу са потребама друштвеног развоја. Медицински факултет усавршава и развија методе научно- истраживачког рада, организује системско праћење стручних и научних достигнућа и припрема кадрове за самосталан стручни и научно- истраживачки рад. Oрганизује и обавља стално стручно усавршавање кадрова у области здравства у оквирима савремених достигнућа у тој области, а посебно се бави подизањем и усавршавањем научно- наставног подмлатка у складу са реформом Високог образовања, те учествује у научно-истраживачким пројектима свих медицинских дисциплина. Учесник је пројекта реформе Медицинских факултета у БиХ у складу са Болоњском декларацијом и Европском реформом високог образовања.

Објекат студијског програма стоматологије (Кампус Универзитета)

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДЕНТАЛНА

МЕДИЦИНА – ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДЕНТАЛНА

МЕДИЦИНА – ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ

СТУДЕНТСКА СЛУЖБA

Студентска служба обaвља сљедеће активности:  упис студената на 1. годину студија  упис студената у више семестре  овјера семестра  пријава испита  вођење матичних књига  пријем молби и издавање увјерења  пријем студената  издавање различитих докумената потребних за студенте (домови, кредити, стипендије...)

Тел. 051/2 34 - 100

То су часопис љекара и фармацеута Војске Србије Војносанитетски преглед, часопис Медицинског факултета у Нишу Acta Medica Medianae, часопис Друштва доктора медицине Републике Српске Scripta Medica, часопис Мозаик медицинских комуникација Medici.com ичасопис Универзитетско - клиничког центра из Сарајева Медицински журнал. Осим наведених часописа у библиотеку стиже и велики број часописа на енглеском језику чија набавка није континуирана. Поред серијских публикација у штампаном облику, библиотека располаже великим бројем серијских публикација у електронској форми. Библиотека Медицинског факултета, има омогућен приступ електронској научној бази података Свјетске Здравствене Организације, бази Хинари, која располаже са преко 15.000 наслова најпознатијих биомедицинских часописа.

Коришћење ове научне базе, нашим корисницима омогућава приступ најпознатијим свјетским биомедицинским часописима, што је од изузетног значаја за научноистраживачки рад који се одвија на факултету. Поред монографских и серијских публикација, библиотека располаже и другом научном грађом (докторске дисертације, магистарски радови, дипломски радови, мастер радови, семинарски радови, специјалистички радови, научно – истраживачки пројекти, зборници радова, водичи, брошуре) која је на располагању корисницима.

Фонд библиотеке тренутно садржи 717 магистарских радова, 505 докторских дисертација, 916 дипломских радова, 6 мастер радова, 156 зборника радова, 160 семинарских радова, 10 супспецијалистичких радова, 3 специјалистичка рада, 5 научно – истраживачких пројеката, 315 водича и 101 брошуру и информативни билтена. У библиотеци се налази 6 рачунара који су умрежени на интернет. Корисинцима библиотеке омогућен је несметан приступ интернету помоћу кога они брзо и ефикасно долазе до драгоцјених научних информација.

Корисници библиотеке су студенти додипломског и постдипломског студија, наставно особље факултета и остали посјетиоци из многих здравствених установа.

Број корисника библиотеке је у сталном порасту, тако да је тренутно учлањено 4383 чланова. Већи дио књига, корисници библиотеке могу подићи ван библиотеке, на период од мјесец дана, са могућношћу продуженја, док се други дио фонда ( атласи, уникатне књиге, магистарски радови, докторске дисертације, дипломски радови, часописи, рјечници), користе у читаони факултета. Све податке о грађи којом располаже библиотека, корисници могу сазнати на WEB сајту Медицинског факултета, који се свакодневно ажурира. Библиотека Медицинског факултета се налази у кампусу Универзитета у Бањој Луци у простору студијског програма Фармација. Библиотека ради сваким радним даном у двије смјене од 8, до 20,00 часова.

О СТУДИЈАМА

Високо школство у Европи пролази кроз велике реформе у које је укључено више од 5600 високошколских институција са око 16 милиона студената. Болоњска декларација је основни, почетни, документ који је одредио циљеве трансформације високог образовања широм Европе. Ова декларација је потписана 1999. године од стране министара 29 европских земаља задужених за високо образовање. Све је почело 1998. године на Универзитету Сорбона у Паризу кад су министри образовања Француске, Велике Британије и Италије потписали Декларацију о "усклађивању архитектуре европског високообразовног система" познату као Сорбонска декларација. Болоњску декларацију је потписало 45 земаља Европе. Обе декларације, заједно са документима насталим кроз процес реформе високог образовања у Европи, чине Болоњски процес. Болоњски процес има за циљ креирање јединственог европског система универзитетске наставе и истраживања до 2010. године, уз истовремено признавање и задржавање разноликости националних специфичности (култура, језик, традиција и др.). На тај начин се тежи стварању флексибилнијег и ефикаснијег система високог образовања Европе, који би био компетитиван и на глобалном свјетском тржишту знања.

НАЈВАЖНИЈЕ ОДРЕДНИЦЕ БОЛОЊСКОГ ПРОЦЕСА СУ:  увођење Е вропског С истема П реноса Б одова (ЕСПБ) или Е uropean C redit T ransfer S ystem (ECTS)  усвајање нове структуре студија коју чине три циклуса  промовисање мобилности студената и наставника  усвајање система упоредивих диплома

Европски систем преноса бодова (ЕСПБ или ECTS) представља јединствен систем квантитативног вредновања уложеног рада студента у стицању знања, способности и вјештина (исходи учења) предвиђених студијским програмом и сваким предметом у оквиру тог програма. Бодови су врста заједничке "валуте" у Европском систему високог образовања, при чему се она заснива на раду студента који је верификован испитом.

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ECTS СИСТЕМА:

 судент у просјеку ради 40 часова седмично

 укупно оптерећење студента састоји се од похађања предавања и вјежби, консултација, самосталног рада студента (СРС), стручне праксе (СП), семинарских радова, пројеката, дипломског-мастер рада и др.  уведена је конвенција да 60 бодова представља квантитативну мјеру оптерећења студента у једној академској години , односно 30 бодова у једном семестру  један бод одговара 25 сати рада студента  бодови се додјељују свакој наставној компоненти у оквиру предмета  бодови нису оцјене нити их замјењују

ВРСТЕ И ЦИКЛУСИ СТУДИЈА:

 Основне академске студије здравствене његе (I циклус) имају 240 ECTS, односно трају 4 академске године. Енглески назив за звање стечено на крају овог циклуса је "Bachelor". Студент који заврши овај циклус студија добија академско звање дипломирани медицинар здравствене његе – 240 ECTS. Уз диплому студија I циклуса здравствене његе издаје се и додатак дипломи ради детаљнијег увида у ниво, природу, садржај, систем, правила студирања и постигнуте резултате током студија.  Мастер студије здравствене његе трају 1 годину и вреднују се са 60 ECTS, на начин да у збиру са првим циклусом студија здравствене његе представља 300 ECTS. Студент који заврши овај циклус студија добија академско звање Мастер здравствене његе – 300 ECTS. Уз диплому студија II циклуса здравствене његе издаје се и додатак дипломи ради детаљнијег увида у ниво, природу, садржај, систем, правила студирања и постигнуте резултате током студија.  Дипломске академске студије (инегрисани студиј) трају од 5 до 6 академских година и имају збир од 300 до 360 ECTS. На крају студент добија академско звање доктор медицине – 360 ECTS , доктор стоматологије – 360 ECTS и мастер фармације - 300 ECTS.  Докторске академске студије за све студијске програме Медицинског факултета трају 3 године и имају 180 ECTS, уз услов да су претходно завршене дипломске академске студије. Студент који заврши овај циклус студија стиче научно звање